Nova slika II - Jovan Despotović

247u umetnosti završila svoj život a danas su za njom još pretekli poneki njeni kritičarti kojiknjiževno-spekulativnim ili introspektivno-simulacijskim govorom pokazuju jedino volju zafinansijskom ili institucionalnom vlašću. Da bi ublažio ovu za njega vruću temu u kojoj je dosada već nekoliko puta bivao ozbiljno izvrgnut kritici, Šuvaković pribegava konstruisanjujedne komplikovane situacije u kojoj razlikuje čak pet posebnih slučajeva tokom prve polovinedevedesetih: (1) pomak od mekog pisma postkritike ka tekstualnom žurnalizmu..., (2) pomakod mekog pisma ka postfeminističkom diskursu, (3) različite antimodernističke tendencije, (4)različite umereno modernističke i postmodernističke varijante kritičkog diskursa, (5) kritičkidiskurs koji zastupa koncepcije 'modernizma posle postmodernizma'. Predviđamo da, što zanjega bude nepovoljnije mesto u tekućoj kritici druge polovine devedesetih godina, da će ovihposebnih slučajeva biti znatno više. Na ovo temu vratićemo se još jednom.3Miško Šuvaković ovako definiše svoju početnu antologičarsku nameru: Sažeta antologijamoderne i postmoderne kritike u Srbiji je zamišljena kao predstavljanje jedne od mogućihlinija kritičkog diskursa o umetnosti. Antologiju ne karakteriše iscrpnost prikazivanja slučajevakritičkog diskursa, već usredsređenost na karakteristične kritičke, teorijske i istorijske detalje.S obzirom na dosad pokazano, dobro je što je izbegao opasnost iscrpnog prikazivanja mada tonikako nije karakteristično za antologijski pristup - ostaje da vidimo kako navedeni detaljiizgledaju. Spisak koji nadalje sledi tim je čudniji ako se pomenu Šuvakovićevi kriterijumiizbora kako ih je sam definisao:- pravovremenost: kritičko prikazivanje pojava u trenutku ili na vrhuncu njihovog nastupanja,- kosmopolitizam: eksplikacija internacionalnih (moderna) ili transnacionalnih (postmoderna)identifikacija umetničke pojave, pokreta, tendencije ili individualne prakse,- asimetrija: kritički i ekstatički otkloni od dominantne linije umereno modernističke i umerenopostmodernističke kritike,- istoričnost: specificiranje istorijske pozicije i istorijskog smisla za određeni tip umetničkograda i oblika produkcije,