Nova slika II - Jovan Despotović

280Praktično se isto može konstatovati i za umetničku kritiku: postoje izvesne linije kritičkogkontinuiteta, ali su razlike koje nastaju iz generacije u generaciju tolike da se taj kontinuitetpre čini kao ’skokovitost u stranu’ i nesramerno odstupanje u odnosu na prethodno stanjekoje se ne doživljava kao uzor već kao smetnja.Period koji obuhvata ovaj osvrt, dakle posle 1990. godine moguće je razmatrati udva dela, upravo u onim vremenskim segmentima koji su se zaista i profilisali: 1. striktnokao ’kritika devedeseti’ i 2. kao ’kritika u uslovima nepreglednosti polja umetnosti’ koja jenaročito vidno ispoljena posle 2000. Dakle i sami datumi ’posle 1990.’ i ’posle ’2000.’ nisureferentni samo za jezik umetnosti (na čemu nažalost uporno insistiraju pojedini akademskikrugovi, pokatakad nedozvoljeno udaljeni od realne umetničke produkcije), već i naambijent u kome se takav jezik formira. Devedesete godine su, najkraće rečeno, periodopšte propasti, nazadovanja, izopštavanja iz unutrašnjeg, a posebno spoljašnjeg svetastvarnosti, a politički obrat nakon oktobarskih zbivanja u graničnoj godini veka (imilenijuma) doneo je jednu potpuno novu, u mora se istaći, nepoznanicu i neizvesnost usvim oblastima društvenog života, pa time i u umetnosti i kritici koja se njome bavi.Zajedničko ovom periodu od petnaestak godina je prirodna ’provala’ politički angažovaneumetnosti za koju se mislilo da je definitivno skinuta sa polja seriozne umetničke prakse.Ali događaji su demantovali takva predviđanja. I nije se više radilo samo sa teoriskim ikritičkim raspeltima oko umetnosti ovog perioda već i o političkim, o čemu se, iznerazumljivih razloga, uporno ćuti. Kao da je sam politički angažman umetnika, imajući uvidu izgleda samo period socijalističkog realizma kao primer negativnog iskustva samešanjem, upravo poistovećivanjem politike i umetnosti, obavezno značio i zanemarivaneili čak napuštanje oficijelno priznate prakse na liniji modernizam-postmodernizmanovomodernizma,i kao da je to ’zadati’ okvir unutar koga je obavezno kretanje umetničkihideja, praksi i ponašanja koje mogu biti prepoznate i priznate u ’obrazovanoj’,’kvalifikovanoj’ kritici i teoriji.Stoga smo spremni, na osnovu vlastitog uvida i razumevanja, da tek u nerazrađenimtezama ovom prilikom period poslednje, desete decenije prošlog i prve polovine prvedecenije ovog veka u kritici vizuelnih umetnosti postavimo na sledeći način.Najodlučniji faktor koji je uticao i na promenu u oblasti umetničkog svaralaštva bilaje geopolitička promena Jugoslavije. Početak devedesetih godina naznačio je ubrzani,