Izveštaj o Napretku Kosovo za 2011

Usled ranog raspuštanja parlamenta, budžet za 2011. godinu je kasnio i nova skupština ga nijeusvojila do marta. On predviđa 17% povećanja prihoda (izuzimajući dividende i dotacije) tokom2010, 17,2% veće ukupne primarne rashode, i budžetski deficit od 227 miliona evra (4,7% BDPa).Budžet predviđa da će deficit biti finansiran iz direktnih dotacija, prihoda od privatizacije Poštei telekomunikacija Kosova (PTK) i pozajmice od međunarodnih finansijskih institucija, većinačega će teško biti materijalizovano 2011. U prvih osam meseci 2011, budžetsko izvršenje jeobeleženo snažnim učinkom u naplati poreza (godišnji rast od 17%) vođen uglavnom snažnimuvozom robe. U prvom tromesečju, rashodi su zaostajali, naročito na opštinskom nivou, do krajaavgusta ukupni rashodi su ubrzani i povećani za više od 24%. Budžet se pretvorio u deficit od 16,6miliona evra usled izuzetno snažnog povećanja potrošnje za plate i zarade (25%) i kapitalnihizdataka (61%). Ministarstvo finansija je preduzelo korake da poboljša transparentnost budžetskogizvršenja i počelo je da ažurira preliminarne mesečne informacije o budžetskim prihodima irashodima na svojoj internet strani. Međutim, budžetska transparentnost bi mogla da se daljepoboljša. Sveukupno, finansiranje budžeta za 2011. se suočava sa značajnim rizicima.Kosovo je 2010. godine u pokušaju da racionalizuje i donese predvidivost u ekonomsku politikupotpisalo stend-baj aranžman sa MMF-om. Sporazum je omogućio dovoljan prostor i vreme zausklađivanje značajnog fiskalnog disbalansa. Ipak, program je zastao nakon niza ad hok sastanaka.Pored Zakona o radu usvojenog na poslednjoj sednici prethodne Skupštine, preduzet je nizinicijativa sa potencijalno negativnim uticajem na nivo i kvalitet vladinih rashoda bez prethodneanalize njihovog ekonomskog i budžetskog uticaja.Vladina odluka da značajno poveća zarade vladinih radnika (od 30 do 50%),koja je kasnijeugrađena u budžet za 2011. uprkos protivljenju Evropske komisije i MMF-a, veoma je štetna zafiskalnu održivost i kvalitet potrošnje. Vlada je sredinom jula 2011 zaključila novi ugovor saMMF-om – Program praćen od strane osoblja (SMP), bez izdataka, koji će biti vođen do kraja2011. Vlada se prema programu obavezala na mere konsolidacije u ukupnoj vrednosti od 35miliona evra i izdvojila je rezervu od 60 miliona evra kao neopredeljene rashode za 2011, čije jepuštanje u promet povezano sa pobednikom tendera za PTK. Ova rezerva je ključna za očuvanjeminimalnog nivoa vladinih bankovnih bilansa do kraja 2011. Međutim, držanje rezerve ćeverovatno zahtevati smanjenje troškova za kapitalne rashode koji se ne tiču autoputa, što je jednaod kategorija rashoda koja pospešuje rast. Prima SMP-a je važan test i pokušaj da se povratikredibilitet ekonomske i fiskalne politike. Sveukupno, fiskalno planiranje i kvalitet javnih finansijaje dalje pogoršano i predvidivost, doslednost i transparentnost politike ostaje ozbiljan izazov.Ekonomski razvoj je i dalje obeležen krhkim rastom i značajnim domaćim i spoljnimdisbalansima, pogoršanim slabom fiskalnom politikom. Visoka inflacija i nefunkcionalno tržišterada dodatno predstavljaju velike izazove za ekonomsku i socijalnu koheziju i ostala je značajnaekonomska nesigurnost kao prepreka za stvaranje radnih mesta i razvoj privatnog sektora. Vlada je2011. godine u pokušaju da popravi neke od najvećih slabosti politike predstavila ekonomskuviziju i akcioni plan za ekonomsku reformu. Ovo je pohvalno jer je privatnom sektoru data vodećauloga u održivom ekonomskom razvoju. Međutim, planu nedostaje prioritetizacija i redosledpredloženih mera. On se oslanja na optimističnom makroekonomskom scenariju. Pažljiva procenai odgovarajuća analiza fiskalnog uticaja većine njenih mera i dalje nedostaju. Pored toga, ciljsrednjoročnog budžetskog deficita iz plana od 2% BDP-a nije dosledan sa 0,5% deficitapredviđenog MTEF-om. Sveukupno, na pravilno funkcionisanje makroekonomske politike sveviše utiče nepredvidiva fiskalna politika i neodrživ rast vladinih rashoda.Uzajamni uticaj tržišnih snagaOko 90% javnih preduzeća (JP) je imalo operativne dobitke tokom 2010. godine, ali nekolikovelikih energetskih i rudarskih preduzeća i dalje trpi velike gubitke i značajno su iscedila budžet.Kosovska agencija za privatizaciju je nastavila sa privatizacijom društvenih preduzeća (DP).SRB 26SRB