Nova slika II - Jovan Despotović

167galerije: skulpture u Domu omladine (magistraska izložba) i crteže u Stidentskomkulturnom centru.M. Bajić je počeo da izlaže 1980, dakle upravo u godini koja stoji kao graničnaizmeđu dva poslednja umetnička razdoblja, i to crteže iako je tada završavao studijevajarstva. Interesovanje za crtež nije kod njega, kako je to obično slučaj sa skulptorima,formalne prirode da bi predočio sebi neke moguće varijante trodimenzionalnog predmeta.Crtež je već tada shvatio kao potpuno samostalnu delatnost koja je u vezi sa vajarstvomukoliko maksimalno ukida granice koje postoje između ova dva medija. Prvi radovi uvajarskom materijalu, koje je izložio u GAleriji Fakulteta likovnih umetnosti ispoljili suosobine koje su ostale konstantne: sitna plastika je nosilac projekcije sasvim specifičnogsubjektivnog osećanja kao i način materijalizacije umetničkih i estetskih shvatanja. Jedannaročito prefinjen osećaj za minijaturu, veličina radova je u dimenzijama dlana, dovodiBajića u red značajnih sutora najmlađe generacije koja je nosilac promene osamdesetihgodina.Ubrzo posle početne serije, Bajić je u svoju skulpturu uveo i boju, pri čemu jepromenio i materijal: sada primenjuje poliester, terakotu, platno i hartiju koji muomogućavaju da ih boji, a zatim da na njih aplicira matale, krzna, staklo, perje i dr. Uodnosima tj. razlikama koje postoje među ovim materijalima, uz dodatnu boju koja impridaje poseban sjaj i punoću bogatog kolorističkog zvuka, izražava se velika delikatnostBajića kao senzibilnog stvaraoca. Formalna svojstva ovih radova u funkciji su definisanjaodređenih ikonogrfaskih i značenjskih sadržaja. Ovaj umetnik je zaokupljen aktom ifigurom, prema tradicionalnom tematskom određenju, s tim što se ovde istovremeno radi i onečem drugom: o sasvim naročitoj postavci te figure, njenom stavu (položaju) pri sunčanju,kupanju, tuširanju ili poziranju. One su sofistikovanog sadržaja, naracija im je složena ibogata simbolima i značenjima, čime im se pridaje stanovita artificijelnost.Mrđan Bajić je na ovim izložbama ispoljio izvanrednu umešnost u radu s različitimmaterijalima i kulturu manuelnog oblikovanja što, uz ostala svojstva njegovih radova,govori o vrti naglašene kreativnosti karakteristične početku tekuće decenije.Moment, 1, Beograd, 1984.2.Skulptura identiteta: primer Mrđana BajićaAktuelna izložba najnovijih radova beogradskog umetnika Mrđana Bajića, postavljena uSalonu Muzeja savremene umtnosti, programski je toliko definisana da se u njegovimradovima već zapažaju određene plastičko-formalne konstante, i stilska ponavljanjakarakteristična za "prizornost" skulpture osamdesetih godina. Da se podsetimo: Mrđan Bajićje rođen u Beogradu 1957. godine, kontinuirano je prisutan na javnoj umetničkoj sceni od1983, kada je njegovo delo kao plastički koncept novih kvaliteta, promovisano u GAlerijiDoma omladine, a odmah zatim i u Galeriji Studentskog kulturnog centra. Bez stislkihnedoumica ono se razvija sve do ove izložbe, M.Bajić je 1983. godine završiopostdiplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu kod prof. JovanaKratohvila (kod koga je i diplomirao na vajarskom odseku), a od 1985. radi kao asistent naistoj školi. Od kada se pojavio sa svojim adovima, označio je jednu izrazito individualnupoziciju u recentnim vajarskim transformacijama, što je odmah uočeno, pa je postao