Nova slika II - Jovan Despotović

36imaginacijom. Poslednja faza njegovog rada označava već sasvim profilisano interesovanjeza znakovnost vizantijskog, znači uglavnom ne-ikoničkog područja. NJegove crnebitumenske slike, nastale tokom protekle godine, poprimile su izgled monumenataortodoksne tradicije ovog područja. Uporedo sa takvom delatnošću De Stil Marković je svojartificijelni potencijal iscrpljivao i u video-radovima očigledno otkrivajući potrebu da saizrazi i ujednom novom mediju, veoma pogodnom za onu vrstu istraživanja svojstvenoggeneraciji koja je autentične potrebe izoštravala prema roku i njegovom vizuelnomidentitetu. Sa Vlastimirom Mikićem je stvar nešto drugačija. Iako je potekao iz istogumetničkog i društvenog miljea – ista akademska sprema, istovremeni nastupi u javnosti,isti odnos prema kulturi mladih i kulturnom nasleđu koje se pre ne poštuje nego što se imaaktivan stav, i po aktivnosti u SKC-u – Mikić je ipak znatno više smisla pokazao zatradicionalni umetnički medij: za slikarstvo. Počeo je tako što je tendirao prema „lepom”slikanju, iskazujući nedvosmisleno stav o uživanju u tim plastičkim delatnostima. NJegoveprve slike i instalacije bile su primer bogatstva u izvedbi i hedonizma kod doživljaja. Potomje počeo da menja pristup. Slike su mu izgubile punoću zvuka i poprimile znatno umerenije,sonornije tonove. Koloristički registar više nije visokih frekvencija, već upravo dubokih,zatamnjenih sazvučja. Od jedne egzaltirane i čulne ikoničnosti, Mikić se sve višeopredeljivao za višeslojnost, za promišljenu ikonološku sadržinu koja je postojala svekomplikovanija. Poslednjom izložbom u Galeriji SKC-a, zaključio je ovu vrstu delatnostiveoma ozbiljnim slikama, onim poznatim kvalitetom koji je samo na prvi pogledzainteresovan za izgled „lošeg” slikanja, ali i koji dosta duguje njegovim ranijimpreokupacijama da podstakne našu čulnu, znači estetičku, aktivnost.Najmanje se slikarstvom bavila Vesna Viktorija Bulajić. Školovana najpre uAmerici, a potom u Beogradu, ona je možda najtačnije definisala shvatanja umetnika koji suu slikarstvu i dalje želeli da deluju sa antitradicionalnih subverzivnih pozicija, a da sevizuelno najadekvatnije izraze videom. Jedno vreme je radila u tandemu sa De StilMarkovićem, ali izgleda da se potpunije izražava samostalnim tejpovima koji odaju njenavišestruka interesovanja. Čistoća vizuelnog iskaza, jednostavna naracija, muzička podlogakoja bliže određuje potrebnu atmosferu rada, perfekcija u izradi i dr. što je sve krajnjesuprotno od intencija kada je priču izvodila slikarskim medijem. Slikarstvu je Vesna Bulajićtek izuzetno pribegavala i tada uvek sa namerom da manir „bad paintinga” višetruko dovede