Nova slika II - Jovan Despotović

24ističe novo shvatanje paseističkog jezičkih sistema i modela kojima u silovitom nastupudaje nova značenja i novu interpretaciju. Mnogobrojne su mogućnosti previranja koje jepostmodernizam usvojio; prisustvo istorije se, tako, ironizuje, ističe se netačnost inepreciznost u redefinisanju formi, teži se dovoljnoj udaljenosti od početnih modela s timda se zadržava minimalna prepoznatljivost plastičkih činjenica koje omogućavajuutvrđivanje identiteta. Krajnjem ekspresionističkom potencijalu ovih radova novog talasadoprinosi njihova ikonografska, stilska i hromatska retoričnost; tautološkiimprojekcijama eliminišu se sumnje u poreklo i značenje, citatima se jasno otkrivaju izvori;ovom nizu treba dodati i osobine ekscentričnosti, bizarnosti, violentnosti, opsesivnodelovanje, referencijalni odnosi površna, upotreba značenja i simbola, istorijskozatrpavanje smisla, redundantnost oblika – što su sve metodi istovremenog ishodištaintencija autora koji rade u duhu postmodernizma.Da najkraće rezimiramo i samo nabrajanje karakteristika estetičkog delovanjapostmodernizma, bilo bi dovoljno da ocrta komplikovanost trenutne situacije u likovnimumetnostima. Razlozi ovakvog opredeljenja današnjih autora koji su nosioci promena,jesu u nataloženim umetničim iskustvima i nagomilanom znanju o mestu i funkcijistvaralaštva u totalnu ljudskih potreba i u ranijim istorijskim periodima i danas, kao isvesti o neposrednim prethodnim događanjima koja su definitivno zaokružila svemodernističke procese ovog veka. Oslanjanje na korpus istorije umetnosti znači ipredosećanje da je u umetosti danas destabilizovan sistem vrednosti i da se umetnikjedino sme oslanjati na vlastitu imaginaciju i intuiciju pri biranju forme kojom će izrazitisopstvene sadržaje. A kako je u ovaj kratkotrajni i burni period razvoja uložena velikaenergija, može se očekivati brže kristalizovanje oko nekih ideja i postupaka ovogprelaznog perioda kao uvodne faze postmodernosti koja će na zbiru tih shvatanja i uprepletu intencija autora graditi poeetiku jednog novog stila kao novog sloja ubezgraničnim i nezaustavljivim tokovima onoga što se naziva istorijom umetnosti.Sopoćanska viđenja (simpozijum), Novi Pazar, april 1984, str. 85–90.Umetnost osamdesetih