EVROPSKA REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA, BR. 1-2013.pdf
EVROPSKA REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA, BR. 1-2013.pdf
EVROPSKA REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA, BR. 1-2013.pdf
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Časopis za teoriju i praksu osiguranjaUDK 347.764 ISSN 2334-7597COBISS.SR-ID 197415692Godina XII, broj 1/2013izlazi tromesečnoOsnivač i izdavačUdruženje za pravo osiguranja SrbijeMilentija Popovića 5b/II, 11070 Novi Beogradwww.srbija-aida.orgTel: (011) 2927 900, fax: (011) 2927 970račun: 105-51590-71kod „AIK Banke” a.d. NišIzdavački savetVladan Manić, generalni sekretar Udruženja osiguravača SrbijeMiodrag Kvrgić, generalni direktor „Merkur osiguranja”Zoran Blagojević, član Izvršnog odbora Wiener St ädtische osiguranjaDragan Jovović, savetnik Izvršnog odbora „Takovo osiguranja”Božana Šljivar, direktor Agencije za osiguranje Republike SrpskeRedakcioni odborProf. dr Jovan Slavnić, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakutet,(u penziji), e-mail: lolesl@eunet.rsProf. dr Wolfgang Rohrbach, Univerzitet u Beču, Ekonomski fakutet, (upenziji), Austrija, e-mail: consult@uniqa.rsProf. dr Slobodan Jovanović, glavni i odgovorni urednik, UniverzitetPrivredna akademija, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad,e-mail: nsbob@sezampro.rsProf. dr Pierpaolo Marano, zamenik glavnog i odgovornog urednika,Katolički univerzitet Svetog Srca u Milanu, Fakulet za nauku bankarstva,finansija i osiguranja, Italija, e-mail: Pierpaolo.Marano@unicatt.itProf. dr Robert Merkin, Univerzitet u Sautemptonu, Pravni fakultet,Velika Britanija, e-mail: R.Merkin@soton.ac.ukProf. dr Jerome Kullmann, Univerzitet Pariz-Dofin, Privatno pravo,Francuska, e-mail: jerome.kullmann@wanadoo.frProf. dr Helmut Heiss, Univerzitet u Cirihu, Pravni fakultet,Švajcarska,e-mail: helmut.heiss@rwi.uzh.chProf. dr Herman Cousy, Katolički univerzitet u Luvenu, Pravni fakultet,Belgija, e-mail: herman.cousy@law.kuleuven.beProf. dr Ioannis Rokas, Atinski univerzitet za ekonomiju i privredu,Departman za poslovnu administraciju, Grčka, e-mail: i.rokas@rokas.comProf. dr Miodrag Orlić, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, (upenziji) e-mail: upj@eunet.rsProf. dr Stevan Šogorov, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet,e-mail: sogorov.s@fepps.edu.rsDoc. dr Jasmina Labudović Stanković, sekretar Redakcije, Univerzitetu Kragujevcu, Pravni fakultet, e-mail: jlabudovic@yahoo.comKorice, prelom prodajaUdruženje za pravo osiguranja SrbijeLektura i korekturaMr Aleksandra JovanovićŠtampa„Planeta print”, BeogradMagazine for Insurance Theory and PracticeUDC 347.764 ISSN 2334-7597COBISS.SR-ID 197415692Year XII, No 1/2013Published quarterlyFounder & PublisherInsurance Law Association of Serbia (AIDA Serbia)Milentija Popovića 5b/II, 11070 BelgradeTel: + 381 (011) 2927 900, fax: + 381 (011) 2927 970www.srbija-aida.orgaccount: 105-51590-71with the AIK Banka a.d. NisPublishing CouncilVladan Manic, Secretary General of the Association of Serbian InsurersMiodrag Kvrgic, CEO, Merkur Insurance Co.Zoran Blagojevic, Member of the Executive Board at Winer St ädtischeInsuranceDragan Jovovic, Adviser to the Executive Board of Takovo Insurance Co.Bozana Sljivar, Director of the Insurance Authority in Republic SerbskaEditorial BoardProf. Jovan Slavnic, LLD, University of Novi Sad, Faculty of Economics,(ret.), e-mail: lolesl@eunet.rsProf. Wolfgang Rohrbach, PhD, State University of Vienna, Faculty ofEconomics, (ret.), Austria, e-mail: consult@uniqa.rsProf. Slobodan Jovanovic, LLD, Editor, University Business Academy ofNovi Sad, Faculty of Law, Serbia, e-mail: nsbob@sezampro.rsProf. Pierpaolo Marano, LLD, Associate Editor, Università Cattolica delSacro Cuore – Milano, Facoltà di Scienze bancarie, finanziarie e assicurative,Italia, e-mail: Pierpaolo.Marano@unicatt.itProf. Robert Merkin, LLD, University of Southampton, SouthamptonLaw School, UK, e-mail: R.Merkin@soton.ac.ukProf. Jerome Kullmann, LLD, Université Paris-Dauphine, Droit privé,France, e-mail: jerome.kullmann@wanadoo.frProf. Helmut Heiss, LLD, Universitä t Z ürich, RechtswissenschaftlicheFakultät, Switzerland, e-mail: helmut.heiss@rwi.uzh.chProf. Herman Cousy, LLD, KU Leuven – Universiteit, Faculteit Rechtsgeleerdheid,Belgium, e-mail: herman.cousy@law.kuleuven.beProf. Ioannis Rokas, LLD, Οικονομικό Πανεπιστήμιο Αθηνών, ΤμήμαΟργάνωσης και Διοίκησης Επιχειρήσεων (Athens University of Economicsand Business, Business Administration Department), Greece, e-mail:i.rokas@rokas.comProf. Miodrag Orlic, LLD, University of Belgrade, Faculty of Law, (ret.),Serbia, e-mail: upj@eunet.rsProf. Stevan Sogorov, LLD University of Novi Sad, Faculty of Law,Serbia, e-mail: sogorov.s@fepps.edu.rsAssistant Professor Jasmina Labudovic Stankovic, LLD, Secretary, Universityof Kragujevac, Faculty of Law, Serbia, e-mail: jlabudovic@yahoo.comCover, design and saleAssociation for Insurance Law of SerbiaPrintPlaneta print, BelgradeUdruženje za pravo osiguranja Srbije ima ekskluzivno pravo da dozvoli ili ne dozvoli umnožavanje, u bilo kom obliku i formi,sadržaja ili dela sadržaja objavljenog u časopisu Revija za pravo osiguranja.Association for Insurance Law of Serbia has an exclusive right to permit or decline permission for copying the content or part ofthe content in and form or form published in the Insurence Law Review magazine.
REČ COLIN UREDNIKA CROLY / EDITOR’S i YVONNE WORDJEFFERIES2 <strong>ZA</strong>ŠTO JE PROMENJEN NAZIV ČASOPISA?Poštovani čitaoci i saradnici časopisa,Prateći stremljenje naše države ka članstvu u EvropskojUniji, Udruženje za pravo osiguranja Srbije je u poslednjihnekoliko godina ostvarilo intenzivnu saradnjusa brojnim autorima iz država koje su ili članice EU ilidržave kandidati za članstvo. To je kulminiralo imenovanjemmeđunarodne Redakcije časopisa u 2012. godini,koju sačinjavaju ugledni profesori prava osiguranjasa velikih evropskih univerziteta. Pored ovog, treba istaćida se u časopisu u poslednjih nekoliko godina javljasve veći, čak preovlađujući broj inostranih autora, koji usvojim člancima daju dragocen doprinos ispitivanju novihinstituta u pravu osiguranja EU i u nacionalnim pravimadržava članica i usklađivanju nacionalnih pravnihsistema osiguranja ovih država sa propisima EU kojimasu ovi instituti normirani. Vodeći računa o ovoj činjenici,da naziv časopisa treba da odrazi sadržinu članakakoji se u njemu objavljuju, kao i na toj osnovi podizanjuopšteg nivoa prepoznatljivosti našeg časopisa u i vangranica Srbije, Upravni odbor Udruženja za pravo osiguranjaSrbije je, na 36. sednici od 27. septembra 2012.godine, odlučio da Revija za pravo osiguranja od broja1/2013 nosi naziv Evropska revija za pravo osiguranja.1/2013WHY CHANGE OF THE MAGAZINE NAME?Respected readers and magazine associates,Following the aspirations of Republic of Serbiatowards the European Union membership, theInsurance Law Association of Serbia has had extensivecooperation in the last few years with a number ofauthors from countries that are either EU members orcandidate countries for membership. This culminatedin the appointment of the international Editorialboard of the Review in 2012., consisting of theprominent professors of insurance law from the majorEuropean universities. Besides this, we must pointout the prevailing foreign authors provide a valuablecontribution to the analysis of new trends in the EUinsurance law and national laws of the EU member statesand harmonisation of the national insurance legislationin those countries with the EU system. Mindful ofthis fact and that the periodical name reflects papers’contents, as well as raising on this fact the general levelof recognition of our periodical outside Serbia, Boardof Directors of the Insurance Law Association of Serbiahas decided that, as from no. 1/2013, the Insurance LawReview changes its name into the “European InsuranceLaw Review.” We are taking this opportunity to adviseour respected readership that as from no. 1/2013European Insurance Law Review shall come out in printin March under that name.U Beogradu, marta 2013. godine.Dr Slobodan JovanovićGlavni i odgovorni urednikIn Belgrade, March 2013.Dr Slobodan JovanovicEditor
1/2013UPUTSTVO <strong>ZA</strong> AUTORE... / WRITING INSTRUCTIONS FOR AUTHORS...UPUTSTVO <strong>ZA</strong> AUTORE ČLANAKAU EVROPSKOJ REVIJI <strong>ZA</strong> <strong>PRAVO</strong> <strong>OSIGURANJA</strong>INSTRUCTION FOR AUTHORS OF THE WORKSIN THE EUROPEAN INSURANCE LAW REVIEW3Obaveštavamo i skrećemo pažnju našim uvaženim autorimai saradnicima, kao i onima koji to žele da postanupišući članke, osvrte, komentare, prikaze sudskihpresuda i članaka da je „Uputstvo za autore članaka uEvropskoj reviji za pravo osiguranja”, čiji elementi uuređivanju našeg časopisa predstavljaju standard po kojemsvi prilozi moraju da budu uređeni, trajno objavljenona internet stranici: www.erevija.org.We are advising and draw attention to our distinguishedauthors and collaborators, as well as those who wish tobecome so by writing articles, reviews, commentaries,reviews of the court authorities and articles that“Instruction for authors of the works in the EuropeanInsurance Law Review”, representing the standard inediting our magazine, which all contributions must meetshall be permanently accessible at: www.erevija.org.<strong>EVROPSKA</strong> <strong>REVIJA</strong> <strong>ZA</strong> <strong>PRAVO</strong> <strong>OSIGURANJA</strong>OBJAVLJUJE SVE RADOVE INOSTRANIHAUTORA I REZIMEE RADOVA DOMAĆIHAUTORA NA ENGLESKOM JEZIKU NAINTERNET STRANICI:www.erevija.orgSVI OBJAVLJENI RADOVI U OVOM <strong>BR</strong>OJUSU PROŠLI ANONIMNU RECENZIJUUGLEDNIH INOSTRANIH I DOMAĆIHUNIVERZITETSKIH PROFESORAUredniciEUROPEAN INSURANCE LAW REVIEWPUBLISHES FOREIGN AUTHORS’ PAPERSAND SUMMARIES OF DOMESTIC AUTHORS‘PAPERS IN ENGLISH AT:www.erevija.orgREPUTABLE FOREIGN AND DOMESTICUNIVERSITY PROFESSORS HAVE REVIEWEDALL WORKS PUBLISHED IN THIS ISSUEEditors
4SADRŽAJ / CONTENS1/2013REČ UREDNIKA / EDITOR’S WORD ............................................................................................................................. 2Zašto je promenjen naziv časopisa? / Why change of the magazine name?...................................................................... 2OSVRT NA ZNAČAJNE DOGAĐAJE / HOT TOPICS REVIEW ..................................................................................6– Edward FORSHAW i Simona MURARIU, Ekvivalentnost profesionalne tajne – Cilj saradnje nadzornih organaEvropskog ekonomskog prostora i trećih država / Professional secrecy equivalence – A milestone for supervisorycooperation between EEA and third country supervisorsText in English ........................................................................................................................................................................8– Dr Josef DÉZSY, Predviđanja budućih trendova i mera prevencije u zdravstvenom osiguranju / Future trends andpreventive measures in health insurance .............................................................................................................................10Text in German .....................................................................................................................................................................12ČLANCI / ARTICLES– Dr Wolfgang ROHRBACH, Etika u osiguranju / Ethics in insurance ........................................................................14Text in German ....................................................................................................................................................................22– Dr Ioannis ROKAS, Principi Evropskog ugovornog prava osiguranja kao napredan i uravnotežen sistem zaštiteugovarača osiguranja / Principles of European Insurance Contract Law (PEICL) as a settled and balanced system ofpolicyholder protection .......................................................................................................................................................32Text in English ......................................................................................................................................................................37– Dr Peter HAUSER, Uzbunjivači – Šansa ili rizik? Nove tendencije u Evropi / Whistleblowing: Chance or Risk?New Tendencies in Europe .................................................................................................................................................42Text in English .....................................................................................................................................................................51– Dr Zoran ILKIĆ, Definisanje odgovornosti osiguravača u auto-kasko osiguranju / Defining insurer liability inthe motor hull insurance .....................................................................................................................................................60Summary ..............................................................................................................................................................................68SUDSKA PRAKSA SUDOVA DRŽAVA ČLANICA EU I EVROPSKOG SUDA PRAVDE / COURT PRACTICEOF THE EU MEMBER-STATES’ COURTS AND EUROPEAN COURT OF JUSTICE .................................................69– Presuda Evropskog suda pravde od 19. 7. 2012. godine u predmetu C-112/11 ebookers.com Deutschland GmbHprotiv Bundesverband der Verbraucherzentralen und Verbraucherverbände – Verbraucherzentrale BundesverbandeV, u vezi sa utvrđivanjem zakonitosti prodaje avio karata preko internet portala objedinjavanjem transakcijaprema avio-prevozniku i prema društvu za osiguranje na ime otkaza putovanja, pri čemu je zaključenjeosiguranja sprovedeno bez prethodno učinjene ponude kupcu. Prikaz: mr Jelena Gazivoda / Judgment of theEuropean Court of Justice of 19 July 2012 in the case C-112 ebookers.com Deutschland GmbH VS Bundesverbandder Verbraucherzentralen und Verbraucherverbände – Verbraucherzentrale Bundesverband eV, in connection withestablishment of legality of air-tickets sale through internet comprising transactions towards both an air-carrier andinsurance company for trip cancellation, where insurance conclusion was carried out without prior offer making tothe buyer. Review by Jelena Gazivoda, LLMPRIKAZI ČLANAKA / ARTICLE REVIEW .....................................................................................................................72– Mr Christian Eltner, Kraj reke papira, naslov članka u orginalu: “Ende der Papirflut”, Versicherungsrundschau,no. 4/2012, str. 5–7, Prikaz članka: Nela Bukorović / Review by Nela BukorovicIZ RADA UDRUŽENJA I DRUŠTAVA <strong>ZA</strong> OSIGURANJE / ACTIVITIES OF THE ASSOCIATION ANDINSURANCE COMPANIES .................................................................................................................................................74– Dr Jovan SLAVNIĆ i dr Slobodan JOVANOVIĆ, Transparentnost uslova, limita i predugovornih informacija kodugovora o osiguranju – Odgovor na Upitnik povodom XIV svetskog kongresa Međunarodnog udruženja za pravoosiguranja (AIDA) koji će se održati u Rimu od 29. 9. do 2. 10. 2014. godine / Transparency of insurance contract
1/2013SADRŽAJ / CONTENTSterms, conditions and pre-contractual information – Answers to the questionnaire on the occasion of the XIV WorldCongress of the International Association for Insurance Law (AIDA) to take place from 29.9 to 2. 10. 2014 in Rome byJovan Slavnic, LLD and Slobodan Jovanovic, LLD ............................................................................................................74– Dr Slobodan JOVANOVIĆ, Izveštaj sa IV konferencije AIDA Europe održane 13–14. septembra 2012. godine uLondonu/ Report from the IV AIDA Europe conference, held in London, 13–14 September 2012. ..........................815OSIGURANJE U SVETU – VESTI / WORLD INSURANCE – NEWS ........................................................................83Izbor i prevod: Nela Bukorović i Aleksandra Nikolić / Selection and translation by Nela Bukorovi c andAleksandra NikolicBIBLIOGRAFIJA / BIBLIOGRAPHY ...............................................................................................................................89ODA<strong>BR</strong>ANE KNJIGE / SELECTED BOOKS, str. od 85 do 86ODA<strong>BR</strong>ANI ČLANCI / SELECTED ARTICLES, str. od 86 do 87Izbor i prevod: Nela Bukorović / Selection and translation by Nela BukorovicPREVODI STRANIH PROPISA / FOREIGN LEGISLATION TRANSLATIONS ......................................................92– Krivičnopravno regulisanje dela prevare u vezi sa osiguranjem u uporednom krivičnom zakonodavstvu /Regulation of the fraud related to insurance in the comparative criminal lawDIREKTIVE I PROPISI EU / EU DIRECTIVES AND REGULATIONS .....................................................................99– Uredba (EC) br. 785/2004 Skupštine Evrope i Saveta od 21. aprila 2004. o uslovima osiguranja avio-prevoznikai avio-operatera (konsolidovana u skladu sa Uredbom Komisije (EU), br. 285/2010 od 6. aprila 2010), Službenilist EU, L 138, 30. 4. 2004, str. 1–6, preveo prof. dr Slobodan Jovanović / Regulation (EC) No 785/2004 of theEuropean Parliament and of the Council of 21 April 2004 on insurance requirements for air carriers and aircraftoperators (co nsolidated according to the Regulation (EC), No. 285/2010 of 6 April 2010), Official Journal L 138 ,30/04/2004, P. 1–6, translation by Prof. Slobodan Jovanovic, LLD
6OSVRT NA ZNAČAJNE DOGAĐAJE / HOT TOPICS REWIEWEdward FORSHAW * i Simona MURARIU **1/2013Ekvivalentnost profesionalne tajne – cilj saradnje nadzornihorgana Evropskog ekonomskog prostora i trećih državaUDK: 339.54:614.253.84Primljen: 15. 2. 2013.Prihvaćen: 13. 3. 2013.Stručni radPostojeći okvir Direktiva EU o osiguranju 1 čestonazivan „Solventnost I” i Direktiva, br. 2009/138/EC osolventnosti II zahtevaju ekvivalentnost pravnog okviraprofesionalne tajne kao preduslov za zaključivanje ugovorao saradnji između Evropskog ekonomskog prostora(dalje u tekstu: EEP) i nazdornih organa osiguranjatrećih država.Evropski režim profesionalne tajneIz ugla Evropskog ekonomskog prostora, tokom izvršavanjasvojih ovlašćenja nadzorni organ EEP nijednupoverljivo dobijenu informaciju neće otkrivati nijednomdrugom licu ili organu vlasti, izuzev u sumarnomili uopštenom obliku, na način na koji se pojedinačnadruštva za osiguranje i društva za reosiguranje ne moguidentifikovati. Nekoliko izuzetaka od opšteg pravilapredstavljaju slučajevi regulisani krivičnim zakonikom,obelodanjivanje kada firma izjavi bankrotstvo ili bivaprinudno likvidirana. Obaveza čuvanja profesionalnetajne traje i pošto zaposlenima prestane radni odnoskod nadzornog organa, a ona podjednako važi i za revizorei stručnjake koji istupaju u ime nadzornog organa.Iako ne postoji definicija u postojećim direktivamaEU ili u Direktivi o solventnosti II u pogledu toga štačini poverljivu informaciju, tumačenje obima odredbeo profesionalnoj tajni je oduvek bilo prilično široko.Jedinstven je stav da se pod poverljivom informacijompodrazumevaju sve informacije specifične za određenodruštvo koje primi nadzorni organ a ne samo one informacijekoje su eventualno i označene poverljivim, osimako te informacije nisu već prisutne u javnosti ili ako seradi o informaciji uopštenog oblika iz koje se pojedinačnadruštva ne mogu identifikovati.*UK-PRA.**EIOPA.1Direktiva o reosiguranju, čl. 26; Konsolidovana direktiva,br. 2002/83/EC o životnom osiguranju, čl. 16; Treća direktiva, br.92/49/EEC o neživotnom osiguranju, čl. 16.Ekvivalentnost pravnog okvira profesionalne tajnei poverljivosti trećih državaPravni okvir o profesionalnoj tajni treće države smatrase da je ekvivalentan pravnom okviru EEP ondakada se može pribaviti dokaz da su sva lica koja rade ilisu radila za nadzorni organ treće države, kao i revizorii drugi eksperti koji istupaju u njegovo ime, obavezaničuvanjem profesionalne tajne na način koji je isti ilistroži od uslova EEP. Treća država treba takođe da imapropisane rigorozne kazne rad i odvraćanja od kršenjatih obaveza u pogledu svih informacija koje dostavljanadzorni organ iz EEP.Utvrđivanje ekvivalentnosti profesionalne tajne i ulogaEvropske agencija za nadzor osiguranja i penzijskihfondova (EIOPA)Nadzorni organi iz EEP su u ovom trenutku jedininadležni organi koji odlučuju da li treća država imaekvivalentan pravni okvir o čuvanju profesionalne tajne.Ova metod je takođe zadržan i u pravnom okviruDirektive o solventnosti II. 2Iako je odluka o uvođenju ovlašćenja trenutno u nadležnostdržava članica, stvarni rad na ocenjivanju pravnogokvira treće države o profesionalnoj tajni može seorganizovati u nacionalnim okvirima ili na nivou Evrope.Na evropskom nivou, počev od januara 2009, EIOPAi njen prethodnik CEIOPS aktivno su doprinosili razvojuradne organizacije i metodologija za sprovođenje oceneekvivalentnosti pravnog okvira o profesionalnoj tajni. Odtada, EIOPA istovremeno dostavlja u svih dvadestesedamdržava članica analizu koju je sprovela, na osnovu koje je,kao tehničke osnove, potrebno nacionalnim propisima2Izuzev onih trećih država na koje se primenjuje EU COMOdluka u vezi sa njihovom ekvivalentnošću sa čl. 172, 227 i/ili260 Direktive o solventnosti II, jer je ekvivalentnost pravnogokvira o profesionalnoj tajni preduslov za donošenje OdlukeEvropske komisije.
1/2013Ekvivalentnost profesionalne tajne – cilj saradnje nadzornih organa Evropskog ekonomskog....formalno priznati postojanje ekvivalentnosti pravnogokvira o profesionalnoj tajni trećih država.Do danas je EIOPA pozitivno ocenila pravne okvireŠvajcarske, Bermuda i Japana tokom ocene ekvivalentnostiu 2011. 3 Pravni okviri Australije, Čilea, Kine,Izraela, Hong Konga, Meksika, Singapura i Južne Afriketrenutno su u postupku ocene kod EIOPA, što predstavljadeo analize pravnh praznina za period 2012/13.Praktične koristi od pozivitne ocene pravnog okvirao profesionalnoj tajniKada EIOPA u postupku ocene utvrdi da postojiekvivalentnost, ona takođe preporučuje zaključivanjeugovora o saradnji u formi multilateralnog memorandumao razumevanju između nadzornih organa EEP iorgana treće zainteresovane države.Ovi ugovori imaju za cilj da olakšaju opštu saradnjui omoguće slobodnu razmenu informacija između nadzornihorgana, uključujući je u kontekst međunarodnihnadzornih udruženja.Danas je osiguranje u potpunosti internacionalizovanoi to nameće ogromne izazove za nadzorne organe.Pojačana nadzorna saradnja preko nadzornih udruženjaza međunarodne grupe, ali takođe i kao deo trajnog nadzorapredstavlja ključni element za obezbeđivanje visokihnivoa zaštite ugovarača osiguranja u svim državama.Preveo sa engleskog: prof. dr Slobodan JovanovićE-mail: nsbob@sezampro.rs73Dostupno na: https://eiopa.europa.eu/publications/submissions-to-the-ec/index.html, 26. 10. 2011.
8OSVRT NA ZNAČAJNE DOGAĐAJE / HOT TOPICS REWIEW1/2013Edward FORSHAW, UK-PRA & Simona Murariu, EIOPAProfessional secrecy equivalence – a milestone for supervisorycooperation between EEA and third country supervisorsUDC: 339.54:614.253.84Received: 15. 2. 2013Accepted: 13. 3. 2013Introductory WorkThe current framework of EU Insurance Directives 1(often referred to as Solvency I) and the Solvency IIDirective (2009/138/EC) requirethe equivalence ofprofessional secrecy regime as a pre-condition forestablishing cooperation agreements between EEA andthird country insurance supervisory authorities.The European professional secrecy regimeFrom an EEA perspective, any confidentialinformation received in the course of the performanceof its duties by a EEA supervisory authority shall not bedivulged to any person or authority whatsoever, exceptin summary or aggregate form, such that individualinsurance and reinsurance undertakings cannotbe identified. The few exceptions from the generalrule are cases covered by criminal law and disclosurewhere a firm has been declared bankrupt or is beingcompulsorily wound up. The professional secrecyobligation continues to apply after employees haveleft the supervisory authority, and the obligation alsoapplies equally to auditors and experts acting on behalfof the supervisory authority.While there is no definition incorporated in either theexisting EU Directives or Solvency II of what constitutesconfidential information, the interpretation of thescope of the professional secrecy provision has beenwide ranging. It is generally taken to encompass all firmspecific information received by supervisory authoritiesunless it is already in the public domain or informationin aggregated form such that individual undertakingscannot be identifiedand not just information that mightbe explicitly labelled confidential.1Article 26 of the Reinsurance Directive; Article 16 of theConsolidated Life Directive (2002/83/EC); Article 16 of the ThirdNon-Life Directive as amended (92/49/EEC)Equivalence of third country professional secrecyand confidentiality regimeA third country professional secrecy regime isconsidered to be equivalent when evidence can beprovided that all persons who are working or who haveworked for the third country insurance supervisoryauthority, as well as auditors and experts acting onbehalf of it, are bound by obligations of professionalsecrecy that are just as or more demanding than theEEA requirements. The third country would also needto have strict penalties in place to deter breach of theseobligations in respect of any information provided byan EEA insurance supervisor.Determining professional secrecy equivalenceand the role of EIOPAThe EEA supervisors are currently the onlycompetent bodies to decide whether a third country hasan equivalent professional secrecy regime. This approachis also continued under the Solvency II regime. 2While the decision making powers are currentlya matter of Member State competence, the actualwork of assessing a third country professional secrecyregime may be organised either on a national basis or atEuropean level.At a European level, starting January 2009, theEuropean Insurance and Occupational PensionsAuthority (EIOPA) and its predecessor CEIOPS havebeen actively contributing to the development of workingstructures and methodologies to undertake professionalsecrecy assessments. EIOPA then simultaneouslyprovides to all 27 Member States the analysis it hasperformed and that is needed as the technical basis for2Except for those third countries subject to an EU COMDecision regarding their equivalence to art. 172, 227 and/or 260 of SII Directive as professional secrecy equivalence is aprecondition for the issuance of the EC Decision.
