Nova slika II - Jovan Despotović

259Manifestaciono nastupanje nove umetnosti osnaženo i u predgovorima kataloganekolikih promotivnih izložbi, ukazivalo je da se zapravo radi o slikarstvu i skulpturi natalasu prave epohalne obnove, unutar novovalne generacije promenjenog senzibiliteta što jeproslikala u punom naletu, intenzivno, euforično, okupljene oko velike želje i potrebeponovnog uživanja u slikanju kako je bilo konstatovano na izložbi Nenj Nonj (GalerijaPinki). U mirnijem tonu, o ovoj tek nastaloj umetnosti Bojana Burić je pisala u predgovorukataloga njene autorske izložbe U novom raspoloženju (Galerija Fakulteta likovnihumetnosti:Ovaj izbor radova studenata Fakulteta likovnih umetnosti napravljen je premashvatanju sadašnjeg umetničkog trenutka, kao pluralizam najrazličitijih mogućnostiumetničkog stvaranja, bez dominacije određene poetike. Potpuna neopterećenost ukorišćenju bilo kog materijala i najveća sloboda u pronalaženju sopstvenog izraza je tonovo raspoloženje u kome najmlađi stvaraoci deluju... Njihova 'nova osećajnost' ogleda se iu sintezi različitih medija u cilju osvajanja prostora i materije i oslobađanja totalneekspresije.Identifikovana su, dakle, tri bitna područija praktičnog delovanja: sinteza medija jerje očigledno da Nova slika umetnosti osamdesetih zapravo samo predstavlja skupni izraz zajedan novi imidž, novu predstavu, novu prizornost koja se u aktuelnim umetničkim delimasprovodi i kroz skulpturu istovremeno. To je iniciralo i sve druge međudisciplinarneslučajeve: predmete, objekte, instalacije, ambijente, environmente, konstrukcije itd; zatimosvajanje prostora i materijala - što je naročito naglašeno izložbom Studenti FLUplastičari (Galerija '73) kada je nizom primera pokazano ovo oprostoravanje slike iambijentalizacija skulpture; i napokon, ali i kao veoma važna karakteristika žestokog rada uprvoj fazi ove umetnosti, oslobađanje totalne ekspresije u čijem će znaku proteći prvapolovina osamdesetih. Zapravo će se iz svake od nabrojanih karakteristika unutar manjihgrupa umetnika razvijati pojedine osobine koje će ukupno uzevši izgraditi jednu dotadneviđenu pluralističku scenu naše umetnosti tokom osamdesetih godina.Veliko zanimanje javnosti izazvala je i autorska izložba Jadranke M. Dizdar Let beznaslova (Umetnički paviljon 'Cvijeta Zuzorić'); u katalogu je objavila razgovore saumetnicima iz čijih je iskaza došla do interesantnih zaključaka koje je sažela u nekolikoideja: