Nova slika II - Jovan Despotović

17čin dematerijalizovanja umetničkog objekta bio u direktnoj suprotnosti sa suštinomakademskog obrazovanja umetnika, onda je skorašnji povratak radu s materijalom živeumetnosti (dakle one koja je ostala jezički i problemski otvorena za plastičke inovacije)dovoljan razlog da se on prihvati i da se uz poštovanje krajnje individualnosti mladihstvaralaca uz profesionalni instinkt pedagoga koji je zapazio kvalitetnu promenu odnosaprema umetničkim uzorima, odustane od nasilnog reprodukovanja autorskih stanovištavodećih profesora. No, ne treba pomišljati da su svi spremni da sa odobravanjemdočekaju promenu, o čemu govori da su ovi umetnici potekli iz samo dve-tri klase – preje u izgledu unutarakademsko konfrontiranje čemu će ići na ruku i delovanje GalerijeFLU koja je i dosadašnjom izlagačkom aktivnošću otkrila simptome internogodmeravanja starih i novih stvaralačkih snaga. Ovim povodom svakako se mora istaći ida su se u toj galeriji odigrali neki događaji koji su ulazili u širu atmosferu afirmisanjaizrazitih subjektivnosti u stvaralaštvu (izložba GENERACIJA 71), ili koja je priznala dase akademija u jednom svom delu nije oduprla nastojanju da se ono što se uobičajenonaziva umetnički eksperiment obznaniti kao definisani kreativni čin (izložba NOVINE),što je bio korak dalje prema jednom novom osećanju za korišćenje materijala.Polarizacija shvatanja o onome što se naziva savremenom umetnošću u najširemsmislu te reči, s polja stvaralaštva postepeno prenosi i u kritičko delovanje. Tako jeponovo pokrenuto poznato mesto srpskog kritičarskog folklora koji je teoretskiformulisano već poznatom polemikom oko pitanja pravoslavnosti crkvenog živopisa izosamdesetih godina prošlog veka. Može se stoga govoriti o stogodišnjici iscrpljivanjapitanja savremenog i autentičnog, problemskog i samosvojnog, novog i autohtonog, kojese postavljalo na različite načine i u različitim povodima. Jedni su zastupali teze osavremenom izrazu koji je problemski određen i s jasnim spoznajama o aktuelnomzbivanju u umetnosti kojima su oponirali kritičari sa idejama uspostavljanja lokalnogkontinuiteta, podržavanju autentičnog izraza i formiranja klasične skale vrednosti,negovanju domaće likovne baštine itd. Iako je danas očigledno koja su shvatanjapreživela, tj. koja je umetnost obeležila svoje vreme, pitanje se iznova stavlja na dnevnired u agresivnom, nipodaštavajućem tonu. No, ovde je važno istaći nešto drugo:verovatno da će se baš povodom Novog slikarstva konačno izbistriti upotrebljenaargumentacija i kritičko objašnjenje razloga njegove pojave, puteva koji su do njega