1/2013Professional secrecy equivalence – a milestone for supervisory cooperation between EEA and third ...national decisions to formally recognise the professionalsecrecy equivalence of a third country regime.To date, the Swiss, Bermudian and Japaneseframeworks were evaluated with positive outcomes byEIOPA during its 2011 equivalence assessments. 3 Theregimes of Australia, Chile, China, Israel, Hong Kong,Mexico, Singapore and South Africa are currentlysubject to EIOPA’s professional secrecy equivalenceassessment, part of the gap analysis work of 2012/13.The practical benefits of positiveprofessional secrecy assessmentsWhere the positive equivalence is established by wayof EIOPA’s assessment, the Authority also promotes theestablishment of cooperation agreements in the form ofMultilateral Memoranda of Understanding between EEAsupervisors and the third country authority concerned.These agreements aim to facilitate generalcooperation and allow for free exchange of informationbetween the supervisors, including in the context ofinternational supervisory colleges.Today insurance is a fully internationalised businessand this poses significant challenges to the supervisorycommunity. Enhanced supervisory cooperationthrough supervisory colleges for international groupsbut also as part of on-going supervision is a key elementfor ensuring high levels of policyholder protectionacross all jurisdictions.93Available at: https://eiopa.europa.eu/publications/submissions-to-the-ec/index.html (2011.10.26)
10OSVRT NA ZNAČAJNE DOGAĐAJE / HOT TOPICS REWIEW1/2013Dr Josef DÉZSY Predviđanja budućih trendova i mera prevencije uzdravstvenom osiguranjuUDK: 369.066Primljen: 3. 2. 2013.Prihvaćen: 8. 2. 2013.Stručni radU krugovima osiguravajućih društava koja se baveosiguranjem lica jedan od najvećih izazova 21. vekapredstavlja demografsko starenje sa svim ekonomskimposledicama i tehničkim rizicima koji tu pojavu prate,kao što su, na primer, dodatne penzije ili još uvek nerešenproblem osiguranja doživotne penzije za negu kodnajstarijih. 1Jedno od težišta jeste takozvano „stanovanje uz višestrukopruženu brigu” * * umesto preskupih seniorskihrezidencija, kao i gerijatrijskog zdravstvenog zbrinjavanjai zbrinjavanja za slučaj nezgode kod kuće kao i utakozvanim bolnicama sa dobrom atmosferom. Tema jetoliko složena da se i u 11. tomu enciklopedije „Istorijaosiguranja Austrije”, koji je je u pripremi i koja treba dase pojavi ove godine pod naslovom „Etika – održivost –osiguranje”, govori o programima stanovanja, ishrane,kretanja, mentalnih i drugih aktivnosti generacije starijeod 65 godina (popularno nazvanih „65+”). 2Kao ekonomista u zdravstvu, smatram da je veomavažno skretati pažnju na ono što je racioniranje (razlikovatiod racionalizacije! – prim. aut.) u zdravstvenomosiguranju starijih.U mnogim područjima ekonomije, nauke, obrazovanjai vaspitanja dece treba ozbiljno i što pre učiti kakokod seniora da se prepoznaju, cene i koriste potencijalii prednosti, umesto da se na njih gleda samo kao slučajza zbrinjavanje.Ova tvrdnja važi uostalom i za strateške programenekih osiguravača.*Profesor Zapadnomađarskog Univerziteta u Šopronu,Ekonomski fakultet, Mađarska, osnivač i direktor Društvaza zdravstvenu ekonomiju u Austriji. Elektronska adresa je:ecoman@ktk.nyme.hu.**Nemački izraz: betreute Wohnen podrazumeva obezbeđenjeodgovarajućih uslova stanovanja za seniore na način da se uzgradama i istanovima u kojima borave seniori izvrše adaptacijeza njihovo sigurnije i lakše kretanje i boravak, kao i odgovarajućeosoblje za brigu i negu (prim. prev.)Fetišizam rasta našeg društva uskoro će ipak moratida se povinuje dubokoj svesti o riziku, koju na žalostdanas poseduju samo stariji ljudi bogatog iskustva.Naime, danas pripadnici starosne grupa od tridesetdo četrdeset pet godina još nisu (dovoljno) svesni dau okruženju stalno rastuće grupe seniora zapravo „triputa padaju pod točak.”Ta lica će morati:– da pristanu na duži radni vek,– da plaćaju državi veće socijalne doprinose, odnosnoda daju veće iznose za mere starosnog zbrinjavanjai, konačno, da primaju niže penzije.Ipak, paralelno sa ovim pojavama širi se i jedan drugimegaproblem u socijalnom i privatnom osiguranju, ato je fenomen „multimorbidne omladine” kao rezultatdruštva u kome vlada hedonizam, egoizam i raspad porodičnihstruktura.Od mnogih sprovedenih studija ovde ćemo pomenutisamo jedno istraživanje u Beču obavljeno 2012. godinena 25.000 dece i mladih kod kojih su, kao najčešćeposledica „morbidne gojaznosti”, ustanovljeni problemina zglobovima, krvnim sudovima i srcu. Izrazi kao štosu „opsesija hranom”, „komatozno napijanje”, „zavisnostod narkotika”, „dezorijentacija”, posmatranih u kontekstunezavršenog osnovnog i srednjeg obrazovanja, ukazujuna zaključak da su u pitanju poremećni porodičniodnosi. Konačno, moramo biti svesni da se 13% stanovništvaAustrije danas nosi sa ovim problemima.Kod onih kod kojih zdravlje ne predstavlja više nikakvuvrednost, osiguranje dugoročno gubi nove klijentejer oni postaju neosigurljivi i radno nesposobni nosiocirizika.Kada se u takvoj situaciji, uz saradnju sa osiguravačima,ne preduzmu mere za ograničenje, odnosnosprečavanje štete, preti opasnost od velikih finansijskihgubitaka.Samo akcijama lepljenja plakata i deljenja brošurasa neukusnim logom osiguravajuće kuće, koje treba daanimiraju na „zdravi životni stil”, ovde se neće mnogotoga popraviti. Mnogo potrebnije je, posle toga, predvi-
1/2013Predviđanja budućih trendova i mera prevencije u zdravstvenom osiguranjudeti časove o zdravoj ishrani, telesnim aktivnostima i sl.sa dejstvom na nastavnike i učenike, uz učešće školskoglekara.Moramo da utvrdimo da otpor ne pružaju samodeca i učenici.Najveći problem u prevenciji jeste: kako da roditeljii nastavnici, služeći kao primer, budu uključeni u programeživotnog stila.Iz razgovora sa stručnjacima u zdravstvenom osiguranjui osiguranju od nezgode, provedenih u (jugo)istočnoj Evropi, saznajemo da službe koje prate decu iomladinu u mnogim regionima nisu zadovoljavajuće,tako da su mladi ljudi bolesni već kada ulaze u proceszapošljavanja.Potrebno je da definišemo sledeće ciljeve: Mladi čestoimaju vrlo slabu orijentaciju u pogledu rizika i ugroženosti.Treba realizovati celovit i jedinstven sistemskipristup.Upravo privatna zdravstvena osiguranja iz Austrijeimaju jedinstvene „vital programe” koje su već uveli i uSrbiji, a uključuju:– psihičko zdravlje,– potrebu kretanja,– zdravu ishranu i– medicinsko praćenje.Mladog čoveka treba pratiti u školi i van nje, a rezultatepraćenja treba kontrolisati. Pri tome svakako trebautvrditi faktore uspešnosti u okviru određenog vremenskogokvira i razvijati opšte važeće standarde.Prevela: Nela BukorovićE-mail: nela.bukorovic@yahoo.de11
12OSVRT NA ZNAČAJNE DOGAĐAJE / HOT TOPICS REWIEW1/2013Josef DÉZSY, Phd *Künftige trends und präventionsmassnahmen in derKrankenversicherungUDK: 369.066Empfangen: 3. 2. 2013Angenomen: 8. 2. 2013.Einleitenden ReferatAls große Herausforderung des 21. Jahrhunderts giltin Kreisen der Personenversicherer die “DemografischeAlterung” mit allen ihren risikotechnischen undökonomischen Folgeerscheinungen wie Zusatzpensionenund dem noch immer nicht zufriedenstellend gelöstenProblem der Pflegerentenversicherung für Hochbetagte. 1Als weitere Schwerpunkte gelten:“Betreutes Wohnen” statt sündteurerSeniorenresidenzen sowie geriatrische Kranken- undUnfallversorgung daheim und in sog. Wohlfühlspitälern.Die Thematik ist so komplex, dass sich die europaweitbekannte Enzyklopädie “VersicherungsgeschichteÖsterreichs” in ihrem noch in diesem Jahrerscheinenden Band 11 unter dem Generaltitel“ETHIK-NACHHALTIGKEIT-VERSICHERUNG”mit Vorsorge-, Wohn-, Ernährungs- Bewegungs- und(geistigen) Beschäftigungs-programmen der +65 -Generation beschäftigen wird.Als Gesundheitsökonom sehe ich eine wichtigeAufgabe darin, vor Rationierungen (nichtzu verwechseln mit Rationalisierung) in derKrankenversicherung älterer Menschen zu warnen.In vielen Bereichen der Wirtschaft, Wissenschaft,Lehre und Kindererziehung sollte man ernsthaft undehestenz den Nutzen und die Erfahrungspotentiale derSenioren erkennen, schätzen und nutzen lernen, statt inihnen - weitgehend zu Unrecht - nur Versorgungsfällezu sehen.Diese Feststellung gilt übrigens auch für dasStrategieprogramm so mancher Versicherer.Der Wachstumsfetischismus unserer Gesellschaftwird schon bald einem tiefen Risikobewusstseinweichen müssen, das heute leider meist nur erfahreneÄltere besitzen.Denn den heute 30 bis 45-Jährigen ist noch nicht(hinreichend) bewusst, dass sie in einem Umfeld*West-Ungarischen Universität Sopron, WirtschaftswissenFakultät, Gründer und GF der österreichischen Gesellschaft fürGesundheitsökonomie, e-mail: ecoman@ktk.nyme.hu.kontinuierlich wachsender Seniorengruppen “dreimalunter die Räder kommen“.Sie werden:– eine längere Lebensarbeitszeit auf sich nehmenmüssen– parallel dazu höhere Sozialversicherungsbeiträgebzw Abgaben für Altersversorgungsmaßnahmen anden Staat zu entrichten haben.– und letztlich niedrigere Alterspensionen erhalten.Aber parallel zu diesen Herausforderungenbreitet sich ein weiteres Megaproblem für die SozialundPrivatversicherung aus. Es ist das Phänomeneiner “Multimorbiden Jugend” - als Resultat einervon Hedonismus, Egoismus und zerfallendenFamilienstrukturen gezeichneten Gesellschaft.Stellvertretend für andere Expertisen sei eine 2012erstellte Wiener Untersuchung an 25000 Kindernund Jugendlichen erwähnt, bei denen als häufigstesLeiden “morbide Adipositas” mit Gelenks-, GefäßundHerzproblemen festgestellt wurde. Die Ausdrücke“Frustfressen”, “Komatrinken”, “Drogensucht”,“Antriebslosigkeit” lassen in Kombination mit nichtabgeschlossener Grund- und MittelschulbildungRückschlüsse auf entgleiste Familienverhältnisse zu.Schließlich müssen wir uns dessen bewusst sein, daßrund 13 % der österreichischen Bevölkerung heute andiesem Leiden laboriert.Dort wo Gesundheit keinen Wert mehr darstellt,kommen der Versicherung langfristig Neukundenabhanden bzw werden sie zu unversicherbaren,berufsunfähigen Risiken.Wenn in dieser Situation unter Mitwirkung derVersicherer keine Schadenbegrenzung bzw -Verhütungbetrieben wird, droht ein Finanzdebakel.Allein mit zu “gesundem Lebensstil” animierendenPlakataktionen oder Broschüren, die ein werblichgeschmackvolles Versicherungslogo tragen, kann hierkaum etwas ausgerichtet werden. Vielmehr ist eineauf Lehrer und Schüler wirkende Integrierung vonUnterrichtseinheiten zu gesundem Essen, Körperlicher
1/2013Aktivität etc unter Aufwertung und Einbindung desSchularztes erforderlich.Wir müssen feststellen, daß nicht die Kinder undSchüler Widerstand leisten.Das größte Präventionsproblem liegt in der Frage,wie schafft man es, Eltern und Lehrer als Vorbilder inein neues Lebensstilprogramm einzubauen.Aus Interviews mit Unfall- undKrankenversicherungsexperten (Süd)Osteuropaserfahren wir, dass die Kinder- und Jugendbetreuung inzahlreichen Regionen wenig zufriedenstellend ist,sodass junge Menschen als Arbeitnehmer schon krankin die Betriebe kommen.Wir müssen folgende Ziele definieren:Jugendliche haben oft mangelhafte Gefahren- undKünftige trends und präventionsmassnahmen in der KrankenversicherungGefährdungsorientierung. Es muss eine ganzheitlichesystemische Sicht verwirklicht werdenGerade die privaten Krankenversicherer Österreichshaben ihre ganzheitlichen Vitalprogramme bestehendaus– psychischer Gesundheit– Bewegungsförderung– gesunder Ernährung– medizinische Betreuungauch schon in Serbien eingefùhrt.Der Jugendliche muss über die Schule hinaus betreutwerden und die Ergebnisse müssen kontrolliert werden,wobei die Festlegung der Erfolgsfaktoren innerhalbeines Zeitkorsettes mit Entwicklung allgemein gültigerStandards unumgänglich ist.13
14ČLANCI1/2013Prof. dr Wolfgang ROHRBACH Etika i osiguranjeUDK: 368:17Primljen: 4. 3. 2013.Prihvaćen: 5. 3. 2013.Naučna polemikaApstraktEtika i osiguranje su višestruko uzajamno povezani.Kao filozofska disciplina, etika traga za kriterijimadobrog i lošeg delanja. U osiguranju se često dešavajukonflikti jer se izvesni važni, odnosno dobri postupcine prepoznaju kao takvi. Objektivnu ocenu otežava,takođe, i okolnost da kvalifikacija osiguranja kao „dobrog”ili „lošeg” zavisi od ugla posmatranja u konkretnojsituaciji. U vezi sa tim treba primetiti da društvenopolitičkeili verske struje zastupaju različita stanovištau pogledu osiguranja. Verski fundamentalizam je dokraja 18. veka u osiguranju je podrazumevao da osiguranjepredstavlja nedozvoljeno zadiranje u Božja dela(sprečavanje Božje kazne). Predstavnici prosvetiteljstvaiz 17. i 18. veka su, naprotiv, u osiguranju videli oblikmeđunarodnog slamanja strukturne nezrelosti međunarodnihrazmera i inertnog fatalizma. Osiguranje, kaoprosvećeni stav u pogledu realizacije nesrećnog slučaja,zahteva stalan dotok energije iz svežih izvora budnogduha ako se želi sprečiti njegovo osipanje. Prosvetiteljstvodonosi sa sobom, takođe, i povremene i/ili lokalnepretnje. Istorija osiguranja pokazuje da je takozvana nevidljivaroba, kao što je osiguranju, u svakoj epohi naspecifičan način bila izložena pogrešnim tumačenjimai zloupotrebi. Zbog toga uzajamne veze između osiguravača,osiguranih i etičkih izazova branše treba uvekiznova preispitivati i nalaziti odgovore.Ključne reči: nemoralnost, prosvetiteljstvo, preotimanjeklijenta, etika, održivost, upravljanje rizikom,pomorski krediti, pomorsko osiguranje, nezgoda, zabranaukamaćivanja1. ETIKA – POJAM I CILJEVI*Državni univerzitet u Beču. Elektronska adresa je: consult@uniqa.rs.Pojam etike vezuje se za antiku i Aristotela (384–322pre nove ere). Za Aristotela je etika predstavljala filozofskudisciplinu čiji je predmet izučavanja bilo celokupnopodručje ljudskog ponašanja. 1Danas se (opšta) etika smatra filozofskom disiplinomčiji je zadatak da uspostavi kriterijume dobrog ilošeg ponašanja i oceni njihove motive i posledice. Pritom,ipak treba imati u vidu: kada se reč „dobar” koristiu kontekstu moralnog (na primer: „ovo je bilo dobrodelo agenta osiguranja”), tada se ističe da je delo biloonakvo kakvo treba da bude. Time se ne daje i opis samogtog dela. Ako se uzmu u obzir opšte priznati moralnikriteriji, istovremeno se izražava i to da delo imaodređena empirijska svojstva, na primer potiskivanjesopstvenog interesa u korist pretežnog interesa bližnjeg.Ako se, nadalje, donese ocena „dobro je osigurati sekod ovog agenta”, ona će biti u skladu sa analizom RičardaMervina Harea, koji smatra da se reč dobar ili loš koristeda bi se u odlučujućim situacijama navelo na određenepostupke odnosno dale preporuke. Reči dobar ili lošovde nemaju deskripitivnu, već preskripitivnu funkciju. 2Kriterijumi za ocenu koji se oslanjaju na određenečinjenice mogu da variraju već prema njihovoj nameni.U porodici u kojoj samo jedna osoba zarađuje, osiguranjeza slučaj smrti sa visokom osiguranom sumommože predstavljati veoma „dobru” brigu za ostale članove;takođe i „dobro” osiguranje kreditne obaveze. Zasamca, međutim, koji nije korisnik kredita i ima većzaključeno osiguranje troškova sahrane, osiguranje zaslučaj smrti može biti „loše” jer mu nije korisno. Svrhaodređene stvari nije utvrđeno svojstvo same stvari,već ono što ona predstavlja za čoveka. Pojam „dobrog”se uvek odnosi na određene kriterijume. Poznavanjetakvih kriterijuma, između ostalog, predstavlja razlikuizmeđu odličnog savetnika u osiguranju i savetnika kojije to samo u svoje radno vreme („savetnik 8/15”).1Störig, H. J. (1999) Kleine Weltgeschichte der Philosophie,Kohlhammer-Verlag, 17. izdanje, Stuttgart, str. 37.2Düwell, M., Hübenthal, Ch., Werner, M. H. (Hrsg.) (2006)Handbuch Ethik, 2. Izmenjeno izdanje, Metzler, Stuttgart, str. 52.
1/20131.1. Razlika između etike i teološke etikeEtika kao filozofska disciplina zasniva se samo naprincipu razuma, dok teološka etika prihvata sve običajneprincipe kao date i zasnovane na Božjoj volji i timepretpostavlja veru kao Božju objavu. 3Pionirima ideje osiguranja je često bilo teško napravitiovu razliku, ali je to, ipak, bilo korisno. Etika (nazvanai filozofija morala) i teološka etika traže odgovor napitanje kako treba postupati u određenim situacijama.Rezultati su primenjive etičke (moralne) norme kojeodređuju da li su pod određenim okolnostima određenipostupci potrebni, zabranjeni ili dozvoljeni. Cilj etike je(u svetu koji postaje sve nesaglediviji) da čoveku pružipomoć u njegovim običajnim odlukama. 4Etika kao deo praktične filozofije istražuje sa jednestrane kolektivno, a sa druge strane individualno ponašanjeu ljudskoj svakodnevnici. Teološka etika posmatramoralno ponašanje u odnosu na Boga. To istovremenogovori i o razlici između morala i etike, o pojmovimakoji se često pogrešno upotrebljavaju kao sinonimi.Etika i moral tretiraju ljudsko ponašanje na dvanivoa: etika uobličava uslove za mogućnost moralneocene ponašanja iz ugla teorije morala. Ima ih mnogoi mogu se svrstati na bazi određenih kriterijuma, a najvišeprema principima na kojima se baziraju („težiti”,„trebati”). Teorije morala, sa svoje strane, pružaju odgovarajućekriterije za ocenjivanje onome ko ih priznaje.Čovek, dakle, postupa moralno ako je u skladu sa opštimprincipom teorije morala. Kada je reč o etici, tražise greška u teorijama morala (na primer, osiguranje jenedozvoljeno mešanje u Božje planove), tako što njihoveprincipe vežemo za pojmove kao što je uopštavanje,logična koherentnost, udruživost sa drugim normativnimsistemima (na primer: naukom, pravom, religijom)i drugim. Kada, naprotiv, donosimo ocenu o moralu,tada tražimo grešku u konkretnom postupku čoveka upogledu priznate teorije morala. 5 Na primer, nemoralanje postupak posrednika u osiguranju kada veoma starimosobama prodaje proizvode starosnog zbrinjavanjasa dugim periodom štednje.Ako pak računar (iz bilo kog razloga), programiranza izradu takvih ponuda čak i 85-godišnjacima izračunaponudu, još uvek nije povređena etika. Za običajnu ocenupostupaka važna je izvršna volja; dakle, namera posrednikaza ostvarenje penzijskog osiguranja kod osobeod 85 godina.3Höffe, Otfried. (2002) Lexikon der Ethik. 6. Auflage. Beck,München, str. 10.4Anzenbacher, Arno. (2003) Einführung in die Ethik. 3.Auflage, Patmos, Düsseldorf, str. 25.5Dostupno na: www.brainworker.ch/programm/ethik_undmoral, 7. 2. 2013.Etika i osiguranje1.2. Nemoralnost nespojiva sa osiguranjemMnogi filozofi tvrde da nemoralni ljudi imaju mnogenedostatke, da su osuđeni na usamljenost, da im se nemože verovati i da ni sami nikome ne mogu da veruju.Zbog toga ne mogu nikada da postignu najvažnija životnadobra, kao što je priznanje društvene zajednice. 6Ovakvi ljudi su tokom istorije, na primer u vremeosnivanja i liberalne ere Dunavske monarhije (1859–1873), takođe naneli velike štete ugledu i imovini obavljajućirukovodeće ili prodajne funkcije u branši osiguranja.Osiguranje je uvek imalo naziv nevidljive robe. Klijenttokom nekog broja godina plaća premiju jer sepotpuno uzda u stručnu pomoć u slučaju štete. I samiklijenti su takođe međusobno povezani i uzajamno zavisni.Zajednice rizika se zasnivaju na principu podelei solidarnosti. Pod tim se podrazumeva i podela etičkeodgovornosti. Egoizam i stav „ja-firma” nemaju mesto uosiguranju koje ima karakteristiku održivosti.2. MESTA PRESEKA ETIKE I TEOLOŠKE ETIKEU ISTORIJI <strong>OSIGURANJA</strong>Istorija osiguranja kao deo nauke osiguranja nudiniz markantnih primera koji ukazuju na mesta presekaetike, ekonomije, sudstva, teologije i dr. Preteče osiguranjai prve klasične vrste osiguranja bili su predmet moralno-teorijskihrasprava već u kasnom srednjem veku,pokretane u „Svetom rimskom carstvu” među klerom,krugovima bliskim papi i religioznim fundamentalistima.Njihovi prvi istorijski dokazani protivnici bili sutrgovci, brodari i bankari italijanskih pomorskih gradova,odnosno gradova-republika. Odatle se razvoj širiopreko Španije i tada Francuskoj pripadajuće Holandije,nemačkih trgovačkih gradova luka i Engleskoj. 7U nesporazumima je uvek u prvom planu bilo pitanje:„Koju vrednost ima osiguranje?”Sam pojam, u današnjem smislu, tada nije postojao,ali je postojalo sadržajno značenje.Pojam „vrednost” izvorno je poticala iz nacionalneekonomije gde se razlikovala upotrebna i tržišna vrednostrobe. Tek je u drugoj polovini 19. veka pojam vrednostiu okviru filozofije dobio centralnu važnost.U današnjem svakodnevnom govoru pojam vrednostise pojavljuje kada je reč o „osnovnim vrednostima”,„promeni vrednosti” ili „raspravi o vrednostima.”6Birnbacher, Dieter. (2003) Analytische Einführung in dieEthik. De Gruyter, Berlin, str. 38.7Rohrbach, Wolfgang. “Versicherungsgeschichte vonden Anfängen bis zum Börsenkrach des Jahres 1873”,Versicherungsgeschichte Österreichs Bd. 1, Verlag Holzhausen,Wien, 1988, str. 120.15
16WOLFGANG ROHRBACHPojam vrednost pokazuje velike sličnosti sa pojmomdobrog. Kao takav se upotrebljava u subjektivnoj iobjektivnoj varijanti.Kao objektivna vrednost označava određena dobraljudskog života, zdravlja i sl. koje treba očuvati (na primer,merama bezbednosti i osiguranja).Kao subjektivna vednost označava ono što je vrednopojedincu i što odgovara njegovoj predstavi o vrednosti,na primer poverenje, pravednost i sl. Ovo odgovaraznačenju bonum morale („običajno dobro.”) 8U poređenju sa pojmom dobrog, pojam vrednostije jače društveno uslovljen. O promenama vrednostise govori kada se želi istaći da su se određene, u društvuopšte prihvaćene, forme ponašanja tokom vremenapromenile. To, po pravilu, ne podrazumeva da neštošto je ranije bilo dobro sada „činjenično” više ne vredi,već samo to da se promenila opšta ocena te vrednosti.Predstavaljanje istorije osiguranja je pogodan način zauklanjanje široko raširene loše informisanosti o ovojprivrednoj grani kao i netačnih klišea razumevanja ipredrasuda o osiguranju. U sledećim odeljcima je prikazanata namera.2.1. Od pomorskih pozajmica do pomorskog osiguranjaPomorske pozajmice (lat: foenus nautictim ili nauticum)su već u Starom veku nastale kao vrsta kreditiranjapomorskih poslova među trgovcima Orijenta, kojeje pravno regulisano u rimskom pravu. Brodovlasnik jeuzimao pozajmicu za opremu broda i kupovinu robe, avraćao je samo ako se putovanje završilo uspešno. Davalaczajma je ovde, za razliku od drugih vrsta zajmova,računao na veoma visoke kamate. One su sa jedne stranepredstavljale naknadu za dati novac, a sa druge strane naknaduza delimično preuzimanje visokog rizika plovidbeza brodovlasnika. Brodovlasnik je pomorskim pozajmicamafinansirao ne samo delimično plovidbu, nego jeistovremeno i jedan deo rizika prevaljivao na davaocakredita. Sa druge strane se zato odricao dela svoje predviđenedobiti. Pomorska pozajmica time još nije imalakarakteristiku osiguranja u današnjem smislu, već samopodelu rizika između brodovlasnika i davaoca kredita.Pomorska pozajmica se smatra kombinacijom kreditnogposla i posla osiguranja iz koje se u 14. vekurazvilo pomorsko osiguranje. 9 Za ovakav tok je bio odlučujućidekret pape Grgura IX, iz 1330. godine koji jesvim hrišćanima zabranio uzimanje kamate (kanonskazabrana kamate).Odluka pape nije bila slučajna. Početne tačke su bilezabrana kamate na Drugom koncilu 1139. godine u De-8Schweppenhäuser, Gerhard. (2006) Grundbegriffe der Ethikzur Einführung, 2. Auflage, Junius, Hamburg, str. 55.9Dostupno na: www.juramagazin.de/seedarlehen, 8. 2. 2013.1/2013cretum Gratiani, izričita zabrana kamate pape InocentijaIII 1215. godine i Bečki koncil 1311. godine. I TomaAkvinski se filozofski izjasnio protiv kamate. Faza zabranekamate se poklapa u Evropi sa periodom gotike(1140–1500) a zatim je izbledela. U italijanskim pomorskimgradovima se ovaj proces javio već u 14. veku.Dopušten je bio unos ukamaćenog kapitala u radnjuili poslovno društvo, i u Srednjem veku raširena kupovinarente (census) koja se dalje razvila u preteče životnogosiguranja.Nadalje, postojala je razlika između dozvoljenog uživanjai dozvoljenog interesa. Kamata je, na primer, biladozvoljena na kredit ako je davalac kredita gubio nekuprednost ili imao pri tome štetu (damnum emergens),ili je postojala opasnost od gubitka kapitala (periculumsortis). Slučaj nastanka štete je, na primer, bilo ugovaranjepenala za kašnjenje u vraćanju beskamatnog, kreditasa rokom.Posledica delimične ili potpune zabrane kamate jebila u tome da je preuzimanje rizika vezanog za pomorskikredit bilo deklarisano kao kupoprodajni ugovor,koji se zatim razvijao u ugovor o pomorskom osiguranju.Prvi ugovor pomorskog osiguranja za koji postojidokaz (ali čiji original nije sačuvan) je bio ugovor od22. aprila 1329. godine, a odnosi se na dogovor iz martakojim je izvesni Otobono Demarini iznajmio jedan odsvojih brodova osobi koja se zvala Bonakorso ĐovaniAkaoli, dok je istovremeno đenovski bankar i trgovac,Kaspare Grimaldi, obezbedio osiguranje. 10Najstariji u originalu sačuvan ugovor o (pomorskom)osiguranju potiče iz 1347. godine i pripada jednombeležničkom arhivu Teramo Mađole u Đenovi. 11Predrasude i netačne stereotipne predstave o osiguranjukod protivnika osiguranja bile su razlog njihovihtežnji da zabrane ovu mladu privrednu granu.Zakonom Senata Đenovske republike od 8. maja1366. godine ovaj ugovor je zabranjen jer je imao karakteriznude. Doktrinari i pravnici bliski crkvi su ga žigosalikao hazardnu igru i nemoralno ludu hrabrost. Uprkospretnji ekskomunikacije, dužd Gabriele Adorno je, zajednosa narodnim starešinama, dekretom od 21. oktobra1369. godine proglasio osiguranja važećim, dopuštenimi korisnim. U tom dokumentu je uostalom prvi put upotrebljenizraz assecuramentum, u smislu osiguranja.10Vallebona, Z. S. “Die Seeversicherung einst und jetzt”,Assecuranz-Jahrbuch hgg, v. Adolph Ehrenzweig, 3. Jg., Beč 1882,str. 57.11Rohrbach, Wolfgang. (2008) “Genua- Wegbereiterinder österreichischen Assekuranz”, VersicherungsgeschichteÖsterreichs, Bd IX, Holzhausen Verlag, Beč, str. 55–57.
1/2013Da bi se izbegao potpuni bes crkvenih krugova Đenove,bilo je propisano da „određene prigovore protivugovora o osiguranju treba dopustiti.” 12Hrabri postupak đenovskog dužda odrazio se i nadruge regije i područja. Zabranu kamate spretno su uzpomoć doplate izbegavali templari (pripadnici viteškogreda) i bankari.U svetovnom pravu je zabrana kamate ubrzano ukidana.Tako je engleski monarh Henrik VIII 1545. godinelegalizovao kamatu posle prekida sa papom. Carskimodlukama od 1500, 1548. i 1577. godine dozvoljena jekamata od 5% za kupovinu rente, a ona se generalnoodnosila i na kredite. U Vestfalskom miru 1648. godinesu dopušteni krediti sa kamatom od 5%. 13 Nadovezujućise na to, u nemačkoj pravnoj nauci je zabrana kamatepo običajnom pravu ukinuta.2.2. Praznoverje i fundamentalizamkao antipodi osiguranjaU svetlu stalno ponavljanih opasnosti i strašnihdešavanja koje se javljaju kao pretnja ljudskoj egzistencijiprodubljava se verovanje u natprirodne sile.Duh vremena nije samo obeležen strahom koji potičeod verovanja. I praznoverje je sa svojim najgorim izdankom,vešticama, tada bilo u punom jeku. Gref, J. C.definiše „veštice kao zločin u kome čovek spaja pakt sađavolom da bi svojim bližnjima naneo štetu.” 14Tako su uzroci nesreća traženi kod „za to odgovornihveštica” na način da im je tokom mučenja nametanopriznanje koje je inkvizicija zatim koristila zadonošenje presude. Međutim, upravo tamo gde jepostepeno u 17. veku nastajao racionalizam i nestajalaobjavljena vezanost za magijske predstave sveta, kaounutrašnja napetost ostali su rudimenti praznoverja,tako da ni posle uvođenja racionalne misli o osiguranjune nestaju iz upotrebe magična sigurnosna sredstva(često u kombinaciji sa osiguranjem). Tako su još u 17.i 18. veku na carskom dvoru u Beču kuga, opasnost odTuraka i veoma velike komete kada bi se primetile nanebu, predstavljali „Božje prste” i bili znak izliva Božjegbesa koji su izazvali ljudi. 1512Bensa, Heinrich. “Neue Beiträge zur Geschichte derSeeversicherung”, Assecuranz-Jahrbuch hgg. v. AdolphEhrenzweig, 8. Jg, Beč, 1887, str. 132–136.13Schuster, Stephan “Das Seedarlehen in den Gerichtsredendes Demosthenes. Mit einem Ausblick auf die weitere historischeEntwicklung: dánein nautikón, fenus nauticum und Bodmerei”,Berlin: Duncker & Humblot 2005. str.33.14Gräff, J. C. (1817) Versuch einer Geschichte derCriminalgesetzgebung, der Land- und Banngerichte, Torturen,Urfehden, auch des Hexen- und Zauberwesens in der Steyermark,Graz, str. 18.15Infections-Ordnung der Stadt Wien, Leopold. I vom 9.Jänner1679; Codex Austriacus I 159.U brojnim konfrontacijama sa pojmovima sreće inesreće se u kameralističkoj literaturi do duboko u 18.vek sreće stav da na kraju ipak o svemu odlučuje Božjavolja. Po mišljenju kameraliste Johana Hajnriha Junga,Božja svemoć se javlja protiv svake mere kojom materijalneposledice nesreće (Božjih prstiju) treba da se otklone:„U oružarnici Svemoćnog ima dovoljno alata; akose zaštitimo od jednog, ostaje još sasvim dovoljno drugihod kojih se ne može naći zaštita. Kad dečak slomišibu, otac se nasmeši i napravi drugu.” 16Kameralist Johan Fridrih fon Fajfer je prikazao jedandrugi apsurd: „Grâd koji smlati žito, požar koji zapalizgradu, poplava ili slično nikada ne smeju da se smatrajuprostom slučajnošću. To nas Otac šiba.” On savetujeda čovek ljubi ono čime ga Bog šiba umesto da se odtoga brani. Tako je zaštita putem osiguranja od materijalnihposledica ovih događaja Božje volje izgledala vrloproblematična. Po mišljenju Fajfera, Bog želi da se zlodesi da bi nas prisilio na priznanje da Njemu pripadasva slava, a da je naš razum samo nesvesna senka. Uskladu sa tim se predlažu, umesto osiguranja za savladavanjenesrećnih slučajeva „umerenost, postojanost irazumna opuštenost.” 173. OSIGURANJE – DERIVATPROSVETITELJSTVAEtika i osiguranjeU različitim područjima koja opisuje istorija piše sei govori o eri prosvetiteljstva. Time se uglavnom podrazumevaepoha 17. i 18. veka. Program evropskog prosvetiteljstvaje naime sadržavao apel na razum kao univerzalnuinstancu rasuđivanja, borbu protiv predrasuda i okretanjeprirodnim naukama u filozofskim teorijama spoznaje. 18Nemački filozof Imanuel Kant je 1784. godine prosvetiteljstvonazvao „izlaskom ljudi iz nezrelosti kojoj susami krivi.” Nezrelost je nemoć da se služimo sopstvenimrazumom bez pomoći drugih. 19Nauka o osiguranju ima korene u igrama na sreću iu matematici verovatnoće koja je postepeno izvedena iznjih. Ovde se nalazi jedno od najvažnijih mesta preseka16Jung, J. H. (1788) Lehrbuch der Staats- Polizey-Wissenschaft, Leipzig, str. 362.17Pfeiffer, Johann Friedrich von. “VermischteVerbesserungsvorschläge und freie Gedanken über verschiedeneden Nahrungsstand, die Bevölkerung und Staatswissenschaft derDeutschen betreffende Gegenstände”, I–VI sveska, Frankfurt,1777/78.18Bahr, Ehrhard (Hrsg.), (2008) Was ist Aufklärung? Thesenund Definitionen. Reclam, Stuttgart, str. 11.19Kant, Immanuel. (1784) Beantwortung der Frage:Was ist Aufklärung? Dostupno na: de.wikipedia.org/wiki/Aufkl%25C3%, 22. 2. 2013.17
WOLFGANG ROHRBACH18sa racionalizmom i prvi pristupi prosvetiteljstva već u15. veku. Maler i neuspeh u igri se nisu više smatralisudbinom po Božjoj volji, već su se analizirali.Najstariji koreni pojma verovatnoće u matematičkomsmislu se nalaze u komentaru Frančeska da Butija Danteove„Božanske komedije”, objavljenom 1477. godine.U ovom delu, u rečenici (Purgatorio VI,1,2) „Na krajuigre kockom ostaje tužan onaj ko je izgubio”, komentatorprimećuje da se u izvornom tekstu igra nazvana „Zara”sastoji u opkladi dva igrača gde se jedan kladio na brojeve7–14, a drugi na brojeve 3–6 i 15–18. To je mogla dabude prevara jer su se obojica kladili na jednako mnogomogućih brojeva, ali prvi od njih je imao najmanjemoguća četiri, a drugi najviše tri povoljna slučaja.Francuski matematičar i filozof Blez Paskal (1623–1662) smatra se pravim ocem matematike verovatnoće.U njegovom delu, čiju kopiju je imao Lajbnic, „Teza oaritmetičkom trouglu”, iznete su misli o verovatnoći,tako važne za razvoj ekonomije osiguranja, u kombinacijisa zakonom velikih brojeva. 20 Radi se o osnovnomzakonu ekonomije osiguranja, a to je predviđanjebudućih šteta na bazi teorije verovatnoće: što je većibroj lica, dobara i vrednosti kojima preti isti rizik, utolikoje manja verovatnoća slučajnog dešavanja.Razmatranja slučajnog događaja u igri kockomdovela su do postavljanja računa verovatnoće koji jeomogućio da se slučajni događaji mogu predvideti saodređenom sigurnošću.Zakon velikih brojeva ne može da kaže koga će slučajpogoditi, ali može da ukaže na broj osiguranika u zajednicirizika koje taj rizik može da pogodi.3.1. Lajbnic i ideja osiguranjaMatematičke teze nisu mogle da navedu dogmatikepijetizma među protivnicima osiguranja na promene urazmišljanjima jer jednostavno nisu razumeli formulu.Trebalo ih je „potući njihovim oružjem.”Filozofski temelj nauke osiguranja postavio je poslednjiDoctor universalis, Gotfrid Vilhelm Lajbnic(1646–1716). Etika, koju je ovaj vrhunski filozof izveoiz građevine svoje metafizičke ideje bila je snažnookrenuta Bogu, ali je tim putem došao do jedne potpunodrugačije spoznaje u vezi sa idejom osiguranja:Božje savršenstvo pokazuje se u poistovećivanju našihnajvažnijih aktivnosti sa njegovom voljom, ali ne uumornom netalentovanom fatalizmu, već u prevladavanjuzla svim raspoloživim sredstvima. 2120Koch, Peter. (1968) Pioniere des Versicherungsgedankens,300 Jahre Versicherungsgeschichte in Lebensbildern 1550–1850,Wiesbaden, str. 43–47.21Schmitt-Lermann, Johann. (1954) Der Versicherungsgedankeim deutschen Geistesleben des Barock und der Aufklärung,München, str. 41.1/2013Logičan nastavak svoje misli pretočio je Lajbnic 1697.godine u delo pod nazivom: „Osnivanje ustanova za osiguranjeod slučajnih događaja u životu ili bar od svihšteta usled voda i požara.” Ovakvim filozofskim stavomLajbnic je stavio tačku na srednjevekovno shvatanje daje svako osiguranje nedozvoljeno mešanje u Božje planove.U svojim spisima o osiguranju najpre je ukazao naopasnost tadašnjeg vremena: na ljude koje je nesreća napravilaprosjacima i koji više nisu u stanju da ispunjavajuvojne i poreske obaveza prema državi. Lajbnic je odlučnoodbacio mišljenje da je osiguranje nova vrsta poreza.Mnogo više se tu radi o državnoj zajednici združenoj kaoporodica sa više hiljada članova čija se bol i gubitak putemosiguranja mnogo lakše deli i podnosi.3.2. Večna vrednost lekcija prosvetiteljstvaOsiguranje, kao prosvećeni stav u pogledu dešavanjanesrećnog slučaja, zahteva stalan dotok energije izsvežih izvora budnog duha, ako želi da se održi. Prosvetiteljsketvorevine uvek nose sa sobom i privremene i/ili lokalne pretnje. Istorija osiguranja pokazuje da je takozvananevidljiva roba, osiguranju, u svakoj epohi naspecifičan način bila izložena pogrešnim tumačenjimai zloupotrebi. Zbog toga uzajamne veze između osiguravača,osiguranih i etičkih zahteva u branši treba uvekiznova preispitivati i nalaziti odgovore.Evropsko prosvetiteljstvo je dovelo do jasnog odvajanjazadataka crkvenih, odnosno religioznih od državnihzadataka. Razvodnjavanje ovih granica bilo bi fatalnoza osiguranje, a posledično i za celokupnu evropskukulturu.Zato, na kraju ovog dela rada, dajemo modernudefiniciju prosvetiteljstva Dorinde Outram: „Prosvetiteljstvoje želja da rešavanjem ljudskih pitanja upravljarazum, a ne religija, praznoverje ili objavljivanje; ono jevera da ljudski razum ima snagu da promeni društvo ipojedinca oslobodi okova tradicije ili samovoljnih autoriteta.Sve ovo podržano svetonazorom koji se vrednujeputem nauke, a ne religije ili tradicije.” 224. MODERNI I<strong>ZA</strong>ZOVI ETIKE <strong>OSIGURANJA</strong>Nasleđe evropskog prosvetiteljstva ne predstavljaprincipijelnu suprotnost hrišćanstvu. Treba, međutim,izbegavati uplitanje u specifične naučne i državnopolitičkestvari.Hrišćanske crkve su u 19. veku u Dunavskoj monarhijibile partneri osiguravajućih društava koja su tada22Outram, Dorinda. “The Enlightenment (1995)” citiranou: Werner Schneiders: Das Zeitalter der AufklärunG, Beck,München , 2. Izdanje, 2001, str. 22.
