Izveštaj o Napretku Kosovo za 2011

potrošnja po đaku je još manja. Više od polovine svih nastavnika u osnovnom i srednjemobrazovanju rade samo sa srednjom ili višom školom. Obrazovni rezultati su generalno slabi. Oko42% školske dece je uspelo da položi maturski ispit u prvom pokušaju juna a prolaznost dece izstručnih škola je bila samo 25%. Ministarstvo obrazovanja, neuke i tehnologije (MONT) je 2010.pripremilo sveobuhvatnu sektorsku strategiju (2011-2016) koja prepoznaje važnost uključivogsistema obrazovanja proširenjem pristupa osnovnom i višem osrednjem obrazovanju i obnovomplanova za proširenje predškolskog obrazovanja. Vlada je avgusta 2011. godine zvanično usvojilastrategiju. Kosovu i dalje nedostaje tačni podaci o broju đaka i stopi zapošljavanja svršenih đaka.Škole i dalje rade u više smena. Istraživački kapaciteti univerziteta i istraživačkih ustanova naKosovu su i dalje veoma slabi. Agencije za promociju ulaganja i mala i srednja preduzeća (MSP)su utvrdile onlajn katalog obrazovnih institucija na Kosovu kako bi se povećala saradnja i prenosiskustava i tehnologija malim i srednjim preduzećima. Sveukupno, na obrazovni sektor i dalje utičenedostatak adekvatnih objekata i karakterišu ga slabi ishodi.Ukupno ulaganje je ostalo na oko 30% BDP-a 2010, skoro nepromenjeno u odnosu na prethodnugodinu. Javna ulaganja (uglavnom u putnu infrastrukturu) su povećana ali su se privatna ulaganjasmanjila, što može da se proceni iz 13% godišnjeg smanjenja uvoza kapitalne robe. Gradnjaautoputa ka Tirani je nastavljena i zakazano je da prvih 34km puta bude otvoreno za saobraćajkrajem oktobra 2011. Međutim, opseg projekta ne odgovara niti predviđenom saobraćaju nitidostupnim resursima i guši druge rashode. Nije puno urađeno da se popravi energetskainfrastruktura i efikasnost. Sveukupno, bilo je marginalnih poboljšanja fizičkog kapitala.Efikasnost vladine kapitalne potrošnje je upitna i informacije o nivou i strukturi privatnih ulaganjaostaju nedovoljne.Sektorska i struktura preduzećaU sektoru preduzeća na Kosovu i dalje dominiraju mala i mikro preduzeća. Oko 99,7% preduzećazapošljava manje od 50 ljudi, što doprinosi sa oko 60% ukupnog obrta u privredi. Pristup itroškovi finansija su i dalje problematični, uglavnom zbog velikog rizika u privredi. Mere zapopravljanje pristupa finansijama za mala i srednja preduzeća su predviđene u strategiji za mala isrednja preduzeća usvojenoj jula 2011.Vlada razmatra dugoročne sporazume o kupovini energije za do 20 godina između noveproizvodne kompanije i kompanije za distribuciju i snabdevanje kako bi privukla investitore. Nasličan način, ona razmatra da preporuči višegodišnju zabranu stupanja na tržište novih operatera umobilnoj telefoniji. Mere kao što je ova bi omele konkurentnost. Stope naplate i fakturisanja uKEDS-u su se blago povećale 2010, što je podržano nepovećanjem cena struje, ali su stope i daljeniske.Neformalni sektor je podstaknut slabostima u poreskim i politikama rashoda i primeni zakona,uključujući borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Time se smanjuje poreska osnovicai efikasnost ekonomskih politika. Poreska uprava Kosova je, kao meru za borbu protiv neformalneprivrede, nastavila da izdaje fiskalne brojeve i da ugrađuje fiskalne kase. Međutim, kase se nekoriste sistematski. Sveukupno, struktura preduzeća se nije promenila. Veliki neformalni sektor idalje predstavlja veliki izazov.Uticaj države na konkurentnostZakon o državnoj pomoći je usvojen jula 2011. Prema ovom zakonu državna pomoć će bitidodeljivana uglavnom u socijalne namene, zakon utvrđuje da Komisija za državnu pomoćodobrava državnu pomoć, što će nadgledati Komisija za konkurentnost. Budžetske subvencije ikapitali transferi javnim preduzećima su iznosili 1,7% BDP-a 2010, što je pad sa visokih 2,5%2009. Još oko 1,5% BDP-a je kanalisano za podršku programa investicija u Kosovsku energetskukorporaciju. Cene struje se nisu menjale i značajno su ispod nivoa povraćaja troškova. Vlada jeSRB 29SRB