Nova slika II - Jovan Despotović

237odgovaraju modernistička, poznomodernistička i postavangardana, te postmodernistička kritikakako smo već videli.Uobičajena periodizacija Moderne, da opet ukažemo samo na najelementarnije inajstandardnije poznavanje, u istoriji umetnosti podrazumeva: protomodernu (pokreti uumetnosti koji su inaugurisali pojedine modernističke fenomene u vremenu pre njene pojave);istorijsku ili pionirsku modernu (od impresionizma do pojave avangardi u prvoj i drugojdeceniji XX veka); modernu (u najužem značenju ovog fenomena koja je dominirala uumetnosti između dva svetska rata); retromodernu (vrsta antimodernističkih tendencija u istomperiodu, a posebno naci-kunst i socrealizam); visoku modernu (1945-1960, kod nas pole 1950.godine kao zamena dogmatske estetike socijalističkog realizma i formiranje socijalističkogestetizma); poznu ili kasnu modernu (1960-1980, a u istom periodu kao njena paralelna inajradikalnija negacija stoji Nova umetnička praksa, ili konceptualna umetnost, kod naspoznata i kao Druga linija kao poslednja avangarda XX veka); postmodernu (kod nas najčešćepominjana kao Umetnost osamdesetih zbog nedefinisanih u potpunosti stilskih karakteristikakoja traje i danas u svim njenim formalnim i semantičkim licima). U ovom poslednjem perioduu srpskoj umetnosti odigravala se i takozvana antimoderna osamdesetih, a potom nova (druga)moderna devedesetih bilo kao kontra-fenomeni ili paralelne pojave (svetovi) sa postmodernomparadigmom i velikim brojem neo varijacija. Ovaj potonji oblik reinkarnirane moderne, kakomisle njeni zastupnici, u kritici se još pominje kao ultra, hiper ili super moderna.1eOvakvoj periodizacija moderne umetnosti u veku i po njenog postojanja odgovara adekvatnapodela modernističke kritike. Odavde je već vidljivo da smo sami skloni da postmodernu uumetnosti i postmodernu u kritici za sada tumačimo kao poslednju fazu moderne, dakle kaoumetničko i teorijsko poglavlje koje u svakom slučaju vremenski i epohalno stoji u njenojnajvećoj blizini bez obzira na pojedine ideje koje su u nekim slučajevima iznete sa nameromdekonstruisanja, preplitanja i ukrštanja, simulacije i teatralizacije itd. temeljnih načela modernecivilizacije, kulture i posebno njene umetnosti.1f