1/2013bila u snažnoj ekspanziji. Tada su se počela zaključivatiosiguranja crkvenih nekretnina i crkvenih službenika.Biskupi, opati, sveštenici itd., prihvatani su u upravneodbore osiguravajućih društava kao važni savetnici uzdravstvenom i starosnom zbrinjavanju i osiguranjutroškova sahrane. Hrišćanski principi ravnopravnosti iljubavi prema bližnjem su u izmenjenoj normi prihvaćeniu bolničkom poslovanju, a preuzeti su i u politicipostavivši temelj socijalnoj državi pod geslom „sloboda,jednakost i bratstvo.” Da je hrišćanstvo bilo i jestejedan od „nosivih stubova” evropske kulture, dokazujumnoge bolnice, ustanove za negu, sirotišta, obdaništa isl. nastali u duhu hrišćanske ljubavi prema bližnjem.Srednjevekovni manastiri verskih redova bili su pretečezdravstvenog osiguranja. Ove institucije i dalje živeu bolničkoj službi Malteškog reda i reda Svetog Jovana,kao i u bolničkom redu Milosrdne braće sa njihovimgodišnjim sakupljanjima od svih vernika (praformapremije).U crkvenim i manastirskim bolnicama svaki pacijentse tretira uz potpuno uvažavanje njegovog ljudskog dostojanstvakao bolestan gost, nezavisno od dobi, pola ilistanja duha. U mnogim javnim zdravstvenim ustanovamaangažovani su duhovnici da zaposlenima prenesunaučnoetičke obrasce razmišljanja.4.1. Islam – šansa umesto pretnjeIslam je u Austriji priznat kao državna religija od1912. godine. Muslimanima je zabranjeno sticanje dobitikroz kamatu. Time su za ovu ciljnu grupu irelevantniproizvodi životnog osiguranja sa udelom u dobiti.Novi izazov za osiguranje glasi: Kako pomoću specifičnihproizvoda osiguranja pridobiti snažno rastuću muslimanskugrupu stanovnika za klijente? Ni muslimani,kao ni hrišćani nisu zatvorena grupa. I u ovoj svetskojreligiji bilo je i ima raznih reformskih procesa, ali i fundamentalizma.Iz istorije znamo da se put za uspostavljanjeskladnog zajedničkog života, što je prednost zasvakog pojedinca, najbolje ostvaruje širokim programimaobrazovanja i daljeg usavršavanja, od obdaništa doseniorskih domova. Taj put se mora preći putem dijalogaravnopravnih strana oslobođenih mentaliteta potčinjavanja.Postoje pristupi koji mnogo obećavaju.4.1.1. EvroislamPojam „evroislam” uveo je Basam Tibi 1992. godineza svoju liberalnu verziju islama, ali koristi se i ureformsko-salafističkoj poziciji Tarika Ramadana.Basam Tibi pod pojmom evroislam podrazumevasintezu Evrope i islama u okviru evropeizacije islama, iEtika i osiguranjenadalje, napuštanje šerijata i džihada kao prepreke integracijimuslimana u Evropi. 23Za Basama Tibija, evroislam znači da muslimanikoji žive u Evropi treba da prihvate odvajanje i religijeod države. Ako to zbog političkog radikalizma neuspe, Tibi smatra da će doći do konfliktnih situacija igetoiziranja muslimana koja će u 21. veku nastupiti saogromnim potencijalom nasilja.Mnogi su među odgovornima već svesni toga daekonomija osiguranja može da odigra važnu ulogu uspajanju naroda prihvatanjem evroislamskih posrednikaosiguranja.4.2. Razviti novu kulturu starenja i starostiDrugo važno područje modernih etičkih izazova jesterazvoj odnosa prema starenju i starosti, ili kulturestarosti i starenja.Uspesi u medicini nemaju rezultat samo u tomešto sve više ljudi može da dočeka duboku starost, već,koliko god to paradoksalno zvučalo, i sve više slučajevakojima je potrebna nega. Razlog je taj što je dejstvamnogih bolesti sada moguće toliko ublažiti da pacijentsa njima živi još više godina nego ranije, kada se od njihu kratkom roku umiralo. Ipak, po cenu stalnog medicinskognadzora i nege.Rastućim potrebama osiguravači odgovaraju novimdopunskim proizvodima zdravstvenog osiguranja i osiguranjazdravstvene nege. Međutm, javlja se i moderandruštvenopolitički problem.U evropskim regionima ili sredinama u kojima se raširilobezbožništvo, rasipništvo i nebriga, naglo nestajuspremnost za pomoć, solidarnost i pažnja za bližnjegkao oličenje Boga. U prvom redu su time pogođene stareosobe kojima se, uprkos njihovoj svežini duha i bogatomiskustvu, često uskraćuje ili otežava pravo na rad.Sa druge strane, stari stalno slušaju ili čitaju o tomekakav teret predstavlja njihov odlazak u penziju, uslovljenproduženjem životnog veka. proizvodima osiguranjaovde se premalo postiglo. Za ljude u trećoj i četvrtojdobi potrebni su odgovarajući vital klubovi, jer svakaživotna dob je dragocena i ima specifične kvalitete koje imladima, čak i maloj deci, mogu biti korisne.Danas u porodicama nedostaju ponašanja u vidubrige i nege, a koja mogu da se uvedu putem osiguranja.Kada jednog dana stari ljudi postanu telesno (ne imentalno) zavisni od tuđe nege, neretko ih sklanjaju izporodice u stanove za samce ili domove za negu, gdekao „siti”, „čisti” i „mirni” stanari čekaju smiraj svog života.23Tibi, Bassam. (2009) Euro-Islam, Primus-erlag, Darmstadt,str. 11.19
WOLFGANG ROHRBACH20Danas višestruko obrazovani i bolje pozicioniranipripadnici generacije „60 plus” u Evropi imaju ispredsebe prosečno još više od jedne četvrtine života. Rastućibroj aktivnih starih, pokretnih duhom i telom kojimogu da se mere i sa 45-godišnjacima, energično zahtevajubolji kvalitet života kao i društvenopolitički uticaj.Ekonomija osiguranja bi trebala da intenzivnije koristiizvore „mladih staraca”, pošto joj širom Evrope zbogniskih stopa nataliteta preti gubitak klijenata sa kapitalom.Migranti uglavnom dolaze iz siromašnijih država ipotrebno je da prođe više godina do njihove društveneintegracije u intelektualnom i finansijskom smislu. 244.3. Racionalizacija umesto racioniranjaRacionalizacija se javlja u mnogim vidovima. U britanskomzdravstvenom sistemu, na primer, javlja se kaoograničenje finansijskih sredstava koje država stavlja naraspolaganje za zdravstveno zbrinjavanje. Ovo dovodido smanjenja kapaciteta za medicinski tretman, što daljeima za posledicu racionalizaciju određenih, i to presvega skupih, medicinskih usluga. To znači da lekarimoraju nekim pacijentima na osnovu određenih kriterijada uskrate neke usluge. Jedan od prvih kriterijumaje starost, iako se danas zna da poslednje godine životane koštaju toliko zbog same starosti koliko zbog jakovisokih troškova individualnog lečenja. Koji trendovipostoje u Evropi?Razvoj prevremenog, zakonom dozvoljenog prekidaživota počeo je sa nerođenim bebama, a zatim se preneona pasivnu i aktivnu pomoć za umiranje u vreme demografskogstarenja osobama zavisnim od tuđe pomoćiobolelih od neizlečive starosne demencije. Na sledećemprimeru vidimo kako sve ostale osobe bivaju uhvaćeneu krug radikalnog racioniranja kao u krake hobotnice.„U belgijskom parlamentu je započeta debata da sepomoć u umiranju odobri i za maloletnike. DominikBjarent, ekspert i šef stanice za intenzivnu negu Dečjebolnice Kraljica Fabiola, zahtevao je od zastupnika dapostojeći zakon kojim se dozvoljava pružanje pomoći uumiranju iz 2002. godine – proširi i na decu, jer se deciveć pruža pomoć da umru i bez zakonskog odobrenja.Jedan od zagovornika proširenja pomoći za umiranjeje senator Philipe Maho iz vladajuće Socijalističkepartije. Njegov predlog je da se odobri pomoć i maloletnicimaako su ispunjena tri uslova: da imaju sposobnostrasuđivanja, da su neizlečivo bolesni i da trpe neublaživebolove. On, dalje, zahteva proširenje diskusije opomoći za umiranje na pacijente koji pate od Alchajmerovebolesti i sličnih bolesti. Diskusija u Parlamentu24Rohrbach, Wolfgang. “Mit 66 Jahren, da fängt das Lebenan...”, Versicherungsgeschichte Österreichs, VIII tom, VerlagHolzhausen, Beč, 2004, str. 821.1/2013bi mogla da traje više meseci jer određena odlučujućapitanja treba razjasniti, kao na primer najmlađi uzrastbolesnika.” 254.3.1. Etika protiv ekonomijeEkonomska analiza troškova i korisnosti kao praviloekonomskog odlučivanja relativizuje uobičajenu lekarskuetiku koja je, do sada (osim poneke crne ovce), bilaisključivo u službi pacijenta. Za postizanje optimalnogblagostanja u društvu potrebno je resurse, koji postajusve oskudniji, angažovati tako da se postigne što boljiodnos troškova i korisnosti. Iz toga se vidi da ni u jednojoblasti zdravstva (ali ni u drugim društvenim oblastima)nije moguće pružiti usluge koje pacijenta apsolutnozadovoljavaju, a posebno ne ako se usluge finansiraju ina bazi socijalne solidarnosti.Na ovaj način ekonomska stanovišta stoje nasuprotlekarskoj etici. Tokom studija lekar prvo nauči da preduzmesve moguće u cilju optimalnog lečenja svog pacijenta.To znači da će u dogovoru sa pacijentom obavitiili zahtevati da se obavi toliko usluga da posle toga,po njegovoj oceni za pacijenta, ne može da se postigneviše dodatnih korisnih efekata. Svakako će se lekari kojiodlučuju i postupaju u skladu sa ovim etičkim principomi koji u zdravstvu, čiji su resursi sve ograničeniji,a mogućnosti za lečenje sve veće, sve više suočavati sakonfliktima.Jedan od takvih konflikata se javlja kada, na primer,na osobi starijoj od 70 godina (još uvek duhovno i mentalnovitalnoj) ne vrše za život spasonosni medicinskizahvati na trošak države, već im se samo daju sredstvaza umirenje bolova (Engleska).4.3.2 Racionalizacija umesto racioniranjaMnogi stručnjaci polaze od toga da u zdravstvu smeda se racionira tek nakon što je racionirano u svim drugimtokovima sistema. Već godinama se primenjuju višestrukemere da se zauzda ubrzani rast troškova. Pritome je fokus pre svega na redukovanju nepotrebnih inedelotvornih usluga i efikasnijem lečenju.Prema nespornim analizama, u današnjem zdravstvuu Austriji mogla bi da se ostvari ušteda od bar 10%troškova, a da pri tome kvalitet ne bude značajnije smanjen.Mogućnosti racionalizacije, dakle, nisu sasvimiscrpljene. Da li će se nadoknada desiti pravovremeno,čini se prilično neverovatnim u svetlu stavova u politici.Uz pomoć novih koncepata upravljanja u zdravstvu,kao što je Managed Care, pospešuje se pozitivan razvoj.Strategije zaustavljanja troškova su do sada bile objaš-25“Brüssel – 1432 Sterbehilfe-Fälle im vergangenen Jahr”,APA – Austria Presse Agentur, 20. 2. 2013.
1/2013njavane osiguranjem, jer kvalitetno zbrinjavanje nijeugroženo raspoloživim mogućnostima lečenja. Čim,ipak, dođe do pada kvaliteta, iz racionalizacije prinudnoproistekne racioniranje.4.3.3. Renesansa dvoklasne medicine?Izraz „dvoklasna medicina” ima negativan političkiprizvuk. Označava zdravstveni sistem u kome dobro umedicinskoj brizi zavisi od toga da li pacijent ima državnoili privatno osiguranje ili je pacijent na privatnomlečenju sa ili bez privatnog zdravstvenog osiguranja.Dvoklasna medicina se uz slogan „pošto si siromašan,treba pre da umreš” sve više širi Evropom.4.4. Lepa i ružna strana transplantacijaTransplantaciona medicina je u proteklih 25 godinadesetinama hiljada najteže obolelih pacijenata vratilazdravlje presađivanjem organa iz tela umrlih i stradalihu nesrećama. Za neke je to bio povod da svoje organeposthumno zaveštaju. Kada su se određene religiozneinstitucije izjasnile „protiv ometanja mira mrtvih”, papaJovan Pavle II je 1991. godine rekao sledeće: „Trebalo bida se radujemo što je medicina… presađivanjem organaiznašla novi način … da služi čovečanskoj porodici.” 26Papa Benedikt XVI je 2008. godine tvrdio da je darovanjeorgana „naročit vid izražavanja ljubavi premabližnjem.” 27Ali, medalja ima i drugu stranu. Transplantacionahirurgija se u nekim krajevima pretvorila u profitabilnutrgovinu organima.U Austriji zdravstveno osiguranje ne pokriva darovanjeorgana, ali pokriva operaciju kada se odvija poprogramu šemi koji je ono donelo. Postavlja se, takođe,etičko pitanje: Da li je dozvoljeno osobi na samrti oduzetiorgan?Prof. dr Franko Rest kaže: „Moždana smrt ne postoji.To je izum transplantacione hirurgije.” 28„Moždana smrt je u stvarnosti umirući čovek, jerljudski organizam umire sporo.” 295. <strong>ZA</strong>KLJUČAKEtika i osiguranjeBranša osiguranja, u kojoj se obavljaju mnoge, čestovrlo različite aktivnosti, treba da ima svoj etički kodeks.Ne samo da se o kodeksu diskutuje, već se u nekim osiguravajućimdruštvima, odnosno koncernima i primenjuje.Budući da u nekim oblastima ima velikih razlika uzadacima privatnog i socijalnog osiguranja, u pogleduetičkih usmerenja deluje suvislo ograničenje na socijalnoosiguranje. Ipak, ostaju nerešena pitanja kako sepostaviti prema izvesnim sukobima interesa u prodaji(kao, na primer preotimanje klijenata, kanibalizammeđu prodajnim kanalima iste kompanije i sl).Prevela sa nemačkog: Nela BukorovićE-mail: nela.bukorovic@yahoo.de2126Papa Jovan Pavle II. im Jahr 1991; citirano iz lista WürzburgerKatholisches Sonntagsblatt od 5. 3. 2006.27Papa Benedikt XVI; preneto sa Radio Vatikana, 7. 11. 2008.28Die Wurzel, br. 3/12, str. 36.29Der Spiegel, br. 38/2005.
22ARTICLESUniv. Prof. DDr. Wolfgang ROHRBACH Ethik und Versicherung1/2013UDK: 368:17Empfangen: 4. 3. 2013Angenomen: 5. 3. 2013.Wissenschaftliche KontroverseAbstractEthik und Versicherung stehen in vielfältigenWechselbeziehungen zueinander. Ethik sucht alsphilosophische Disziplin nach Kriterien für gutes undschlechtes Handeln. Versicherung gerät oft in Konflikte,weil gewisse wichtige bzw gute Handlungen nicht alssolche erkannt werden. Aber auch der Umstand, dassdie Qualifizierung einer Versicherung mit „gut“ und„schlecht“ vom jeweiligen Standpunkt des Betrachtersabhängt, erschwert eine objektive Beurteilung.Zu beachten ist in diesem Zusammenhang, dassgesellschaftspolitische oder religiöse Strömungenunterschiedliche Standpunkte zur Versicherungvertreten. Religiöser Fundamentalismus etwa sahbis Ende des 18. Jahrhunderts in Versicherungein unerlaubtes Eingreifen in die Pläne Gottes(Verhinderung der Gottesstrafe). Die Repräsentantender Aufklärung des 17./18.Jhs hingegen erblicktenin Versicherung eine Form grenzüberschreitendenAufbruchs aus struktureller Unmündigkeit undträgem Fatalismus. Versicherung als aufgeklärtesVerhalten gegenüber Unglücksfällen bedarf derfortwährenden Energiezufuhr aus frischen Quellendes wachsamen Geistes, um nicht zu versickern. Auchgibt es stes temporäre und/oder lokale Bedrohungenaufklärerischer Errungenschaften. So liefert dieVersicherungsgeschichte Beweise, dass die unsichtbareWare Versicherung in jeder Epoche spezifischen Formender Missdeutung und des Missbrauchs ausgesetztist. Die Wechselbeziehungen zwischen Versicherern,Versicherten und den ethischen Herausforderungender Branche müssen deshalb stets neu behandelt undbeantwortet werden.Schlüsselwörter: Amoralismus, Aufklärung,Ausspannen, Ethik, Nachhaltigkeit, Risikogemeinschaft,Seedarlehen und versicherung, Unfall, Zinsverbot*Universität Wien. E-mail: consult@uniqa.rs.1. ETHIK – BEGRIFFSINHALT UND ZIELEDer Begriff Ethik lässt sich bis in die Antikezurückverfolgen und war für Aristoteles (384-322 v.Chr) eine philosophische Disziplin, die den gesamtenBereich menschlichen Handelns zum Gegenstand hat. 1Heute wird die (allgemeine) Ethik als jenephilosophische Disziplin verstanden, deren Aufgabees ist, Kriterien für gutes und schlechtes Handeln unddie Bewertung seiner Motive und Folgen aufzustellen.Dabei ist jedoch zu beachten: Wenn das Wort „gut“in moralischen Zusammenhängen gebraucht wird(„Dies war eine gute Tat des Versicherungsagenten“),so empfiehlt man die Tat und drückt aus, dass sie sowar, wie sie sein soll. Man beschreibt damit jedochnicht die Tat. Insofern Bezug genommen wird aufallgemein anerkannte moralische Kriterien drückt mandamit zugleich aus, dass die Tat bestimmte empirischeEigenschaften besitzt, z. B. eine Zurückstellung desEigeninteresses zugunsten überwiegender Interessenvon Mitmenschen.Wenn nun in weiterer Folge das Urteil abgegebenwird “Sich über diesen Agenten versichern zu lassen,ist gut.”, trifft die Analyse von Richard Mervyn Hare zu,nach welcher wertende Wörter wie „gut“ oder „schlecht“dazu verwendet werden, in Entscheidungssituationenzum Handeln anzuleiten bzw. Empfehlungen zugeben. Die Wörter „gut“ oder „schlecht“ habendemnach keine beschreibende (deskriptive) sonderneine vorschreibende (präskriptive) Funktion. 2 DieBewertungskriterien, die an einen Sachverhalt angelegtwerden, können je nach dem Verwendungszweckvariieren. Eine Ablebensrisikoversicherung mit hoherVersicherungssumme kann für die Familie einesAlleinverdieners eine “gute” Hinterbliebenenvorsorgesein; aber auch eine “gute” unumgänglicheKreditbesicherung. Für einen Single , der ohne Kredit1Hans Joachim Störig, “Kleine Weltgeschichte derPhilosophie”. Kohlhammer-Verlag 17. Auflage, Stuttgart 1999, S37.2Marcus Düwell, Christoph Hübenthal, Micha H. Werner(Hrsg.): Handbuch Ethik. 2. akt. Auflage. Metzler, Stuttgart u. a.2006, S 52ff.
1/2013ist und eine entsprechende Begräbnisvorsorge besitzt,kann die gleiche Versicherung “schlecht” , weil nutzlossein. Der Verwendungszweck einer Sache ist keinefeststehende Eigenschaft der Sache selbst sondernberuht auf menschlicher Setzung. Eine Sache ist „gut“– immer bezogen auf bestimmte Kriterien. Das Wissenum derartige Kriterien macht ua. den Unterschiedzwischen einem hervorragenden Versicherungsberaterund einem 0815-Berater aus.1.1. Der Unterschied zwischen Ethik undtheologischer EthikDie Ethik als philosophische Disziplin baut alleinauf das Prinzip der Vernunft, während die theologischeEthik alle sittlichen Prinzipien als in Gottes Willenbegründet annimmt und damit den Glauben an einegöttliche Offenbarung voraussetzt. 3 Dieser Unterschiedmachte den Pionieren des Versicherungsgedankens oftund schwer zu schaffen; war aber im ein oder anderenFall auch nützlich.Ethik (auch Moralphilosophie bezeichnet) undtheologische Ethik suchen nach Antworten auf die Frage,wie in bestimmten Situationen gehandelt werden soll.Ihre Ergebnisse bestehen in anwendbaren ethischen(bzw. moralischen) Normen, die beinhalten, dass unterbestimmten Bedingungen bestimmte Handlungengeboten, verboten oder erlaubt sind.Ziel der Ethik ist, dem Menschen (in einer immerunüberschaubarer werdenden Welt) Hilfen für seinesittlichen Entscheidungen liefern. 4 Ethik als Teildisziplinder praktischen Philosophie untersucht einerseitsdie kollektiven und andererseits die individuellenMoralentwürfe im Alltag der Menschen. TheologischeEthik fügt stets den Gottesbezug als Moralentwurfhinzu. Damit ist zugleich etwas über den Unterschiedzwischen Ethik und Moral gesagt, über Begriffe, diehäufig fälschlicherweise synonym gebraucht werden.Es geht bei Ethik und Moral um zwei Ebenen desDiskurses über menschliches Verhalten: Die Ethikstellt Bedingungen der Möglichkeit einer moralischenBeurteilung dieses Verhaltens auf, die Moraltheorien.Davon gibt es eine ganze Menge, die man nachbestimmten Kriterien ordnen kann, zumeist nachden Prinzipien, die ihnen zugrunde liegen („Streben“,„Sollen“). Moraltheorien ihrerseits liefern vernünftigeBeurteilungskriterien für denjenigen, der sie anerkennt.Ein Mensch handelt dann im konkreten Fall moralisch,wenn er sich im Einklang mit dem allgemeinen Prinzipder Moraltheorie befindet. Sprechen wir über Ethik,dann suchen wir Fehler in den Moraltheorien (Z.B.Versichern als unerlaubtes Eingreifen in die Pläne3Otfried Höffe /Hrsg.: Lexikon der Ethik. 6. Auflage. Beck,München 2002, Seite 10f.4Arno Anzenbacher: Einführung in die Ethik. 3. Auflage.Patmos, Düsseldorf 2003, Seiten 25ff.Ethik und VersicherungGottes), indem wir ihre Prinzipien auf Begriffe wieVerallgemeinbarkeit, logische Kohärenz, Vereinbarkeitmit anderen normativen Systemen (Wissenschaft,Recht, Religion usw.) etc. beziehen. Urteilen wirhingegen über Moral, suchen wir Fehler im konkretenVerhalten eines Menschen im Hinblick auf eineanerkannte Moraltheorie. 5 So handeln zB Vermittler,die Greisen Altersvorsorgeprodukte mit langerAnsparzeit anbieten, unmoralisch. Wenn jedoch einComputer (aus welchen Gründen auch immer)daraufprogrammiert ist, derartige Lebensversicherungsofferteauch für 85-Jährige zu erstellen, ist damit noch nichtgegen Ethik verstoßen worden..Für die sittliche Bewertung einer Handlungist das effektive Wollen wesentlich; also dieAbsicht des Vermittlers zur Verwirklichung einerRentenversicherung für eine(n) 85-Jährige(n).1.2. Amoralismus - unvereinbar mit VersicherungViele Philosophen behaupten, dass Amoralistenzahlreiche Nachteile haben, Sie seien auf Einsamkeitfestgelegt, da man ihnen nicht vertrauen könne, undauch sie niemandem vertrauen könnten. Daher könntensie wichtigste Lebensgüter, wie soziale Gemeinschaftund Anerkennung, nie erreichen. 6 Auch solcheMenschen haben im Laufe der Geschichte, zB in derGründungs- oder Liberalen Ära der Donaumonarchie(1859-1873) als Führungs- und/oder Vertriebskräfteder Versicherungsbranche schwere Image- undVermögensschäden zugefügt.Versicherung wird ja oft als unsichtbare Warebezeichnet. Der Kunde zahlt über etliche Jahre seinePrämien, weil er auf kompetente Hilfe im Schadenfallvertraut. Aber auch die Kunden selbst stehen in einerBeziehung zueinander und Abhängigkeit voneinander.Risikogemeinschaften basieren auf dem Prinzipdes Teilens und der Solidarität. Darunter ist auch dasVerteilen ethischer Verantwortung auf viele Schulternzu verstehen. Für Egoismus und “Ich- AG” ist in einemvon Nachhaltigkeit geprägten Versicherungswesenkein Platz.2. VERSICHERUNGSHISTORISCHESCHNITTSTELLEN ZWISCHEN ETHIK UNDTHEOLOGISCHER ETHIKDie Versicherungsgeschichte als Teil derVersicherungswissenschaft bietet eine Reihe5www.brainworker.ch/programm/ethik_und moral v. 7. 2.2013.6Dieter Birnbacher: Analytische Einführung in die Ethik. DeGruyter, Berlin u. a. 2003,S 38f ISBN 3-11-017625-4.23
24WOLFGANG ROHRBACHmarkanter Beispiele für Schnittstellen zwischenEthik, Wirtschaft, Rechtssprechung, Theologieetc. Versicherungsvorläufer und erste klassischeVersicherungssparten wurden schon imHochmittelalter Gegenstand moraltheoretischerDispute, die im “Heiligen Römischen Reich” vonklerikalen, dem Papsttum nahestehenden Kreisenund religiösen Fundamentalisten ausgingen. Ihreersten historisch belegten Gegenspieler stellten dieKaufmannschaften, Schiffsreeder und Bankiers deritalienischen Seestädte bzw Stadtrepubliken dar. Vondort ging die Entwicklung über Spanien und die damalsdazugehörenden Niederlande in Richtung Frankreich,deutsche Hansestädte und England. 7Stets stand in den Auseinandersetzungen dieinhaltliche Frage im Vordergrund:Welchen Wert besitzt Versicherung?Wertbegriff selbst gab es damals in der heutigenBedeutung nicht, wohl aber inhaltliche Deutungen.Der Begriff „Wert“ stammt ursprünglich aus derNationalökonomie, wo man unter anderem zwischenGebrauchs- und Tauschwert unterschied. Er wurdeerst in der zweiten Hälfte des 19. Jahrhunderts einphilosophischer Terminus, wo er im Rahmen derWertphilosophie eine zentrale Bedeutung einnahm.In der Alltagssprache taucht der Begriff auf, wennvon „Grundwerten“, einem „Wertewandel“ oder einer„neuen Wertedebatte“ die Rede ist.Der Wertbegriff weist große Ähnlichkeiten mit demBegriff des Guten auf. Er wird wie dieser grundsätzlichin einer subjektiven und einer objektiven Variantegebraucht:– Als „objektiver Wert“ bezeichnet er den vonbestimmten Gütern für den Menschen – wie z. B. den(durch Sicherungs- und Versicherungsmaßnahmen)zu schützenden Wert des menschlichen Lebens, derGesundheit etc– als „subjektive Werthaltung“ bezeichnet erdas, was dem Einzelindividuum wertvoll ist, seinen„Wertvorstellungen“ – wie Treue, Gerechtigkeit etc.entspricht. Dies entspricht der Bedeutung von „bonummorale“ („sittliches Gut“). 8Im Vergleich zum Begriff des Guten kommt demWertbegriff allerdings eine stärkere gesellschaftlicheBedingtheit zu. So spricht man von einem„Wertewandel“, wenn man ausdrücken will, dass sichbestimmte, in einer Gesellschaft allgemein akzeptierteHandlungsnormen im Verlauf der Geschichte7Wolfgang Rohrbach, “Versicherungsgeschichte vonden Anfängen bis zum Börsenkrach des Jahres 1873”, in:Versicherungsgeschichte Österreichs Bd. 1, Verlag HolzhausenWien 1988, S 120ff.8Gerhard Schweppenhäuser, “Grundbegriffe der Ethik zurEinführung. 2. Auflage. Junius, Hamburg 2006,S 55ff.1/2013verändert haben. Damit meint man aber in der Regelnicht, dass das, was früher für gut gehalten wurde,nun „tatsächlich“ nicht mehr gut sei, sondern nur, dasssich das allgemeine Urteil darüber geändert habe. Diegeschichtliche Darstellung des Versicherungswesensist ein geeigneter Schritt, um den weit verbreitetenInformationsmangel über diesen Wirtschaftszweig zubeseitigen sowie unzutreffende Klischeevorstellungenund Vorurteile über die Assekuranz abzubauen. DiesenZweck zeigen die folgenden Kapitel auf.2.1 Vom Seedarlehen zur SeeversicherungDas Seedarlehen (lat.: foenus nautictim odernauticum) war ein bereits im Altertum bei denSeehandel treibenden Kaufleuten des Orientsentstandenes Kreditgeschäft, dessen Regelung späterim römischen Recht erfolgte. Das Seedarlehenwurde vom Schiffseigentümer zum Ausrüsten einesSchiffes und zum Ankauf von Waren aufgenommenund nur bei einem erfolgreichen Ausgang der Reisezurückgezahlt. Der Darlehensgeber erhielt für dasSeedarlehen im Verhältnis zu anderen Kreditgeschäftensehr hohe Zinsen. Diese waren einerseits Entgelt fürden geliehenen Geldbetrag, andererseits Entgelt für dieteilweise Übernahme des mit der Schifffahrt für denSchiffseigentümer verbundenen hohen Risikos. DerSchiffseigentümer finanzierte mit dem Seedarlehen alsonicht nur teilweise die Seereise, sondern wälzte damitzugleich einen Teil des Risikos auf den Kreditgeber ab.Andererseits verzichtete er dafür auf einen Teil seinesvoraussichtlichen Gewinns. Bei dem Seedarlehenhandelte es sich mithin noch nicht um eine Versicherungim heutigen Sinne, sondern lediglich um eineAufteilung des Risikos zwischen dem Schiffseigentümerund dem Darlehensgeber. Das Seedarlehen ist alsKombination eines Darlehensgeschäftes mit einemVersicherungsgeschäft anzusehen, aus der im 14. Jh. dieSeeversicherung hervorging. 9Diese Entwicklung wurde entscheidend durchdas Dekret des Papstes Gregor IX. aus dem Jahre1330 gefördert, das allen Christen das Nehmenvon Zinsen verbot (kanonisches Zinsverbot). Diesepäpstliche Entscheidung war keineswegs eineSpontanentscheidung.Seinen Ausgangspunkt nahm das altkirchlicheZinsverbot mit dem Zweiten Laterankonzil von 1139,dem Decretum Gratiani, einem ausdrücklichenZinsnahmeverbot durch Papst Innozenz III. von 1215und dem Konzil von Vienne von 1311. Danach war esverboten, Zinsen auf verliehenes Geld zu verlangen.Auch Thomas von Aquin sprach sich philosophisch9www.juramagazin.de/seedarlehen v. 8. 2. 2013.
1/2013gegen den Zins aus. Die Phase des Zinsverbotes decktsich in Mitteleuropa mit der Epoche der Gotik (1140-1500) und wurde dann aufgeweicht. In den italienischenSeestädten setzte dieser Prozess schon im 14. Jh ein.Zulässig war verzinste Einbringung von Kapitalin ein Geschäft (societas) und der im Mittelalter weitverbreitete Rentenkauf (census), der sich zum Vorläuferder Lebensversicherung weiterentwickelte.Im übrigen wurde zwischen unzulässiger usura undzulässigem Interesse unterschieden. So war auch beieinem Darlehen eine Zinsvereinbarung zulässig, wenndem Geldgeber ein Vorteil entging (lucrum cessans),er einen Schaden erlitt (damnum emergens) oder dieGefahr des Kapitalverlusts (periculum sortis) bestand.Ein Fall des damnum emergens ist z.B. die Vereinbarungeiner Strafgebühr für die verspätete Rückzahlung eineszinslosen, befristeten Darlehens.Das teilweise oder gänzliche Zinsverbot hatte zurFolge, dass die mit dem Seedarlehen verbundeneRisikoübernahme als Kaufvertrag deklariert wurde, dersich dann zum Seeversicherungsvertrag entwickelte.Der erste urkundlich nachweisbare (aber im Originalnicht erhaltene)Seeversicherungsvertrag vom 22. April1329 nimmt Bezug auf einen im März des gleichenJahres erstellten, wonach ein gewisser OttobonoDemarini eines seiner Schiffe an Buonaccorso fuGiovanni Acciauoli vermietete, während gleichzeitigder Genuesische Bankier und Kaufmann , CaspareGrimaldi, hiefür Versicherung leistete. 10Der älteste im Original erhaltene (See)Versicherungsvertrag stammt aus dem Jahre 1347und gehört dem Genuesischen Notariatsarchivdes Teramo Maggiole an. 11 Vorurteile undunzutreffende Klischeevorstellungen veranlasstenVersicherungsgegner, ein Verbot des jungenWirtschaftszweiges anzustreben.Mit dem Gesetz vom 8. Mai 1366 wurde durch denSenat der Republik Genua der Versicherungskontraktals Wucher verboten. Doktrinäre und der Kirchenahestehende Juristen hatten ihn als Hasardspiel undunmoralische Tollkühnheit gebrandmarkt. Trotz derdrohenden Gefahr der kirchlichen Exkommunizierungerklãrte der damalige Doge von Genua, GabrieleAdorno, mit Dekret vom 21. Oktober 1369 im Vereinmit den Ältesten des Volkes (die wie er Kaufherrenwaren), dass Versicherungen gültig, erlaubt undnützlich seien. In der Verordnung wird übrigens zum10Z. S. Vallebona, “Die Seeversicherung einst und jetzt”; in:Assecuranz-Jahrbuch hgg, v. Adolph Ehrenzweig, 3. Jg., Wien1882, S 57ff.11Wolfgang Rohrbach, “Genua- Wegbereiterin derösterreichischen Assekuranz”; in: VersicherungsgeschichteÖsterreichs Bd IX, Holzhausen Verlag, Wien 2008, Seiten 55-57.Ethik und Versicherungersten Mal der Begriff “assecuramentum” im Sinne vonVersicherung verwendet.Um die kirchlichen Kreise Genuas nicht völligzu verärgern, wurde bestimmt, dass “gewisseEinwendungen gegen Versicherungsverträge zulässigsein sollten.” 12Die couragierte Handlung des Dogen von Genua hatteFolgewirkungen in anderen Regionen und Bereichen.Das Zinsverbot wurde von den Templern (Ritterorden)und anderen Bankiers durch einen Zuschlag geschicktumgangen. Im weltlichen Recht wurde das Zinsverbotzunehmend aufgehoben. So legalisierte der englischeMonarch Heinrich VIII. 1545 nach seinem Bruch mitdem Papst die Zinszahlung. Die Reichsabschiede von1500, 1548 und 1577 erlaubten nach ihrem Wortlauteinen Zins von 5% für den Rentenkauf, diese Erlaubniswurde aber allgemein auch auf Darlehen bezogen. ImWestfälischen Frieden von 1648 wurden mit 5% verzinsteDarlehen für zulässig erklärt. 13Im Anschluss daran hielt die deutscheRechtswissenschaft das Zinsverbot fürgewohnheitsrechtlich abgeschafft.2.2. Aberglaube und Fundamentalismus alsAntipoden des VersicherungsgedankensVor dem Hintergrund stets wiederkehrenderBedrohungen menschlicher Existenz durch gewaltigeEreignisse vertieft sich der Glaube an außerirdischeMächte. Der Zeitgeist wurde nicht nur von Furchtgeprägt, die von Glauben her stammt. Auch derAberglaube mit seinem krassesten Auswuchs, demHexenwahn, stand damals in voller Blüte. J. C. Gräffdefiniert “Hexerei als dasjenige Verbrechen”, durchwelches ein Mensch mit dem Teufel ein Bündnisschließt, um den Mitmenschen zu schaden. 14So wurden die Ursachen für Unglücksfälle in “dafürzuständigen Hexen” erblickt, denen in Befragungenunter Folter jene Geständnisse abgerungen wurden,welche dann die Grundlage für Verurteilungen inInquisitionsprozessen bildeten. Aber selbst dort,wo sich allmählich im. 17. Jh. der Rationalismus12Heinrich Bensa, “Neue Beiträge zur Geschichte derSeeversicherung”; in: Assecuranz-Jahrbuch hgg. v. AdolphEhrenzweig, 8. Jg, Wien. 1887, S 132–136.13Stephan Schuster: “Das Seedarlehen in den Gerichtsredendes Demosthenes. Mit einem Ausblick auf die weitere historischeEntwicklung: dánein nautikón, fenus nauticum und Bodmerei”,Berlin: Duncker & Humblot 2005.S 33.14J. C. Gräff, Versuch einer Geschichte derCriminalgesetzgebung, der Land- und Banngerichte, Torturen,Urfehden, auch des Hexen- und Zauberwesens in derSteyermark, Graz 1817, S 18ff.25
WOLFGANG ROHRBACH26durchsetzte, und die offenkundige Gebundenheit aneine magische Vorstellungswelt gelöst wird, verbleibenals Ausdruck innerer Spannung abergläubischeRudimente, sodass selbst nach Durchsetzung desrationalen Versicherungsgedankens der Gebrauchmagischer Sicherungsmittel (oft in Kombination mitVersicherung) nicht abbricht. So sah man noch im17./18.Jh am kaiserlichen Hof in Wien in Pestseuchen,Türkenbedrohungen und am Himmel zu beobachtendenKometen besonderer Größe “göttliche Ruthen”, die denAusfluss des von den Menschen erregten göttlichen Zornsdarstellen. 15 Bei den zahlreichen Auseinandersetzungenmit den Begriffen Glück und Unglück wird in derkameralistischen Literatur bis weit ins 18. Jh hinein dieAnsicht vertreten, dass letztendes überall Gottes Willewalte. Nach Ansicht des Kameralisten Johann HeinrichJung stellt sich die Allmacht Gottes jeder Maßnahmeentgegen, durch welche die materiellen Folgen vonUnglücksfällen (=göttliche Ruthen) beseitigt werdensollen: “Die Rüstkammer des Allmächtigen ist reichgenug an Werkzeugen; wenn man sich auch gegen dasEine schützt, so bleiben ihrer doch noch genug übrig,gegen die man sich nicht schützen kann. Wenn derKnabe eine Ruthe zerbricht, so lächelt der Vater, undmacht eine andere.” 16Ein anderes Absurdum präsentierte der KameralistJohann Friedrich von Pfeiffer: “Verhagelung desGetreides, Anzünden der Gebäude durch Blitz,Überschwemmungen und dergleichen dürfen nie fürein bloßes Ungefähr gehalten werden. Es sind väterlicheRuthen, die schlagen”. Er rät die Ruthen zu küssen, stattgegen die Schläge vorzusorgen.Somit erschien es problematisch, sich gegen diemateriellen Folgen dieser gottgewollten Ereignissedurch Versicherungen schützen zu wollen. Gott lässtnach Pfeiffers Ansicht das Unglück geschehen, um unszu dem Bekenntnis zu zwingen, dass ihm allein dieEhre gebühre, und unsere Vernunft ein ohnmächtigerSchatten sei. Demnach werden statt Versicherungenzur Bewältigung von Unglücksfällen “Mäßigung,Standhaftigkeit, oder vernünftige Gelassenheit”vorgeschlagen. 1715Infections-Ordnung der Stadt Wien, Leopold. I vom 9.Jänner1679; Codex Austriacus I 159.16J.H.Jung, “Lehrbuch der Staats- Polizey- Wissenschaft “;Leipzig 1788, S 362.17Johann Friedrich von Pfeiffer, “VermischteVerbesserungsvorschläge und freie Gedanken über verschiedeneden Nahrungsstand, die Bevölkerung und Staatswissenschaft derDeutschen betreffende Gegenstände, I. bis VI. Stück, Frankfurt1777/78.1/20133. VERSICHERUNG- EIN DERIVAT DERAUFKLÄRUNGIn verschiedenen Bereichen der Geschichtsschreibungwird von einem Zeitalter der Aufklärung gesprochenund geschrieben.Gemeint ist damit meist die Epoche des 17. und18. Jahrhunderts. Zum historischen Programm dereuropäischen Aufklärung gehörte damals nämlich dieBerufung auf die Vernunft als universelle Urteilsinstanz,der Kampf gegen Vorurteile und eine Hinwendungzu den Naturwissenschaften in der philosophischenErkenntnistheorie. 18Der deutsche Philosoph Immanuel Kant definierteim Jahre 1784 Aufklärung als „Ausgang des Menschenaus seiner selbst verschuldeten Unmündigkeit“.Unmündigkeit ist das Unvermögen, sich seinesVerstandes ohne Leitung eines anderen zu bedienen.“ 19Das Versicherungswesen hat eine seiner Wurzelnin Glücksspielen. und der aus ihnen stufenweiseabgeleiteten Wahrscheinlicheitsmathematik. Hierfindet sich einer der wichtigsten Schnittstellen zumRationalismus und erste Ansätze der Aufklärungschon im 15. Jh. Pechsträhnen und Unglück imSpiel werden nicht mehr als gottgewolltes Schicksalabgetan, sondern analysiert. Die ältesten Spuren desBegriffes der Wahrscheinlichkeit im mathematischenSinn finden sich in einem 1477 von Francesco daButi veröffentlichten Kommentar zu Dantes DivinaComedia. Zu der Stelle (purgatorio VI, 1, 2 ): “BeimSchluss des Würfelspiels bleibt in Trauer, wer daverloren hat, zurück” . bemerkt der Kommentator, dasim Urtext “Zara” genannte Würfelspiel bestehe darin,dass bei drei Würfeln der eine von zwei Spielern auf dieZahlen 7-14 und der andere auf die Zahlen 3-6 und 15-18 wette. Dasselbe sei ein betrügerisches, da zwar beideauf gleich viele mögliche Zahlen wetteten, der eineaber für jede der seinigen wenigstens vier, der anderehöchstens drei günstige Fälle habe.Als der eigentliche Schöpfer derWahrscheinlichkeitsrechnung gilt der Franzose BlaisePascal (1623- 1662). Die für die Entwicklung derVersicherungswirtschaft so wichtigen Gedanken überWahrscheinlichkeiten kombiniert mit dem Gesetz derGroßen Zahlen finden sich in Pascals “Abhandlungüber das arithmetische Dreieck”, von der Leibniz18Ehrhard Bahr (Hrsg.): Was ist Aufklärung? Thesen undDefinitionen. Reclam, Stuttgart 2008, S 11ff.19Immanuel Kant: Beantwortung der Frage:Was istAufklärung? (1784); in: de.wikipedia.org/wiki/Aufkl%25C3%, v.22.2.2013.
