Nova slika II - Jovan Despotović

283ekspanziju uprkos uslovima u kojima je nastajala. I dok je ’Projeka(r)t’ dosta širokozahvatao najvažnije fenomene, događaje i pojave u vizuelnim trendovima tog vremenabazirajući se u najvećem broju slučajeva na uobičajene standarde čitanja nove umetnosti,dotle je ’New Moment’ krenuo putem glamura i advertajzinga uvodeći i apostrofirajućiekransku civilizaciju do fetiša, ukrštanjem terijskog i kritičkog diksura koji je, premamišljenju same redakcije postao ’jači od same scene’.No, upravo su te razlike načinile jedinstvenu sliku scene u periodu devedesetih. Ijedno i drugo glasilo, ukupno gledajući, dovoljno je pokrilo oblasti koje su ih zanimale štodanas omogućava da se njihovim posredstvom razumeju razlozi i ciljevi zbivanja u ovojumetničkoj oblasti devedesetih godina prošlog.ApendixNeposredni uvod u umetnost posle 2000. bili su događaji, na koje čak ni akademska kritikane obraća pažnju, a bili su direktno involvirani u dnevno- političke događaje. Pri tome,ulavnom nije bilo ni volje da se u ovom zaista razuđenom i razgranatom području primeterazlike između takvih autora kakvi su (da na ovom mestu spomenemo samonajupečatljivije) Nenad Racković i Živko Grozdanić Gera ili Grupa Magnet (posebno NunePopović) i Bogoljub Arsenijević Maki. (Podsećanja radi da kažemo i to da su Popović iArsenijević bili i sudski, krivično procesuirani zbog onoga šta su u umetnosti radili.) Tazatvorenost zvanične kritike u odnosu na ove autorske primere uslovljena je brojnimrazlozima, od onih koji su bili u ravni vrednosnog rasuđivanja prema kojima ove pojave inisu spadale u umetnost, do opšte nezainteresovanost za političke događaje u tom vremenukrize, propasti, izopštenosti iz svetske zajednice koji su i uzrokovali pojavu upravo ovakvihradova. Kritika je tada ’komotno’ insistirala na problemima jezika i metodologija utumačenjima (od Argana do Kloca, od Benjamina do Bodrijara itd.), a iz tog područjanaravno da su bile izostavljene pojave o kojima je sada reč, jer one jednostavo i ne ulaze ute probleme, već direktno komentarišu događaje koji su se reperkusirali na život iegzistenciju stanovništva preostale Jugoslavije. I sama promena terminologije, recimo,umesto uobičajenog pojma kustosa izložbe (koji se odnosio na autora neke izložbenekoncepcije) uveden je izraz kurator koji na poseban način naglašava primat autorskog