Nova slika II - Jovan Despotović

143Marko KratohvilCrteži i skulpture Marka Kratohvila prikazani na ovoj izložbi jasno definišu jednistvenplastički svet ovog autora koji se u oba ova medija podjednako precizno i lako kreće.Često mesto u teoriji umetnosti je ono koje upućuje na crtež kao na pripremni rad zarealizovanje neke slike ili skulpture, što jeste čest slučaj, ali nas neka stvaralačka iskustvaupozoravaju i na drugačije zaključke. Poredeći crteže i skulpture na ovoj izložbi MarkaKratohvila skoni smo pomisliti kako oni upravo čine otgansku celinu, gotovo neodvojivedelove jedinstvenog vizueolnog promišljanja.Nesemljivo je da se Marko Kratohvil konceptualno nadograđuje na vajarskooblkovanje veoma karakteristično za početke naše savremene umetnosti u posleratnomrazdoblju. Osnovni utisak koji njegovi radovi saopštavaju je upravo izvorna problematikavajarstva, na sličan našin na koji su umetnici podesetih godina postavljali odnosvolumena i prostora. Naravno da je Kratohvil uz to odgovoran i sopstvenom vremenu nataj način da pri upotrebi sredstava ide reduktivnom, a ne afirmativnom linijom, kakav jebio slučaj sa tradicionalnim vajarstvom. Uzdržanost pri upotrebi boje (još jedna osobinakarakteristična za aktuelnu skulpturu) ukazuje na njegovo živo interesovanje da se poljedelovanja skulpture proširi jednom, novom plastičkom dimenzijom. Kod materijala,Kratohvil se najčešće opredeljuje za metale (gvožđe) što takođe ukazuje na delujućestanje promene nove skulpture koja se očigledno vraća svojim osnovnim materijalima, aliu najnoviji radovima njega zanimaju i mogućnosti plastične mase (poliestera) koja jepodložna i bojenju.Već na prvi pogled uošljivo je da Kratohvilovi crteži idu za istom logikom kao injegove skulture. Iz njih se lako čitaju dva osnovna elementa oblikovnog iskaza:grafizam i monohromija koji upravo i postavljaju problem volumena u njegovom delu.Nadalje se ovaj stav proširuje trećom dimenzijom do fenomena oblika u prostoru čime jekreativni krug rada Marka Kratohvila upotpunjen. Tačnim čitanjem prikazanih radova naovoj izložbi moguće je shvatiti obe strane jedinstvenog kreativnog procesa, i potom,odmah nedvosmisleno zaključiti o njihovim autentučnim i izvornim kreativnimdosezima.Galerija Most, Beograd, oktobar-novembar 1990.Tatjana Milutinović - VondračekMeđu najmlađim vajarima na beogradskoj umetničkoj sceni pojava Tatjane Milutinovićunela je onaj duh svežine i naročitog autorskog pristupa koji je krarakterističan zaaktuelnu plastičku obnovu s početka devedesetih, kao i za, uslovno govoreći, zatvaranjeunutar atomizovanih, pojedinačnih jezičkih pristupa što se izgrađuju na individualnim,samostalnim shvatanjima oblika, materijala ili lažnih perdmeta od one vrste stvari koja suizmaštana, naslućena, prizvana iz maglovitih prisećanja. Da se radi upravo o vrlomladom umetniku posvedočila je i činjenica da Tatjana Milutinović radi ostovremeneo umnogobrojnim materijala (drvo, metali, terakota, i dr.) čime se dokazuje da ovageneeracija umetnika upravo gradi slobodan, neograničen odnos prema materijalu,