1/2013eine Abschrift besaß. 20 Hierbei handelt es sich umdas Grundgesetz der Versicherungswirtschaft. Diesist eine wahrscheinlichkeitsorientierte Vorhersageüber den künftigen Schadenverlauf: Je größer dieZahl der Personen, Güter und Werte ist, die von dergleichen Gefahr bedroht sind, desto geringer ist derEinfluss von Zufälligkeiten. Betrachtungen überden Zufall beim Würfelspiel führten zum Entstehender Wahrscheinlichkeitsrechnung, mit deren HilfeVoraussagen über die Häufigkeit von Zufallsereignissenmöglich sind. Das Gesetz der großen Zahl kann nichtentscheiden, wer von einem Schaden getroffen wird,sondern nur wie viele der in der Risiko-Gemeinschaftzusammengeschlossen von einem bestimmtenUnglücksfall ereilt werden.3.1. G. W. Leibniz und der VersicherungsgedankeMit mathematischen Abhandlungen konntendie frömmelnden Dogmatiker unter denVersicherungsgegnern zu keinem Umdenken bewegtwerden, weil sie die Formeln einfach nicht verstanden.Sie mussten “mit ihren eigenen Waffen” geschlagenwerfen.Die philosophische Basis für das Versicherungswesenlegte der letzte “Doctor universalis” Gottfried WilhelmLeibniz (1646-1716). Die Ethik, die der Top-Philosophaus seinem metaphysischen Gedankengebäudeableitete, war auch stark auf Gott ausgerichtet, dochkam er über diesen Weg zu einer völlig anderenErkenntnis in Bezug auf den Versicherungsgedanken:Die göttliche Vollkommenheit zeigt sich in derGleichordnung unserer wichtigsten Aktivitäten mitdem Willen Gottes, aber nicht in müdem tatenlosenFatalismus, sondern in der Überwindung des Bösen mitallen zur Verfügung stehenden Mitteln. 21In logischer Fortsetzung dieser Gedanken verfassteLeibniz im Jahre 1697 seine Denkschrift über die“Errichtung von Versicherungsanstalten gegen alleZufälle des Lebens oder wenigstens gegen alle WasserundFeuerschäden”. Mit dieser philosophischenEinstellung setzte Leibniz der mittelalterlichenAuffassung, dass jede Versicherung ein unerlaubtesEingreifen in die Pläne Gottes sei, ein Ende. In seinerVersicherungsdenkschrift wies er zunächst auf dieGefahren der damaligen Zeit hin: Menschen, die durchUnglücksfälle zu Bettlern geworden waren und nun20Peter Koch, “Pioniere des Versicherungsgedankens, 300Jahre Versicherungsgeschichte in Lebensbildern 1550- 1850 “;Wiesbaden 1968, S 43-47.21Johann Schmitt-Lermann, “Der Versicherungsgedankeim deutschen Geistesleben des Barock und der Aufklärung”,München 1954, S 41ff.Ethik und Versicherungweder als Soldaten noch als Steuerzahler ihre Leistungenfür den Staat erbrachten. Mit Entschiedenheit lehnteLeibniz die Meinung ab, Versicherung sei eine neueSteuer. Vielmehr sei die im Staat zusammengefassteGemeinschaft eine vieltausendköpfige Familie, dieSchicksal und Leid über Versicherung leichter teilenund tragen könne.3.2. Ewiggültige Lehren aus der AufklärungVersicherung als aufgeklärtes Verhalten gegenüberUnglücksfällen bedarf der fortwährenden Energiezufuhraus frischen Quellen des wachsamen Geistes, um nichtzu versickern. Auch gibt es stets temporäre und/oderlokale Bedrohungen aufklärerischer Errungenschaften.So liefert die Versicherungsgeschichte Beweise, dassdie unsichtbare Ware Versicherung in jeder Epochespezifischen Formen der Missdeutung und desMissbrauchs ausgesetzt ist. Die Wechselbeziehungenzwischen Versicherern, Versicherten und den ethischenHerausforderungen der Branche müssen deshalb stetsneu behandelt und beantwortet werden.Durch die europäische Aufklärung kam es zu einerdeutlichen Aufgabentrennung zwischen Kirche bzwReligion und Staat. Eine Verwässerung dieser Grenzenwäre fatal für die Versicherung und in weiterer Folge fürdie gesamte europäische Kultur.Deshalb sei am Ende dieses Kapitels die moderneDefinition der Aufklärung von Dorinda Outramwiedergegeben: “Aufklärung ist der Wunsch danach,dass menschliche Angelegenheiten von der Vernunftgeleitet werden, anstatt durch Religion, Aberglaubenoder Offenbarung; und der Glaube an die Kraft dermenschlichen Vernunft die Gesellschaft zu verändernund das Individuum von den Fesseln der Tradition oderder willkürlichen Autorität zu befreien. All dies gestütztdurch eine Weltanschauung, die zunehmend durch dieWissenschaft anstatt durch Religion oder Traditionvalidiert wird.“ 224. MODERNE VERSICHERUNGSETHISCHEHERAUSFORDERUNGENDas Gedankengut der europäischen Aufklärungstellt keinen prinzipiellen Gegensatz zu Kircheund Christentum dar. Es soll aber Einmischung inspezifische wissenschaftliche und staatspolitischeBelange vermieden werden.22Dorinda Outram: The Enlightenment (1995) zitiertin: Werner Schneiders: Das Zeitalter der Aufklärung. Beck,München , 2. Aufl. 2001, S 22f .27
WOLFGANG ROHRBACH28Im 19. Jh wurden die Christlichen Kirchender Donaumonarchie Partner der damals starkexpandierenden Versicherungsgesellschaften.Kirchliche Immobilien und geistliches Personalwerden seither versichert. Bischöfe, Äbte, Priesterusw. wurden als wichtige Ratgeber der Kranken-,Alters- und Begräbnisvorsorge in die Verwaltungsräteder Versicherungsgesellschaften aufgenommen. Derchristliche Gleichheitsgrundsatz und die christlicheNächstenliebe wurden in modifizierter Form insSpitalwesen. übernommen und schufen auch in derPolitik als “Freiheit, Gleichheit und Brüderlichkeit” dieFundamente des Sozialstaats. Dass das Christentumeine der “tragenden Säulen” der europäischen Kulturwar und ist, beweisen zahlreiche aus dem Geist derchristlichen Nächstenliebe entstandenen KrankenundPflegeeinrichtungen, Waisenhäuser, Kindergärten,Domschulen usw.Die mittelalterlichen Ordensklöster waren auchVorläufer der Krankenversicherung. Im MalteserundJohanniter Hospitaldienst sowie im Spitalordender Barmherzigen Brüder mit ihren jährlichenSammlungen unter allen Gläubigen (=Urform derPrämie) leben diese Institutionen weiter.In den geistlichen Spitälern wird der jeder Patient-unabhängig von Alter, Geschlecht und Geisteszustandalskranker Gast in seiner vollen Menschenwürdebehandelt. Viele LeiterInnen öffentlicherGesundheitseinrichtungen werden durch geistlichesLehrpersonal mit wirtschaftsethischen Denkmusternbekannt gemacht.4.1. Islam - Chance statt BedrohungSeit 1912 ist der Islam Staatsreligion in Österreich.Den Moslems ist eine Gewinnerwirtschaftung durchZinsen verwehrt. Somit sind Lebensversicherungenmit Gewinnbeteilung irrelevante Produkte für dieseZielgruppe. Die neue Herausforderung für dieAssekuranz lautet: Wie können die in ganz Europaexpandierenden Bevölkerungsgruppen der Moslemsals neue Kunden mit spezifischen Vorsorgeproduktengewonnen werden. Auch Moslems stellen ja wieChristen keine geschlossene Gruppe dar. Auch Indieser Weltreligion gab und gibt es unterschiedlicheReformprozesse, aber auch Fundamentalismus. Ausder Geschichte wissen wir, dass ein breites Aus- undWeiterbildungsprogramm vom Kindergarten bisins Seniorenheim der beste Weg zu einem für allevorteilhaften Miteinander ist. Der Weg muss über einenDialog zwischen gleichwertigen Partnern -frei vonUnterwerfungsmentalität- beschritten werden. Es gibtvielversprechende Ansätze.4.1.1. Euro-Islam1/2013Der Begriff „Euro-Islam“ wurde 1992 von BassamTibi für seine liberale Version des Islam eingeführt,wird aber auch für die reform-salafistische Positionverwendet, die von Tariq Ramadan vertreten wird.Bassam Tibi versteht unter Euro-Islam eineeuropäisch-islamische Synthese im Rahmen derEuropäisierung des Islam und darüber hinaus auch denAbschied von der Schari’a und Dschihad, welche dieIntegration von Muslimen in Europa behindern. 23Euro-Islam bedeutet für ihn, dass in Europa lebendemuslimische “Citoyens” die Trennung von Religionund Staat akzeptieren. Wenn dies wegen politischerRadikalisierung nicht gelingt, sieht er als Gegensatz einKonfliktszenario mit einer Ghettoisierung der Muslime,die mit inem ungeheurem Gewaltpotential für das 21.Jahrhundert einhergehen wird.Hier kann die Versicherungswirtschaft durchAufnahme euroislamischer Vermittler einen größerenvölkerverbindenden Beitrag leisten als so manchenVerantwortlichen derzeit bewusst ist.4.2. Eine neue Alters- und Altenkultur entwickelnEin zweiter wesentlicher Bereich moderner ethischerHerausforderungen betrifft die Entwicklung einer AltersundAltenkultur. Die Erfolge der Medizin bescheren unsnicht nur immer mehr hochbetagte Menschen, sondern- so paradox es klingt - auch immer mehr Pflegefälle.Der Grund liegt darin, dass viele Krankheiten, diefrüher rasch zum Tode führten, in ihren Auswirkungenso gemildert (aber nicht geheilt) werden können, dassder Patient noch Jahre weiterlebt. Jedoch um denPreis ständiger medizinischer Behandlung und Pflege.Die Versicherer entsprechen mit neuen ergänzendenKranken- und Pflegeversicherungsprodukten demwachsenden Bedarf.Aber es gibt aber auch ein modernesgesellschaftspolitisches Problem.In jenen Regionen oder Milieus Europas, in denensich Gottlosigkeit, Spaß- und Wohlstandsgesellschaftetablierten, schwinden zunehmend Hilfsbereitschaft,Solidarität und Achtung vor dem Mitmenschen alsEbenbild Gottes. Betroffen davon sind in erster Linieältere Menschen. Ihnen wird oft -trotz geistiger Frischeund großer Erfahrung- das Recht auf Arbeit verwehrtoder erschwert.Anderseits hören oder lesen die Senioren ständig,welche Alterslast bei den Pensionen sie -bedingt durchdie kontinuierlich wachsende Lebenserwartungdarstellen.Mit Versicherungsprodukten allein ist hier23Bassam Tibi, “Euro-Islam”, Primus-Verlag, Darmstadt2009; S 11ff.
1/2013zuwenig getan. Benötigt wird eine Art Vitalclub fürden Dritten und Vierten Lebensabschnitt. Denn jederLebensabschnitt ist wertvoll und besitzt spezifischeQualitäten, die auch für Jüngere und sogar Kleinkindersinnvoll genutzt werden können.Heute fehlt die Einstellung, die mit Hilfe derAssekuranz in die Familien hineingetragen werdenkönnte. Werden alte Menschen nämlich heute zukörperlich (nicht geistig) Hilfsbedürftigen, gliedertman sie nicht selten aus den Familien in Single-Seniorenwohnungen oder Pflegeheime aus, wo sie als“satte”, “saubere” und “stille” Insassen dem Lebensendeentgegen dämmern.Die heute vielfach hochwertiger ausgebildeten undpekuniär besser gestellten +60-Jährigen haben derzeitin Mitteleuropa noch durchschnittlich mehr als einViertel ihres Lebens vor sich.Die wachsende Zahl der aktiven Senioren, diekörperlich und geistig flexibler sind als so manchesich gehen lassende 45-Jährige, fordern energischmehr Lebensqualität und auch gesellschaftspolitischenEinfluss. Die Versicherungswirtschaft solltezunehmend die Ressourcen dieser “jungen Alten”nutzen. da ihr wegen der niedrigen Geburtenraten inweiten Teilen Europas viele kapitalkräftige Kundenauszugehen drohen. Die Migranten kommen meistaus den ärmeren Ländern und brauchen Jahre, bis siesich finanziell und intellektuell in unsere Gesellschaftintegriert haben. 244.3. Rationalisieren statt RationierenRationierung erfolgt in vielerlei Formen. Imbritischen Gesundheitssystem zum Beispiel durchLimitierung der finanziellen Mittel, die der Staat für dieGesundheitsversorgung zur Verfügung stellt. Dies führtzu einer Verknappung der Behandlungskapazitäten,was zur Folge hat, dass bestimmte, vor allem teuremedizinische Leistungen rationiert werden. Dasbedeutet, dass Ärzte verpflichtet sind, gewissenPatienten aufgrund bestimmter Kriterien einzelneBehandlungen vorzuenthalten. Als bevorzugtesKriterium gilt das Alter, auch wenn man heute weiss,dass nicht primär das Alter, sondern die letztenKrankheitsjahre vor dem Tod die individuell höchstenBehandlungskosten verursachen.Aber welcher Trend lässt sich im übrigen Europaseit Jahren feststellen? Die Entwicklung vorzeitigervom Gesetz tolerierter Lebensbeendigung setzte beiungeborenem Leben ein, greift in Form von passiver24Wolfgang Rohrbach, “Mit 66 Jahren, da fängt das Lebenan...“; in: Versicherungsgeschichte Österreichs Bd. VIII , VerlagHolzhausen, Wien 2004, S 821 ff.Ethik und Versicherungund aktiver Sterbehilfe in Zeitalter der demografischenAlterung auf unheilbare altersdemente Pflegefälle über.Wie mit Fangarmen einer Krake werden anderePersonenkreise in den Bannkreis der Radikal-Rationierung gezogen, wie das folgende Beispiel zeigt.“Das belgische Parlament hat eine Debatte darüberbegonnen, Sterbehilfe auch für Minderjährigezu erlauben. Der als Experte angehörte Chefder Intensivstation des Königin-Fabiola-Kinderkrankenhauses, Dominique Biarent, forderte dieAbgeordneten auf, das seit 2002 bestehende Sterbehilfe-Gesetz auf Kinder auszuweiten. Denn es werde bereitsSterbehilfe bei Kindern geleistet, wenn auch außerhalbder juristischen Bestimmungen.Einer der Verfechter der erweiterten Sterbehilfeist der Senator Philippe Mahoux von der regierendenSozialistischen Partei (PS). Ein von ihm eingebrachterVorschlag sieht vor, Sterbehilfe für unter 18-Jährigezu erlauben, wenn drei Bedingungen erfüllt sind: DieBetroffenen besitzen “Urteilsfähigkeit”, sind “unheilbarkrank” und leiden unter “unstillbaren Schmerzen”.Mahoux fordert zudem, über die Ausweitung desSterbehilfe-Gesetzes auf Patienten mit Alzheimer undähnlichen Krankheiten zu diskutieren. Die Debatteim Parlament dürfte mehrere Monate dauern, da etwadie entscheidenden Fragen wie ein Mindestalter fürbetroffene Minderjährige geklärt werden müssen.” 254.3.1. Ethik kontra ÖkonomieDie ökonomische Entscheidungsregel derKosten-Nutzen-Analyse relativiert das üblicheärztliche Handeln, das bisher (Schwarze Schafeausgenommen) im ausschließlichen Dienste desPatienten stand. Zur Erreichung einer optimalengesellschaftlichen Wohlfahrt müssen die knapperwerdenden Ressourcen dort eingesetzt werden, wosie das bestmögliche Kosten-Nutzen-Verhältnisgewährleisten. Daraus wird ersichtlich, dass in keinemBereich des Gesundheitswesens (aber auch in keinemanderen Bereich der Gesellschaft) Leistungen bis zurabsoluten Befriedigung des Patienten (beziehungsweisedes Konsumenten) beansprucht werden können –insbesondere dann nicht, wenn diese Leistungensozialsolidarisch finanziert werden.Damit steht die ökonomische Betrachtungsweiseim Widerspruch zur ärztlichen Behandlungsethik.In seiner Ausbildung lernt der künftige Arzt primär,alles medizinisch Mögliche zu tun, um seine Patientenoptimal zu behandeln. Das heißt, er wird in Absprachemit dem Patienten so viele Leistungen erbringen25APA -Austria Presse Agentur Meldung vom 20.2. 2013:“Brüssel - 1432 Sterbehilfe-Fälle im vergangenen Jahr”.29
WOLFGANG ROHRBACH30oder veranlassen, bis nach seiner Beurteilung keinwesentlicher zusätzlicher Nutzen für den Patientenmehr zu erzielen ist. Allerdings werden Ärztinnenund Ärzte, die nach dieser Ethik entscheiden undhandeln, in einem Gesundheitswesen, dessenRessourcen immer mehr eingeschränkt und dessenBehandlungsmöglichkeiten immer mehr ausgeweitetwerden, zunehmend mit Konflikten konfrontiert.Ein solcher Konflikt entsteht dort wo zB an+70jährigen (die geistig fit und vital sind) prinzipiellkeine lebensrettenden -bzw -verlängerndenOperationen auf Staatskosten mehr durchgeführtwerden sollen, sondern nur Schmerzmittel zuverabreichen sind (England).4.3.2. Rationalisierung kontra RationierungViele Fachleute gehen davon aus, dass imGesundheitswesen erst dann rationiert werden darf,wenn alle wichtigen Systemabläufe rationalisiert wordensind. Mit vielfältigen Maßnahmen wird seit Jahrenversucht, die beschleunigte Kostenentwicklung zubremsen. Dabei konzentriert man sich vor allem darauf,unnötige und wirkungslose Leistungen zu reduzierenund Behandlungen effizienter durchzuführen.Nach kaum bestrittenen Analysen könnten inunserem heutigen Gesundheitswesen 10 Prozent derKosten ohne wesentliche Qualitätsverluste eingespartwerden. Die Möglichkeiten der Rationalisierung sindalso noch nicht ausgeschöpft. Ob dies rechtzeitignachzuholen ist, erscheint aufgrund der politischenVerhältnisse allerdings eher unwahrscheinlich.Mit neuen Konzepten wie Managed Care willman diese Entwicklung fördern. Die Strategien zurKostendämpfung sind bisher mit der Versicherunglegitimiert worden, dass die qualitativ guteVersorgung mit den heute zur Verfügung stehendenBehandlungsmöglichkeiten dadurch nicht gefährdetwerde. Sobald es aber zu Qualitätseinbussen kommt,wird sich aus der Rationalisierung zwangsläufig eineRationierung ergeben.4.3.3. Renaissance der Zwei-Klassenmedizin?Zwei-Klassen-Medizin“ ist ein negativbesetztes politisches Schlagwort. Es bezeichnet einGesundheitssystem, in dem die Güte der medizinischenVersorgung davon abhängt, ob der Patient gesetzlich(„Kassenpatient”) oder Privatpatient mit oder ohneprivate Krankenversicherung ist.Die Zwei-Klassenmedizin nach dem Slogan “Weildu arm bist, musst du früher sterben!”, erfasst immerweitere Teile Europas.4.4. Die schöne und die hässliche Seite derOrgantransplantationen1/2013Die Transplantationsmedizin hat in den letzten 25Jahren Zehntausenden sterbenskranken Menschenihre Gesundheit durch Einsetzen von OrganenVerunglückter oder Verstorbener wiedergeben können.Dies hat dazu geführt, dass manche Bürger ihre Organeposthum der Transplantationschirurgie “vermachen”.Als sich einige religiöse Institutionen “gegen dieStörung der Totenruhe” aussprachen, entgegnete PapstJohannes-Paul II im Jahr 1991: “Wir sollten uns darüberfreuen, dass die Medizin ... mit der Organverpflanzungeine neue Art und Weise gefunden hat, ... derMenschheitsfamilie dienlich zu sein.” 26 Papst BenediktXVI stellte 2008 fest, Organspenden ist “eine besondereForm, Nächstenliebe zu zeigen” 27 Aber es gibt auch eineKehrseite der Medaille. Die Transplantationschirurgiehat in manchen Regionen zu einem lukrativenOrganhandel geführt. In Österreich bezahlt dieKrankenversicherung keine Spenderorgane, wohlaber die Operation nach einem von ihr entwickeltenSchema. Ein ethisches Problem stellt auch die Fragedar, ob Sterbenden (also noch nicht Toten) Organeentnommen werden dürfen.Kritisch äußerte sich Prof. Dr Franco Rest in derZeitschrift “Die Wurzel” Nr 3/12: “Den Hirntodgibt es überhaupt nicht. Er ist eine Erfindung derTransplantationsmedizin.”„Hirntote sind in Wirklichkeit sterbende Menschen,denn der menschliche Körper stirbt langsam.“ 285. SCHLUSSFOLGERUNGDie Versicherungsbranche mit ihren vielen – oft sehrunterschiedlich bewerteten Aktivitäten - benötigt einenEthik-Kodex. Dieser wurde in den eigenen Reihen nichtnur diskutiert , sondern in einigen Gesellschaften bzw.Konzernen auch schon durchgesetzt.Wegen des in Teilbereichen ziemlich unterschiedlichenAufgabenbereiches zwischen privater und sozialerKrankenversicherung, scheint auch hinsichtlich derethischen Ausrichtung eine Abgrenzung zur Sozialversicherungsinnvoll.Ungelöst sind allerdings noch die Fragen, wie mangewissen Entgleisungen im Vertrieb (wie zB Kundenausspannen,Kannibalismus zwischen den Vertriebsschienendes gleichen Unternehmens) entgegentreten will.26Papst Johannes Paul II. im Jahr 1991; zit. nach WürzburgerKatholisches Sonntagsblatt vom 5.3.2006.27Papst Benedikt XVI.; zit. nach Radio Vatikan, 7.11.2008.28Der Spiegel Nr. 38/2005.
1/2013ARTICLES31Wolfgang ROHRBACH, PhDState University of ViennaEthics and insuranceScientific DebateSUMMARYThe interaction between ethics and insurance is significant.Ethics as a philosophical discipline seeks forcriteria for good and bad behavior. Insurance is oftenconflicted because certain important or good actionsare not recognized as such. But the fact that the qualificationof insurance as “good” or “bad” depends onthe particular position of the viewer makes an objectiveassessment difficult.It should be noted in this context that socio-politicalor religious movements represent different viewson insurance. Insurance, as seen by religious fundamentalistsat the end of the 18th century, was an illegalintervention in the plans of God (Prevention of God’spunishment). However, the representatives of the Enlightenmentin 17th and 18th century saw in insurance aform of cross-border departures from structural immaturityand lazy fatalism. Insurance as an enlightenedattitude towards disasters requires the continual supplyof energy from the fresh springs of the watchful mind inorder not to seep away. In addition, achievements fromthe age of Enlightenment bring also temporary and/orlocal threats with it. The history of insurance providesevidence that the invisible goods insurance is in any eraexposed to specific forms of misinterpretation and misuse.The interactions between insurers, policyholdersand the ethical challenges of the industry must thereforealways be reconsidered and answered.
32ČLANCI1/2013Prof. dr Ioannis ROKAS Principi evropskog ugovornog prava osiguranjakao napredan i uravnotežen sistem zaštite ugovarača osiguranjaUDK: 368:347.44(4-642EU)Primljen: 31. 12. 2013.Prihvaćen: 30. 1. 2013.Naučna polemikaAbstractU sklopu Opšteg referentnog okvira evropskog ugovornogprava, koji ima za cilj stvaranje ujednačenijegEvropskog ugovornog prava sa opštim principima, terminologijomi sistematikom, Principi evropskog ugovornogprava osiguranja predstavljaju konkretan doprinosugovornom pravu osiguranja.Namera je da Principi evropskog ugovornog pravaosiguranja služe kao izborni instrument ugovornihstrana kod ugovora o osiguranju i predstavljaju nezavisanskup pravila od prinudnih propisa kojima se štitiugovorač osiguranja. Zato se u ovom članku razmatraobavezujuća priroda tih pravila i njihov odnos sa nacionalnimpravilima o zaštiti potrošača, posebno kada seradi o definiciji potrošača.Ključne reči: ugovorno pravo osiguranja, prinudnipropisi, zaštita potrošača, prekogranična prodaja proizvodaosiguranja1. PRINCIPI UGOVORNOG PRAVA<strong>OSIGURANJA</strong> (PEUPO)PEUPO je rezultat dosadašnjeg rada i rada koji je utoku u okviru Projektne grupe „Reforma Evropskogugovornog prava osiguranja”, 1 koji predstavlja projekatpokrenut na inicijativu grupe evropskih profesorasa ciljem da se sačini nacrt „Principa Evropskog*Atinski Univerzitet ekonomije i poslovne administracije,IKRP (Athens) Law Firm. Elektronska adresa je: i.rokas@rokas.com.1Project Group “Restatement of European InsuranceContract Law”, established by Prof. Dr. Fritz Reichert-Facilides(†), LL.M. Chairman: Prof. Dr. Helmut Heiss, LL.M., Universityof Zurich, Residence and Bureau of the Group: University ofInnsbruck, Institute of Civil Law; dostupno na: http://www.restatement.info/.ugovornog prava osiguranja” koji je započeo 1999, aEvropskoj mreži savršenstva Evropskog ugovornogprava osiguranja pridružio se 2005. godine kada je onai formirana. Princip PEUPO-a predstavlja doprinosOpštem referentnom okviru 2 (dalje u tekstu: ORO)Evropskog ugovornog prava. ORO ugovornog pravau EU ima za cilj stvaranje ujednačenijeg Evropskogugovornog prava (opšti principi, terminologija i sistematika).Njima je obuhvaćen i ugovor o osiguranju.Opšti deo Ugovornog prava osiguranja, uključujućii opšta pravila za sve vrste osiguranja nadoknade,kao i sve vrste osiguranja na fiksne sume, već su objavljenai prokomentarisana 2009. u posebnom izdanju,čiji su urednici članovi Grupu za reformu kojapredstavlja Komisiju za izradu nacrta. Preostali deoposla koji, između ostalog, obuhvata posebna pravilaza pojedinačne grane osiguranja, počev od životnogosiguranja (zajedno sa kolektivnim ugovorima o osiguranju)i osiguranje odgovornosti, trenutno je u toku.Pravila PEUPO se prevode na sve jezike EU, kao ina korejski, japanski i turski.Namera je da PEUPO služi kao nacrt Opcionog instrumentaEvropskog ugovornog prava osiguranja.On će se primenjivati kada se ugovorne strane, bez obzirana ograničenja u pogledu izbora prava po međunarodnomprivatnom pravu, saglase da se on primenjujena njihov ugovor. Ako ugovorne strane zaključe da sekoriste prednostima PEUPO, njegova pravila će se primenjivatiu celini bez ubacivanja drugih isključenjaili posebnih klauzula.Pravila PEUPO predstavljaju nezavisan skup pravilaod prinudnih pravila koja se primenjuju za zaštituugovarača osiguranja. U stvari, gotovo sva pravila su„poluprinudna”, što znači da su odstupanja dozvoljenajedino u korist ugovarača osiguranja, osiguranika ili ko-2Common Frame of Reference, Chapter III, Section IX,Insurance Contract, Status 1 August 2009, dostupno na: http://www.restatement.info/, 27. 1. 2013.
