Nova slika II - Jovan Despotović

161što istovremeno ne znači da je bog toga ona i manje lascivna u krajnjem ishodu – čemu sezapravo i teži. Zatim, zbijena površina je skratila dužinu poteza pri crtanju, a to je opetnametnulo veću koncentraciju pri formiranju planova i oblika u polju slikovne predstave.Ono što je najmanje promenjeno je kolorisitčka harmonija koja je u osnovi ista u odnosu nanjegova prethodna interesovanja. Još nešto Musović ispoljava kao konstantno interesovanje:kada je u ciklusu ranijih radova komentarisao neke posebno odabrane i poznate slikarskepredloške uspostavljajući sa njima svojevrstan dijalog, danas je predložak opštijeg karakteraali je ponovo lako prepoznatljiv i ide linijom istorijskih tema akta, figure, kompozicije, čakžanra.Oživljavanje niza zapostavljenih oblasti umetničkog aktivizma i stvaralačkoginteresovanja što je karakteristično za ovo vreme, gradi opštu sliku trenutka. U tom smislu,jedan poseban kvalitet ocrtava ovu generaciju, a to je krajnje oslobođen odnos prema svimpoznatim primerima iz bliže ili dalje slikarske prošlosti. Tafil Musović je sa ovim crtežimaponovo istakao svoju visoku svest o ovim promenama i istovremno potvrdio svojuistančanu artističnost i potpuno definisani stvaralački postupak.III program Radio-Beograda, Beograda, 1984.3.Značenje prizoraPosle četiri godine od svoje samostalne izložbe, sa novim slikama pojavio se Tafil Musović(Mlečani, 1950.), u Salonu Muzeja savremen umetnosti. Ako se malo prisetimo njegovihranijih radova nameću se određene paralele sanovim, kao i istovremena skretanja premanekim njihovim drugačijim osobinama.U strukturalnoj shemi i ikonografskoj postavci, musovićevo četvorogodišnjerazdoblje odsustvovanja doživljava se kod posmatrača kao period kontinuiranog definisanjaunutar stilistike neoekpresionizma. Ovde je i nadalje sa primetnom upornošću zastupljenafragmentarnost plastičkog prizora izvedenog širokim potezima guste paste i pomalouzdržanim kolorizmom, koji je pre izazvan stanovitim slikarskim temperamentom ovogautora, nego imanentnim potrebama samoih njegovih slika. Sledeći ovu konsttaciju,neophodno je ukazati da plastičke probleme Musović rešava oslanjajući se prvenstveno nasimbolički govor formi. I upravo se na tom mestu zapaža jedan primetan otklon od ranijihslika: a to je usredsređenost na unutrašnju simboličnost i značenje prizora, na otudapodstaknutu literarnu predstavu. Okretanje prema fabularnosti dakako da je izazvalo i jošneke promene u jeziku ovih slika. Na primer, opšta potencija evoluirala je od žestine premapiktoralnim uravnoteženostima, od improvizovanja koje je ranije bilo neposredno shodnonadahnuću ili slikarskoj koncentraciji autora, prema zadatostima što se u procesu slikanjaimaju postići, katkada dugotrajno i strpljivo rešavana. Ovakav sled događaja svakako da jedeterminisan i samim uvećavanjem slikarskog iskustva ovog umetnika, kao i dopunomživotne filozofije, te posledično tome i egzistencijalnim te estetičkim nazorima.U međuvremenu, Tafil Musović je u nekoliko navrata boravio u Holandiji, gde je uizuzetno nepovoljnim životnim okolnostima sticao, za njega, dragocena saznanja odanašnjim promenama vrednosti unutar savremene likovne kulture. Veliki, otvoreni svetbogate Evrope nije spreman da kroz slikarstvo akceptira crne tonove sopstvenog vremena,te je otuda tek jako izoštrenim i nadasve ekstremno talentovanim i trendovski orijektisanim