Nova slika II - Jovan Despotović

104Umesto 8. bijenala, ove godine je u Pančevu otvoren Prvi trijenale savremenejugoslovenske skulpture. Ova promena ukazuje da je, najpre, ova zaista renomiranaizložba savremene umetnosti bila u evidentnoj opasnosti da se ugasi, a samo zahvaljujućiizuzetnoj voljienergiji Svetlane Mladenov ona je revitalizovana i prerasla u trogodišnjiciklus, a potom, da je danas, izgleda, primereniji jedan sporiji ritam održavanja izležbeskulptura, pre svega iz unutrašnjih razloga: prepolovljavanja broja jugoslovenskih umetnikausled rapsda zamlje i sve opasnije i za umetnost ubitačnije oskudice materijalnih i drugihsredstava, bez kojih baš ovaj medij, ili ono što je ostalo od njega, danas ne može.Tri zasebne izložbe u četiri izlagačka prostora u Pančevu ipak su na dovoljnouverljiv način prikazali vitalnu i, kako smo gore konstatovali, dominantnu struju aktuelnejugoslovenske skulpture i dale za pravo entuzijazmu organizatora. Kao prateći programpriređene su dve izložbe pod nazivom „O kontinuitetu“ koje su kroz artefakta o fotografije(onih radova koji danas više nisu dostupni za izlaganje jer se nalaze u inostrnastvu – u exjugoslovenskimrepublikama) načinile jednu malu i vrlo korisnu „istorijsku“ retrospektivudosadašnjih dobitnika nagreda od 1981. do 1993. godine. Među njima su se našla i imena sasamog vrha savremene jugoslovenske skulpture poput Ivana Kožarića, Dube Sambolec,Dušana Džamonje, Ante Marinovića, Koste Bogdanovića, Dobrivoja Krgovića ili MrđanaBajića, koji je čak dva puta postao laureat – 1987. i 1993. godine, da spomenemo samo nekeličnosti sa ove zaista reprezentativne liste.Pod naslovom „Izdvojene poetike“ priređene su dve kamerne izložbe skulptura,reljefa i crteža beogradskih umetnika Caje Radojčića i Koste Bogdanovića, autora srednjegeneracije čije je delo na različite načine ali evidentno i ubedljivo uticalo na specifičnestilske pojave u našem recentnom stvaralaštvu ne samo po načinima upotrebe materijala,dakle po formalnim karakteristikama, već i po vrsti emitovanja simboličkih, ironijskih ilisemantičkih znakova iz umetničke baštine.Glavna izložba ovogodišnjeg Trijenala skulpture nosi naslov „Aktuelnosti“ i okupilaje gotovo trideset učesnika u dva izlagačka prostora po izboru selektora Svetlane Mladenov.Makar u veoma suženom generacijskom i stilskom svojstvu, upravo naglašeno izbegavajućisadašnju siskusiju u čitanju nove umetnosti na relaciji postmoderna-neomoderna, aizuzimajući radove doajena Olge Jevrić, koja pripada našim najstarijim umtnicima koji ovdetreba da identifikuju važan izvor uticaja na recentnu skulptorsku produkciju, čime joj je,naravno, ukazana čast preteče otvranja skulptorskog stvaralašštva u smilsu današnjih važnihzbivanja u ovoj vrsti umetnosti, Mladenov je bila koncentrisana na glavni, pluralistički tok unovom plastičkom jeziku. Naravno da je ova vrsta izbora urokovala i izlaganje raznih vrstaradova, od objekata do instalacija i od ambijenata do kinetičkih dela, praktično bez primeraskulpture u tradicionalnom određenju ovog pojma, kao i svih materijala koji se danaslegitimno koriste u ovom mediju, od metala i drveta do plastike i parafina. Od autora, azbog ubedljivijeg materijalnog i idejnog statusa koji je dostignut u delima, spomenućemoradove Miroslave Kojić, Vere Stevanović, Rastislava Škuleca, Nenada Šoškića, Ivana Ilića,Nine Kocić, koji po osobinama oblika, te značenjima koja se jasno iščitavaju a pokazujumesto i ciljeve savremene skulture, stvaraju jednu sasvim dovolju, preglednu i celovitu odanašnjim preovlađujućim oblikovnih shvatanjima.Treba ukazati i na ovogodišnje laureate: Igora Antića (Novi Sad), Mirjanu Đorđevići Dragoslava Krnajskog (Beograd), koje je žiri izdvojio zbog njihovih mnogobrojnihosobina, a pre svega zbog načina preoblikovanja izlagačkog prostora i apsurnog stanjaizložbenog predmeta (Antić), postupka nizanja sličnih i jednakih elemenata koji grade novuestetiku ambijenta vertikalnim (prostornim) ili horizontalnim (podnim) postavkama