Nova slika II - Jovan Despotović

165Ovo je nevelika izložba, tek sa 7-8 radova srednjeg i velikog formata, koji ćeverovatno i poslednje skeptike osloboditi sumnjičavosti koju je izazivalo njegovo ranijeslikarstvo. Iako se formirao na krilu beogradskog figurativnog slikarstva krajemsedamdesetih godina. Trajković je oduvek pokazivao sasvim vidljivu zainteresovanostiza apstraktni prosede, za slobodni život oblika i boje na platnu. No, pored toga, nanjegovim slikama je jasno bio umetnut i narativni sloj, jedna pseudo-literarnost kojoj jeovaj umetnik rado pribegavao nadograđujući, ili upotpunjavajući sopstvenu ikoničnost.Ovaj sloj u njegovim radovima vremenom je postajao sve složeniji, gotovo da je dovodiou pitanje kompozicionu homogenost slikarskog prizora. I tada je Trajković razumeo damu daljnje insistiranje na ’literarnosti’ može samo naškoditi. Povukavši se potom jošjednom u svoj njujorški atelje, Slobodan Trajković je u autentičnom ambijentu velikeumetnosti i slobodnih, magistralnih tokova, neinhibirane intuicije, podstakao jedan novislikarski program u kojem, u slikarskom smislu, ima mesta jedino za čist govorkolorističkih masa na površini platna. Iz ovakvog koncepta nastao je ciklus slika koji jedanas izložen.Njujorška škola apstraktne umetnosti još uvek predstavlja aktivno vreloinspiracije, čak i za umetnike osamdesetih godina. Iako je već krajem prethodne decenijeTrajković čvrsto definisao vlastiti slikarski rukopis, u promenjenoj sredini – njujorškojumetničkoj sceni, pretrpeo je jedan ozbiljan kreativni uticaj koji ga je usmerio premajednoj novoj oblikovnoj sintaksi. Mada je, prvobitno, tvrdoglavo zastupao ’evropski’slikarski svetonazor čije je vrhovno božanstvo ’originalnost po svaku cenu’, čemuposebno nametljivo teži tzv. beogradska slikarska škola, Trajković je podlegao uticajimanefrustrirane američke, možda ne toliko originalne koliko ikonički redukovane ikoloristički intenzivne slikarske predstave. U sučeljavanju ta dva shvatanja, Trajković jeiz dubina zaklonjenih kreativnih potencija vlastite imaginacije izlučio ovaj ciklus slikapoznatog internacionalnog zvuka. Pokazao je i majstorsku slikarsku egzekuciju koja ga jedovela u red naših potencijalno nauspešnijih umetnika u međunarodnim razmerama.Kvaliteti slikovne predstave kojima danas sigurno barata, postojanost u tehničkoj izvedbislike, beskompromisna posvećenost rešavanju problema apstraktnih jezičkih modela uslikarstvu, za Slobodana Trajkovića su dugoročna opredeljenja.III program Radio Beograda, Beograd, 1989, Slobodan Trajković, Slike, Moment, 16,Beograd, 1989.Darija KačićU genearciji koja je neposredno stupila na umetničku scenu pojavila su se i neka izrazitoautorska shvatanja koja doprinose utisku krajnje heterogenosti ovog vremena. Sasvimrazličita značenja, pa i henička rešenja u okviru novonastale umetničke situacije, plod suisto tako raznovrsnih uticaja kojima su današnji umetnici izloženi. Svakako da se kaopresudan faktor u njihovom formiarnju i nadalje pojavljuje likovna akademija na kojoj seoni umetnički obrazuju, no i tamo se beleže simptomi promene koja je došla sa novimvremenom. Otuda je sve očiglednije da se maldi umetnici pojačano podstiču na plastičkaistraživanja koja su primerena njihovom vremenu, i ravna su nekadaeksperimentatorskim procesima. Danas takva nastojanja razumemo kao sasvim