Nova slika II - Jovan Despotović

156ovakve postavke potiče od disproporcije između broja radova, njihovih dimenzija i"proširene" prostornosti što je bila namera autora.Ovakav vid odnosa u izlagačkom prostoru Marković će nastaviti i u jednompromenjenom obliku. Krajem 1981. godine u studiju TV Beograd u kome je snimanajedna emisija "Petkom u 22" (zajedno sa Vlastom Mikićem sa kojim čini grupu"Žestoki") načinio je izložbu tako što je prostor zatrpao ogromnim formatima radova napapiru. Veliko uvećanje i uvođenje potpuno drugačijeg hroamtskog zvuka agresivnihboja označili su promenu interesovanja u smeru aktelnog slikanja jednodimenzionalnihkolorističkih prizora koji imaju tendenciju da se "prošire" po prostoru. U ovoj vrsti radaMarković se najviše približio osnovnoj liniji Nove slike beogradskog kruga.Potom je usledila još jedna promena: pošto je uništio slike sa prethodnih izložbina taj način što ih je pocepao na komade različitih dimenzija i oblika, čime im jepromenio "umetnički status", od tih ostata načinio je novu prostornu postavku podnazivom "Fragmenti slike: Spomenik". Ovde je došlo do radikalizacije značenja i smislaMArkovićevog dela: sada je u njemu akumulirana bivša sadržina potekla iz artističkihnamera i nazora, životnih stavova, načina svakodnevnog življenja i ponašanja itd.Promene o kojima je reč sledile su opštu izmenu umetničke atmosfere koja se tih godinaodvijala u Likovnoj radionici SKC-a, a iz koje j delom i proisteklo shvatanje Markovića.Sintagma o "individualnim mitologijama" umetnika koje su ekspandirale tokomproteklog perioda, može se proširiti i na ovaj oblik delatnosti, više ponašanja, koji jepredložen u tom periodu. Tu je sublimisan repertoar znakova koji (re)materijalizujuautorova specifična shvatanja o karakteru savremene umetnosti, mističnim aspektimakoje jedno takvo delo implicitno sadrži, i napokon, duhovni anarhizam koji sve višepostaje i njegovo životno opredeljenje. Svi ovi nivoi značenja devedeni su do karjnjihgranica artikulacije u njegovoj poslednjoj samostalnoj ekspoziciji "Crni prostor" iz 1983.godine. Ova instalacija-ambijent ispunjena je nizom simbola i metafora ukazujući naumetnikovu daljnju i sve složeniju subjektivnu projekciju.Rad koji smo imali prilike da pratimo u poslednje tri godine u slučaju De StilMarkovića zapravo je unutrašnja geneza, konstantna transformacija jednog jedinogradnog i egzistencijalnog motiva. Možda je on i najneposrednija mogućnost da uvidimo ukakvom raspoloženju stvara jedna generacija umetnika za koju bez sumnje treba istaći daje pravi akter aktuelnih stvaračkih pomeranja. Navedeni elementi i sadržaji koji čine ovodelovanje profilišu oblik umetničke aktivnosti determinisane unutrašnjim razlozima:jasnom svešću o potrebnom preusmerenju radne postavke, a u najneposrednijem sususedstvu sa mogućnostima umetnika u realnom životnom ambijentu svog vremena.Artizam ove vrste je zapravo novi oblik deklarisanja stavova o umetnosti."Žestoki" stil De Stila, Mladost, Beograd, 30.4.1984.3U definisanju problema odnosa postmodernizma sa tradicijom umetnosti i posebno saneposrednim pretečom - njenim modernim periodom, može se postaviti i specifičnostrazumevanja savremenih stvaralačkih poruka koje kroz delo dopiru, a u istorijskom smislu,jasno je da su ukorenjene u bližoj ili daljoj umetničkoj prošlosti. Naravno da postoji velikibroj posebnih kategorija koje modernu umetnost izdvajaju iz tradicionalne, a svakako da