1/2013Principi evropskog ugovornog prava osiguranja kao napredan i uravnotežen sistem zaštite...risnika nadoknade iz osiguranja. Ona nemaju za cilj dabudu sveobuhvatno i jednoobrazno Evropsko ugovornopravo osiguranja. Nacionalna prava država članicai dalje se primenjuju sve dok prava ugovarača osiguranja,osiguranika ili korisnika nadoknade iz osiguranjapo PEUPO nisu na njihovu štetu. Ako se PEUPO usvojikao Opciona Uredba EU, to će omogućiti prekograničnuprodaju proizvoda osiguranja na teritoriji EU, beznjihovog prilagođavanja prinudnim pravilima nacionalnihprava država članica. Države članice uvode različiteprinudne norme u svom ugovornom pravu osiguranjaa to je prepreka stvaranju Evropskog proizvoda osiguranja,tj. uslova osiguranja na koje bi se primenjivalaista pravila što bi omogućilo njihovu prodaju u svimdržavama članicama. Danas, uprkos primeni direktivao osiguranju u pogledu slobode osnivanja, slobodepružanja usluga i pravila o jedinstvenoj dozvoli, Direktiveo zaštiti potrošača (posebno, o distancionom marketingupotrošačkih finansijskih usluga, 3 nepoštenimugovornim uslovima 4 i nepoštenoj komercijalnojpraksi 5 ), Direktivama o privremenim merama 6 i polu 7 ,Briselskoj Uredbi I o određivanju nadležnosti 8 i Rims-3Direktiva br. 2002/65/EC Skupštine Evrope i Saveta od 23.septembra 2002. godine u vezi sa distancionim marketingomfinansijskih potrošačkih usluga kojom se dopunjuje DirektivaSaveta 90/619/EEC, Direktive 97/7/EC i 98/27/EC, prevoddirektive objavljen u Reviji za pravo osiguranja, br. 3/2006.4Direktiva Saveta br. 93/13/EEC od 5. aprila 1993. godine onekorektnim klauzulama potrošačkih ugovora, prevod direktiveobjavljen u Reviji za pravo osiguranja, br. 1-2/2007 koja jedopunjena Direktivom br. 2011/83/EU Skupštine Evrope iSaveta od 25. oktobra 2011. o pravima potrošača, novim čl. 8a,prevod navedenog člana objavljen u Reviji za pravo osiguranja,br. 1/2012.5Direktiva br. 2005/29/EC Skupštine Evrope i Saveta od 11.maja 2005. godine o nekorektnoj trgovačkoj praksi pravnih licaprema potrošačima na unutrašnjem tržištu kojom se dopunjujeDirektiva saveta br. 84/450/EEC, Direktive br. 97/7/EC, 98/27/EC i 2002/65/EC Skupštine Evrope i Saveta i Uredba (EC) br.2006/2004 Skupštine Evrope i Saveta („Direktiva o nekorektnojtrgovačkoj praksi”), prevod direktive objavljen u Reviji za pravoosiguranja, br. 3/2007.6Direktiva br. 2009/22/EC Skupštine Evrope i Saveta od23. aprila 2009. o izricanju mera zabrane radi zaštite interesapotrošača, (konsolidovana verzija), Službeni list EU, L 110/30, 1.5. 2009, prevod direktive objavljen u Reviji za pravo osiguranja,br. 4/2012.7Direktiva Saveta br. 2004/113/EC od 13. decembra 2004.o primeni principa ravnopravnog tretmana muškaraca i žena uvezi sa korišćenjem usluga i prometom roba, prevod direktiveobjavljen u Reviji za pravo osiguranja, br. 2/2012.8Uredba Saveta (EC) br. 44/2001 od 22. decembra 2000. onadležnosti, priznavanju i izvršavanju presuda u građanskim itrgovačkim sporovima, OJ L 12, 16. 1. 2001, str. 1–38.koj uredbi I o merodavnom pravu 9 , različita prinudnapravila država članica ne dozvoljavaju prodaju proizvodaosiguranja na koje se primenjuju ista pravila u celojZajednici. Ta prepreka se može ukloniti PEUPO-m, akose on usvoji kao opcioni propis.Međutim, nisu svi ugovarači osiguranja, osiguranicii korisnici nadoknada iz osiguranja dodatnozaštićeni po „poluprinudnim” pravilima PEUPO.Odstupanja se dozvoljavaju u korist bilo koje strane,uključujući i osiguravača, kod ugovora o osiguranjuvelikih rizika u smislu direktiva o osiguranju. Definicijavelikog rizika od strane EU uvedena je tzv. direktivomo osiguranju druge generacije (ona je primenjenau čl. 13, st. 27 [definicije] Direktive 2009/138 o solventnostiII, a takođe i u čl. 7 Rimske uredbe I, 593/2008 omerodavnom pravu ugovornih obaveza koji se pozivana čl. 5, st. (d) Direktive 239/73 prve generacije, kojistav je dodat iz čl. 4 Direktive 88/357 druge generacije;takođe pogledati čl. 178 Direktive o solventnosti II) radizaštite ugovarača osiguranja u oblasti izbora merodavnogprava ugovora o osiguranju. Jedino ugovaračiosiguranja kod ugovora o osiguranju velikih rizikauživaju potpunu slobodu izbora merodavnog prava.Veliki rizici obuhvataju: a) klase osiguranja šinskihvozila željeznice, letelice, brodove, robu u prevozu,odgovornost avioprevoznika i odgovornost brodarakao i krediti i garancije kada se ugovarač osiguranjaprofesionalno bavi nekom industrijskom ilikomercijalnom delatnošću ili nekom od slobodnihzanimanja, pod uslovom da se rizici odnose natu delatnost. Veliki rizici takođe obuhvataju: b) klaseosiguranja kopnenih vozila, požara i elementarnihnepogoda, ostalu štetu na imovini, odgovornost izupotrebe motornih vozila, opštu odgovornost i ostalufinansijsku štetu, pod uslovom da ugovarač osiguranjapremašuje najmanje dva od sledeća tri limita: i) bilansstanja 6,2 miliona evra, ii) promet 12,8 miliona evra iiii) prosečan broj zaposlenih je 250.Zato se kriterijumi PEUPO u vezi sa okolnostimapod kojim ugovarači osiguranja, osiguranici i korisnicinadoknade iz osiguranja treba da uživajupovećanu i dodatnu zaštitu ne zasnivaju na prirodipravila PEUPO, jer kako je već rečeno sva pravila PE-UPO imaju za cilj zaštitu ugovarača osiguranja itd, većna prirodi rizika kao i na vrsti ugovarača osiguranjau vezi sa prirodom rizika. Drugim rečima, PEUPO jeusvojio kriterijume EU u pogledu ugovarača osiguranjaitd, koji treba da bude dodatno zaštićen, a što je izraženojedino u oblasti izbora merodavnog prava. Isto re-9 Uredba (EC) br. 593/2008 Skupštine Evrope i Saveta od 17.juna 2008 o merodavnom pravu ugovornih obaveza (Rim I), OJ L177, 4. 7. 2008, str. 6–16.33
34IOANNIS ROKASšenje je primenio i novi nemački Zakon o ugovoru oosiguranju od 1. 1. 2008, u čl. 210.2. PRAVILA O <strong>ZA</strong>ŠTITI UGOVARAČA OSIGU-RANJA, OSIGURANIKA I KORISNIKA KAO IZRAZIZBEGAVANJA „PRAVA JAČE STRANE U UGOVOR-NIM ODNOSIMA”Masovna prodaja proizvoda i paket / standardizovanihusluga, koja dovodi do uspostavljanja pružaocausluga u superioran ugovarački položaj u odnosuna klijenta, prisilio je zakonodavca da klijentu priznadodatna prava radi zaštite ravnoteže ugovora izmeđuugovornih strana. Važno je utvrditi koji klijent i pod kojimokolnostima se nalazi u slabijem ugovornom položajuu poređenju sa drugom stranom u obimu zbog kojegje potrebno priznati dodatna prava u korist klijentaradi izbegavanja situacija u kojima opšte tradicionalnopravo predviđa slabiju zaštitu u tom pogledu.Izražavanje principa izbegavanja prava jače straneu ugovoru predstavljaju pravila o zaštiti potrošačakoja su, pored ostalih, propisana pravom EU radi rešavanjatipičnih ugovornih situacija u kojima je položajklijent slab, kao što su pravila o „nepoštenim uslovimau potrošačkim ugovorima koje ugovorne strane nisusamostalno ugovorile.”Ovo i većina posebnih pravila EU koja predviđaju„lice koje istupa u svrhe koje su van njegovetrgovine, delatnosti ili zanimanja.dodatnu zaštitu slabije strane u masovnoj prodaji proizvodai standardizovanih usluga označavaju ovu stranupojmom „potrošač” i njega definišu kaoŠiroko raspotranjeno stanovište koncepta potrošačakao strane u ugovorima koju treba zaštititi dovodido opšteg razumevanja da je klijent sinonim za slabijustranu („princip zaštite slabije strane.”) Međutim, ovadefinicija ne obuhvata pravila koja predviđaju dodatnuzaštitu ugovaraču osiguranja koja su šira i ne zavise odgorepomenute opšte definicije potrošača. Ne samo daPEUPO i nemački Zakon o ugovorima o osiguranjuod 1. 1. 2008. uvode šire kriterijume u vezi sa time kojastrana treba da se smatra slabijom kod ugovora o osiguranju,već takođe i drugi zakoni o ugovorima o osiguranjukao što su francuski Zakonik o osiguranju, grčkiZakon o ugovoru o osiguranju i najnoviji, nacrt švajcarskogZakona o ugovoru o osiguranju. Međutim, jedinoPEUPo i nemački zakon uvode posebnu definiciju EUvelikih rizika dok ostali pravni sistemi u razlikovanju1/2013velikih i ne tako velikih komercijalnih rizika ne primenjujuisti koncept.Na primer, belgijski Zakon o ugovoru o osiguranjuod 25. 6. 1992 10 navodi da su sve njegove odredbe iuscogens, ali iz njih izuzima tzv. „necivilne rizike” i ovlašćujekralja da propiše izuzetke od imperativnog karakteraodredbi u određenim slučajevima. Članom 98, st. 2nacrta švajcarskog Zakona o ugovoru o osiguranju propisanoje da je osiguravač transportnih rizika izuzet odprimene imperativnih pravila tog zakona. Pored toga,čl. 99 istog zakona ovlašćuje Savezni Savet da propišeizuzetke od imperativnih normi u određenim vrstamaosiguranja. Isto rešenje predviđa i čl. 807, st. 1 poljskogGrađanskog zakonika. Prema čl. 33, st. 1 grčkog Zakonao ugovoru o osiguranju, osiguranje prevoza robe, osiguranjenepotrošačkih kredita ili garancijsko osiguranjekao i plovidbeno osiguranje i osiguranje avijacije izuzetisu od primene imperativnih normi tog zakona.3. ŠIRA DEFINICIJA POTROŠAČA U PRA-VU <strong>OSIGURANJA</strong> ZBOG JEDINSTVENOGPOLOŽAJA KLIJENTA <strong>OSIGURANJA</strong>Određeni broj zakona o ugovorima o osiguranju 11 ,posebno oni koji su novijeg datuma, predviđaju prinudnapravila koja služe zaštiti ugovarača osiguranjaitd, na primer, pravila koja propisuju ništavost nerazumnoteških sankcija u slučaju kršenja uslova osiguranja,kao što je gubitak osiguravajućeg pokrića, bez obzirašto ugovarači itd, potpadaju pod definiciju potrošačaiz propisa o potrošačima. Tako, osnovni koncept slabijestrane pod posebnim zaštitnim pravilima zakona ougovorima o osiguranju je delimično širi od definicijepotrošača po opštim pravilima propisa o potrošačima.Pored navedenog, neki tipični principi zaštite potrošača,koji su obuhvaćeni u brojnim propisima o potrošačima,kao što je period u kojem je moguće odustati odugovora i neke obaveze informisanja o proizvodima i10Član 67, st. 2 definiše civilne rizike kao one čija je vrednostosiguranog interesa 30 ili 965 miliona belgijskih franaka.11To je slučaj sa novim nemačkim Zakonom o ugovoru oosiguranju od 1. 1. 2008, koji na kraju poglavlja navodi odredbeu korist osiguranika koje su poluprinudne prirode. Paragrafikoji sadrže izuzetke su: 32, 42, 87, 112, 129, 171, 191 i 208. Dalje,nacrt švajcarskog Zakona o ugovoru o osiguranju sadrži u čl.98, st. 1 određeni broj odredbi koje su, izuzetno, dispozitivne ukorist osiguranika. U istom smeru i grčki Zakon o ugovoru oosiguranju samo u pet odredbi predviđa mogućnost da se od njihodstupi na štetu osiguranika. Italijanski Građanski zakonik (čl.1932) kao i austrijski Zakon o ugovoru o osiguranju (§§ 15a, 34a,68a, 72, 108, 115a, 158p, 178 i 178n) takođe predviđaju izuzetkeod svojih imperativnih pravila u određenim slučajevima.
1/2013Principi evropskog ugovornog prava osiguranja kao napredan i uravnotežen sistem zaštite...uslugama njihovih pružalaca, nalaze se u nekim zakonimao ugovoru o osiguranju.4. UGOVARAČ <strong>OSIGURANJA</strong>, OSIGURANIK IKORISNIK U STATUSU POTROŠAČA PREMAPROPISIMA EU I PEUPOU svakom slučaju, imamo dva nivoa zaštite:a. Svi ugovarači osiguranja, osiguranici, korisnicinadoknade iz osiguranja, izuzev gorenavedenih slučajeva(uključujući neke ili sve definicije velikih rizikaEU) koji bi se mogli nazvati„potrošača u smislu opštih propisa o potrošačima.”35Zato, pristup primenjen u zakonima o ugovoru oosiguranju u vezi sa primenom principa zaštite slabijestrane u ugovornim odnosima, razlikuje se od pristupaiz propisa o potrošačima. Pravilo je da svi ugovaračiitd, kada se radi o masovnoj prodaji, moraju da uživajudodatnu zaštitu kroz prinudna pravila uvedena zakonimao ugovoru o osiguranju, pod uslovom da ne spadajuu izuzetke po osnovu definicije velikih rizika. To je takođekoncept PEUPO.Ugovarači itd, uživaju dodatnu zaštitu po zakonimao ugovoru o osiguranju i PEUPO i onda kada oni ne ispunjavajuuslove da budu kategorizovani kao potrošačiu skladu sa gorenavedenom definicijom u potrošačkompravu. Pored potrošača po navedenoj definiciji, zakonimao ugovoru o osiguranju i PEUPO zaštićeni su i ostalipotrošači, uz primenu navedenog isključenja. Kada seradi o PEUPO, izuzeće je obuhvaćeno kriterijumimaEU o velikim rizicima dok ostali nacionalni zakoni ougovorima o osiguranju obuhvataju velike komercijalnerizike, ali ne po kriterijumima EU, uz izuzetak novog,nemačkog Zakona o ugovorima o osiguranju, kako jeveć rečeno. Sa druge strane, ugovarači osiguranja itd.koji potpadaju pod definiciju potrošača po potrošačkompravu, uvek uživaju dodatnu zaštitu pravila o potrošačima.Tako su ugovarači osiguranja itd, dodatnozaštićeni po pravilima o zaštiti potrošača jedino ako primenadoknadu iz osiguranja u svrhe van njihove trgovine,delatnosti i zanimanja. Međutim, PEUPO predviđagotovo celokupnu zaštitu koja postoji u propisima EU opotrošaču usluga u vezi sa uslugama osiguranja utolikošto sadrži opšte pravilo o zlonamernim klauzulama poDirektivi 93/13, period u kojem je moguće odustati odugovora i predugovornim dokumentima koje predajeosiguravač po Direktivi 2002/65. Zato PEUPO, obuhvatasva zaštitna pravila EU o potrošačima koja (naravno)se mogu primeniti na potrošača proizvoda osiguranja,iako to nije slučaj kada se radi o drugim zakonima ougovoru o osiguranju država članica koji ne sadrže svapravila EU o zaštiti potrošača. To vodi do razdvajanjadefinicije lica koja se želi štititi u nekoliko zakona o ugovoruo osiguranju, ali ne i u PEUPO.„potrošačima u smislu ugovornog pravaosiguranja.”On obuhvata ugovarača osiguranja itd, pravila ozaštiti predviđena zakonima o ugovoru o osiguranju iPEUPO, ib. svi ugovarači osiguranja itd, koji imaju dodatnekarakteristikeOn dodatno obuhvata na uopšten način ugovaračeosiguranja itd, pravila o zaštiti predviđena u celom PE-UPO.Nacionalni propisi u oblasti prava osiguranja, kaošto je novi švajcarski Zakon o ugovorima o osiguranjuiz 2011, novi nemački Zakon o ugovorima o osiguranjuiz 2008, grčki Zakon o ugovorima o osiguranju iz1997, italijanski, francuski i izraelski Zakon o ugovorimao osiguranju razlikuju pravila o zaštiti ugovaračaosiguranja itd, i ne dozvoljavaju nikakva ugovornaodstupanja na štetu ugovarača osiguranja itd, (poluprinudnenorme), bez obzira da li je ugovarač osiguranjazaključio osiguranje radi svojih profesionalnihpotreba (tj. bez obzira što on potpada pod definicijupotrošača) i dispozitivna pravila koja su neutralna idozvoljavaju takva odstupanja, iako PEUPO, kao što jerečeno, ne uvodi neutralna pravila već samo prinudnapravila koja uopšteno predviđaju zaštitu iz propisa EUo potrošačima za sve vrste ugovarača osiguranja itd, uzizuzeće velikih rizika.5. UGOVARAČI <strong>OSIGURANJA</strong>, OSIGURANICII KORISNICI <strong>OSIGURANJA</strong>Cilj nadzora osiguranja u EU je zaštita ugovaračaosiguranja i osiguranika (čl. 27, Direktive o solventnostiII), ali kriterijumi u pogledu toga ko bi trebalo dabude označen kao snažna strana u ugovoru, kada seradi o primeni pravila o velikim rizicima, su usmerenisamo na ugovarača osiguranja (čl. 13, br. 27 Direktiveo solventnosti II). Kao što je već rečeno, to je zato štoje definicija velikih rizika EU uvedena da bi se izuzeliugovarači osiguranja od ograničenja u pogledu merodavnogprava ugovora o osiguranju, i, zato se onijedino odnose na ugovornu stranu i van tog pravilaostavljaju osiguranika i / ili korisnika nadoknade iz osi-
IOANNIS ROKAS36guranja, kada se ta lica razlikuju od ličnosti ugovaračaosiguranja. Pored toga, radi prenosa portfelja osiguranja,zaštićeno lice prema pravu EU je ugovarač osiguranja,osiguranik i korisnik nadoknade iz osiguranja (čl.39, st. 6 Direktive o solventnosti II).Za punu primenu principa slobode ugovaranja, novinemački Zakon o ugovoru o osiguranju (§ 210 i paragraf10, čl. 2 Uvodnog zakona Zakonu o ugovoru o osiguranju)u potpunosti preuzimaju definiciju velikih rizikaEU. Konačno, Principi Evropskog ugovornog pravaosiguranja (čl. 1:102.3) primenjuju definiciju velikihrizika EU radi definisanja granice između slabe i snažneugovorne strane, izuzimajući obaveznu primenu svojihpravila u slučajevima ugovora o osiguranju koji potpadajupod navedeni koncept velikih rizika. Ugovarač osiguranja,osiguranik i korisnik nadoknade iz osiguranjasu „potrošači” u smislu PEUPO, osim ako ne spadaju uvelike rizike po definiciji EU propisa.6. REZULTAT1/2013Jasno je da je pitanje u vezi sa tim ko se smatra zaštićenimlicem i u kojem obimu, kao i pitanje nivoa zaštitekoji treba primenjivati po propisima EU o osiguranju izaštiti potrošača kao ni u modernim Zakonima o ugovoruo osiguranju, još uvek nije u potpunosti rešeno.Pored toga, u nekoliko država članica zakonima sepredviđaju dva nivoa dodatne zaštite slabije ugovornestrane u ugovorima o osiguranju: a) ugovarača osiguranja,osiguranika i korisnika naknade iz osiguranja,uz izuzetak velikih komercijalnih rizika koji ne morajunužno biti obuhvaćeni sličnom definicijom, b) ugovaračaosiguranja itd, koji dodatno potpada pod opštu definicijupotrošača.Princip Evropskog ugovornog prava osiguranjapredstavlja sveobuhvatno rešenje tog pitanja sajednim nivoom zaštitePreveo sa engleskog: prof. dr Slobodan JovanovićE-mail: nsbob@sezampro.rs
1/2013ARTICLES37Prof. dr Ioannis ROKAS Principles of European insurance contract law (PEICL) asa settled and balanced system of policyholder protectionUDC: 368:347.44(4-642EU)Received: 31. 12. 2013Accepted: 30. 1. 2013Scientific DebateAbstractWithin the framework of the Common Frame ofReference (CFR) of European Contract Law, whichaims at the creation of a more coherent Europeancontract law with common principles, terminology,and structure, PEICL is the specific contribution forinsurance contract law.PEICL is intended to serve as an Opt-in Instrumentfor parties contracting in an insurance contract, andpresents a net of mandatory rules introduced for theprotection of the policyholder. The binding nature ofsuch rules and their interplay with the national ruleson consumer protection and more specifically thedefinition of consumer, are discussed in this article.Keywords: Insurance contract law, mandatory rules,consumer protection, cross-border transaction ofinsurance products1. THE PRINCIPLE OF INSURANCECONTRACT LAW (PEICL)PEICL is the result of the work done and the workin progress by the Project Group «Restatement ofEuropean Insurance Contract Law», 1 which is aproject based on an initiative by a group of EuropeanAcademics aimed at the drafting of ‘Principles ofEuropean Insurance Contract Law’ which started in*Athens University of Economics & Business, BusinessAdministration Department, IKRP (Athens) Law Firm, e-mail:i.rokas@rokas.com.1Project Group “Restatement of European InsuranceContract Law”, established by Prof. Dr. Fritz Reichert-Facilides(†), LL.M. Chairman: Prof. Dr. Helmut Heiss, LL.M., Universityof Zurich, Residence and Bureau of the Group: University ofInnsbruck, Institute of Civil Law; available at: http://www.restatement.info/.1999 and joined the European Network of Excellenceon European Insurance Contract Law established in2005. PEICL’s principle constitutes a contribution to theCommon Frame of Reference 2 (CFR) of EuropeanContract Law. The CFR of contract law in the EU aimsat the creation of a more coherent European contractlaw (common principles, terminology, and structure).The Insurance Contract is included.The general part of the Insurance Contact Law,including general rules for all types of indemnityinsurance, as well as for all types of insurance of fixedsums, has been already published and commentedin 2009 by a special edition edited by members ofthe Restatement Group that constitute the DraftingCommittee. The rest of the work, including specialrules for individual branches of insurance, beginningwith life assurance (including collective agreements)and liability insurance, is now ongoing and tomorrowas well as the day after a workshop of the RestatementGroup is taking place for that purpose, in this city.PEICL rules are translated into all EU languagesand into Korean, Japanese and Turkish.PEICL is intended to serve as a draft OptionalInstrument of European Insurance Contact Law.It shall apply when the parties, notwithstanding anylimitations of choice of law under private internationallaw, have agreed that their contract shall be governedby them. If the parties conclude to take advantageof PEICL, its rules shall apply as a whole and noexclusions or particular provisions shall be allowed.The PEICL rules present a net of mandatory rulesintroduced for the protection of the policyholder.Actually, almost all of the rules are “semi – mandatory”meaning that derogation shall be allowed only for thebenefit of the policyholder, insured or beneficiary.2Common Frame of Reference, Chapter III, Section IX,Insurance Contract, Status 1 August 2009, available at: http://www.restatement.info/, 27. 1. 2013.
IOANNIS ROKAS38They are not aiming to present a complete and unifiedEuropean Insurance Contract Law. Member Statesapplicable law still applies as long as the policyholder’s,insured’s or beneficiary’s rights granted by PEICL arenot in detriment. PEICL in case it will be adopted as anEU Opt Regulation gives the possibility for insuranceproducts to be sold cross-border within the EU withoutbeing necessarily adapted to the mandatory rules ofthe Member States’ applicable law. The Member Statesimpose different mandatory rules of their InsuranceContract Law and this is an obstacle for creating aEuropean insurance product, i.e a policy governedby the same rules being able to be sold in all MemberStates. Nowadays, despite the implementation ofInsurance Directives on freedom of establishment,freedom of services and passport rules, the ConsumerProtection Directives (in particular, on distancemarketing of consumer financial services 3 , UnfairContract Terms 4 and Unfair Commercial Practices 5 ),the Injunctions 6 and Gender 7 Directives, the Brussels IRegulation on jurisdictions 8 , and the Rome I Regulation3Directive 2002/65/EC of the European Parliament andof the Council of 23 September 2002 concerning the distancemarketing of consumer financial services and amending CouncilDirective 90/619/EEC and Directives 97/7/EC and 98/27/EC, OJL 271, 9. 10. 2002, p. 16–24.4Council Directive 93/13/EEC of 5 April 1993 on unfairterms in consumer contracts, OJ L 95, 21. 4. 1993, p. 29–34as amended by the Directive 2011/83/EU of the EuropeanParliament and of the Council of 25 October 2011 on consumerrights, amending Council Directive 93/13/EEC and Directive1999/44/EC of the European Parliament and of the Council andrepealing Council Directive 85/577/EEC and Directive 97/7/EC of the European Parliament and of the Council – Article 32:Amendment to the Council Directive 93/13/EEC of 5 April 1993on unfair terms in consumer contracts by the new Art. 8a.5Directive 2005/29/EC of the European Parliament and of theCouncil of 11 May 2005 concerning unfair business-to-consumercommercial practices in the internal market and amendingCouncil Directive 84/450/EEC, Directives 97/7/EC, 98/27/ECand 2002/65/EC of the European Parliament and of the Counciland Regulation (EC) No 2006/2004 of the European Parliamentand of the Council (‘Unfair Commercial Practices Directive’), OJL 149, 11. 6. 2005, p. 22–39.6Directive 2009/22/EC of the European Parliament and ofthe Council of 23 April 2009 on injunctions for the protection ofconsumers’ interests, OJ L 110, 1. 5. 2009, p. 30–36.7Council Directive 2004/113/EC of 13 December 2004implementing the principle of equal treatment between men andwomen in the access to and supply of goods and services, OJ L373, 21. 12. 2004, p. 37–43.8Council Regulation (EC) No 44/2001 of 22 December2000 on jurisdiction and the recognition and enforcement ofjudgments in civil and commercial matters, OJ L 12, 16. 1. 2001,p. 1–38.1/2013on applicable law 9 , the different mandatory rules of eachof the Member States do not allow the sale of a policygoverned by the same rules for all of the Union. Thisobstacle can be put aside by the PEICL, if it was adoptedas Opt Regulation.However not all policyholders, insureds andbeneficiaries are extra protected under PEICL’s “semi– mandatory” rules. Derogation shall be allowedto the benefit of any party, including the insurer, incontracts covering large risks within the meaning ofInsurance Directives. The EU notion of large risk hasbeen introduced by the so called second generationInsurance Directive (it is now included in article13 para. 27 [definitions] of the Directive 2009/138[Solvency II] and has been adopted by article 7 of RomeI Regulation 593/2008 [on applicable law to contractualobligations] which refers to article 5 para. (d) of thefirst generation Directive 239/73 which para. has beenadded by the second generation Directive 88/357 article4; see also, article 178 of Solvency II) in order to protectpolicyholders as far the choice of law applicable to theinsurance contract is concerned. Only policyholdersin contracts covering large risks enjoy full freedom ofchoice as to the applicable law.Large risks include a) insurance classes of railwayrolling stock, aircraft, ships, goods in transport,aircraft liability, and liability for ships as well as creditand suretyship where the policyholder is engagedprofessionally in an industrial or commercial activityor in one of the liberal professions and the risksrelated to such activity. Large risks include also b)insurance classes land vehicles, fire and natural forces,other damage to property, motor vehicle liability,general liability and miscellaneous financial loss,under the condition that the policyholder exceedsthe limits of at least two of the following criteria: i) abalance-sheet 6.2 mio €, ii) turnover 12.8 mio € and iii)average number of 250 employees.Thus the criteria of PEICL as to the circumstancesunder which the policyholders, insureds andbeneficiaries are worthy of enjoying increased andextra protection are not based on the nature of thePEICL rule, since as said all the PEICL rules aim toprotect policyholders etc, but on the nature of therisk as well as on the profile of the policyholder inconjunction to the nature of the risk. In other words,PEICL adopted the EU criteria as to which policyholderetc., is worth being extra protected – which areexpressed only in the applicable law issues – to thewhole of its rules and the same has been done by the9Regulation (EC) No 593/2008 of the European Parliamentand of the Council of 17 June 2008 on the law applicable tocontractual obligations (Rome I), OJ L 177, 4. 7. 2008, p. 6–16.
1/2013Principles of European insurance contract law (PEICL) as a settled and balanced system...new German Insurance Contact Act dated 1. 1. 2008para. 210.2. POLICYHOLDER, INSURED ANDBENEFICIARY PROTECTION RULESAND CONSUMER PROTECTION RULESAS AN EXPRESSION OF AVOIDANCE OF“THE STRONGER PARTY’S RIGHT INCONTRACTUAL RELATIONS”The mass sale of products and packaged/standardized services, resulting in the placement of theprovider to a superior contractual position towards thecustomer, has forced the legislator to grant to the latterextra rights, in order to safeguard the balance of thecontract between the parties. It is important to identifywhich customer and under what circumstances is in theweaker contractual position in comparison with itscounterparty to the extent that it is worth introducingextra rights in favor of the customer in order to avoidsituations where the general traditional law providespoor protection in this regard.The expression of the principle of the avoidanceof stronger party’s right in contractual relations isthe consumer protection rules which are provided,among others, under EU law in order to address typicalcontractual situations, whereby the position of thecustomer is weak, such as the rules on «unfair terms inconsumer contracts which have not been individuallynegotiated».This and most of the special sets of EU rules whichintroduce extra protection for the weaker party in masssale contracts of products and standardized servicesdenotes this party as “consumer” and define such termas.”the person who acts for purposes which are outsidehis trade, business or profession”.The widespread perception of the consumer conceptas the party in contracts who needs to be protectedleads to the common understanding that the consumeris synonymous with the weaker party (“principle ofthe protection of the weaker party”). However, thisdefinition does not include the rules which grant extraprotection to the policyholder which are broader andare not depended on the above mentioned commonconsumer definition. Not only PEICL and the GermanInsurance Contact Act dated 1. 1. 2008 introducebroader criteria as to which is the weaker party into aninsurance contract, but also other national insurancecontract acts such as the French Code des Assurancelaw, the Greek law on insurance contract and the veryrecent draft Swiss Insurance Contract law. However,only PEICL and the German Insurance Contact Actintroduce the specific EU notion of large risks whileother jurisdictions in making the distinction betweenlarge and not large commercial risks do not apply thesame concept. E.g. the Belgian Insurance Contract Actof 25. 6. 1992 10 characterises all of its provisions as iuscogens but exempts the so-called non “simple risk” andin addition empowers the King to introduce exceptionsof the mandatory character in specific cases. The article98 par. 2 of the draft Swiss Insurance Contract Actprovides that the Transport Insurer is exempted fromits mandatory application of its rules. In addition,article 99 of this Act empowers the Federal Council ofthe Country to introduce exceptions of the mandatorycharacter in specific branches of insurance. In the samedirection is article 807 par. 1 of the Polish Civil Code.According to article 33 par. 1 of the Hellenic InsuranceContract Act, the insurance for the carriage of goods,non consumer credit insurance or guarantee insuranceas well as marine or air insurance are exempted fromthe mandatory character of the provision of this Act.3. THE <strong>BR</strong>OADER SCOPE OF THE NOTIONOF CONSUMER IN INSURANCE LAW DUE TOTHE UNIQUE POSITION OF THE INSURANCECUSTOMERA number of ICAs 11 , in particular the modern ones,introduce mandatory rules which serve the protectionof the policyholder etc., for example, rules which effectthe avoidance of unreasonably hard sanctions in case ofbreach of terms and conditions like the loss of coverage,regardless if policyholders etc., fall under the definitionof consumer in the common consumer legislation.So, the underlying concept of the weaker party10Article 67 par. 2 characterizes as simple risks those whichthe value of the insured interest is 30 or 965 mio BF.11This is the case with the new German ICA, dated 1. 1.2008, which characterises by the end of its chapter the provisionsincluded as semi mandatory in favour of the insured. Theparagraphs which include the exceptions are the following: 32,42, 87, 112, 129, 171, 191and 208. Further, the draft Swiss ICAprovides in article 98 par. 1 a number of its provisions, whichexceptionally are non mandatory in favour of the insured. Inthe same direction the Greek ICA provides five cases of itsprovisions, which can be amended exceptionally to the detrimentof the insured. The Italian Civil Code (article 1932) as well as theAustrian ICA (§§ 15a, 34a, 68a, 72, 108, 115a, 158p, 178 and178n) also provide exceptions in specific cases they regulate fromthe mandatory character of their provisions.39
IOANNIS ROKAS40under the special protective rules of ICAs is partiallybroader than the definition of the consumer underthe common consumer legislation. In addition, sometypical principles of consumer protection, which areincluded in many pieces of consumer legislation, suchas the cooling off period and some information dutiesof products and services providers, are introduced in anumber of ICAs.4. POLICYHOLDER, INSURED ANDBENEFICIARY, QUALIFIED AS CONSUMERACCORDING TO EU COMMON CONSUMERLEGISLATION AND PEICLThus, the approach of ICAs regarding theimplementation of the principle of the weaker party’sprotection in contractual relations, differs from theapproach of consumer legislation. The rule is thatall policyholders etc., when it comes to mass sales,must enjoy an extra protection by mandatory rulesintroduced by ICAs, as far as they do not fall under thelarge risks exceptions. That’s the concept of the PEICLalso.Policyholders etc., enjoy the extra protectionunder ICAs and PEICL, even if they do not qualify asconsumers pursuant to the above mentioned consumerlaw definition. Not being consumer under the saiddefinition, they however are protected by ICAs rulesand PEICL, subject to the said exception. As regardsto PEICL the exception is included in the EU criteriaof large risk while other national ICAs include largecommercial risks but not under the EU criteria, withthe exception of the new German ICA as alreadymentioned. On the other hand, policyholders etc., whofulfil the definition of consumer under consumer law,always enjoy the additional protection of the consumerrules. Thus, policyholders etc., are additionallyprotected under the consumer protection rules, onlyif they receive the insurance benefit for purposesoutside their trade, business and profession. However,PEICL includes almost all of the protection grantedby EU legislation on consumer of services related tothe insurance services as far as it includes the generalrule of abusive clauses modelled on Directive 93/13, thecooling off period and the pre contractual documentsto be provided by the insurer modelled on Directive2002/65. Thus PEICL generally includes all protectiveEU consumer rules which (of course) can be appliedto the customer of an insurance product while this isnot the case as regard to other ICAs of Member Stateswhich does not cover all the EU consumer protectiverules. This leads to a split of the notion as to the person1/2013who is worth being protected in several ICAs, but notin PEICL.In any case, we face two grades of protection:a. any policyholder insured, beneficiary, except forthe cases mentioned above (including some or all of theEU notion as to large risks) who could be called“consumer within the meaning of insurancecontract law”.It includes the policyholder etc., protection rulesprovided by ICAs and PEICL.andb. any policyholder etc., who has the additionalcharacteristic of“consumer within the meaning of commonconsumer legislations”.It further, generally includes the policyholder etc.,protection rules provided by the entire PEICL.National insurance law legislation, such as thenew Swiss ICA (2011), the new German ICA (2008),the Greek ICA (1997), the Italian ICA, the FrenchICA, the Israeli ICA distinguish between rules whichare set for the protection of the policyholder etc.,and do not allow any contractual deviation to thedetriment of the policyholder etc., (semi mandatoryrules), regardless whether the latter purchased theinsurance with the purpose to cover professionalneeds, (i.e regardless if it falls within the definition ofconsumer) and non-mandatory rules which are neutraland allow such deviation, while PEICL, as said, doesnot introduce neutral rules but only mandatory rulesand generally includes the protection given by the EUconsumer legislation for all policyholder etc., with theexception of large risks.5. POLICYHOLDER, INSURED BENEFICIARIESThe EU aim of insurance supervision is theprotection of the policyholder and the insured (article27, Solvency II), but the criteria as to who shouldbe termed as the strong party in the contract, whenit comes to the application of the large risks rule, isfocused on the policyholder only (article 13, nr. 27 ofSolvency II). As already said, this is because the EUnotion of large risks is introduced in order to exemptpolicyholders from restrictions as to the applicable
1/2013Principles of European insurance contract law (PEICL) as a settled and balanced system...law that governs the insurance contract, and, thus,they only refer to the contacting party and leave outsidethe rule the insured and/ or the beneficiary, where thesediffer from the policyholder. In addition, for the purposeof insurance portfolios’ transfer, the protected personaccording to EU law is the policyholder, the insuredand the beneficiary (article 39, par. 6 of Solvency II).For the full application of the principle of freedom ofcontracts, the new German ICA (§ 210 VVG and article10 Abs 1.S. 2 Einf. Ges. zum VVG) totally adoptedthe EU notion of large risks. Lastly, the Principle ofEuropean Insurance Contract Law (article 1: 102 3)applies the EU’s notion of large risks in order to definethe borderline between the weak and the strong party,exempting the mandatory application of its rules incases of insurance contracts falling under the said largerisks concept. Policyholder, insured and beneficiary arethe “consumer” within the meaning of PEICL, unlessthey fall under the EU definition of large risks.6. RESULTIt is clear, that the issue as to who is the protectedperson and to what extent, as well as the issue of thegrades of protection that should be followed underthe EU insurance and consumer legislation and undermodern ICAs, have not been completely settled. Inaddition in several Member States laws, two grades ofthe weaker party’s extra protection are being faced in aninsurance contract: a) the policyholder’s, insured’s andbeneficiary’s, with the exception of large commercialrisk, who might not be necessarily defined in a similarway, and b) the policyholder’s etc., who falls additionallyunder the common definition of consumer.The Principle of European Insurance Contract Lawpresents a complete settlement of that issue withone grade of protectionSUMMARY41If PEICL is adopted as an EU Opt-in Regulation, itwill provide the possibility for insurance products to besold across the EU without being necessarily adaptedto the mandatory rules of the Member States’ nationallaws. The differing approaches in national consumerprotection laws can thus be left aside and in that wayremove an important obstacle of the transborder salesof insurance products.
