Nova slika II - Jovan Despotović

219Oni su u knjizi "Fragmenti postmodernog pluralizma" podeljeni u nekolikopoglavlja. Sada ćemo ih malo pobliže razmotriti.S obzirom na dosad istaknuto, potpuno je razumljivo da je knjiga započetatekstovima koji su objašnjavali mesto umetnika srpskog konceptualnog kruga u novimuslovima koje je formirala deveta decenija. Tu su dakako izneti problemi istorizacije "drugelinije" sedamdesetih godina, a zatim su dati primeri novog rada Raše Todosijevića, NešeParipovića i Zorana Popovića. U tom delu nalaze se čak četiri priloga o novim radovimaRadomira Damnjanovića Damnjana - "modernog umetnika u postmodernom dobu" koji suupravo zbog ovakve sintagme koja tačno obeležava rad ovog umetnika a koju je samDenegri smislio, mogli biti uvršćeni u kasnijem poglavlju koje nosi naslov "Umetniciprethodnih generacija u osamdesetim godinama..." gde bi im bilo prirodnije i pogodnijemesto.Drugo poglavlje opisuje jednu "prelaznu situaciju" sa graničnim primerimaprimarnog i analitičkog slikarstva koje Denegri vidi kao "najavu Umetnosti osamdesetih".Tu su uvršćeni jedan njegov predgovor i prikazi dve grupne izložbe koje su imale "šaroliki"sastav umetnika čime je identifikovan ovaj početni period izvesnog interpretativnog lutanjai mešanja nekih poetika koje se potom više nikada neće naći na jednom mestu. U istompoglavlju date su i Denegrijeve ocene iz njegovih kataloga predgovora izložbi RadomiraKundačine i Miroslava Mikija Đorđevića.Zatim dolazi posebno poglavlje sa četiri Denegrijeva predgovora izložbi PeđeNeškovića čije je delo uzeo kao primer tzv. "lošeg slikarstva" koje je definisano kaoneposredna anticipacija Umetnosti osamdesetih. U takve fenomene Denegri, kasnije u istojknjizi, ubraja i slikarstvo Bore Iljovskog - kao primer "Pattern paintinga", Gordane Jocić -anahronizma i Cileta Marinkovića - njilde neoekspresionizma.Sledeća dva poglavlja neposredno se odnose na naslovnu temu ove knjige - napočetne i rane godine srpskog postmodernizma kao i na neke slučajeve tog ekspresivnogtrenda što su se protegli celom ovom decenijom. U prvom su uneti njegovi predgovorikataloga i časopisni prikazi grupnih i autorskih izložbi glavnih protagonista ove umetnosti(među kojima svakako treba istaći one rane iz 1983. godine iz zagrebačkih "Pitanja" ikataloga jedne od promotivnih izložbi kakva je bila "Umetnost osamdesetih" priređena uMuzeju savremene umetnosti), a u drugom se nalaze tekstovi o nekim među glavnim