Nova slika II - Jovan Despotović

255identitet ili indeks subjekta). Ta hipoteza sa kojom se identifikujem kao pisac o umetnosti(nazovimo to i kritičarem, mada se udobnije osaćem u ulozi 'teoretičara umetnosti' ili'specijalizovanog estetičara') nastala je iz mojih asimetrija u odnosu na sredinu i izvesnihupotrebljivih homologija sa Drugim. To znači da sam kritički metod učio čitajući američku ienglesku teoriju umetnosti (...), nekoliko autora iz francuskog kruga (...), tri italijanska pisca(...) ... Zatim, u nekadašnjoj Jugoslaviji slovenačka kritika je za mene bila izuzetno važna,važnija od srpske ili hrvatske... Slovenačka kritika imala je jednu osobinu koju hrvatska ilisrpska kritika nisu imale: (1) jasno opredeljenje za teorijsku školu..., (2) poznavanje savremenei primenljive teorijske aparature..., (3) pisanje kompleksnog interpretativnog teksta koji posvojoj strukturalno-semantičkoj konstituciji odgovara kompleksnosti umetničkog dela, i (4)ozbiljnost. Volim ozbiljinost.- kaže Šuvaković i na istom mestu mrtav ozbiljan nastavlja:U Beogradu sam procedure kritičkog i teorijskog zanata naučio od Biljane Tomić tokomsedamdesetih. Tokom osamdestih sam blisko sarađivao sa estetičarem MilanomDamnjanovićem i filozofom Matjažom Potrčem. To mi je pružilo mogućnost da se bavimmetakritikom. Dobro poznajem kritički rad Ješe Denegrija i njegove koncepcije umetnostiposle 50-te (druga linija). Izučio sam i fenomenološke procedure analize likovnog dela(recepcije) profesora Ljube Gligorijevića.Nije ni čudo, posle ovakve ispovesti, što Moderna i postmoderna kritika u Srbiji MiškaŠuvakovića izgledaju onako kako smo gore opisali. Iskrenosti ovog priznanju dopuna nijepotrebna - u njemu je sve sadržano.Iskustva, 5-7, Beograd, 1997.Obnova umetnosti, obnova kritikeKritika umetnosti osamdesetih