Nova slika II - Jovan Despotović

231O KRITICIKritika ’Kritika kritike’UvodOno što sam govorio o umetnosti kaže Miško Šuvaković na jednom mestu (Likovna umetnostosamdesetih i devedesetih u Beogradu - razgovori, ured. i izd. Zoran L. Božović, Beograd,1996, gde stoji: Borba za teritorije je mnoštvo 'osvajačkih ratova' koji se vode na različitimnivoima i za različito shvaćene teritorije. Ne postoji jedna jedinstvena teritorija, već višeteritorija koje se vremenski poklapaju i prekrivaju, odnosno, deluju tri sinhrone scene a neštodalje ih specifikuje kao 1. antimodernizam, 2. umereni modernizam i postmodernizam, i 3.visoka kosmopolitska umetnost), odnosi se i na kritiku. Ako se ovaj iskaz uzme kao iskrenopriznanje, a on to svakako jeste, onda se i neka njegova shvatanja izneta u tekstu Kritika,metakritika, kritika kritike, dekonstrukcija kritike (Projeka/r/t, 7, Novi Sad, 1996, str. 28-93)koji je predmet ovog osvrta, mogu bolje razumeti. Povezivanje i upoređivanje tog teksta sanjegovim istovremenim projektom-izložbom Primeri apstraktne umetnosti - jedna radikalnaistorija (Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", april-maj 1996) proizvode jedinstvenezaključke koji se mogu istovremeno odnositi i na jedan i na drugi - praktični i teorijskiŠuvakovićev poduhvat. Kako su ova dva velika i duboka zahvata u istoriju, kritiku i teorijusrpske umetnosti i umetničke kritike XX veka zapravo komplementarni, međusobno uslovljenii dopunjujući te organski povezani, a kako smo na izložbu već učinili primedbe (Borba,31.VIII/1.IX, 2.IX, 3.IX, 1996) na ovom mestu slično, sa istim ciljem, postavićemo se spramnovog Šuvakovićevog nesporazuma: razumevanja i tumačanja Moderne i postmoderne kritikeu Srbiji kako glasi nadnaslov njegovog rada izvađen iz samog teksta, odnosno, kako jeimenovan ovaj temat Projeka/r/ta.Kako praktično kroz iste teorijske naočare, prema vlastitom priznaju koje smo utvrdilina početku, Miško Šuvaković gleda i na deo umetnosti i na deo kritike, mogu se najednostavan način i u jednoj i u drugoj interpretaciji identifikovati potpuno isti nedostaci igreške. Dakle, sasvim načelno govoreći - opšta kritika i ovog Šuvakovićevog teksta lako sestrukturiše u dve celine: nedostatci i pogreške. Kako nije moguće detaljno popisati i analizirati