Nova slika II - Jovan Despotović

206umetnika pokazana je jedna zaista vitalna kreativna scena koja se, već sada je sasvimizvesno, može doživeti kao primarna za razumevanje glavnog smera i karakteristikapromena jezika, smisla i značenja recentne umetnosti, pored one osobine koje smo navelina početku a koja se tiče njenog idejnog i etičkog ambijenta.Sva apsurdnost idejnog stanja u koje je gurnuto sadašnje jugoslovensko društvoponajbolje je opisano kratkom pričom Raše Todosijevića, umetnika velike reputacije jošu prostoru nekadašnje Jugoslavije od vremena Nove umetničke prakse sedamdesetih,nesumnjivo poslednje avangarde ovog veka. Naslov njegove priče unete u ovu knjigu jeZec i ona glasi:Nekada davno na Mesecu je živeo veliki beli zec. Beše to jedini stvor od krvi imesa koji je udobno obitavao na Mesecu i jedini zekan kome je prekrasna Luna bilarodna gruda, zavičaj, ponos, stalna adresa ili, kako se to obično kaže, egzistencijalnimilje. On je imao tri noge ali se nije osećao kao zec kome nedostaje šapa. Da je nekimslučajem mogao da sretne drugog zeca, recimo zeca sa četiri noge, sigurno bi pomislioda pred sobom vidi utvaru, vešto skrojenu smicalicu, sasvim izvesno, jednogabnormalnog zeca, zeca sa četiri noge, očigledno smišljenog sa ciljem da uzdrmanjegovu čvrstu veru u tronoge ideale.Metafora o prirodnom tronogom idealu može se na opštem planu sasvim lepoprimeniti i na osnovne vrednosti koje je srpska politika potencirala u ovom periodu. Nizapsurdnih poteza je načinjen u društvenom, a sasvim ravnopravno i u kulturnompodručiju koja je pokazala isključivo odgovornost prema zvaničnoj ideologiji što sebespomoćno klatila između uzorne komunističke prošlosti i projektovane nacionalističkebudućnosti a prema iskazanoj utopiji o nekakvoj novoj, velikosrpskoj državi.I sama Sorosova fondacija u Jugoslaviji prolazila je tokom ovog prioda unekoliko navrta kroz vanredna iskušenja, da bi u jednom trenutku ona čak bila iadministrativno zabranjena. Pri novoj registraciji 1996. fondacija je dobila i novo ime -naime, iz naslova je izostavljeno ime njenog osnivača - Đerđa Sorosa, pa se ona danaszove Fond za otvoreno društvo. I sama ova promena imena ima simboličku sadržinu -ova fondacija zaista ima ulogu otvaranja ovdašnjeg totalitarnog društva premafilozofskim pretpostavkama njenog osnivača. Ne treba zaboraviti da je Đerđ Sorossvojevremeno bio među boljim učenicima Karla Popera, dakle i sledbenik njegovog