Nova slika II - Jovan Despotović

242da socijalistički realizam, uz fašističku umetnost i američku umetnost Nenj Deal-a pripadakrizama modernizma.)O ovom kritičaru Šuvaković piše u periodu konstituisanja modernizma (od sredinepedesetih do 1970). Strukturirajući ovu epohu u srpskoj kritici Šuvaković uz primere MiodragaB. Protića (visokomodernistička koncepcija projekta umetnosti), Alekse Čelebonovića(umerene varijante modernizma), Ješe Denegrija (radikalni modernizam) i Dragoša Kalajića(od modernizma ka antimodernizmu) što je tačno, navodi još Lazara Trifunovića(transformacija od internacionalnog jezika modernizma ka nacionalnoj istoriji umetnosti) iIrinu Subotić (nova figuracija kao modernistički izraz), što je u prvom slučaju totalnopogrešno, a u drugom tek delimično odgovara istini.Da je pročitao samo one tekstove koje je sam naveo u izabranoj bibliografijiŠuvakoviću se ne bi dogodile ovolike greške. Jer da je konsultovao, da je makar u ruke uzeodvotomne Studije, ogledi, kritike Lazara Trifunovića (MSU, 1990) već iz sadržaja bi video dase, recimo, tu nalaze i tekstovi Umetnost oktobra, Savremena američka umetnost i Enformel uBeogradu, pa, s jedne strane ne bi ove tekstove morao posebno da navodi u bibliografiji, a sadruge, pokazuje da je upravo Trifunović bio veoma udaljen od pojma nacionalne istorijeumetnosti - ako pak pod ovom odrednicom Šuvaković ne misli svako navođenje te imenice unaslovima umetničkih studija i kritika. Predaleko bi otišli da ovde raspravljamo oTrifunovićevom shvatanju nacionalnog pitanja u umetnosti - dovoljno je uputiti na njegoveobimnije tekstove poput Stara i nova umetnost, Moša Pijade - borac za umetničku istinu,Srpska likovna kritika, ili kraće recenzije kakve su Likovni izraz kosovskog predanja, Mit oMeštroviću, Lubardina slika Kosovski boj itd. u kojima se može pročitati široki repertoartumačenja ovog problema u savremenom likovnom stvaralaštvu kako ih je video LazarTrifunović. (Zanimljivo je da se zbog ove greške Šuvaković svrstao u red poznavalaca kakav jerecimo i Dragoš Kalajić koji takođe ne zna za ove radove L.Trifunovića a ambiciozno praviizložbu Balkanski istočnici srpskog slikarstva 20. veka, odnosno, ako Šuvaković LazaraTrifunovića vidi kao nacionalistu, tradicionalistu, lokalistu, Kalajić, sasvim suprotno od njegao ovom našem najpoznatijem istoričaru moderne umetnosti misli kao o levičaru,internacionalisti, nenacionalisti). Svođenje kritičarske delatnosti Lazara Trifunovića isključivona područije nacionalne istorije umetnosti teško je ogrešenje nedostojno doktora estetike i