Izveštaj o Napretku Kosovo za 2011

mikrofinansijske institucije povukle svoje licence 2010 (čime je njihov broj smanjen na 17).Stepen koncentracije bankarskog sistema je i dalje visok, sa oko 77,4% aktive kojom rukuju tribanke. Oko 90% aktive u sektoru drže banke u stranom vlasništvu. Pokrenut rastućim kamatnimprihodima profit bankarskog sektora je porastao za 30% tokom 2010. godine. Povraćaj prosečneaktive je ostao nepromenjen sa 1,4%, dok je povraćaj deonica povećan na 14,9% u poređenju sa13,9% 2009. godine. Neizvršeni krediti su se povećali sa 4,3% ukupnih kredita 2009. godine na5,9% sredinom 2011. godine, ali omer adekvatnosti kapitala bankarskog sistema je ostao solidaniznad 17%. Iako prihod od kamata i dalje skromno raste u prvoj polovini 2011. godine, provizijeza gubitke kredita i druge aktive su se duplirale u poređenju sa istim periodom 2010. godine isuzbile su profitabilnost. Sveukupno, finansijsko posredovanje je nastavilo da se produbljuje i,uprkos povećanju neizvršenih kredita, banka sektor je ostao stabilan i profitabilan.Kreditne aktivnosti su dobile određenu brzinu, povećano za 13,2% (u poređenju sa prethodnomgodinom) 2010. godine na 35% BDP-a. Njihov rast je ubrzan na 15,3% do kraja jula 2011, sadvocifrenim rastom stopa za domaćinstva i nefinansijske korporacije – 17,2% i 13,2%. Skorocelokupno korporativno pozajmljivanje je otišlo na uslužni sektor, naročito za sektorvelikoprodaje, i delom, za građevinski sektor. Udeo pozajmica za proizvodnju i poljoprivredu sesmanjio tokom ovog perioda, što odražava nizak nivo domaće proizvodnje i visoku zavisnostprivrede od uvoza. Dospeće zajmova je blago prošireno i krediti sa dospećem dužim od dve godinesu povećani na 73% ukupnog portfolija kredita 2010, sa 70% 2009. Ovaj trend je naglo promenjenu maju nakon povećanja pozajmljivanja na više od dve godine, dok je segment dugoročnih kreditastagnirao.Ukupni depoziti 2010. godine su povećani na 47,1% BDP-a, sa 44,6% 2009. Struktura depozita irast stopa su iskošeni zbog značajnog povlačenja depozita javnih nefinansijskih korporacija u vezisa plaćanjem dividendi PTK. Ukupni depoziti su porasli za 15,7% do kraja jula. Depozitidomaćinstava koji su činili 70% ukupnih depozita, imale su robustan rast, sa povećanjem od oko18%. Omer kredita i depozita se povećao tokom 2010 na 75,3% i onda još dalje na 81,2% jula2011, blizu neformalnoj referentnoj tačci od 80% omera kredita prema depozitima. Prosečnaefektivna kamatna stopa za 12 meseci za depozite je u silaznoj putanju tokom ovog perioda izadržala se na 3,5% jula. Prosečna efektivna kamatna stopa na kredite je takođe doživela blagi padna 14,5%, ali prosečna rasprostranjenost je ostala iznad 11 procentualnih poena. Sveukupno,osnovica depozita i kreditna aktivnosti su nastavili da se povećavaju ali su uslovi kreditiranja ostalistrogi.3.2. Kapacitet za uspešno savladavanje pritiska i tržišnih snaga u UnijiPostojanje funkcionalne tržišne ekonomijeZa mekroekonomsku stabilnost sve veću pretnju predstavlja nepredvidiva fiskalna politika uokruženju stalnih i povećanih domaćih i spoljnih disbalansa. Ranjivost mešovite politike jepovećana usled značajnog budžetskog deficita i ograničenih finansijskih opcija. Nezaposlenost jeprilično visoka, i otkriva duboke strukturne probleme u privredi. Sveukupno, slava vladavinaprava, korupcija, visok stepen neformalnih aktivnosti, i ad hok politike povećavaju ekonomskunesigurnost i produbljuju strukturne probleme i dalje ometaju ekonomiju..Ljudski i fizički kapitalPostignut je izvestan napredak u pristupu obrazovanju, imajući u vidu značajna ulaganja u školskuinfrastrukturu, naročito za osnovno obrazovanje (1-9 razred). Obrazovanje je jedan od najvećihvladinih programa, čini oko 13% ukupne potrošnje (3,9% BDP-a), iako su resursi koji su muopredeljeni i dalje relativno niski. Zbog velikog procenta školske dece u kosovskom stanovništvuSRB 28SRB