Nova slika II - Jovan Despotović

183koji se naizmenično nastavljaju 11 metara i 20 cm koja dužina odgovara mimezi jednogzida na koji je ona postavljena u galeriji. Iako je ova ritmična dvokomponentna itrostepena "linija" moguće i monotona usled mnogobrojnog ponavljanja dve sekvencenaiamenično ređanih elemenata, one su upravo i izuzetno fascinantne zbog nekolikihkarakteristika. Prvo, rad je tako postavljen da za vreme kretanja pored njga vizuelnesenzacije se ritmično menjaju ne samo zbog promena položaja i mesta posmatrača već izbog promena svetlosnih reflekasa koje on emituje. Zatim, utisak o težini ovog dela kadaje očigledno da se radi o punim profilima čeličnih odlivaka, u suprotnosti je sa njegovim"lebdećim" položajem i nevidljivom načinom pričvršćivanja ovih valjaka za zidnupovršinu. I najzad, ali nikako ne i najnevažnije, je da je rad toliko precizno izveden ifinalno obrađen do takvog izgleda koji se zaista retko može pronaći u našoj savremenojumetnosti. Naime, često smo u prilici da gledamo neki zaista zanimljivi rad, značajnodelo naše umetnosti, ali konačan utisak i njegovu vrednost narušava neprikladnaizvedeba, neadekvatna obrada i opšte poznato stanje nedovršenosti. Očigledno je da saIvanom Ilićem nastaje jedna potpuno nova generacija stvaralaca koja svoju umetnostmisli i izvodi u evropskim i svetskim standardima, kada su sve, pa i ova finalnapretpostavka na najbolji načIn i superiorno zadovoljene.Ova "Bez naziva" instalacija Ivana Ilića u sebi sadrži nekoliko bitnih problemskihi estetičkih nivoa koji kao jedinstvenu rezultantu kreiraju jedno delo sa očiglednimkarakteristikama vrhunske umetničke produkcije u našoj aktuelnoj praksi. Ovaj rad jeprema svojim plastičkim osobinama minimalnog i primarnog jezičkog sadržaja - njegovoblik i boja metala toliko su suzdržani i razionalni da ga direktno upućuju na čitanje saneokonceptualiztičkim značajkama. S druge strane, u delu kritike je zapažena i njihovaobnovljena duhovnost, dakle onaj niz atributa u nekom delu savremene umetnosti koji unoseće slojeve značenja izbacuju aktivnu korekciju, svojevrsnu dopunu jezičke strogostisvog izvornog stilskog miljea. Na dodirima uporednih tokova ova dva lanca mentalnih iestetičkih determinanti izgrađena je aktuelna plastička poetika Ivana Ilića, a tu se zapravonalazi i središnji problemski sklop recentnog stvaralaštva u našoj najnovijoj likovnojumetosti.III program Radio-Beograda, Beograd, 10.1995.Branka KuzmanovićIzgled i mogućnost nekog izlagačkog prostora tokom poslednjeg perioda za umetnikepostali su od izuzetno velikog, katkada i presudnog značaja. Smisao instalacija -promenljivih umetničkih objekata u zavisnosti od složenih uslova prostora, zasniva se nadirektnim parametrima i fizičkim zadatostima galerijskog prostora u kome se onetrenutno i neponovljivo postavljaju. A u zavisnosti od takvih karakteristika, autoriodlučuju o konačnom izgledu tih svojih radova, te su oni očigledno i promenljivihsvojstava kada se postavljaju u različitim prostorima. Tako dobijene celine najčešće seposmatraju i tumače kao jedinstveni ambijenti, a sama umetnost koja se tu izlaže,odnosno dela koja se za samo jednu priliku instališu - poprimaju upravo ambijentalnismisao kod generacije mladih umtnika kod koji je ovaj postupak veoma izražen i govori