Nova slika II - Jovan Despotović

13njihovu sasvim jasnu diferencijaciju na nekoliko različitih pristupa i namera. Bez obzirana to što se ova obnova dogodila u naletu, energično i euforično, mora se ipak podvuči daje većina ovih umetnika tokom proteklih nekoliko godina prošla kroz drugačija slikarskaiskustva. Tako su Milovan (alijas De Stil) Marković i Vlastimir Mikić već delovali upravcu jedne reduktivne oblikovne prakse svodeći dela ili do primarnih struktura,zanimajući se za mogućnosti elementarnog vizuelnog učinka upotrebljenog materijala, ilitežeći da instalacijama u prostoru izgrade jasne i aktivne optičke situacije. Prvu javnumanifestaciju onog što danas nazivamo Novo slikarstvo njih dvojica su imali zajedničkimradom na dekoraciji studija u kome je snimana jedna emisija „Petkom u 22” (TVBeograd) kada su taj prostor zatrpali velikim formatima deliričnih slika koje sem boje-uakcijinisu posedovale ikakav drugi sadržaj. Obojica su, dakle, od minimalizacijelikovnog izraza svodeći ga na njegovu elementarnost vrlo brzo dospeli do njegovemaksimalizacije i do krajnjih napetosti poput slika fovističkog porekla violentnihkolorističkih registra i ritmova. NJima se za kratko vreme u grupi Žestoki priključio iPredrag Gavrović (al. Peggy Gavroch), mada došavši zbog sasvim drugačijih oblikovnihnamera (nije radio u čvrstom materijalu niti je slikao). U određenom trenutku našao se naistim stilskim stajalištima, istražujući u domenu mogućnosti vizuelnih sistema usavremenom životnom okruženju. Gavrović je scenograf po obrazovanju, ali i umetnikkoji je stekao iskustva psihodelika, glamura i instant-arta, te je bio sklon ispitivanjudelovanja „prostornog širenja optičkih talasa koji su podešeni na vibracije aktuelnogmuzičkog (rok) izraza”. Možda se na delu ovih umetnika najjasnije pokazuje prezentnapovezanost novog slikarstva i nove muzike koji se različitim postupcima upotpunjavaju igrade složenu novovalnu predstavu. Oni su istovremeno i tipični predstanici onihumetnika koji se bave sopstvenim imixom – samokreiranjem vlastitog identiteta, što jevažno pitanje današnje generacije autora kojima nije dovoljno da se izražavajau nauskom planu likovnog stvaralaštva već i u oblastima drugih (primenjenih) umetnosti:scenografiji, kostimografiji, modi, radu na telu (šminka), opštem izgledu itd.Već iz poznavanja delovanja ovih umetnika nije teško utvrditi i prepoznatikarakteristike novog u ovom slikarstvu koje trpi uticaje iz svog najneposrednijegživotnog ambijenta, a koji je takođe pretrpeo istovrsne promene u savremenim oblastimaizražavanja mladih: muzici, modi, ukusu, izgledu, ponašanju. Danas su to i najvažniji