Nova slika II - Jovan Despotović

245A Druga kritika bi trebalo da označi dve stvari. Jedna je moguće razložna i efikasnaideja o drugoj liniji u kritici koja bi antologizovala jedan realni korpus kritičkih i teorijskihtekstova koji se odnose na umetničku drugu liniju. Tada bi potpuno bilo prihvatljivoizostavljanje iz ovog Šuvakovićevog teksta svih autora - od Lazara Trifunovića i kritičara kojisu pisali o mnogobrojnim umetničkim pojavama lirske i geometrijske apstrakcije, tradicionalnei nove figuracije, o realizmima najrazličitijeg porekla, poetika i sadržaja itd, do DejanaSretenovića i još mlađih koji pišu o umetnosti osamdesetih i devedesetih godina. Tada bi bilotakođe opravdano i njegovo nepoznavanje onih umetnički pojava koje su na najodlučniji načinstvarale sliku o srpskoj umetnosti posle 1945. godine. Uz nekolike nužne izmene, ovajŠuvakovićev rad mogao bi se prihvatiti kao skica takve, vrlo selektivne po nabrojanimfenomenima a sadržinski sasvim iscrpno priređene hrestomatije.Druga je potpuno pogrešna, neutemeljena ideja da se Moderna i postmoderna kritika u Srbijirazume i tumači kao druga kritika. Druga u odnosu na šta? O kriterijumima za izbora tekstovaza ovu sažetu antologiju ponešto ćemo reći u 3. odeljku a to će ujedno biti i odgovor naprethodno postavljeno pitanje.2eDanas je već postalo poslovično i to da je Šuvaković prespavao osamdese godine kada jepotpuno mimo njega i njegovog teorijskog interesovanja proticala postmoderna u umetnosti ikritici te se ova njegova zakasnela i naknadna reakcija na ove pojave sada vide kao izrazitonetačne interpretacije koje je očigledno propustio da uobičajeno odn. pravovremeno iznese uvremenu njihovog nastajanja.Da nije tako, ne bi se dogodilo da u istom stilu koji smo prethodno uočili naš probuđenii bunovni teoretičar i novonastali istoričar nastavi ovako:Raspored odnosa u osamdesetim ostaje i dalje takav da se može govoriti o dominantnojliniji (umereni modernizam i tada nastajući umereni postmodernizam kao postistorijskaeklektička transformacija modernizma) i o drugoj liniji (od eklektičkog neoekspresionističkogpostmodernizma do neekspresionizma). Postoje jasne i kritične razlike izmeđupostmodernističkih koncepcija eklektičnog postmodernizma kao evolucije umerenomodernističkih figurativnih i dekorativnih formulacija i eklektičnog postmodernizma kao