Izveštaj o Napretku Kosovo za 2011

osoba sa fakultetskom diplomom, iako je broj relativno mali, je značajno povećan i dostigao je4.000, što navodi na probleme u funkcionisanju i vezama između tržišta rada i obrazovnogsistema. Podaci Kosovskog penzionog fonda navode da se broj doprinosilaca 2010. godinepovećao za 2,3% ili 5.213 osoba, skoro jednako podeljenih između vladinog i nevladinog sektora.Dostupna statistika ne daje pravu sliku o tržištu rada, naročito imajući u vidu značajno neformalnozapošljavanje. Sveukupno, informacije o tržištu rada su nedovoljne i postoje sumnje u njenutačnost. Nezaposlenost je i dalje veoma visoka i ekonomija nije stvorila dovoljno radnih mesta zasmanjenje pritiska na tržište rada i ponudu radnih mesta, naročito za osobe koje su tek stupile natržište rada.Prosečna godišnja inflacija je 2010. godine iznosila 3,5%. Mesečne stope inflacije su se naglopovećale od sredine 2010 i u prvom kvartalu 2011. Inflacija je do marta 2011. godine dostigladvocifreni vrhunac od 10,8% (od godine do godine), pre nego što je blago počela da pada do jošuvek visokih 5,3% krajem avgusta. Cene hrane su najviše doprinosile inflaciji sa 3,5 procentualnihpoena, nakon čega slede energetski artikli sa 0,9. Ključna inflacija (neprehrambeni i neenergetskiartikli) je dostigla visokih 1,6% maja, nakon što je obično ostajala ispod 1%, pokrenuto, izmeđuostalog, vladinim obećanjem da će značajno povećati zarade u vladinom sektoru. Oko 90% svihartikala u potrošačkoj korpi je doživelo povećanje cena, što pokazuje široko rasprostranjeneinflacione pritiske. Nivo i struktura inflacije su neproporcionalno uticali na siromašne i stavili supritisak na potrošačke šablone zavisne od novčanih pošiljki. Sveukupno, inflacija je bilapromenljiva i dostigla je vike nivoe.Kosovo koristi evro kao zvaničnu valutu. Shodno tome Centralna banka Kosova (CBK) ima samoograničene političke instrumente. Rast širokog novca (definicija MMF-a 5 ) je ostao na 18,7%krajem jula 2011. Na njegovu dinamiku tokom celog perioda je uticalo smanjenje depozita javnihnefinansijskih korporacija usled povlačenja dividendi od strane vlade iz javnog preduzeća zatelekomunikacije. Monetarizacija ekonomije, merena omerom proseka širokog novca prema BDPu,blago se povećala, sa 39,8% 2009. godine na 40,4% 2010. Stroži nadzor banaka je doveo doreklasifikacije nekih kredita i povećanja neučinkovitih kredita, što je dostiglo 5,9% ukupnihkredita do sredine 2011. Centralna banka je stavila najveću mikro-finansijsku ustanovu poddirektnu upravu. Ovaj slučaj je naglasio slabosti u zakonodavstvu, naročito za licenciranje mikrofinansijskihinstitucija. Sveukupno, monetarni okvir je nastavio da dobro funkcioniše iako je biloprostora za popravljanje, naročito u regulisanju i nadzoru finansijskog sektora.Budžetski deficit se povećao sa 0,7% BDP-a 2009 na 2,7% 2010. godine, vođen uzburkanimrashodima i manjim primljenim dividendama. Pozadinski deficit je mnogo viši – 5,5% BDP-a –ako se uzmu u obzir neponovljivi prijemi, naročito 85 miliona evra dividendi i 30 miliona evrabudžetske dotacije. Pored toga, došlo je do značajnog povećanja neplaćenih faktura, što je iznosilo0,7% BDP-a na kraju 2010. Ukupni prihodi (izuzev dividendi i dotacija) su povećani za oko 1procentualni poen na 25,3% BDP-a. Ukupni primarni rashodi su povećani za oko 0,7procentualnih poena na 30,7% BDP-a. Dve trećine pozadinskih prihoda je potrebno naplatiti kaogranični porez na potrošnju, dok su direktni prihodi od poreza opali ne samo u relativnom već uapsolutnom smislu. Tekući rashodi su dostigli 18,1% BDP-a sa 17,7% 2009, usled snažnogpovećanja potrošnje na plate i zarade. Socijalna davanja su porasla za 0,3 procentualna poena na4,8% BDP-a. Ukupne subvencije, kapitalni transferi i neto pozajmice javnim preduzećima su opaliza 1,3 procentualna poena na 3,2% BDP-a zbog smanjenja potrošnje u Kosovsku energetskukorporaciju. Kapitalni rashodi su se povećali sa 9,9% na 10,7% BDP-a, iako su sve kategorijekapitalnih rashoda, osim onih koje se tiču gradnje autoputa od Prištine do Tirane, su značajnosmanjeni za 2,2% BDP-a. Vladini depoziti u centralnoj banci su opali sa 342 miliona evra (8,7%BDP-a) 2009 na 244 miliona evra (5,9%) na kraju 2010. Vladin dug Svetskoj banci i MMF-u jeostao na 6,2% BDP-a.5 Uključujući depozite isključene iz širokog novca.SRB 25SRB