Nova slika II - Jovan Despotović

250opisivanja pojavnosti jezičkih inovacija u umetnosti), moguće je sa krajnjim naporom prihvatitikriteriološku argumentaciju samo pod uslovom da se radi o isključivo privatnom, naučno idisciplinski neutemeljenom razumevanju ove teme, naravno i sa potpuno drugačijim naslovomrada da bi se Šuvakovićeva namera uopšte razmatrala.A sa izabranim tekstovima stvar stoji još nepovoljnije ne samo u odnosu nasamoodređene Šuvakovićeve kriterijume već zacelo i u odnosu na istorijsku i predmetnufaktografiju. Na primer, opširan esej M.B.Protića koji ima malo veze sa kritikom Od umetnostido života napisan je 1965. godine, te s obzirom na temu vremena u kome ga Protić interesuje -pedesete godine, odnosno mukotrpne zamene socrealizma visokom modernom i uopšteosiguranjem prirodne pozicije i slobode izražavanja savremene umetnosti u našoj kulturi, nijepravovremen. Bibliografija ovog vodećeg srpskog kritičara šeste decenije sadrži mnoge iznačajnije jedinice sa ovom temom, naravno pravovremeno napisane što je, uostalom,kriterijum koji je s pravom sam Šuvaković odredio, poput: Diskusija povodom IX prolećneizložbe ULUS-a (1950), Tamo gde humanizam počinje - dogmatika prestaje (1951), Nekolikorefleksija o apstraktnoj umetnosti i Još nekoliko refleksija o apstraktnoj umetnosti (1955),Umetnički kriterijum i sloboda (1957) itd.Za svaku je pohvalu što Šuvaković čita Protića, a da je u pripremi za pisanje tekstaModerna i postmoderna kritika u Srbiji, koristio i njegov tekst O našoj umetničkoj kritici(Delo, 1956) bio bi mu od velike koristi jer bi tu našao neophodne činjenice koje bi svakakopomogle da otkloni neke probleme i nesporazume što su se isprečili između njega i stvarnosti.Razmatrajući ideje, odnosno zablude kritike socijalističkog realizma Protić je na tom mestu naprimer napisao i sledeće:’Ovim napomenama, prirodno, nikako se ne pledira za odvajanje umetničke kritike odfilozofije ili sociologije. Njihov cilj je upravo suprotan: ne da odvoje umetničku kritiku od njih,nego da se one, filozofija i sociologija - onda kada govore o umetnosti - ne odvoje od sameumetnosti, njene prirode, osnovnih materijalnih faktora i njihovih intencija. Jer bliži je suštiniumetnosti skroman posetilac izložbe koji, naprimer, pred nekom Lubardinom slikom kaže:'Ovo na mene deluje kao velika letnja vrućina, žega', - nego filozof koji bi - videći da delonema određenu temu - umesto njega kritikovao program apstraktne umetnosti, kako ga jeKandinski formulisao u svojoj poznatoj knjizi, ili sociolog koji bi, iz istog razloga, govorio o -'propasti društva i umetnosti'. Jer, kroz estetsko osećanje, prvi pošto je našao relaciju sa