42ČLANCI1/2013Prof. dr Peter HAUSER Uzbunjivanje: šansa ili opasnost? – nove tendencije u EvropiUDK: 654.92:342.722(4)Primljen: 18. 2. 2013.Prihvaćen: 23. 2. 2013.Pregledan naučni radApstraktJoš od 2002. godine propisi u SAD zahtevali su primenuprocedura za uzbunjivače u javnim akcionarskimdruštvima kao i sprovođenje njihove zaštite. Poreskiorgani SAD uspostavili su 2006. godine sistem nagrađivanjauzbunjivača. Pravila SAD u vezi sa telefonskimlinijama za uzbunjivače proširila su se i na Evropu.Evropske države obavezuju međunarodne i EU institucijena donošenje zakona o zaštiti i procedurama zauzbunjivače. O sistemu nagrađivanja još se diskutuje.Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu da slobodaizražavanja predstavlja tekovinu veće vrednosti odreputacije poslodavca. Evropski propisi o zašiti podatakaštite prava osumnjičenog lica kao i prava uzbunjivača.Neophodno je razmotriti evropski program za uzbunjivačekoji prioritet daje internom uzbunjivanju. Jasneprocedure treba da zaštite uzbunjivača koji postupa udobroj veri kao i prava osumnjičenog lica i organizacije.Javno uzbunjivanje treba da se štiti samo u izuzetnimslučajevima, onda kada je ugrožen javni interes i poduslovom da se ono štiti za prijavljivanje samo državnimorganima. Prijavljivanje medijima i političkim funkcionerimaje opasno jer je moguća neadekvatna upotrebainformacija. Uzbunjivanje iz finansijskih motivaje nemoralno a nagrađivanje sumnjivo. Uzbunjivanjepredstavlja priliku u borbi protiv korupcije i kriminalasa opasnošću pokretanja lažnih optužbi, nemoralnimmotivima i nemoralnom upotrebom informacija. Radiizbegavanja ovih opasnosti, neophodno je doneti određenepropise.Ključne reči: uzbunjivanje, zaštita uzbunjivača, zaštitapodataka, zaštita osumnjičenog, zaštita poslodavca,nagrađivanja uzbunjivača, ljudska prava*Član Odbora menadžera „Collegialität VersicherungsvereinPrivatstiftung and Collegialität Privatstiftung” iz Beča, predavačna kursevima o osiguranju na Univerzitetu „Johannes Kepler” uLincu i na Univerzitetu za ekonomiju u Beču, naučni saradanikna Zapadnomađarskom univerzitetu „Šopron”, Fakultet zaekonomiju. Eletronska adresa je: hauser.peter@gmx.at.1. UVODOvaj vek započeo je skandalima u kompanijama„Enron” i „WorldCom”, preko uzbunjivača koji su postalipoznati i po tome što su imali problema sa svojimradnim mestima. Zakon Šarbana i Okslija (SarbanesOxley Act, dalje u tekstu: ZŠO) 1 uveo je zaštitu uzbunjivačai obavezao javna akcionarska društva u SAD dapredvide procedure za uzbunjivače. Primena tih procedurau evropskim društvima kćerkama američkih akcionarskihdruštava doveo je do problema sa evropskimpropisima o zaštiti podataka i radu u različitim državama,zbog čega se posebna pažnja mora posvetiti pravimaosumnjičenih lica i pravu na integritet poslodavaca.Posle bankrotstva kompanije „Lehman Brothers”, američkikongres ustanovio je obavezu Komisije za hartijeod vrednosti na finansijsko nagrađivanje.Razne aktivnosti u Evropi predmet su diskusija o donošenjuEvropskog pravnog okvira o zaštiti uzbunjivačakako bi bilo lakše uspostaviti procedure i finansijsko nagrađivanjeuzbunjivača. Evropski sud za ljudska pravanedavno je ustanovio da pravo slobode izražavanja uizvesnim okolnostima može da postoji iznad prava poslodavacau vezi sa njegovim pravom na zaštitu reputacijei lojalnošću zaposlenog.U ovom radu se opisuje razvoj u SAD i nove tendencijeu Evropi. Neki rezultati autorovog teorijskogistraživanja u 2007. 2 godini trebalo bi da upotpune literarnoistraživanje. Autor će razviti osnovne postavkenovog pravnog okvira za uzbunjivače i na kraju će datisvoje viđenje rešenja sledećeg pitanja: Da li su uzbunjivanjei njegova zaštita prihvatljiva prilika u borbi protiv1107-mi Kongres SAD, drugo zasedanje, 23. januar 2002.godine. Zakon o zaštiti investtitora unapređenjem istinitosti ipouzdanosti korporativnih informacija dostavljenih u skladusa propisima o hartijama od vrednosti i u druge svrhe. – ZakonŠarban Oksli iz 2002, H.R. 3763.2Hauser, Peter. “Die Stellung der Internen Revisionin der österreichischen Versicherungswirtschaft undihre Zukunftstendenzen einschließlich der Rolle imWhistleblowingprozess”, IIA Austria 2008, str. 147–155.
1/2013korupcije, nezakonito ponašanje i kriminal, ili da li suopasnosti u vezi sa zaštitom podataka uopšte i zaštitomeventualnih nezakonitih radnji osumnjičenih lica i organizacijaveća od koristi koja se može ostvariti prijavljivanjem?2. DEFINICIJENajzastupljenija definicija uzbunjivanja datira iz1985. godine i ona je, u nešto izmenjenoj formi, i danasneprevaziđena. Autori Nir i Miceli definišu uzbunjivanjekao „prijava bivših ili postojećih pripadnika organizacijepod kontrolom svojih poslodavaca nezakonitih,nemoralnih ili nelegitmnih postupaka licima iliorganizacijama koje bi mogle da pokrenu odgovarajućipostupak.” 3 „Transparency International” je prihvatioistu definiciju na uopšteniji način. Po toj definiciji uzbunjivanjeje „prijava informacija o pretpostavljenom nezakonitomponašanju ili opasnosti u nekoj organizaciji,fizičkim ili pravnim licima za koje se veruje da mogu dapokrenu odgovajući postupak.” 4 Uopštenija definicijaobuhvata takođe prijave lica u vezi sa organizacijom ukojoj nisu zaposleni.Problematično ponašanje se odnosi na kriminal„belih kragni”, korporativno kriminalno i nezakonitoponašanje. U nedavnoj definiciji uzbunjivanja, problematičnoponašanje nije se ograničavalo samo na nezakonitoponašanje već i na nemoralne i nelegitimnepostupke, kao što su prikrivanje resursa ili arbitrernostprilikom otpuštanja. 5Interno uzbunjivanje predstavlja prijavu pripadnikaorganizacije ili lica u sklopu organizacije svih problematičnihponašanja u nekoj organizaciji njenoj upravi. 6Moje istraživanje u austrijskoj industriji osiguranja 7 pokazaloje da je prijavljivanje direktno nadređenom licuželelo 88% učesnika u anketi kao tački kontakta uzbunjivača.Sledećem nivou nadređenih lica prihvatilo je75% anketiranih, 68% bi prihvatilo da to bude internaUzbunjivanje: šansa ili opasnost? – nove tendencije u Evropirevizija, 64% da to bude član Upravnog odbora, a samo50% da to bude generalni (izvršni) direktor. 8Javno uzbunjivanje predstavlja prijavljivanje problematičnogponašanja u organizaciji organu van organizacijeili javnosti. Istraživanje u poslovanju austrijskogosiguranja pokazalo je da 87% nije prihvatalo da prijavuvrši javnosti ni po koju cenu, 63% je negiralo mogućnostda prijavu vrši organu nadzora osiguranja dok je58% prijavu ne bi podnelo eksternom revizoru. 9U brojnim definicijama, javni uzbunjivač pokušavada prijavu prvo izvrši unutar svoje organizacije. Kadapropadnu interni pokušaji da se problematično ponašanjeispravi, javno prijavljivanje je trajni proces iz uglaubzunjivača. Savršen primer za ovu teoriju je ŠeronVotkins, uzbunjivač u slučaju kompanije „Enron.” Onaje prvo napisala pismo na adresu generalnog (izvršnog)direktora (interno uzbunjivanje), da bi se, pošto je sa sadržinomnjenog pisma upoznata javnost, svedočila predKongresom SAD (javno uzbunjivanje). 10Moje je istraživanje pokazalo da opredelenje izmeđuinternog i javnog uzbunjivanje nije stvarno mogućepodeliti jedno od drugog. Samo 9% anketiranih je prihvatiloda prijavu izvrši savetu zaposlenih, 23% je prihvatiloda pored takvog načina prijave, izvrši i prijavunekom iz lanca uprave. Oni koji bi prijavu izvršili saveturadnika, njih 36% bi to učinilo samo u posebnim okolnostimadok 32% to ne bi uopšte učinilo.Kada se radi o prijavljivanju predsedniku Nadzornogodbora 11 samo 4% bi u svim slučajevima samo njemu,17% bi prijavu učinilo njemu ali pod uslovom da jeprijava izvršena i nekome od rukovodilaca, 42% bi prijavuučinilo pod posebnim okolnostima, a 37% ne bi niu jednom slučaju prijavljivali predsedniku Nadzornogodbora. Prema opštem shvatanju, Savet radnika i Nadzorniodbor su deo interne organizacije, ali odgovornalica iz austrijske industrije osiguranja imala su drugačijistav. Preciznije, 46% članova Upravnih odbora nije prihvatiloda se prijavljivanje vrši Savetu radnika, dok je52% odbilo mogućnost da se prijava vrši predsednikuNadzornog odbora. 12433Miceli, Marcia STR., Near, Janet STR. & Dworkin, TerryMorehead. (2008) Whistleblowing in Organizations, LEA’sOrganization an Management Series, Routledge Taylor & FrancisGroup, New York, str. 6.4Transparency International, Recommended draft principlesfor whisteleblowing legislation, 2009, dostupno na: www.transparency.org, 13. 2. 2013.5Miceli et al. Isto, str. 4–5.6Aschauer, Paula, Whistleblowing im Arbeitsrecht, LindeVerlag Wien, 2012, str. 34.7Hauser. Isto, str. 250–252.8Pre sprovođenja ankete 1.276 internih revizora, eksternihrevizora, članova Nadzornog odbora, članova Odboramenadžera, registrovanih menadžera i menadžera društavakćerki zamoljeno je učestvuje u anketi, ali je samo 22% ili 273njih pristalo.9Hauser. Isto, str. 252.10Miceli et al. Isto, str. 8.11U austrijskom dualnom sistemu uprave privrednihdruštava „Upravni odbor” je negde između „Odbora menadžera”sa glavnim izvršnim direktorom na čelu i „Nadzornog odbora.”12Hauser. Isto, str. 250–252.
PETER HAUSER443. SITUACIJA U VEZI SAUZBUNJIVANJEM U SADČasopis Time je 2002. godine objavio tri uzbunjivačaza kandidate za „Ličnost godine.” To su bili Šeron Vatkinsiz kompanije „Enron”, Sintija Kuper iz kompanije„WorldCom” i Kolin Rouli iz „FBI” koji su prijave podneliorganima u svojim kompanijama. 13 Sintija Kuper,šef interne revizije, direktno je prijavu o svojim sumanjamau vezi sa knjiženjem izvršila izvršnom direktorufinansija. Izvršni direktor za finansije i eksterni revizornegirali su njene osnovane sumnje, dok je izvršni direktorza finansije zabranio bilo kakvu istragu. SintijaKuper je nastavila sa svojim prikrivenim radom i prijavilarezultat revizorskoj komisiji. To je bio početak krajakompanije „WorldCom.” 14 Priča o damama uzbunjivačimabila je važna za nov razvoj i istragu u vezi sa uzbunjivanjem,poslovnim moralom, računovodstvenimi revizorskim principima, odgovornosti eksternih, kaoi internih revizora.Kongres SAD je 2002. godine doneo ZŠO kao odgovorna skandale koji su se desili početkom ovog veka.Autor se u ovom radu bavi samo propisima o proceduramaza uzbunjivanje (ZŠO, čl. 301/4) i zaštitom uzbunjivača(čl. 806). ZŠO se primenjujje na sve kompanijekoje izdaju bilo kakve hartije od vrednosti koje su ilibi trebale da se registruju na Berzi hartija od vrednostiSAD. 15 ZŠO se takođe primenjuje na društva kćerketih kompanija sa sedištem u i van SAD. Odredba čl. 4/1„svaka revizorska komisija izdavaoca hartije od vrednostiima obavezu da uspostavi procedure za A) prijem,čuvanje i rukovanje prigovorima izdavaoca hartja odvrednosti u vezi sa knjiženjem, internim kontrolamaračunovodstva ili ptianjima revizije; i B) poverljive ianonimne prijave zaposlenih u kompaniji izdavaocahartija od vrednosti o sumnjama u vezi sa spornimknjiženjima ili revizijom”, prouzrokovala je probleme unekoliko nacionalnih pravnih sistema u Evropi kao i usistemu „common law” EU, posebno u vezi sa zaštitompodataka. Član 806 ZŠO nosi naslov: „Zaštita zaposlenihu javnim akcionarskim društvima koji pruže dokazza prevaru.” Kompanija, „ne može osloboditi funkcije,smeniti, suspendovati, pretiti, uznemivarati ili na druginačin diskriminisati službenika, zaposlenog, ugovarača,podugovarača ili zastupnika kompanije u odnosu13Lacayo Richard, Ripley Amanda, Persons of the Year2002. “The Whistleblowers”, Time Magzine, December 30, 2002,dostupno na: www.time.com, 30. 1. 2013.14Cooper, Cynthia. (2008) Extraordinary Circumstances.The Journey of a Corporate Whistleblower, John Wiley & Sons,Hoboken NJ.15Američki Zakon o berzi hartija od vrednosti iz 1934, čl. 3,15 U.S.C. 78c.1/2013na zaposlenog u pogledu uslova ugovora o radu i tozbog neke nezakonite radnje koju je izvršio zaposleni”samo zbog davanja informacije ili pružanja pomoći uistrazi o nekoj radnji za koju zaposleni osnovano smatrada predstavlja kršenje ZŠO, pravila Komisije za hartijeod vrednosti SAD ili bilo kojeg saveznog zakona SADu vezi sa prevarom na štetu akcionara. Informacija ilipomoć se mora pružiti Saveznom nadzornom organuili organu unutrašnjih poslova, svakom članu komisijeKongresa, licu koje ima nadzorna ovlašćenja premazaposlenom ili lcu koje radi kod poslodavca koji imaovlašćenje da sprovodi istragu, otkriva ili prekida problematičnoponašanje.ZŠO je propisao procedure uzbunjivanja i zaštiteuzbunjivača, dok je Zakonik o porezima predvideo nagradeuzbunjivačima. Poreska uprava SAD, nadležna zanaplatu i razrez poreza, isplaćuje nagrade licima kojaukazuju na lica koja ne plate dugujuću poresku obavezu.Ako je dobijena informacija bila od koristi Poreskojupravi ona može nagraditi uzbunjivača. U zavisnostiod naplaćene sume, nagrada može da iznosi i do 30%. 16Poreska uprava štiti identitet uzbunjivača „u najvećommeri propisanoj zakonom.” Ako sud naloži otkrivanjeidentiteta, Poreska uprava ima obavezu da to učini. 17Potpredsednik direkcije za finansije kompanije„Lehman Brothers” je u maju 2008. godine obavestioupravu i u razgovoru sa eksternim revizorom istakaoproblematične poslove, koje su kasnije poslužile kao osnovaza upravne kazne i odštetne zahteve sudskog istražiteljaprotiv članova uprave i eksternog revizora. 18 Ujunu 2008, uzbunjivač je izgubio posao u sklopu planatehnološkog viška kompanije što zvanično nije imalonikakve veze sa njenim prijavljivanjem problematičnogponašanja. 19Odgovor Kongresa SAD na skandal zbog bankrotstvakompanije „Leman Braders” bilo je donošenje ZakonaDod–Frenk 2010. godine. 20 Ovaj zakon propisao16Američki Zakonik o porezima, čl. 7623(a) i 7623(b).17“IRS – Whistleblower – Informant Award”, dostupno na:www.irs.gov/whistleblower-informant-award, 1. 9. 2012.18Valukas, Anton R. “Report of the examiner in re LehmanBrothers Holding Inc. et al”, United States Bankruptcy CourtSouthern District of New York, Chapter 11, Case No. 08-13555(JMP) , Volume 1, Section I 15–27.19Clark, Andrew. “Lehman whistleblower lost job weeks afterraising alarm. Auditor Ernst & Young blamed for taking virtuallyno action. Bank accused of laying off Mathew Lee in retaliation”,The Guardian, March 16 2010, available at: www.guardian.co.uk.20111-ti Kongres SAD, drugo zasedanje, 5. 1. 2010. Zakono unapređenju finansijske stabilnosti SAD povećanjemodgovornosti i transparentnosti u finansijskom sistemu, da sespreče slučajevi „suviše velik da bi propao”, o zaštiti američkihporeskih obveznika sprečavanjem budžetskih izdataka za pomoć,o zaštiti potrošača od zlonamerne prakse u pružanju finansijskih
1/2013je pravila za nagrađivanje uzbunjivača i ponovio pravilao zaštiti uzbunjivača. Zakon definiše uzbunjivačakao pojedinca koji daje informaciju Komisiji za hartijeod vrednosti u vezi sa kršenjem zakona o hartijama odvrednosti. Komisija za hartije od vrednosti ima obavezuda uzbunjivaču isplati nagradu, ako je informacija doprinelapokretanju sudskog ili upravnog postupka čijije ishod bilo izricanje novčane kazne veće od 1.000.000dolara. 21 Informacija mora da potiče od nezavisnogznanja ili analize uzbunjivača, mora da bude nepoznataKomisiji za hartije od vrednosti, ne sme isključivo poticatiiz rasprava u sudskom ili upravnom postupku, vladinogizveštaja, saslušanja, revizije ili istrage i ne sme dapotiče iz vesti medija. Nagrada se ne isplaćuje uzbunjivačimakoji su do informacije došli u svojstvu člana, rukovodiocaili zaposlenog kod nadzornog organa, u Ministarstvupravde, nezavisne regulatorne organizacije,Odbora za nadzor računovodstva javnih akcionarskihdruštava ili organa unutrašnjih poslova. Takođe pravona nagradu nema uzbunjivača koji je osuđivan za privredneprestupe, uzbunjivač koji želi da bude nagrađenkao i oni uzbunjivači koji su informacije dobili tokomvršenja revizije finansijskih izveštaja, a koja se i inačesprovodi na osnovu propisa o hartijama od vrednosti.Nagrada može da iznosi do 30% od iznosa novčane kazne.22 Uzbunjivač nema pravo na nagradu ako je znaoili namerno dao lažnu, izmišljenu ili prevarnu izjavu iliprezentaciju ili ako se koristi lažnim pismenom ili ispravomza koju zna da sadrži lažne, izmišljene ili prevarneizjave ili podatke (čl. 21 F h/3).Poslodavac nema pravo da direktno ili posrednooslobodi, smeni, suspenduje, preti, uznemirava ili nadrugi način diskriminiše uzbunjivača u pogledu uslovanjegovor radnog odnosa zbog bilo kojih njegovihzakonitih postupaka u davanju informacija Komisiji zahartije od vrednosti. Komisija za hartije od vrednostinema pravo da otkriva informacije za koje bi se osnovanomoglo očekivati da bi otkrile identitet uzbunjivača,osim ako i sve dok u vezi sa propisanim javnim postupkom,koji pokrene Komisija za hartije od vrednosti, nebude zahtevano u odnosu na tuženog ili osumnjičenog.Komisija za hartije od vrednosti može da sve poverljiveinformacije obelodani organima unutrašnjih poslovafederacije i saveznih država, nadležnim regulatornimorganima, samoregulatornim organizacijama, Odboruza nadzor raučnovodstva javnih akcionarskih društava,komisijama za hartije od vrednosti stranih državai stranim organima unutrašnjijh poslova, ako utvrdi dausluga i druge namene. – „Dodd–Frank Wallstreet Reform andConsumer Protection Act 2010”, H.R.4173.21Zakon Dod–Frenk iz 2010, čl. 922 kojim se dopunjujeZakon o berzi hartija od vrednosti 15, U.S.C. 78a, čl. 21 F.22Američki Zakon Dod–Frenk, čl. 21 F b) c).Uzbunjivanje: šansa ili opasnost? – nove tendencije u Evropije to neophodno radi ostvarivanja cilja zakona i zaštiteinvestitora (čl. 21 F/h2).Komisija za hartije od vrednosti sačinjava godišnjiizveštaj o Programu uzbunjivanja Dod–Frenk. Premaizveštaju o fiskalnoj 2012 23 godini, Komiisija za hartijeod vrednosti primila je 3.001 obaveštenje uzbunjivača.Najčešće vrste prigovora odnosile su se na korporativnoobelodanjivanje i finansijske podatke (18,2%), nuđenjeizvršenja prevare (15,5%) i manipulaciju (15,2%). Tokomfiskalne 2012. godine Komisija za hartije od vrednostiodlučila je o dodeli svoje prve nagrade. Pokrenutesu 143 „tajne akcije.”4. STANJE U EVROPIU Velikoj Britaniji, još od 1998. godine, na snazi je„Zakon o prijavama od javnog interesa. 24 Ovim zakonomštite se uzbunjivači od nepoštenog otpuštanja svedok su ispunjeni izvesni uslovi. Zaštićeni su u suštini,uzbunjivači u svojstvu zaposlenih. Ako zaposleni iskrenosmatra da je ono što prijavljuje tačno i to saopšteovlašćenom licu, uzbunjivanje je zaštićeno. Ako je uorganizaciji predviđena procedura uzbunjivanja, ona semora primenjivati. Ako potencijalni ubzunjivač mislida to može da kaže poslodavcu, on to mora i učiniti.Jedino u slučaju da uzbunjivač smatra da obaveštavanjeposlodavca nije moguće ili nema smisla, zaštićenje kontakt sa „ovlašćenim licem ili organom.” Spisak„ovlašćenih lica” objavljuje vlada. Uzbunjivač možeda prijavi nešto što nije tačno ili je nezakonito ili da sezanemaruju radne obaveze, uključujući i da je nečijezdravlje ili bezbednost u opasnosti, štetu na prirodnojsredini, privredni prestup, da kompanija ne posluje pozakonu ili da prikriva problematično ponašanje. 25Uzbunjivači su zaštićeni od nepoštenog tretmanačak i onda kada zvižde u pištaljku za nešto što se desilou inostranstvu. To se odnosi na slučaj kada se kršeili će se tek prekršiti razni nacionalni propisi. DržavljaninSAD, bivši policijski službenik, zaposlio se u međunarodnojkompaniji za bezbednost po pravu Velike23U.S. Securities and Exchange Commission: Annual Reporton the Dodd–Frank Whistleblower Program, Fiscal Year 2012,November 2012, SEC office of the Whistleblower, dostupno na:http://www.sec.gov/whistleblower, 8. 1. 2013.24Parlament Velike Britanije. Zakon radi zaštite pojedinacakoji prijavljuju određene informacije u javnom interesu kakobi se tim pojedincima omogućilo da pokrenu odgovarajućipostupak u vezi sa viktimizacijom i sa tim povezanim ciljevima,poglavlje 23, 2. jul 1998, na snazi od 2. jula 1999. – Zakon oprijavljivanju od javnog intresa iz 1998. godine (Public InterestDisclosure Act 1998).25“Gov.uk,Guide:Whistleblowing”, dostupno na: https://www.gov.uk/whistleblowing, 9. 1. 2013.45
PETER HAUSER46Britanije. Ta kompanija je u ime Ministarstva spoljnihposlova zaposlila osoblje iz američkog kontigenta licakoji su pripadali „Međunarodnim policijskim snagama,dalje u tekstu: MPS). MPS je radio sa UNO u Bosni. Uzbunjivačicaje otkrila da su službenici MPS-a umešaniu trgovinu belim robljem. Ona je obavestila zvaničnikeMPS i UNO, zbo čega su je odmah otpustili. 26 SudVelike Britanije je prihvatio da postoji uzbunjivanje kao„zaštićeno prijavljivanje” i dosudio joj nadoknadu šteteu iznosu od 115.000 funti. 27Pravila koja je uveo ZŠO takođe primenjuju evropskadruštva kćerke američkih akcionarskih društavakao i evropska akcionarska društva čije se akcije nalazena američkim berzama. ZŠO se primenjuje na ovekompanije ali samo u vezi sa procedurama uzbunjivanja.Zaštita uzbunjivača putem ZŠO ne važi za strancezaposlene u tim kompanijama kada rade van teritorijeSAD. 28Veliki broj „vrućih linija za uzbunivače” je na osnovuZŠO uspostavljen u kompanijama u Evropi. Ali mnogoje evropskih država imalo probleme sa zahtevom kompanijada dobiju informacije o problematičnom ponašanju,zahtevima uzbunjivača za zaštitom i ljudskimpravima osumnjičenih lica radi zaštite podataka i pravompretpostavke nevinosti. U Francuskoj, Nacionalnakomisija za zaštitu podataka i slobode zabranila je vrućelinije za uzbunjivače kada je ugrožen vitalni interes licakao što su telesni ili moralni integritet. Vitalni interesise odnose na kršenje prava intelektualne svojine, poverljivost,sukob interesa, diskriminaciju, seksualno ilipsihičko uznemiravanje. 29 Takođe, nemački sudovi zaradne sporove su imali problema sa vrućim linijama zauzbunjivače. U Švedskoj je stokholmski Upravni sudpotvrdio 2010. stav Švedske agencije za zaštitu podatakada samo izvršni direktori kompanija i lica na ključnimpozicijama imaju pravo da vrše prijave preko vruće linije.3026Bolkovac, Kathryn & Lynn, Cari. The Whistleblower. Sextrafficking, military contractors and one woman’s fight for justice,Palgrave Macmillan, New York 2011.27Employment Tribunal South Hampton, Bolkovac vDynCorp Aerospace Operations UK, ET, Case no. 3102729/01in Bowers John et al. (2007) Whistleblowing. Law and Practice,Oxford University Press, Appendix 9, str. 549–550.28US Court of Appeals 1 st Circuit, Canero v BostonScientific Corporation, January 5, 2006, 04–1801, 04–2291.29Cooper, Daniel & Marttila, Helena. “Corporatewhistleblowing hotlines and EU data protection laws”, dostupnona: http://ipandit.practicallaw.com/1-366-2987?q=corporate+whistleblowing+hotline, 9. 1. 2013, str. 6–7.30Cooper–Marttila. Isto, str. 7–8.1/2013U Evropskoj uniji „Član 29 Radne grupe za zaštitupodataka” 31 na izvrstan način je opisao evropski stav ouzbunjivanju. Iako je „Mišljenje 1/2006” 32 objavljenoper sedam godina, smatram da je ono savremeno, moderno,stvarno i od pomoći u ravnoteži stavova i principakoji ukazuju na pravi put. Radna grupa je smatralada je „uzbunjivanje namenjeno da služi kao dodatnimehanizam za zaposlene koji bi prijavljivali problematičnoponašanje interno preko određenog kanala.” Ovajkanal treba da dopunjava redovne informacione i izveštajnekanale. „Na uzbunjivanje treba da se gleda kaona supsidijerno sredstvo, a ne zamenu za interno upravljanjekompanijom.” Radna grupa takođe primećuje daveći deo važeće regulative i smernica o uzbunjivanjuobezbeđuju određenu zaštiti uzbunjivaču. Ta pravila ismernice „nikada posebno ne pominju zaštitu osumnjičenihlica.” Radna grupa „naglašava da šeme uzbunjivanjasadrže veoma ozbiljan rizik stigmatizacije i viktimizacijetog lica” i „koje će biti izloženo tim rizicima čak ipre nego što ono postane svesno da je inkriminisano aoptužujuće okolnosti istražene radi utvrđivanja da li suone opravdane.” 33Radna grupa je diskutovala takođe i o pitanju da lišeme uzbunjivanja treba da predvide mogućnost anonimnogprijavljivanja umesto uz ličnu identifikacijui pod uslovima poverljivosti. Anonimnost možda nebi bilo dobro rešenje jer ona ne sprečava ostala lica dauspešno prozru ko je izvršio prijavu, jer je teže istražitiprijavu ako zaposleni ne mogu da postavljaju pitanja.Čini se da je lakše organizovati zaštitu koju propisujezakon, jer anonimna prijava može navesti zaposleneda se skoncentrišu na uzbunjivača zbog sumnje da onpodnosi prijave zlonamerno, dok organizacija može dasnosi rizik izgradnje kulture zlonamernog prijavljivanjai pogoršanja društvene klime u organizaciji. 34Radna grupa se usredsredila takođe na prava inkriminisanihlica. Prvo, lice optuženo u izveštaju uzbunjivačabiće obavešteno o licu nadležnom za šemuuzbunjivanja, o radnjama za koje je optužen, o sektoruu organizaciji koji je možda primio izveštaj i o moguć-31Radna grupa je osnovana po čl. 29 Direktive 95/46/EC.Radi se o nezavisnom Evropskom savetodavnom odboru zazaštitu podataka i privatnost. Sekretarijat imenuje Direktorat(Građanska pravda, prava i državljanstvo) Evropske Komisije.32Radna grupa za zaštitu podataka, čl. 29, Mišljenje 1/2006o primeni pravila EU o zaštiti podataka na šeme uzbunjivanjau oblasti računovodstva, internih računovodstvenih kontrola,revizije, borbe protiv podmićivanja, bankarskog i finansijskogkriminala. 00105/06/EN, WP 117, usvojeno 1. 2. 2006, dalje utekstu: RG.33RG, str. 6–7.34RG, str. 10–11.
1/2013nostima za ostvarivanje njegovog prava na pristup i popravljanjestanja. 35Radna grupa je potvrdila da šeme uzbunjivanjamogu da budu korisni mehanizmi koji pomažu organizacijida prati njeno povinovanje propisima i pravilimau vezi sa zakonitošću upravljanja kompanijom, posebnou vezi sa računovodstvom, internim računovodstvenimkontrolama, nadležnostima revizije i pravilima o borbiprotiv podmićivanja, bankarskog i finansijskog kriminalai krivičnog prava. Ali, „bitno je da u primeni šemeuzbunjivanja osnovno pravo na zaštitu ličnih podataka,u vezi sa uzbunjivačem i osumnjičenim licima, budeobezbeđeno tokom celog procesa uzbunjivanja.” 36U vezi sa tim, može biti od pomoći stav interne revizijeu procesu uzbunjivanja, jer je rezultat mog istraživanjau austrijskoj industriji osiguranja pokazao da je74% učesnika u anketi želelo da interna revizija potražibolja rešenja, 72% je tražilo slabe tačke, 61% je ocenjivaliprijavu, dok je 56% pažnju usmeravalo na posledice.Samo 8% je želelo da interna revizija proveri identitetuzbunjivača, 73% je smatralo da interno uzbunjivanje usvakom slučaju treba da se zaštiti od kažnjavanja putemkrivičnog prava, dok je samo 31% glasalo da se u svimslučajevima pruži zaštita putem građanskog prava. Zaštitujavnog uzbunjivanja u svakom slučaju je prihvatilosamo 21% bez obzira na razlike između krivičnog i građanskogprava. 375. NOVE TENDENCIJEBivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija je u svompredgovoru Konvenciji UN protiv korupcije napisao:„Korupcija je opasna kuga koja ima raspostranjenokorozivno dejstvo na ljudsko društvo. Ona slabi demokratijui vladavinu prava, vodi kršenju ljudskih prava,poremećaju tržišta, eroziji kvaliteta života i dozvoljavaporast organizovanog kriminala, terorizma i ostalihpretnji po ljudsku bezbednost.” 38 U čl. 8/4 Konvencijezahteva se da svaka država donese propise i uspostavisisteme koji će podstaći državne službenik da nadležnimorganima prijavljuju akte korupcije.” Član 12/1propisuje da svaka država članica pooštri računovodstvenei revizorske standarde u privatnom sektoru kakobi se sprečila korupcija privatnog sektora. Zbog toga ćekompanije imati dovoljno internih revizorskih kontro-35RG, str. 13–14.36RG, str. 18.37Hauser. Isto, str. 255–259.38UN Convention against Corruption, General AssemblyResolution 58/4 of October 31st, 2003, stupila na snagu 14. 12.2005, UNODC – United Nations Office on Drugs and Crime,dostupno na: www.unodc.org, 13. 2. 2013, dalje u tekstu: KPK.Uzbunjivanje: šansa ili opasnost? – nove tendencije u Evropila, dok će se na knjigovodstvo i finansijsko izveštavanjekompanija primenjivati odgovarajuće procedure revizijei provere. 39 Sve države članice treba da uspostave odgovarajućepropise o pružanju zaštite od neopravdanogtretmana lica koja nadležnim organima u dobroj veri ina razumnim osnovama vrši prijave činjenica u vezi saprekršajima u skladu sa Konvencijom protiv korupcije(čl. 33). Sve države članice treba da podstaknu lica kojaučestvuju ili su učestvovala u činjenju prekršaja u skladusa Konvencijom da istražnim organima dostavljajukorisne informacije i sarađuju sa njima. U tom slučajukazna se može umanjiti ili treba da postoji mogućnostdavanja imuniteta (čl. 37).Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 2010. godinepriznala značaj uzbunjivača kao „pojedinaca kojiuključuju alarm radi zaustavljanja problematičnog ponašanja,jer njihove inicijative pružaju mogućnost zapooštravanje odgovornosti i intenziviranje borbe protivkorupcije i lošeg upravljanja, kako u javnom tako iu privatnom sektoru. Potencijalni uzbunjivači često seobeshrabruju strahom od osvete ili nedobijanja povratneinformacije o svojim upozorenjima.” 40 Parlamentarnaskupština je priznala da većina država članica SavetaEvrope nema tako detaljne zakone o zaštiti uzbunjivanjakao što je to slučaj sa Velikom Britanijom i SAD.„Uzbunjivanje je oduvek podrazumevalo hrabrost i odlučnost,te zato ubzunjivačima treba omogućiti prilikuda se bore da se čuje za njihova upozorenja, bez rizikovanjasopstvenog radnog mesta ili radnih mesta članovasvoje porodice.” 41Parlamentarna skupština poziva sve države članiceda analiziraju svoje propise o zaštiti uzbunjivača imajućiu vidu sledeće smernice: 42 Definicija zaštićenog prijavljivanjatreba da obuhvata sva upozorenja bona fideod raznih vrsta nezakonitih radnji kao što su kršenjaljudskih prava i nepropisna ponašanja pojedinaca nakoja se primenjuju upravni propisi, poreske obveznike,zaposlene akcionare ili klijente. Propisi moraju da seprimenjuju na javni i na privatni sektor. Propisi treba daregulišu radno pravo, krivično pravo, procedure i medijskopravo, posebno kada se radi o zaštiti novinarskihizvora.Parlamentarna skupština zahteva da propisi o uzbunjivanjutreba da se usmere na pružanje bezbedne39KPK, čl. 1 i 2.40Council of Europe. Parliamentary Assembly. Resolution1729 (2010). Protection of “whistleblowers” hereinafter CE Res.1929, 1, 2.41Council of Europe. Parliamentary Assembly.Recommendation 1916 (2010) Protection of “whistleblowers”,hereinafter CE Rec. 1916, 5.42EC Res. 1729 6 .47
PETER HAUSER48alternative ćutanju. 43 To treba da obuhvata adekvatnuistragu predmeta prijava uz blagovremeno dostavljanjeinformacija upravi kompanije uz zaobilaženje ustaljenehijerarhije, s tim da se identitet uzbunjivača akoje to potrebno otkriva jedino radi smanjenja izvesnihpretnji javnom interesu (6.2.1). Svi koji koriste internekanale uzbunjivanja u dobroj veri treba da budu zaštićeni(6.2.2). Ako interni kanali ne postoje, nisu ispravnofunkcionisali ili se može očekivati da neće adekvatnofunkcionisati, mora se štititi javno uzbunjivanje uključujučii uzbunjivane preko medija (6.2.3). Smatraćese da su svi uzbunjivači postupali u dobroj veri ako suimali osnovane razloge da veruju da je prijavljena informacijatačna, čak i onda ako se pokaže da to nije slučaj,izuzev u slučaju ako je on teži ostvarivanju nekog nezakonitogili nemoralnog cilja (6.2.4). Takođe se moraobezbediti zaštita od bilo kojeg oblika osvete putem mehanizmakontrole preko kojeg se istražuje osnovanostupozorenja uzbunjivača (6.2.5). Šema uzbunjivanja takođetreba da predvidi odgovarajuću zaštitu od zlonamernihoptužbi (6.2.7).U studiji o „efektivnosti uzbunjivača” 44 kompanija„PricewaterhouseCoopers” iz Belgije zaključila je 2011.godine da važeća pravila o uzbunjivanju u institucijamaEU nisu efikasan instrument za borbu protiv korupcijei sukoba interesa u institucijama EU. „Mora se osmislitidrugačiji pravni okvir za uzbunjivanje koji bi bio pravamera ‚provera i ravnoteže’: izbegavanje zloupotrebe sajedne strane i prihvatanje potencijalnog bona fide uzbunjivačakao nekom kome može da se veruje, sa druge.”Ovaj opšti cilj treba da se sprovede ostvarivanjem četiriposebna cilja: Podsticanje lica da prijavljuju problematičnaponašanja u vezi sa institucijama EU, obezbeđivanjeadekvatne podrške, efikasna ocena, blagovremenaistraga i odgovarajuća akcija, organizovanje snažnezaštite bona fide uzbunjivača i odvraćanje zlonamernihuzbunjivača.Evropska Komisija je 2011. godine predstavila predlogdirektive za izmenu Direktive 2002/87/EC o dopunskomnadzoru finansijskih konglomerata. 45 Komisijapredlaže da države članice obezbede da se nacionalnim43EC Res. 1729 6.2.44European Parliament, Directorate – General for InternalPolicies, Policy Department, Budgetary Affairs, Corruption andconflict of interest in the European Institutions: the effectivenessof whistleblowers, study 2011, Authors PrivewaterhousCoopersBelgium, Responsible Administrator Helmut Werner, dostupnona: http://www.europarl.europa.eu/studies Conclusions andrecommendations viii.45European Commission: Proposal for a Directive of theEuropean Parliament and of the Council on the access to theactivity of credit institutions and investment firms and amendingDirective 2002/87/EC of the European Parliament and of theCouncil on the supplementary supervision of credit institutions,1/2013propisima, kroz efikasne mehanizme, podstakne prijavljivanjekršenja pravila, uključujući i namenske procedureza prijem izveštaja o kršenjima i davanju povratnihinformacija, adekvatnoj zaštiti zaposlenih u institucijamakoji objave kršenja učinjena u okviru institucije i zaštitiličnih podataka u vezi sa licem koje prijavljuje prekršaji fizičkim licem na koje se sumnja da ga je počinilo(čl. 70/1,2). Države članice imaju obavezu da obavežuinstitucije da uspostave odgovarajuće procedure za internoprijavljivanje prekršaja preko određenih kanala(čl. 70/3).U novembru 2012. godine brojne novine su objavilepriče o nameri Evropske Komisije da poboljša nagradeuzbunjivačima u državama članicama 46 . Tačan opissadržaja namere nije dat u uredničkoj napomeni. Ipak,visoki predstavnik nemačkog poslovnog života istakaoje da su oni strogo protiv nagrađivanja uzbunjivača. 47Presuda Evropskog suda za ljudska prava od 21. jula2011. godine 48 čini se važnom za budućnost zaštite uzbunjivanjana teritorijama četrdesetsedam država članicaEvropskog saveta. Oštećena je radila kao gerijatrijskasestra po kućama. Ona je zaposlena u kompaniji koja jeu većinskom vlasništvu gradske vlade Berlina. „Odborza medicinsku reviziju fonda zdravstvenog osiguranja”je 2002. godine otkrio ozbiljne nedostatke u dnevnojnezi prouzrokovane manjkom osoblja. Od 2003. do2004. godine oštećena i njene kolege su redovno upozoravaleupravu da su preopterećene zbog manjka osobljai da zbog toga imaju problema u obavljanju svojih obaveza.Usluge, takođe, nisu bile adekvatno opisane. U novembru2004. godine pravni zastupnik oštećene pisaoje upravi i istakao da se zbog manjka osoblja ne moževiše garantovati pacijentova higijenska nega. Zastupnikje zahtevao od uprave da reaguje i izbegne krivičnu prijavuili javnu debatu. Uprava je odbila optužbe oštećene.U decembru 2004. godine advokat oštećene je podneokrivičnu prijavu protiv kompanije. U januaru 2005. godineJavno tužilaštvo je prekinulo prethodnu istraguprema davaocu usluge nege. Istog meseca 2005. godinedavala usluge nege je otkazao usluge oštećene zbognjenog stalnog obolevanja i to počev od marta 2005.Oštećena je prigovorila na otkaz pred Sudom za radneinsurance undertakings and investment firms in a financialconglomerate, Com/ 2011/0453/final, Brussels 2011/0203(COD).46Anger H. Fockenbrock D. & Keuchel J. “Prämie fürDenunzianten?” Handelsblatt, 30. Oktober 2012, str. 1.47The European Circle, Report. “Whistleblower – Prämie: EUfordert finanzielle Anreize für Informaten”, 6. 11. 2012, dostupnona: www.european-circlereport.de, 13. 2. 2013.48European Court of Human Rights, Fith Section, Case ofHeinrich v. Germany, Application no. 28274/08, Strasburg, July21st, 2011, dostupno na: http//:hudoc.echr.coe.int/sites/eng, 13.2. 2013, dalje u tekstu: ECHR Heinrich 2011.
