Nova slika II - Jovan Despotović

119znači nešto drugo od ranijih slučajeva traganja i utvrđivanja lokalnih autentičnosti. Mape,odnosno svojevrsna geografija današnjih umetničkih područija po kojima se obavlja pravateorijska i semantička navigacija u traganju za njihovim umetničkim posebnostina, za novekritičare predstavlja pravu intelektualnu avanturu očigledno odredjujući i smer aktivnostiSvetlane Mladenov koja je, kako smo na početku utvrdili, sve učestalija i sve prisutnija umnogim galerijskim prostorima. Smisao raspadnute, fraktalne slike „modularnih identiteta“u geografiji umetnosti devedesetih potpuno odgovara zadatoj temi ove izložbe, šta više,pokazuje se i kao neophodno opšte objašnjenje ako se želi tačno tumačenje posebnihfenomena koji se ovakvim izložbama naglašavaju.Izgleda nam, i to želimo takođe ovom prilikom da istaknemo, da je odbranjenanezavisna kritička i autorska pozicija Svetlane Mladenov koja stoji pod jakim uticajemnovomodernista (a oni su upravo na vojvođanskoj sceni najuticajniji u današnjojJugoslaviji). Njena najnovija izložba se mirno može uzeti kao podatak da je taj intelektualninapor i rezultat među najvrednijima u ukupnoj njenoj aktivnosti, pri čemu se misli i nauticajno mesto direktora Galerije savremene umetnsoti Centra za kulturu u Pančevu nakome je ona danas, a koji uz vršačku Konkordiju i novosadsko Zlatno oko predstavlja onemeđu najvitalnijim i najagilnijim institucijama koje se bave promocijama i zastupanjimaaktuelnog plastičkog stvaralaštva. Time nije osigurana samo mogućnost prikazivanja ovevanredno raznovrne i bogate vojvođanske umetničke scene, već se na isti način čuva i samavitalna slika produkcije ove vrste umetnosti i u jugoslovenskim relacijama.III program Radio-Beograda, Beograd, 22.9.1997.Exces...Najstarija i najuglednija prodajna galerija u Beogradu, ona na Kosančićevom vencu, prošlaje mnoge faze koje su obeležili i veliki uspesi i velike stagnacije pre svega u zavisnosti odekonomske snage društva, odnosno, od jačine i veličine ovog specifičnog tržišta na kome seobavlja promet umetničkih dela.Po svedočenju svih koji se neposredno nalaze u tom sistemu, a dominanti su dakakostvaraoci, potom galerije koje posreduju, najzad kolekcionari i ljubitelji umetnosti kojigovore isključivo empirijskim pokazateljima, nikada nije bilo nepovoljnije stanje na tržištuumetninama nego što je danas. Totalno osiromašenje društva, privrede i pojedinaca izazvaloje dosad nezabeležen pad vrednosti umetničkih dela, a to je nateralo brojne stvaraoce da sepovuku sa legalnog tržišta, odnosno da izbegnu uobičajeno galerijsko posredovanje uprodajama što kao posledicu ima i njihovo potpuno zamiranje.Dakle, osnovno je – kupaca gotovo da više nema, umetnici su postali nezadovoljnicenama koje njihovi radovi danas objektivno mogu da dostignu na tržištu (a koja je postalapodosta različita od njihove tzv. umetničke vrednosti; ove dve cene – tržišna i umetnička suu stabilnim i bogatim društvima vrlo približene, dok su u siromašnim veoma različite – iuvek na uštrp umetičke). Prodajne galerije se stoga sve više doživljavaju kao potpunonepotrebni deo ovog sistema.Očigledno je da se u ovakvim krajnje nepovoljnim uslovima (pošto svakako da nijemoguće menjati globalne ekonomske potencijale niti uticati na resurse sa te strane) morajutražiti neki novi putevi opstanka i regeneracije rada komercijalnih galerija. Na jedan od njih,