Nova slika II - Jovan Despotović

190kolektivnim, uglavnom studentskim izložbama, a da je već zapažen i njen školski radsvedoče čak tri nagrade koje je dobila 1995. i 1996. godine. Pored ovoga, i njeni radovina redovnim godišnjim izložbama studenata likovne akademije bili su komentarisani jersu nedvosmisleno ukazivali na pojavu jedne potencijalno značajne stvaralačke ličnosti.Nastup svake nove generacije umetnika nužno zahteva utvrđivanje nekolikoelemenata kojima se pokazuje njihovo mesto u postojećem kreativnom ambijentu. Pa jetako u ovom slučaju lako identifikovati uticaje koji su nastali iz najveće blizine LaneVasiljević. Beogradska skulptura prve polovine devedesetih i naročito sredinom tekućedecenije pokazala je evidentnu promenu u likovnoj sintaksi. Jezik nove plastičkeprodukcije bivao je sve više usmeravan pre svega prema definisanju jedne drugačijeforme umetničkog dela, a ta promena je uzrokovala i pojavu njegove nove značenjskestrukture. Tu tendenciju su markirale tri bitne promene: materijala koji se u skulpturidanas koristi, formalnog izgleda dela i njegove semantike. Od tih zaključaka koji su se,dakle odnosili na materiju, oblik i smisao umetničkog dela, polazi u samostalni kreativniživot jedna nova generacija naših umetnika kojoj pripada i Lana Vasiljević - sudećiprema radovima koje smo videli na njenoj izložbi u Domu omladine.Načini kontrolisanja materije-materijala koji se u recentnoj produkciji koristekreću se u nekoliko pravaca. Raznovrsnost upotrebljavanih materijala - staklo, porcelan,drvo, mesing, parafin, kao i sam način korišćenja - bilo njihovih postojećih, prirodnihsvojstava bilo preradom tih karakteristika do neophodnog vizuelnog stanja. Uočava seprincip kontrastnog građenja objekta materijalima različitog kvaliteta: mekog i tvrdog,svetlog i tamnog, transparentnog i neprozirnog, itd. Time se postiže izrazitija vizuelnadinamika uprkos tome što su njeni radovi svedeni na jednu konstanu - pravougaonuformu.Taj stalni oblik je u radovima Lane Vasiljević proizašao iz logike "zatvorenog","završenog" dela koje jasno naglašava vlastite predmetne limite, i iz oblikovne potrebeda "nemi govor forme" bude zapravo lapidaran a da ta intencija bude upotpunjena"semantičkim izobiljem". Njeno delo po sebi izgleda veoma formalno, veomakontemplativno u postupku građenja, istovremeno i veoma senzitivno u procesupercipiranja na izložbi. U jednom nizu radova uočavaju se simbolički zapisi gotovo nanivou crteža-predmeta koji nas neposredno odvode do identifikovanja opšteg smisla ovihradova.U tim spomenutim radovima očigledno je da se semantičko pozađe stvara naznakovni i simbolički način, ali je u nekim delima upotreba drugih sredstava, na primerfotografije, preusmerila ikonografiju prema personalnim detaljim iz njenog života.Očigledno je da su ovde unete i lične priče koje su neposredno povezane sa svakimradom dajući im specifičnu narativnost, poetičnost autorske individualnosti, naglašenusubjektivnost prema meri njenog umetničkog karaktera.Može se naslutiti da nastupa još jedna generacija naših umetnika koja pokazuje dai nadalje veruje u rad (produkciju) i delo. Potpuno je očito da Lana Vasiljević direktnoproizlazi iz takve umetničke škole koja je oduvek ukazivala ponajveću pažnju upravoformalnim karakteristikama likovnog predmeta. A u ovom vremenu, to je sasvimočigledno, još jednom dolazi do "približavanja" tih akademskih koncepcija i samihaktuelnosti kreativnog trenutka. Dakako da se radovi Lane Vasiljević nalaze daleko odtekućih diskusija oko značenja recentnog umetničkog predmeta koje imamo priliku dačesto pratimo u različitim povodima. Pre svega što je ona i vremenski i semantičkiudaljena od postmodernih paradigmi, a praktično je ostala nezainteresovana i za