1/2013sporove Berlina i kontaktirala sindikat koji joj je uručioobrazac žalbe zbog krivične prijave protiv kompanije.Oštećena je time dobila priliku da da svoju izjavu u tomobrascu, ali je odbila da to učini. Radni savet kompanijenije se složio sa otpuštanjem oštećene. Poslodavac jojje dao otkaz, bez prethodnog upozorenja. Javni tužilacje na zahtev oštećene ponovo pokrenuo istragu protivkompanije u februaru 2005. godine. Ona je saslušana usvojstvu svedoka, ali je istraga ponovo prekinuta u maju.49 Sud za radne sporove Berlina ustanovio je da ugovoro radu nije otkazan, zbog toga što je otpuštanje bilonepošteno. Optužbe sindikata protiv poslodavca bile supolemičke prirode, ali zasnovane na objektivnim osnovama.Apelacioni sud za radne sporove Berlina poništioje presudu. Sud je zauzeo stav da krivična prijava protivposlodavca predstavlja nesrazmernu reakciju. Oštećenanije postupala u okviru svojih ustavnih prava, već jeprekršila svoju obavezu lojalnosti prema svom poslodavcu.Savezni sud za radne sporove (Bundesarbeitsgericht)odbacio je žalbu oštećene, kao i Savezni ustavnisud (Bundesverfassungsgericht). 50Evropski sud za ljudska prava ustanovio je da je otpuštanjeoštećene bez upozorenja, nesrazmerno teško.„Uzimajući u obzir značaj prava na slobodno izražavanjeo pitanjima od opšteg interesa, prava zaposlenih naprijavljivanje nezakonitog i problematičnog ponašanjana svom radnom mestu, obavezama i odgovornostimazaposlenih prema svojim poslodavcima i prava poslodavcada upravlja svojim osobljem, kao i procenjivanjemdrugih interesa bitnih za dati predmet, sud jezaključio da mešanje u prava oštećene na slobodno izražavanje,posebno njeno pravo da prenosi informacije,nije „neophodno u demokratskom društvu.” Sud smatrada su domaći sudovi propustili da povuku korektnudistancu između potrebe za zaštitom reputacije i pravaposlodavca, sa jedne strane i potrebe za zaštitom pravaoštećene na slobodu izražavanja, sa druge strane. Zbogtoga postoji kršenje Evropske konvencije o ljudskimpravima. 516. <strong>ZA</strong>KLJUČAKPrijavljivanje problematičnog ponašanja u organizacijiinternim ili državnim organima predstavlja jedanod načina da se izbegne i odbrani od problematičnogponašanja, posebno korupcije. Dodatne mogućnosti suetički pravni okvir koji se uspostavlja i sprovodi na svim49ECHR Heinrich 2011, str. 6–26.50ECHR Heinrich 2011, str. 27–30.51ECHR Heinrich 2011, str. 92–95.Uzbunjivanje: šansa ili opasnost? – nove tendencije u Evropinivoima organizacije i njene kulture zasnovane na poštovanjui poverenju.Propisi u SAD, uključujući i zaštitu uzbunjivača,procedure za uzbunjivanje i nagrađivanje uzbunjivačausmereno je na prijavljivanje problematičnog ponašanjau knjigovodstvu, finansijskom izveštavanju i revizijiknjigovodstva kao i zaštiti akcionara. Propisi se donoseradi zaštite i nagrađivanja prijavljivanja uz zanemarivanjezaštite podataka, prava osumnjičenih lica i pravaosumnjičenih organizacija.Evropske inicijative na uspostavljanju zaštite uzbunjivačane treba da budu puka kopija propisa SAD. Svipropisi treba da se ozbiljno podele na interno i javnouzbunjivanje. Motivi za uzbunjivanje predstavljaju veomavažne aspekte. Zaštićeno uzbunjivanje treba dabude moguće ako uzbunjivač vrši prijavu u dobroj verii u ubeđenju da su prijavljene okolnosti tačne. Zaštitane treba da se pruža ako uzbunjivač postupa iz ličnihrazloga kao što su osveta ili zla namera. Iz zaštite takođetreba isključiti slučajeve uzbunjivače koji vrše prijaveradi postizanja ličnih prednosti. Zbog toga se, iz etičkogugla, ne čini prihvatljivim način regulisanja nagrađivanjauzbunjivača kao što je to učinjeno u donetomZakonu Dod–Frenka ili diskutovanja u Evropskoj Komisiji.Ako uzbunjivač zna da je prijavljena informacijapogrešna, njega treba kazniti.Interno uzbunjivanje treba da se zaštiti u sklopu pravilaorganizacije a takođe i zakonom. Procedure internoguzbunjivanja kao što su vruće linije su od pomoći,ali neophodno je da organizacija raspolaže odgovarajućomprocedurom za postupanje sa prijavama uzbunjivačakako u pogledu osumnjičenih lica, tako i u odnosuna informacije uzbunjivača o istrazi koja je u toku. Anonimnouzbunjivanje se ne čini moralnim i treba da seograniči samo na izuzetne situacije.Javno uzbunjivanje treba da se ograniči na slučajeveugrožavanja javnog interesa, posebno kada se radio bezbedenosti i zdravlju ljudi i ozbiljnim interesimadržave. Ono, po pravilu, treba da bude zaštićeno akoje interno uzbunjivanje bilo neuspešno ili se čini neuspešnimzbog toga što su u slučaj umešana lica sa vrha.U tim slučajevima prijavljivanje treba da se ograniči naobaveštavanje državnih organa. Ti organi treba da postupajusa informacijom na poverljiv način i da sprovodezaštitu podataka i prava osumnjičenih lica, kao iprava uzbunjivača.Prijavljivanje medijima je opasno kao i prijavljivanjepolitičarima. Obe profesije rade pod specijalnim imunitetompa su zato u opasnosti prava verovatno osumnjičenihnevinih lica koja bi eventualno mogla da poslužekao žrtva radi senzacije ili političkih razloga.Moj odgovor na pitanje „Uzbunjivanje: Šansa ili rizik?”je: Uzbunjivanje je pansa za borbu protiv korup-49
PETER HAUSER1/201350cije i svih problematičnih ponašanja u nekoj organizaciji,pod uslovom da postoje precizna ograničenja. Onopredstavlja i rizik ako su garantovani zaštita ličnih podataka,prava osumnjičenih lica i poverljivost celog procesa.Ako su društvena zajednica, organizacije i lica zaštićeniod zloupotrebe pravila o uzbunjivanju od straneuzbunjivača sa nemoralnim namerama i ako su zaštićeniod korisnika prijavljenih informacija za nemoralnenamene, šansa za uzbunjivanje bi mogla da bude većaod samog rizika.Preveo sa engleskog: prof. dr Slobodan JovanovićE-mail: nsbob@sezampro.rs
1/2013ARTICLES51Prof. Dr. Dr. habil. Peter HAUSER Whistleblowing: chance or risk? – new tendencies in EuropeUDC: 654.92:342.722(4)Received: 18. 2. 2013Accepted: 23. 2. 2013Systematic Scientific WorkAbstractSince 2002 US law has been demanding theimplementation of whistleblower procedures frompublic listed companies and enforced whistleblowerprotection. The US tax administration installed 2006 awhistleblower award system. US regulations concerningwhistleblower hotlines are extending to Europe.European countries are enforced by international andEuropean Institutions to introduce whistleblowerprotection by law and accept whistleblower procedures.An awarding system is in discussion. The EuropeanCourt of Human Rights made a judgement thatthe freedom of expression is a higher good thanthe reputation of the employer. The European dataprotecting law protects the rights of accused personsas well as the rights of whistleblowers. It is necessaryto consider a European whistleblower scheme whichprefers internal whistleblowing. Clear proceduresshould protect whistleblower in good faith and therights of the accused persons and the organization.External whistleblowing should only be protected inexceptional cases, when public interest is endangeredand should only be protected in case of disclosureto authorities. Disclosure to media and politicalrepresentatives is dangerous because improper useis possible. Whistleblowing for financial reasons isunethical and awarding is suspicious. Whistleblowingis a chance in the fight against corruption and crimewith the risks of false accusation, unethical reasons andunethical use of information. Prospective regulationsare necessary to avoid these risks.*Member of the Management Board of CollegialitätVersicherungsverein Privatstiftung and CollegialitätPrivatstiftung, Vienna, lecturer in courses about insurancebusiness at Johannes Kepler University Linz and ViennaUniversity of Economics and Business, examiner at WestHungarian University Sopron – Faculty of Economics. E-mail:hauser.peter@gmx.at.Key words: Whistleblowing, WhistleblowerProtection, Data Protection, Accused Protection,Employers Protection, Whistleblower Awards, HumanRights1. INTRODUCTONThis century started with the ENRON andWorldCom Scandal, with whistleblowers who becamefamous and got problems with their jobs. The SarbanesOxley Act (SOX) 1 introduced whistleblower protectionand demand of whistleblower procedures in US listedcompanies. The implementation of such procedures inEuropean subsidiaries of US listed companies broughtproblems with European data protecting regulationsand the employers law in the different countriesand attention should be paid to the rights of accusedpersons and the right of integrity of employers. Afterthe bankruptcy of Lehman Brothers, the US Congressestablished whistleblower financial awarding by theSecurities Exchange Commission (SEC).In Europe various activities are discussed to enforcea European whistleblower protection framework, tomake it easier to install whistleblower proceduresand to give financial awards to whistleblowers. TheEuropean Court of Human Rights recently set the rightof free expression under certain circumstances over theright of employers for employee’s loyalty and the rightreputation.This paper will describe the US development andthe new tendencies in Europe. Some results of myacademic research in 2007 2 1 should complete the1Hauser, Peter. “Die Stellung der Internen Revisionin der österreichischen Versicherungswirtschaft undihre Zukunftstendenzen einschließlich der Rolle imWhistleblowingprozess”, IIA Austria 2008, pp. 147–155,hereinafter: Hauser 2008.2One Hundred Seventh Congress of the United States ofAmerica, Second Session, January 23rd 2002. An act to protect
52PETER HAUSERliterary research. Milestones for a new whistleblowerframework will be developed and at the end I will give avery personal answer to the question: is whistleblowingand its protection an acceptable chance for the fightagainst corruption, wrongdoing and crime or are therisks for data protection in general and protection of thepossibly wrongful accused persons and organizationshigher than the benefits of the disclosure.2. DEFINITIONSThe most common definition of whistleblowing isgoes back to 1985 and is in an adapted form still stateof the art. Near / Miceli defines whistleblowing as “thedisclosure by former or current organization membersof illegal, immoral, or illegitimate practices under thecontrol of their employers, to persons or organizationsthat may be able to effect action.” 3 TransparencyInternational adopted this definition more generally.Therefore whistleblowing is “the disclosure ofinformation about a perceived wrongdoing in anorganization, or the risk thereof, to individuals orentities believed to be able to effect action.” 4 The moregeneral definition includes also disclosure by persons inconnection with the organization but not employed byit.Wrongdoing is focused on white collar crime,corporate criminal behaviour and illegal corporatebehaviour. In the recent definition of whistleblowingwrongdoing is not limited in illegal behaviour andmay include also immoral and illegitimate practices,like misallocation of resources or firing employeesarbitrary. 5Internal whistleblowing is the disclosure of anywrongdoing in an organization to an authority withinthe organization by a member of the organization ora person in the environment of the organization. 6 Myresearch in the Austrian insurance industry 7 showed,investors by improving the accuracy and reliability of corporateof corporate disclosures made pursuant to the securities lawsand for other purposes – Sarbanes Oxley Act 2002, H.R. 3763,hereinafter: SOX.3Miceli, Marcia P., Near, Janet P. & Dworkin, Terry Morehead.(2008) Whistleblowing in Organizations, LEA’s Organization anManagement Series, Routledge Taylor & Francis Group, NewYork, p. 6.4Transparency International, Recommended draft principlesfor whisteleblowing legislation, 2009, www.transparency.org5Miceli et al. Ibidem, pp. 4–5.6Aschauer, Paula, Whistleblowing im Arbeitsrecht, LindeVerlag Wien, 2012, p. 34.7Hauser. Ibidem, pp. 250–252.1/2013that the disclosure to the direct superior was wantedby 88 % of the participants as contact point for thewhistleblower. 75% accepted the next higher superior,68 % Internal Audit, 64% the responsible member of theManagement Board and only 50 % the CEO. 8External whistleblowing is the disclosure of anywrongdoing within the organization to an authorityoutside the organization or to the public. The researchin the Austrian insurance business showed that 87%didn’t accept a disclosure to the public under nocircumstances. 63% denied a disclosure to the insurancesupervisory authority and 58% to the statutory auditor. 9In many definitions the external whistleblower triesthe disclosure first within the organization. Wheninternal efforts to get wrongdoing corrected havefailed, the public disclosure is from the standpointof the whistleblower a continuing process. A niceexample for this theory is Sherron Watkins, the Enronwhistleblower. First she wrote a letter to the CEO(internal whistleblowing), after her letter becameknown outside she testified before US Congress(external whistleblowing). 10My research showed, that the determination betweeninternal whistleblowing and external whistleblowingis not really exact. Only 9% of the respondentsaccepted disclosure to the worker’s council generally(Betriebsrat), 23% accepted this disclosure in additionto a disclosure within in the chain of command. 36%accepted disclosure to the worker’s council only underspecial circumstances and 32% didn’t accept it at all.Regarding disclosure to the chairman of theSupervisory Board 11 only 4% accepted a disclosure inany cases to him, 17% only in addition to a disclosurewithin the chain of command, 42% under specialcircumstances and 37% didn’t accept a disclosureto the chairman of the Supervisory Board under nocircumstances. In common sense the worker’s counciland the Supervisory Board are part of the internalorganization but the responsible persons for theAustrian insurance industry had a different view. Moreprecisely 46% of the members of the ManagementBoards didn’t accept disclosure to the worker’s council8In the research 1.276 Internal Auditors, StatutoryAuditors, Members of the Supervisory Boards, Members of theManagement Boards, registered managers and mangers of directsubsidiaries were asked to participate and 22 % or 273 personsdid it.9Hauser. Ibidem, p. 252.10Miceli et al. Ibidem, p. 8.11In the Austrian dual Governance System the duties of the“Board of directors” are divided between the “ManagementBoard” with the CEO on the top and the “Supervisory Board”.
1/2013and 52% refused disclosure to the chairman of theSupervisory Board. 123. WHISTLEBLOWER DEVELOPMENTIN THE USATime Magazine declared three whistleblowersto “Persons of the Year” in 2002. Sherron Watkins,Enron, Cynthia Cooper, WorldCom and Coleen Rowly,FBI made their disclosures to authorities within theorganizations. 13 Cynthia Cooper, head of InternalAuditing, directly reporting to the CFO, reporteddoubts in the accountancy. The CFO and the statuaryauditor denied her reasonable suspicion and the CFOinterdicted any investigations. Cooper continued herwork undercover and reported the result to the auditcommittee. This was the start of the end of WorldCom. 14The story of the whistleblowing ladies was importantfor new development of and new research aboutwhistleblowing, about business ethics, about principlesof accountancy and auditing, about responsibility of thestatutory auditor as well as the internal auditor.In 2002 the US Congress approved the SarbanesOxley Act (SOX) in answer to the scandals at thebegin of this century. This paper is only focused onthe regulations about whistleblower procedures (Sec.301/4) and whistleblower protection (Sec. 806). SOXis valid for all companies who issue any securitieswhich are or should be registered on a US securitiesexchange. 15 SOX is also obligatory for subsidiariesof these companies inside and outside of the UnitedStates. Following Sec. 4/1 “each audit committee ofan issuer shall establish procedures for A) the receipt,retention and treatment of complaints received bythe issuer regarding accounting, internal accountingcontrols, or auditing matters; and B) the confidential,anonymous submission by employees of the issuer ofconcerns regarding questionable accounting or auditingmatters.” This US law brought problems with severalnational laws in Europe and also with the commonlaw of the European Union especially related to dataprotection. SOX Sec. 806 is headed: ”Protection foremployees of publicly traded companies who provide12Hauser. Ibidem, pp. 250–252.13Lacayo Richard, Ripley Amanda, Persons of the Year2002. “The Whistleblowers”, Time Magzine, December 30, 2002,available at: www.time.com January 30, 2013.14Cooper, Cynthia. (2008) Extraordinary Circumstances.The Journey of a Corporate Whistleblower, John Wiley & Sons,Hoboken NJ.15US Security Exchange Act 1934, Sec. 3 15 U.S.C. 78c.Whistleblowing: chance or risk? – new tendencies in Europeevidence for fraud.” No company, “officer, employee,contractor, subcontractor, or agent of such a companymay discharge, demote, suspend, threaten, harass, orin any other manner discriminate against an employeein the terms and conditions of employment becauseof any lawful act done by the employee” to provideinformation or assist in an investigation regardingany conduct which the employee reasonably believesconstitutes a violation of SOX, of Security and ExchangeCommission (SEC) rules, of any Federal law relatingto fraud against shareholders. The information orassistance must be provided to a Federal regulatory orlaw enforcement agency, to any member or committeeof Congress, to a person with supervisory authority forthe employee or to a person working for the employerwho has the authority to investigate, discover, orterminate misconduct.SOX introduced whistleblower procedures andwhistleblower protection. The Internal Revenue Codeintroduced whistleblower awards. The IRS (InternalRevenue Service), responsible for the collection andenforcement of taxes, pays money to people whoblow whistle on persons who fail to pay the tax theyowe. If the IRS uses the information it can award thewhistleblower. Depending of the collected amount anaward till 30 % is possible. 16 IRS protect the identityof the whistleblower “to the fullest extent permittedby law”. If the disclosure of the identity is necessary bycourt, IRS has to do it. 17In May2008 a senior vice president of the financedivision of Lehman Brothers informed the seniormanagement and highlighted in a discussion with thestatutory auditor controversial transactions, which werelater classified as the basis for administrative claims andclaims against members of the senior management andthe statutory auditor by the court examiner. 18 In June2008, the whistleblower lost his job as part of firmwide lay–offs and officially not in connection with hisdisclosure of wrongdoing. 19The response of the US Congress to the scandal roundthe bankruptcy of Lehman Brothers was the Dodd Frank16Internal Revenue Code, 26 U.S.C. Se. 7623 (a) and Sec. 7623(b).17“IRS – Whistleblower – Informant Award”, available at:www.irs.gov/whistleblower-informant-award, 1. 9. 2012.18Valukas, Anton R. “Report of the examiner in re LehmanBrothers Holding Inc. et al”, United States Bankruptcy CourtSouthern District of New York, Chapter 11, Case No. 08-13555(JMP) , Volume 1, Section I 15–27.19Clark, Andrew. “Lehman whistleblower lost job weeks afterraising alarm. Auditor Ernst & Young blamed for taking virtuallyno action. Bank accused of laying off Mathew Lee in retaliation”,The Guardian, March 16 2010, available at: www.guardian.co.uk.53
PETER HAUSER54Act 2010. 20 This act brought regulations for whistleblowerawards and repeated regulations for whistleblowerprotection. The act defines a whistleblower as anyindividual who provides information relating to violationof the securities laws to the Securities and ExchangeCommission (SEC). The SEC shall pay an award toa whistleblower, if his information led to a judicialor administrative action which results in monetarysanctions exceeding 1.000.000. 21 The information mustbe derived from the independent knowledge or analysisof the whistleblower, must be unknown to the SEC before,must not exclusively be derived from an allegation madein a judicial or administrative hearing, a governmentreport, hearing, audit or investigation and must not bederived from the news in media. No award shall be madeto whistleblowers who acquired the information as amember, officer or employee of a regulatory agency, theDepartment of Justice, a self regulatory organization, aPublic Company Accounting Oversight Board or a lawenforcement organization. Also no award shall be madeto any whistleblower who is convicted of a criminalviolation related to the judicial or administrative action,for which the whistleblower wants to be awarded and toany whistleblower who gains the information through theperformance of an audit of financial statements requiredunder the securities laws. The award can be till 30 percent of the monetary sanctions. 22 A whistleblower shallnot be entitled to an award if he is knowing and wilfullymakes any false, fictitious, or fraudulent statement orpresentation, or uses any false writing or documentknowing the document contains any false, fictitious, orfraudulent statement or entry. (Sec. 21 F h/3).No employer may discharge, demote, suspend,threaten, harass, directly or indirectly, or in othermanner discriminate against, a whistleblower in theterms and conditions of employment because of anylawful act done by the whistleblower in providinginformation to the SEC. The SEC shall not disclose anyinformation which could reasonably could expectedto reveal the identity of a whistleblower unless anduntil required to be disclosed to a defendant orrespondent in connection with a public proceeding20One Hundred Eleventh Congress of the United Statesof America at Second Session January 5 th, 2010. An Act topromote the financial stability of the United States by improvingaccountability and transparency in the financial system, to end“to big to fail”, to protect the American taxpayers by endingbailouts, to protect consumers from abusive financial servicespractices, and for other purpose. Dodd – Frank WallstreetReform and Consumer Protection Act 2010, H.R.4173, hereafterDodd-Frank Act 2010.21Sec. 922 Frank–Dodd Act 2010 amending SecuritiesExchange Act 15 U.S.C. 78a, Sec. 21 F, hereinafter: Sec 21 F a).22Sec. 21 F b) c).1/2013instituted by the SEC. The SEC may make available allconfidential information to the federal and state lawenforcement authorities, the appropriate regulatoryagencies, to self regulatory organizations, the PublicCompany Oversight Board, foreign security authoritiesand foreign law enforcement authorities, when theinformation is determined by the SEC to be necessaryto accomplish the purpose of the act and to protectinvestors. (Sec. 21 F/h2)The SEC makes an annual report on the Dodd– Frank Whistleblower Program. According to thereport about the fiscal year 2012 23 SEC received 3.001whistleblower tips. The most common complaintcategories were Corporate Disclosures and Financials(18,2%), Offering Fraud (15,5%) and Manipulation(15,2%). During fiscal year 2012 SEC made its firstaward. 143 “covered actions” were posted.4. RECENT EUROPEAN SITUATIONIn UK exists since 1998 the “Public InterestDisclosure Act (PIDA). 24 It protects whistleblowersagainst unfair dismissal as long as certain criteriaare met. Protected are essentially whistleblowingemployees. If the employees honestly think what they’rereporting is true and they’re telling the right person,whistleblowing is protected. If there is a whistleblowerprocedure within the organization, it should be used. Ifthe potential whistleblower feels he can tell the employer,he has to do. Only in the case, that the whistleblowerfeels, that a disclosure to the employer is not possibleor makes not sense, the contact to a “prescribed personor body” is protected. A list of “prescribed persons” ispublished by the government. The whistleblower canreport things that aren’t right, are illegal or anyone atwork is neglecting their duties, including someone’shealth or safety is in danger, damage of the environment,a criminal offence, the company isn’t obeying the law orcovering up wrongdoing. 25Whistleblowers are protected from unfair treatmenteven, if they blow the whistle on something that23U.S. Securities and Exchange Commission: Annual Reporton the Dodd–Frank Whistleblower Program, Fiscal Year 2012,November 2012, SEC office of the Whistleblower, available at:http://www.sec.gov/whistleblower, 8. 1. 2013.24Parliament of the United Kingdom. An Act to protectindividuals who makes certain disclosures of information inthe public interest, to allow such individuals to bring action inrespect of victimisation; and for connected purposes, chapterc 23, July 2nd, 1998, in force July 2nd, 1999 – Public InterestDisclosure Act 1998, hereinafter PIDA 1998.25“Gov.uk,Guide:Whistleblowing”, available at: https://www.gov.uk/whistleblowing last update January 9, 2013.
1/2013happened abroad. This includes when a differentcountry’s law has been or will be broken. An US citizen,former police officer, jointed an international securitycompany under UK law. This company employed thestaff of the US contingent of the “International PoliceTask Force – IPTF) on behalf of the State Department.The IPTF worked with the UNO in Bosnia. She foundout, that IPTF officials were involved in white slavetrade. She informed IPTF officials and UNO officialsand was dismissed. 26 The whistleblowing was acceptedby a UK court as “protected disclosure” and she got acompensation of Pounds 115.000. 27The rules made by SOX are also to be followed byEuropean subsidiaries of US American listed companiesand of European companies listed at US exchanges. SOXis applicable to these companies but only concerningthe whistleblower procedures. The whistleblowerprotection by SOX is not given to the foreign employeesof these companies working outside the USA. 28In execution of SOX a lot of “whistleblower hotlines”are established in companies in Europe. But a lot ofEuropean countries had problems with the request ofcompanies to get information about wrongdoing, therequest of whistleblowers for protection and the humanrights of accused persons for data protection andthe right of presumption of innocence. In France theNational Commission for Data Protecting and Libertiesstopped whistleblower hotlines when vital interestsof a person like physical or moral integrity of personswere on stake. Vital interests include the infringementof intellectual property rights, confidentiality, conflictof interest, discrimination and sexual or psychologicalharassment. 29 Also German employment courts hadproblems with whistleblower hotlines. In Sweden theStockholm Administrative Court confirmed in 2010 theposition of the Swedish Data Protection Authority, thatonly company executives and persons in key positionscan be reported through the hotline. 3026Bolkovac, Kathryn & Lynn, Cari. The Whistleblower. Sextrafficking, military contractors and one woman’s fight for justice,Palgrave Macmillan, New York 2011.27Employment Tribunal South Hampton, Bolkovac vDynCorp Aerospace Operations UK, ET, Case no. 3102729/01in Bowers John et al. (2007) Whistleblowing. Law and Practice,Oxford University Press, Appendix 9, 549–550.28US Court of Appeals 1 st Circuit, Canero v Boston ScientificCorporation, January 5, 2006, 04–1801, 04–2291.29Cooper, Daniel & Marttila, Helena. “Corporatewhistleblowing hotlines and EU data protection laws”, availableat: http://ipandit.practicallaw.com/1-366-2987?q=corporate+whistleblowing+hotline, 9. 1. 2013, herinafter: Cooper–Marttila6–7.30Cooper–Marttila 7–8.Whistleblowing: chance or risk? – new tendencies in EuropeThe European Union “Article 29 Data ProtectingWorking Party” 31 described in excellent matter theEuropean position to whistleblowing. Although the“Opinion 1/2006” 32 is published 7 years ago. I thinkit is timely, modern, actual, helpful in the balance ofpositions and in principle pointing the right way. TheWorking Party has the opinion, that “whistleblowingis designed as an additional mechanism for employeesto report misconduct internally through a specificchannel”. This channel should supplement the regularinformation and reporting channels. “Whistleblowingshould be viewed as subsidiary to, and not a replacementfor, internal management.” The working party notes also,that the most of the existing regulations and guidelineson whistleblowing are providing specific protection tothe whistleblower. These regulations and guidelines“never make any particular mention of the protectionof the accused person.” The Working Party “stressesthat whistleblowing schemes entail a very serious riskof stigmatisation and victimisation of that person” and“will be exposed to such risks even before the person isaware that he/she has been incriminated and the allegedfacts have been investigated to determine whether ornot they are substantiated.” 33 1The Working Party discussed also the questionof whether whistleblowing schemes should makeit possible to report anonymously rather than inan identified manner and under the conditions ofconfidentiality. Anonymity might not be a good solutionbecause being anonymous does not stop others fromsuccessfully guessing who raised the concern, becauseit is harder to investigate the concern if people cannotask following questions, because it is easier to organizethe protection eventually granted by law, anonymousreport can lead people to focus on the whistleblowersuspecting he is raising the concern maliciously,because the organization runs the risk of developinga culture of malevolent reports and because the socialclimate within the organization could deteriorate. 34The Working Party focused also on the rights ofincriminated persons. First, the person accused in a31Article 29, Data Protecting Working Party, Opinion1/2006 on the application of EU data protection rules to internalwhistleblowing schemes in the fields of accounting, internalaccounting controls, auditing matters, fight against bribery,banking and financial crime. 00105/06/EN, WP 117, adopted on1 February 2006, hereinafter: WP 117.32The Working Party was st up under Article 29 of Directive95/46/EC. It is an independent European advisory board on dataprotection and privacy. The secretariat is provided by DirectorateC (Civil Justice, Rights and Citizenship) of the EuropeanCommission.33WP 117, pp. 6–7.34WP 117, pp. 10–11.55
PETER HAUSER56whistleblower’s report shall be informed about theentity responsible for the whistleblower scheme, aboutthe facts he is accused, about the department within theorganization which might receive the report and aboutthe possibilities to exercise his rights of access andrectification. 35The Working Party acknowledges that whistleblowerschemes may be useful mechanisms to help anorganization to monitor its compliance with rulesand provisions relating to its corporate governance, inparticular accounting, internal accounting controls,auditing matters, and provisions relating fighting againstbribery, banking and financial crime and criminallaw. But, “it is essential that in the implementation ofa whistleblowing scheme the fundamental right tothe protection of personal data, in respect of both thewhistleblower and the accused persons, be ensuredthroughout the whole process of whistleblowing.” 36In this connection it may be helpful to look atthe position of Internal Audit in the whistleblowingprocess, as the result of my research within the Austrianinsurance business showed.74% of the participantswanted Internal Audit looking for better solutions,72% looking for weak points, 61% evaluating thereport and 56% looking for consequences. Only 8%wanted Internal Audit looking for the identificationof the whistleblower. 73% thought that internalwhistleblowing should be protected in any case againstpunishment by criminal law, but only 31% votedfor protection in civil law in any cases. Protection ofexternal whistleblowing was accepted only by 21% inany cases and with no difference between criminal lawand civil law. 37 5. NEW TENDENCIESThe former Secretary General of the UnitedNations wrote in his foreword to the “United NationsConvention against Corruption”: “Corruption is aninsidious plague that has wide range of corrosive effectson societies. It undermines democracy and the rule oflaw, lead violation of human rights, distorts markets,erodes the quality of life and allowed organized crime,terrorism and other threats to human security toflourish.” 38 In Article 8/4 the Convention requests35WP 117, pp. 13–14.36Hauser. Ibidem, pp. 255–259.37WP 117, p. 18.38UN Convention against Corruption, General AssemblyResolution 58/4 of October 31st, 2003, entered in force December14th, 2005, UNODC – United Nations Office on Drugs and1/2013that each State shall establish measures and systemsto facilitate the reporting by public officials of acts ofcorruption to appropriate authorities.” Article 12/1requests, that each State shall enhance accounting andauditing standards in the private sector to preventcorruption involving the private sector. Thereforethe enterprises shall have sufficient internal auditingcontrols and the accounts and required statements of theenterprises shall be subject to appropriate auditing andcertification procedures. 39 Each State should establishappropriate measures to provide protection against anyunjustified treatment for any person who reports ingood faith and on reasonable grounds to the competentauthorities any facts concerning offences in accordancewith the Convention against Corruption. (Art.33).Each State should encourage persons who participateor have participated in the commission of an offencein accordance with the Convention to supply usefulinformation to the investigation authorities and worktogether with them. In this case the punishment maybe mitigated ore the possibility of granting immunityshould exist. (Art. 37).In 2010 the Parliamentary Assembly of the Councilof Europe recognised the importance of whistleblowersas “individuals who sound an alarm in order to stopwrongdoing” “as their actions provide an opportunityto strengthen accountability and bolster the fightagainst corruption and mismanagement, both in thepublic and private sectors. Potential whistleblowers areoften discouraged by the fear of reprisals, or the lack offollow up given to their warnings.” 40 The ParliamentaryAssembly recognised that most member States of theEuropean Council have no comprehensive laws for theprotection of whistleblowing like the United Kingdomor the USA. “Whistleblowing has always requiredcourage and determination and whistleblowers shouldat least be given a fighting chance to ensure that theirwarnings are heard without risking their livelihoodsand those of their families. 41The Parliamentary Assembly invites all memberStates to review their legislation concerning to theprotection of whistleblowers, keeping in mind theCrime, available at: www.unodc.org, hereinafter: UNODC 2005Foreword.39UNDOC 2005, Art. 1 & 2.40Council of Europe. Parliamentary Assembly. Resolution1729 (2010). Protection of “whistleblowers” hereinafter CE Res.1929, 1, 2.41Council of Europe. Parliamentary Assembly.Recommendation 1916 (2010) Protection of “whistleblowers”,hereinafter CE Rec. 1916, 5.
