Nova slika II - Jovan Despotović

12neposedovanja dovoljnog stvaralačkog talenta. Ovaj model tumačenja usled promenekraktera likovne umetnosti postepeno se napušta: danas se radije operiše pojmovimadiskontinuiteta i promene kojima su objašnjene skorašnje pojave u slikarstvu. To sushvatanja koja upućuju da nema linearnog progresa u umetnosti, da su prekidi i temeljnecezure moguće i da su ovakvi prelomi opravdani i u iskustvu ili opusu samo jednogumetnika.Reč je, zapavo, o sasvim novom odnosu prema stvaralačkim i umetničkimuzorima koji se sa krajnjom mobilnošću menjaju, baštini se iz njihovih uglavnomekspresivnih i dekorativnih elemenata, citiraju se ili se distancira od njihovih formalnihkarakteristika itd. U tom smislu se u temelj Novog slikarstva u Beogradu postavljaju, sjedne strane, istorijska iskustva fovizma, ekspresionizma i enformela (što je ponajvećmai osobina lokalne umetničke škole tokom ovog veka). To je evidentno nastalo iz zahtevavremena da se dostigne visoka emocionalna napetost novom karakterizacijom materije učistoj i prenaglašenoj plastičkoj strukturi slike, a s druge, veoma se duboko zahvata uukus art-dekoa i neke formalne postavke postslikarske apstrakcije. Ovim mladimumetnicima zajednička je težnja ka postizanju nove vrste ambijentalizovanedekorativnosti koja se ne ogleda jedino u formatima radova i njihovom hromatskomaranžmanu, nego i u napregnutom prostornom aktivitetu u različitim modusima totalnogzahvatanja po karakteristikama izlagačkog mesta, kada je postalo izuzetno važnoraspoređivanje radova kako bi se izazvao gotovo scenski efekat.Karakteristika ovog slikarstva je i ta da ono potpuno zanemaruje staru podelu naprezentativno (nefigurativno) i reprezentativno (figurativno); reč je, zapravo o tome daumetnici potpuno slobodno, prema trenutnom raspoloženju, ne uzimajući u obzir bilokakvo stilsko ili formalno ograničenje, bilo čistim kolorističkim odnosima bilo krozsemirealističke elemente, iskažu ponešto iz ličnih mitologija i shvatanja, da saopšteponešto od izrazito subjektivizovanih sadržaja. Po tome se ovo slikarstvo može razumetii kao neka vrsta arheologije sadašnjosti čiji je literarni sadržaj čvrsto integrisan i utopljenu pikturalno stanje naslikane površine.Iako deluje stilski homogeno, beogradska grupa mladih novoplastičara koji susvojim delom dali snažan podstrek ovdašnjem posustalom slikarstvu, unoseći u njegovživot agresivne i nametljive prizore kao obeležje svog vremena, moguće je zapaziti i