Nova slika II - Jovan Despotović

256U v o dKada se u umetnosti dogodio kraj modernizma XX veka? Da li sa konceptualnomumetnošću, tom poslednjom avangardom ovog veka koja je prema mnogima napisalanjegovu poslednju stranicu, ili je to bila dobro poznata smrt umetnosti koja se zbogprenaglašavanja formalističkih karakteristika likovnosti zbila u njegovoj dubokoj starosti, ilipak sa samoubistvom slike u enformelu na kraju niza plastičkih destrukcija u stvaralaštvuovog stoleća. Možda se Moderna završila sa tzv. obnovom slike osamdesetih godina natalasu postmodernizma, a čijoj jednoj specifičnoj sukcesiji i danas prisustvujemoposmatrajući recentno stvaralaštvo. Ova nedoumica je samo derivat iz dubljeg pitanja: da lije Postmoderna poslednja epizoda modernizma ili je to začetak jednog promenjenog,drugačijeg i novog shvatanja umetnosti, njenih pobuda i ciljeva? Ovo pitanje nadalje otvarai druga: da li epoha postmoderne paradigme - kao opšti naziv za sve varijacije u stilskimfomacijama jedinstvene slikarske obnove od Nenj Image Paintinga, Pattern Paintinga,Bad Paintinga, preko Heftige malereia i Neue NJillde do Figuration libre i Figurationchic, najza La Transavangardia, Nuovo immagine i La Pittura Colta, kako se svenazivala ova masovna umetnička renesansa s kraja sedamdesetih i osamdesetih godina uEvropi i Americi, predstavlja samo finale moderne umetnosti koja se tako uporno, teško ali ipobednički probijala kroz ceo XX vek. Odnosno, da li ideja o kraju umetnosti znači njenbukvalni završetak zaprećen tehnološkim inovacijama pametnih supermedija i virtuelnomestetikom na nosačima digitalnizovanih informacija sa CD ROM-a, ili je to samo pukoprirodno zaključivanje jednog prosvetiteljskog, i u suštini, pozitivističkog i obnoviteljskogshvatanja o umetnosti i njenoj istoriji kao sukcesiji epoha i simultanih stilskih kontingencijanakon impresionizma. Sami smo ubeđeni da smo još daleko od konačnog a ne manjevišehipotetičkog odgovora na ovo, na ova pitanja, ali zato pred nama stoji jedna druga,izglednija alternativa: razumevanje i tumačenje onih događaja (i njihovih tekstualnihinterpretacija) koji će poput zbira (stvarnih interpretativnih) elemenata dovesti do (mogućihteorijskih) zaključaka. U tom smislu treba razumeti sledeće redove.Promenjena uloga kritike