Nova slika II - Jovan Despotović

188pripada generaciji što ponajbolje i najdirektnije oseća i razume ovo temeljitocivilizacijski i kulturno promenjeno vreme na samom kraju veka.Ponovo potpuno izmenjena ikonosfera na različite načine uznemirava stvaralačkuimaginaciju protagonista recentne umetnosti. Opšta i sve masovnija povezanost u jednonovo "globalno selo" kibernetičke kulture, promenjena predstava o svetu i njegovimkarakteristikama u svim oblastima duhovnih aktivnosti a pogotovo u vizuelnomstvaralaštvu, usmerili su i likovne umetnike da formiraju jednu novu sadržinskupredstavu svoje umetnosti, jednu novu likovnost dosad nepoznatih karakteristika. Na tomdelikatnom oblikovnom putu nalaze se i slike Nikole Savića.Njihova ikonografija, tematski okvir, pikturalnost, formalne karakteristike(kompozicija, kadar, koloristička paleta) direktno odražavaju ideju i smisao "ekranske"realnosti koja danas najodlučnije formira našu novu predstavu o spoljašnjoj stvarnosti injenim najvažnijim osobinama. Da li elektronski mediji potvrđuju ili negiraju tu realnost,da li je oni prevode u drugu dimenziju virtuelne stvarnosti, da li se uopšte i bavi ikakvomrealnošću izvan striktnih potreba, misaonog i emocionalnog okvira njihovih produktora,pitanja su koja istovremeno zaokupljuju i glavni teorijski smer nove filozifije, odnosnonjene specijalizovane discipline koja se zove estetika, dakako i danas najosetljivijeumetnike poput Nikole Savića. Njegova izložba i Galeriji Zvono veoma mnogo pomažeda se taj probem uoči i razume.III program Radio-Beograda, Beograd, 14.4. 1997.2Galerija "Zvono" je nakon manje od godinu dana svoj izlagački prostor ustupila mladombeogradskom autoru koji je netom okončao studije slikarstva na Fakultetu likovnihumetnosti. Za razliku od prošlogodišnje izložbe kada je prikazao ciklus radova podnaslovom "Please insert card" ovog puta pokazao je samo tri slike što je uzeto i kao nazivizložbe - "Tri slike".Slika, pisali smo u recenziji njegove prethodne izložbe, to dugovečno itradicionalno sredstvo umetničke ekspresije tokom perioda modernizma preživela je niztemeljnih negiranja i preformulacija njenih plastičkih elemenata i semantičkih sadržajada bi u vremenu enformela bila potpuno ukinuta u svom ontološkom jezgru. Kasnijadematerijaluzujuća praksa konceptualizma samo je nastavila da baštini na ovoj vrstipraktičnih i idejnih zaključaka, a postmoderna obnova umetničkog predmeta, dakakosada na potpuno novim, izmenjenim osnovama i sa svešću o svim sudbinskim iskustvimakoja su joj prethodila, u prvi plan je istakla potrebu da se ta recentra re-kreacijaumetničkog predmeta načini, kao i uvek, sa dominantnim naznakama vremena u komeon nastaje.Elektronski mediji, simboli globalne civilizacije novog kibernetičkog sveta,naravno da neposredno uznemiravaju stvaralačke potencijale dolazećih generacijaumetnika. Ponovo potpuno izmenjena ikonosfera na različite načine uznemiravastvaralačku imaginaciju protagonista recentne umetnosti. Opšta i sve masovnijapovezanost u jedno novo "globalno selo" kompjuterske kulture, promenjena predstava osvetu i njegovim karakteristikama u svim oblastima duhovnih aktivnosti a pogotovo u