1/2013following guidelines: 42 The definition of protecteddisclosure shall include all bona fide warnings againstvarious types of unlawful acts as serious human rightsviolations and as violation of individuals as subject ofpublic administration, taxpayer, shareholder employeeor customer. The legislation should cover both thepublic and the private sector. The legislation shouldcodify employment law, criminal law and proceduresand media law in particular protection of journalisticsources.The Parliamentary Assembly requests thatwhistleblowing legislation should focus on providinga safe alternative to silence. 43 This should include thatdisclosures are properly investigated and relevantinformation reaches senior management in good time,bypassing the normal hierarchy, where necessary andthe identity of the whistleblower is only disclosed toavert imminent threats to the public interest (6.2.1).Anyone should be protected, who makes use of internalwhistleblowing channels in good faith (6.2.2). Whereinternal channels do not exist, have not functionedproperly or could be expected not to function properly,external whistleblowing, including through the media,should be protected (6.2.3). Any whistleblower shallbe considered as having acted in good faith when hehad reasonable grounds to believe the informationdisclosed was true, even it turns out that this wasnot the case, except he did pursue any unlawful orunethical objectives (6.2.4). Protection against anyform of retaliation through an enforcement mechanismwhen investigate the whistleblower’s complaint(6.2.5). Whistleblowing scheme shall also provide forappropriate protection against accusations made in badfaith (6.2.7).In a study about “the effectiveness of whistleblowers 44PricewaterhouseCoopers Belgium came 2011 to theconclusion that the current whistleblowing rules withinthe EU institutions are not an effective instrumentfor fighting corruption and conflict of interest in EUinstitutions. “An adapted whistleblower frameworkneeds to be established which has to have the right“checks and balances”: avoiding misuse on the onehand and being perceived by the potential bona fide42EC Res. 1729 6 . The citation is not complete. The selectionwas made by the author.43EC Res. 1729 6.2. The figures within the text are thesubpoints of this chapter.44European Parliament, Directorate – General for InternalPolicies, Policy Department, Budgetary Affairs, Corruption andconflict of interest in the European Institutions: the effectivenessof whistleblowers, study 2011, Authors PrivewaterhousCoopersBelgium, Responsible Administrator Helmut Werner, availableat: http://www.europarl.europa.eu/studies Conclusions andrecommendations viii.Whistleblowing: chance or risk? – new tendencies in Europewhistleblower as credible on the other.” This overallobjective needs to be operationalized by the followingsub-objectives: Encourage persons related to EUinstitutions to report wrongdoing, ensure adequatesupport, effective assessment, timely investigation andappropriate action and organise strong protection forbona fide whistleblowers whilst discouraging maliciouswhistleblowers.Also in 2011 the European Commission presenteda proposal for a Directive to amend the Directive2002/87/EC about supplementary supervision offinance conglomerates. 45 The Commission proposesthat the Member States shall ensure that effectivemechanism to encourage reporting of breaches of theregulations are implemented in national law whichare including specific procedures for the receipt ofreports on breaches and their follow – up, appropriateprotection for employees of institutions who announcebreaches committed within the institution andprotecting personal data concerning both the personwho reports the breaches and the natural person whois allegedly reasonable for a breach. (Art. 70/ 1,2).Member States shall require institution have in placeappropriate procedures to report breaches internallythrough a specific channel (Art. 70/3).In November 2012 a lot of newspapers broughtstories about the intention of the European Commissionto enforce whistleblower awards in the Member States. 46The exact description of the content of the intention wasnot available before the editorial deadline. Neverthelesshigh representatives of the German business life pointedout that they are strictly against whistleblower awards. 47The judgement of the European Court of HumanRights from July 21 2011. 48 seems important for thefuture of whistleblowing protection within the 47member States of the European Council. The applicant45European Commission: Proposal for a Directive of theEuropean Parliament and of the Council on the access to theactivity of credit institutions and investment firms and amendingDirective 2002/87/EC of the European Parliament and of theCouncil on the supplementary supervision of credit institutions,insurance undertakings and investment firms in a financialconglomerate, Com/ 2011/0453/final, Brussels 2011/0203(COD),hereinafter: EC proposal 2011/0203.46E.g. for others Anger H., Fockenbrock D. & Keuchel J.“Prämie für Denunzianten?” Handelsblatt, 30. Oktober 2012, p.1.47E.g. The European Circle, Report, Whistleblower – Prämie:EU fordert finanzielle Anreize für Informaten, 6. 11. 2012,available at: www.european-circlereport.de.48European Court of Human Rights, Fith Section, Case ofHeinrich v. Germany, Application no. 28274/08, Strasburg,July 21st, 2011, available at: http//:hudoc.echr.coe.int/sites/engherinafter ECHR Heinrich 2011.57
PETER HAUSER58was working as a geriatric nurse in a nursing home. Itbelongs to a company which is majority-owned by thegovernment of Berlin. In 2002 the “Medical ReviewBoard of the Health Insurance Fund” establishedserious shortcomings in the daily care, caused by ashortage of staff. From 2003 to 2004 the applicant andher colleagues regularly indicated to the managementthat they were overburdened due to the staff shortageand therefore had difficulties carrying out their duties.Also services were not properly documented. InNovember 2004 the applicant’s legal counsel wrote to themanagement and pointed out that on account of lack ofstaff the patient’s hygienic care could not be guaranteedanymore. The counsel requests the management to actto avoid a criminal complaint or a public discussion.The management rejected the applicant’s accusation. InDecember 2004 the applicant’s lawyer lodged a criminalcomplaint against the company. January 2005 thePublic Prosecutor’s Office discontinued the preliminaryinvestigations against the nursing home. In January2005 the nursing home dismissed the applicant onaccount of her repeated illness with effect as of March2005. The applicant challenged the dismissal beforethe Berlin Labour Court. The applicant contacted theworkers union and they issued a leaflet which topedwith the criminal complaint against the nursing home.The applicant got the opportunity to give a statementto the leaflet, but she declined to do. The works councilof the nursing home did not agree to the applicant’sdismissal. The employer dismissed her without notice.In February 2005 the Public Prosecutor reopens theinvestigation against the nursing home at the requestof the applicant. She was heard as a witness but theinvestigation was again discontinued in May. 49The Berlin Labour Court (Arbeitsgericht)established that the employment contract had not beenterminated, because the termination was an unfairdismissal. The accusations against the employer by theworkers union were polemical but had been based onobjective grounds. The Berlin Labour Court of Appeal(Landesarbeitsgericht) quashed the judgement. TheCourt held the criminal complaint against the employeras disproportionate reaction. The applicant had notbeen acting within her constitutional rights but hadbreached her duty of loyalty towards her employer. TheFederal Labour Court (Bundesarbeitsgericht) dismissedthe applicant’s appeal, so did the Federal ConstitutionCourt (Bundesverfassungsgericht). 50The European Court of Human Rights found theapplicant’s dismissal without notice disproportionately49ECHR Heinrich 2011, pp. 6–26.50ECHR Heinrich 2011, pp. 27–30.1/2013severe. “Being mindful of the importance of the rightof freedom expression on matters of general interest,of the right of employees to report illegal conductand wrongdoing at their place of work, the duties andresponsibilities of employees towards their employersand the right of employers to manage their staff,and having weighed up the other various interestsinvolved in the present case, the Court comes to theconclusion that the interference with the applicant’sright to freedom of expression, in particular her right toimpart information, was not “necessary in a democraticsociety”. The Court considers that the domestic courtsfailed to strike a fair balance between the need toprotect the employer’s reputation and rights on the onehand and the need to protect the applicant’s right tofreedom of expression on the other. Therefore has beena violation of the European Convention on HumanRights. 516. CONCLUSIONThe disclosure of wrongdoing within an organizationto internal or external authorities is one way to avoidand defend wrongdoing especially corruption. Furtheradditional possibilities are an ethic framework which isaccepted and exercised on all levels of the organizationand an organizations culture based on respect and faith.The regulations in the USA including protectionof whistleblowers, procedures for whistleblowing andwhistleblower awarding are focused on disclosureof wrongdoing in accountancy, financial reportingand accountancy auditing as well as on share holderprotection. The regulations are established forprotection and awarding disclosure and disregard dataprotection, the rights of the accused persons and therights of the accused organizations.The European efforts to establish whistleblowerprotection should not be a copy of US regulations.All regulations should be seriously divided betweeninternal and external whistleblowing. Very importantaspects are the reasons of whistleblowing. Protectedwhistleblowing should be possible if the whistleblowermakes the disclosure in good faith and in the convictionthat the disclosed circumstanced are true. Theprotection should be excluded if the whistleblower actsfor personal reasons like revenge and malevolence.It should be excluded, if the whistleblower makes thedisclosure to gain personal advantages. Thereforewhistleblower awarding like it is established in theFrank–Dodd Act or is discussed by the European51ECHR Heinrich 2011, pp. 92–95.
1/2013Commission do not seem acceptable from an ethicview. If the whistleblower knows that the disclosedinformation is wrong, he should be punished.Internal whistleblowing should be protectedwithin the rules of the organization and also by law.Internal whistleblowing procedures like hotlines arehelpful, but it is necessary that the organization hasan appropriate procedure to handle whistleblowerdisclosure both in connection to the accused personand the whistleblower’s information about the ongoinginvestigation. Anonymous whistleblowing does notseem ethical and should be banned to exceptionalsituations.External whistleblowing should be restricted tocases of public interest in particular the security andhealth of human beings and serious interests of thecountry. Generally it should be protected, if internalwhistleblowing was unsuccessful ore seems unsuccessfulbecause the persons on the top are involved. In thesecases the disclosure should be restricted in informationof authorities. These authorities should handle theinformation confidentially and respect data protectionand the rights of accused persons as the rights of thewhistleblower.Disclosure to the media is as dangerous as disclosureto politicians. Both professions are working underspecial immunity and the rights of probably innocentaccused persons are in danger to be sacrificed cravingfor sensation or political reasons.My personal answer to the question“Whistleblowing: Chance or risk” is: Whistleblowing isa chance for fighting corruption and any wrongdoingin an organization, if there are strict restrictions. Itis a risk, if the protection of personal data, the rightsof the accused person and the confidentiality ofthe process are not guaranteed. If the community,organizations and persons are protected from the abuseof whistleblower regulations by whistleblowers withunethical intensions and are protected against users ofthe disclosed information for unethical purpose, thechance of whistleblowing could be higher than the risk.7. SUMMARYWhistleblowing is the disclosure of informationabout a perceived wrongdoing in an organisation,or the risk thereof, to individuals or entities believedto be able to effect action. Internal whistleblowingis generally possible within the organization. Undercertain circumstances internal whistleblowing isaccepted also outside of the chain in command, as anacademic research in the Austrian insurance industryWhistleblowing: chance or risk? – new tendencies in Europeshowed. External whistleblowing to authorities is onlyin extreme situations accepted and whistleblowing tothe media is absolutely unwanted.In 2002 after the break down of Enron andWorldCom, Time Magazine made three whistleblowersto “Persons of the Year”. The US Congress enacted withSOX the necessity for listed companies to implementwhistleblower procedures like hotlines and establishedwhistleblower protection in disclosure of accountancyor audit wrongdoing. The whistleblower in the Lemanbankruptcy 6 years later was dismissed under thefalse pretences that his job was generally in a personalreduction program. In 2010 the Dodd – Frank Actestablished a whistleblower awarding program fordisclosure to the SEC. Additional whistleblowerprotection was enacted.In European countries there do not existstandardized and extended whistleblower protectionby law except in UK. The European data protection lawrestricts the possibilities of whistleblower – processesand whistleblower protection with the right of accusedpersons for protection of their personal data. UnitedNations, European Council, European Commissionand others regard whistleblowing as an importantpart of anti corruption politics. The ParliamentaryAssembly of the European Council gave the advice tomember states to enact a whistleblower protection.The European Commission proposes whistleblowerprotection in finance conglomerates and under certaincircumstances whistleblower awarding. The EuropeanCourt of Human rights brought the human right of freeexpression over the right of the employer of loyalty ofthe employees and in public interest the reputation ofthe employer.The new tendencies should be noticed carefully.It might be helpful to strengthen the rights ofwhistleblowers in general but only within theorganization. Only if internal whistleblowing makesno sense, a disclosure to authorities which should beforced to handle the disclosure confidentially, may beprotected. Protection should be restricted to actingin good faith and unethical or false disclosure shouldbe punished. The immunity of media and membersof parliament are dangerous for ethical handling ofdisclosure. Whistleblowing for financial reasons isunethical and therefore, is whistleblower awardingunwanted.The chances of whistleblowing are only higherthan the risks, if there are strict regulations to avoidfalse accusations, to restrict unethical reasons forwhistleblowers and restrict unethical use of theinformation.59
60ČLANCI1/2013Dr Zoran ILKIĆ Definisanje odgovornosti osiguravača u auto-kasko osiguranjuUDK: 368.212.032.5Primljen: 28. 1. 2013.Prihvaćen: 9. 2. 2013.Originalan naučni radApstraktZbog specifične tehnike zaključivanja, uključivanjemopštih i posebnih uslova osiguranja u tipske odredbeugovora o osiguranju, korisniku osiguranja mogu se nametnutinepravične ugovorne klauzule, kojima se ograničavajuili čak i isključuju obaveze osiguravača koje biosiguravač imao prema normama dispozitivnog prava.Osiguravaču koji formuliše klauzule ugovora timese daje nesrazmeran uticaj na sadržinu ugovora, tj. naodređivanje međusobnih prava i obaveza ugovarača, tese osiguranik stavlja u značajno neravnopravan pravnipoložaj, onaj u kome je neosnovano narušena ugovornaravnoteža. Na osnovu posebnih zakonskih odredbikojima se štite potrošači usluga osiguranja, kao i načelakoji proističu iz opštijih zakona i opštih pravnih načela,sudovi imaju mogućnost da ponište nekorektne odredbeuslova osiguranja, kako bi se uspostavila ravnotežai obezbedila ekvivalentnost ugovornih prestacija. Analizuovog problema autor sprovodi na uslovima kaskoosiguranja motornih vozila, odnosno na nesporazumimakoji nastaju prilikom primene klauzula ovih uslovao obračunu naknade iz osiguranja u slučaju krađemotornog vozila. Autor zaključuje da bi automatska inekritička eliminacija pojedinih klauzula uslova o gubitkuprava iz ovog osiguranja mogla da vodi u drugukrajnjost – zloupotrebu prava od strane osiguranika.Ključne reči: kasko osiguranje, suma osiguranja, nekorektneklauzule, gubitak prava1. UVODReč „kasko” je španskog porekla i prvobitno je korišćenau pomorskom osiguranju za označavanje trupabroda. Tokom vremena, kasko osiguranje se sa osiguranjaštetnih događaja na brodovima proširilo i na sve*Pravni zastupnik u štetama, „DDOR NOVI SAD” a.d.o.Novi Sad. Elektronska adresa je: zoran.ilkic@ddor.co.rs.druge vrste neživotnih osiguranja, u okviru kojih se osiguravajurazna prevozna sredstva. 1Ugovorom o kasko osiguranju motornih vozilaugovarač osiguranja se obavezuje da osiguravaču platiodređeni novčani iznos na ime premije osiguranja, dokosiguravač preuzima obavezu da korisniku osiguranjaisplati naknadu iz osiguranja, odnosno ukoliko se uništiili ošteti predmetno vozilo, njegovi sastavni delovi iliosigurana oprema nastupanjem nekog od unapred ugovorenihrizika. Predmet osiguranja mogu biti sve vrstemotornih i priključnih kopnenih vozila, radne mašine injihovi sastavni delovi, radne i specijalne prikolice i poluprikolice,kao i kontejneri. Sam ugovor može zaključitisvako lice koje ima interes da se osigurani slučaj nedogodi, a prava iz ugovora pripadaju osiguraniku čija jeimovina ili imovinski interes osiguran, pod uslovom daje u momentu nastanka osiguranog slučaja imao materijalniinteres da se taj slučaj ne dogodi.Ova vrsta osiguranja je isključivo dobrovoljnog karakterai služi pojačanju ekonomske zaštite vlasnikavozila od osiguranog slučaja, koji nastaje najčešće usaobraćajnim nesrećama. S druge strane, element dobrovoljnostiomogućava i osiguravaču da bira koja ćevozila da primi u osiguravajuće pokriće, ali i da odabereopasnosti za koje ne želi da snosi odgovornost.Prema poslednjim statističkim podacima, premijaneživotnih osiguranja u periodu od 1. Januara do 30.Septembra 2012. Beleži rast od 4,4% u odnosu na istiperiod 2011. Godine, ali premija kasko osiguranja vozilazabeležila je pad od 3,3%. Posmatrano po vrstamaosiguranja, premija za kasko je sa 12,4%, koliko je učestvovalau strukturi premija svih osiguranja u trećemtromesečju 2011. Godine, pala na 11,3% u trećem kvartalu2012. Godine. 2 Ovo se samo delimično može objasnitidugotrajnom ekonomskom krizom i nedovoljnim1Marović, Boris i Avdalović, Veselin. (2006) Osiguranje iteorija rizika, Novi Sad, str. 129.2Narodna banka Srbije. (2012) Sektor osiguranja u Srbiji –Izveštaj za treće tromesečje 2012. godine, Beograd, dostupno na:http://www.nbs.rs, 22. 1. 2013, str. 5–6.
1/2013razvojem određenih grana osiguranja. Razloge bi trebalopotražiti u relativno manjoj zainteresovanosti pojedinihosiguravača za ovu vrstu osiguranja, jer je čestonegativna po njih, ali i u sve češćim nesporazumima isporovima koji se u poslednje vreme javljaju sa osiguranicimau pogledu primene pojedinih klauzula ugovorao auto-kasko osiguranju.2. OSIGURANI RIZICIUgovor o kombinovanom osiguranju motornih išinskih vozila, tzv. kasko osiguranju, sa aspekta obimaosiguravajućeg pokrića, može se zaključiti kao osnovnoosiguranje, delimično ili dopunsko, ali i kao osiguranjepojedinih posebnih vidova kasko osiguranja. Najznačajnijeje, svakako, osnovno kasko osiguranje, koje seodnosi na osiguranje vozila od uništenja ili oštećenjausled saobraćajne, požarne, grupe prirodnih rizika,grupe rizika vandalizma, kao i grupe tzv. ostalih rizika.Saobraćajna grupa rizika podrazumeva prevrnuće,sudar, udar, iskliznuće, survavanje i slične udesne situacije,kao i pad ili udar nekog predmeta. Ukoliko usloviosiguranja sadrže isključenje obaveze osiguravača akoje do nesreće došlo usled sudara sa nepoznatim vozilom,pragmatičniji vozači prijaviće osiguravaču i ovlašćenimslužbenicima MUP-a da su sami, svojom krivicomsleteli sa puta, ukoliko bi takav razvoj situacije bioverovatan uzimajući u obzir oštećenja na vozilu i eventualnusaobraćajnu situaciju. U protivnom, neće moćida naplate naknadu iz osiguranja.Delimična osiguranja obuhvataju najčešće različitekombinacije potencijalnih rizika, od kojih se najčešćeugovara kombinacija koja se odnosi na lom stakala ifarova. Dopunska osiguranja se često ugovaraju, a kodkupovine vozila na lizing su i kao obavezna zahtevanaod strane davaoca vozila u zakup. Radi se o rizicimakrađe, utaje i opasnosti od potapanja vozila.Uslovima osiguranja istovremeno se precizira i nizsituacija kada je osiguravajuće pokriće isključeno. Osiguravačnije u obavezi da isplati naknadu iz osiguranjakada je, na primer, šteta nastala usled: plavljenja vodomiz kanalizacione mreže, usled kvara za vreme pogonavozila (pogonske štete), usled tehničke neispravnostivozila ili stavljanja u pogon pre konačne opravke, ako sevozilo nalazilo na nedozvoljenom mestu ili je prevoženodrugim prevoznim sredstvom i dr.Redovno se isključuje obaveza osiguravača i za umanjenjevrednosti vozila posle opravke, koja je izvršenau vezi sa ostvarenim osiguranim slučajem. Radi se omerkantilnoj, odnosno umanjenoj tržišnoj, komercijalnojceni vozila, do koje dolazi zbog toga što je predmetosiguranja havarisan. Takvo vozilo, prilikom otuđenja,Definisanje odgovornosti osiguravača u auto-kasko osiguranjune može se prodati po istoj ceni kao i slično vozilo kojenije pretrpelo osigurani rizik. Čak i kada se opravka izvršikvalitetno i stručno, umanjenje cene može biti znatno.U oblasti osiguranja od autoodgovornosti, u skladus načelom integralne naknade štete, po ovom osnovu,osiguravači isplaćuju oštećenima do 10% od vrednostivozila koje je ono imalo u momentu dešavanja saobraćajnenesreće. 3 U ugovoru o kasko osiguranju, međutim,osnovna obaveza osiguravača je da osiguranikuisplati (u slučaju totalne štete) stvarnu vrednost vozilana dan likvidacije, umanjenu za tržišnu vrednost ostatkavozila i prema stanju vozila neposredno pred štetu,odnosno visinu troškova popravke (kod delimične štete).Proizlazi, da ova odredba nije u skladu s navedenimisključenjem, jer na vrednost vozila u momentu obračunaštete utiče i njegova merkantilna cena.3. SUMA <strong>OSIGURANJA</strong>U Evropskoj uniji, u pogledu zaštite potrošača finansijskihusluga među koje spadaju i korisnici uslugaosiguranja, uglavnom su definisana osnovna pravna pitanja,koja se odnose na zaštitu interesa korisnika usluga,obezbeđenje pravne sigurnosti, dostupnost efikasnepravne pomoći, a pogotovo na zaštitu od nekorektnihugovornih klauzula, kao i obaveze osiguravača vezaneza davanje predugovornih informacija. Doduše, Direktivabr. 93/13/EEC o nekorektnim odredbama u potrošačkimugovorima normira da oceni pravičnosti nepodležu odredbe ugovora o osiguranju koje jasno definišuili individualizuju osigurani rizik i odgovornostosiguravača, jer se ova ograničenja uzimaju u obzir prikalkulaciji premije koju plaća potrošač. 4U našem pravu nema preciznijih odredbi o obimuobaveze osiguravača da pruži informacije ugovaračuosiguranja pre i u toku trajanja ugovora o osiguranju,pa se na ovo pitanje primenjuju norme koje se odnosena pravo na informisanost potrošača uopšte. PremaZakonu o zaštiti potrošača, 5 potrošač ima, kao jedno odosnovnih, pravo na obaveštenost, pod kojom se podrazumevaraspolaganje tačnim podacima koji su neophodniza razuman izbor ponuđene robe i usluga (čl. 2,tač. 3). Radi popunjavanja pravne praznine u ovoj materiji,a u cilju ostvarivanja zaštite interesa osiguranika,3Ilkić, Zoran. „Naknada materijalne štete na vozilima upraksi osiguravajućih organizacija”, Pravni informator, br. 6,2012, str. 39.4Council Directive 93/13/EEC on unfair terms in consumercontracts, Journal Officielle, L 95, 21. 4. 1993, str. 29–34,preambula koja odgovara članu 4, st. 2 (prevod Direktiveobjavljen u Reviji za pravo osiguranja, br. 1–2, 2007, str. 97–102).5Službeni glasnik RS, br. 73/2010.61
62ZORAN ILKIĆkorisnika osiguranja i trećih oštećenih lica, omogućavanjadostupnosti informacija svim zainteresovanimstranama, te stvaranja poverenja građana u finansijskisistem i sektor osiguranja, Narodna banka Srbije donelaje šest smernica iz oblasti nadzora nad poslovanjem delatnostiosiguranja. Prvom od njih, preporučuje se da sepotencijalnim korisnicima usluge osiguranja pruže sveinformacije u vezi s proizvodom, da ga je potrebno dobroopisati i pojasniti njegove karakteristike, kako bi sezainteresovanom licu omogućilo da donese adekvatnuodluku da li da zaključi ugovor pod ponuđenim uslovima.U relevantnim dokumentima neophodno je nabrojatii istaći sva bitna i neuobičajena isključenja kojanisu obuhvaćena ugovorom, a navođenje treba da budejasno, transparentno i da ne dovodi u zabludu korisnikaosiguranja. Kao bitne, definisane su sve one okolnostii klauzule koje mogu uticati na odluku ugovarača osiguranjada li da ugovor prihvati pod stipulisanim uslovima,koje bitno utiču na cenu osiguranja, a pogotovoone koje ukazuju na obim osiguravajućeg pokrića i isključenostosiguranih slučajeva. Posebno se potenciraobaveza osiguravača da informacije budu jednostavne,nedvosmislene, razumljive prosečnom osiguraniku, teda se osiguravači prema potencijalnom klijentu ophodena fer i korektan način, u skladu s dobrim poslovnimobičajima i dobrom poslovnom praksom. 6 Dakle, prezaključenja ugovora o osiguranju, osiguraniku treba dase pruže sve relevantna informacije za predmetni ugovor,a pogotovo one kojima se definiše obim osiguravajućegpokrića. 7 U skladu s tim, od velikog je značajada se i u našem pravu profilišu i normiraju specifičnesankcije, ukoliko osiguravači povrede obavezu davanjatzv. „potrošačkih” informacija. 8Međutim, i pored svega navedenog, evidentno je daosiguravači često ne ispunjavaju svoje dužnosti koje seodnose na informisanje osiguranika o suštinskim karakteristikamaugovora, stipulisanje transparentnih irazumljivih klauzula, a pogotovo da posebno ukazujuna odredbe ugovora kojima se obaveze osiguravača limitirajuili u potpunosti isključuju. Sve su značajnije6Narodna banka Srbije, Smernica br. 1 o dostupnostipodataka i informacija finansijskoj javnosti i o transparentrnostina tržištu osiguranja, 4. 5. 2007, str. 5–7.7Ivančević, Katarina. „Usklađenost regulative RepublikeSrbije sa evropskim pravom u domenu zaštite potrošača uslugeosiguranja”, Zbornik radova sa savetovanja „Promene u pravuosiguranja Srbije u okviru Evropskog (EU) razvoja pravaosiguranja”, Palić, 2011, str. 243.8Slavnić, Jovan i Jovanović, Slobodan. „Obaveza davanjapredugovornih informacija i informacija posle zaključenjaugovora o osiguranju potrošačima usluga osiguranja premadirektivama EU i zakonima država članica – Prilog raspravio regulisanju ugovora o osiguranju u novom Građanskomzakoniku Srbije”, Revija za pravo osiguranja, br. 3, 2008, str. 49.1/2013pritužbe osiguranika na iznose koje osiguravači obračunajukao naknadu u slučaju krađe ili totalnog oštećenjavozila u saobraćajnoj nesreći. Problem je još uočljivijikada je protekao kratak period od momenta zaključivanjapolise do nastanka osiguranog slučaja. U praksise dešavalo da vozilo bude ukradeno posle, na primer,15–30 dana, a da osiguravač obračuna naknadu za 30–50% manju od iznosa koji je u polisi osiguranja navedenkao vrednost vozila. Osiguranicima tada nije jasno kakoje njihovo vozilo moglo da se toliko amortizuje u takokratkom roku. Problem se, u stvari, svodi na definisanjesume osiguranja: da li je ona ugovorena vrednost vozilaili samo osnovica za obračun premije? Prema uslovimaza kombinovano osiguranje motornih i šinskih vozilanaših osiguravača, suma osiguranja se određuje kaostvarna vrednost osiguranog vozila na dan zaključenjaugovora o osiguranju. Prema najčešće korišćenoj varijanti,ista se određuje na osnovu posebnih koeficijenatakoji su sastavni deo uslova osiguranja ili tarifa premija,a koji se primenjuju na vrednost novog vozila i dodatneopreme saglasno važećem katalogu orijentacionih cenamotornih vozila. Često se suma osiguranja i ne iskazujeu samoj polisi, već u prilogu, koji je sastavni deo polise.Maksimalna obaveza osiguravača po jednom štetnomdogađaju je ugovorena suma osiguranja, a obaveza osiguravačana može biti veća od stvarne vrednosti vozilana dan likvidacije štete.Uslovima osiguranja određen je i način za obračunosnovice za plaćanje premije. Tako je osnovica, po kojojse izračunava premija, novonabavna vrednost novogvozila na dan zaključenja osiguranja ili njegove obnove,prema cenama iz zvanične evidencije ili određenogkataloga orijentacionih cena motornih vozila. Nabavnacena novog vozila sadrži fabričku cenu vozila sa opremomuvećanu za troškove carine, PDV-a, transportne idruge uobičajene troškove.Visina štete se, međutim, opredeljuje prema stvarnojvrednosti vozila na dan likvidacije štete, umanjenoj zatržišnu vrednost ostatka vozila, a prema stanju vozila ukome je bilo neposredno pred štetni događaj. Stvarnavrednost se izračunava na osnovu novonabavne cenevozila i dodatne opreme utvrđene u određenom katalogucena, starosti vozila, pogonskog učinka, opštegstanja, investicionih ulaganja, načina eksploatacije, teponude i tražnje uz primenu odgovarajućih merila.Proizlazi da osiguravači primenjuju jednu metodologijupri obračunu osnovice za premiju, a druguprilikom likvidacije štete. Najveća razlika nastaje zbognačina obračuna stope amortizacije. Sem toga, pojediniosiguravači, za starija vozila čija je vrednost zbog amortizacijemanja od 50% od nabavne vrednosti, uzimajuza obračun premije vrednost vozila tako što umanjujunovonabavnu cenu samo do 50%, jer zaključuju da nije
1/2013rentabilno osiguravati vozila čija je stvarna vrednostmanja od polovine novonabavne vrednosti. 9 Ali, prilikomlikvidacije štete, obračunavaju maksimalnu amortizacijusmatrajući da, saglasno načelu obeštećenja, visinanaknade iz osiguranja ne može biti viša od stvarnopretrpljene štete na dan nastanka osiguranog rizika, jerbi u protivnom osiguranik neosnovano pribavio imovinskukorist koja prevazilazi iznos štete.Ovakvi suprotstavljeni stavovi najčešće se završavajusudskim sporom, sa različitim epilogom. U pojedinimslučajevima, osiguranici uspevaju da ubede sud da jenavedenim klauzulama uslova osiguranja poremećenaugovorna ravnoteža u korist ekonomski jače strane.Tako je u jednom slučaju, gde je osiguravač premijuosiguranja obračunao kao da se radilo o novom vozilu,iako je ono već u momentu potpisivanja polise bilo staropreko 5 godina, osiguranik dobio spor. 10 U drugimslučajevima, sudovi su zauzeli stav da suma osiguranjanije ugovorena vrednost vozila i odbili tužbene zahteveosiguranika. 11Činjenica je da se ugovorna prava i obaveze u svakomugovoru o osiguranju utvrđuju saglašavanjem osiguranikasa standardizovanim tekstom, manifestovanim uopštim i posebnim uslovima osiguranja. Pristupilac iliima minimalne ili, uglavnom, nema nikakve mogućnostida menja spisak tipskih klauzula i time utiče nasadržaj ugovora. 12 U pravnoj teoriji je već mnogo puta9Mugoša, Darko i Radojević, Igor. „Utvrđivanje (procjena)visine štete na vozilima kod kasko osiguranja i problemidokazivanja na sudu”, Zbornik radova sa savetovanja na temu„Saobraćajne nezgode”, Zlatibor, 2011, str. 118–119.10Presuda Okružnog suda Pančevo, Gž.br. 1042/2007 od 30.11. 2007, iz obrazloženja: „Obaveza tuženog kao osiguravača jeda isplati sumu osiguranja koja je naznačena u polisi pošto se radio osiguranoj sumi koja je među ugovornim stranama ugovorena.Stoga je tuženi po mišljenju suda u obavezi da osiguranu sumuisplati u skladu sa zaključenim ugovorom o osiguranju, u visinikoju je sam tuženi odredio i ne može se pozivati na odredbe kojese odnose na nadosiguranje...”11Presuda Apelacionog suda Novi Sad, Gž. br. 5448/2010 od1. 2. 2011, iz obrazloženja: „Obaveza osiguravača ne može bitiveća od stvarne vrednosti vozila na dan likvidacije štete, odnosnoiznos naknade ne može biti veći od štete koju je osiguranikpretrpeo nastupanjem osiguranog slučaja... suma osiguranja jesamo maksimalna obaveza osiguravača, odnosno gornji limitobaveze... a ne iznos koji se isplaćuje tužiocu u slučaju nastankaštete...”; presuda Višeg suda Pančevo, 1–Gž. br. 169/2012 od13. 3. 2012, iz obrazloženja: „Ugovorena suma osiguranja kaomaksimalna obaveza osiguravača podrazumeva da osiguravačnije u obavezi da oštećenom licu isplati viši iznos štete odugovorene sume osiguranja, čak i u slučaju da je osiguranikpretrpeo veću štetu.”12Ilkić, Zoran. „Zaključivanje i uređivanje sadržine ugovora oosiguranju”, Zbornik radova sa savetovanja Osiguranje, naknadaštete i novi Zakon o parničnom postupku, Zlatibor, 2012, str. 76–77.Definisanje odgovornosti osiguravača u auto-kasko osiguranjuukazano da rutinska primena tipskih klauzula može upraksi dovesti do raznih propusta, kontradiktornosti,nerazumevanja i konfliktnih situacija, te da bi prilagođavanjeugovora konkretnim potrebama osiguranika, umeri koliko je to moguće, povećalo pravnu sigurnost iizvesnost u vezi s međusobnim obavezama ugovarača. 134. GUBITAK PRAVA IZ <strong>OSIGURANJA</strong>Nizom ugovornih klauzula, sadržanih u inkorporiranimuslovima osiguranja, predviđeni su slučajevikada osiguranik nema pravo na naknadu iz osiguranja,iako se ostvario rizik predviđen ugovorom. Najčešće,osiguranik gubi pravo iz osiguranja: 1) za vremedok vozilom upravlja lice bez odgovarajuće dozvole zaupravljanje motornim vozilom određene kategorije; 2)za vreme dok vozilom upravlja vozač pod dejstvom alkohola,droga ili drugih narkotika; 14 3) ako je šteta prouzrokovananamerno, grubom nepažnjom ili prevaromod strane ugovarača osiguranja, osiguranika, saosiguranoglica ili vozača; 4) ako je šteta nastala prolaskomkroz crveno svetlo na semaforu ili je vršeno preticanjena mestima gde je to izričito zabranjeno vertikalnom ihorizontalnom saobraćajnom signalizacijom; 5) kada ješteta nastala usled toga što je vozilo bilo tehnički neispravno,a ta okolnost je morala biti poznata korisniku;6) ukoliko ugovarač osiguranja, osiguranik, ovlašćenivozač ili držalac namernim postupanjem ili nepažnjomonemoguće prelaz regresnog prava na osiguravača; 7)kada je šteta od dopunskog rizika krađe nastala ostavljanjemključeva i dokumenata u vozilu; 15 8) ako nastu-13Jovanović, Slobodan. „Opšti i posebni uslovi reosiguranja iligodišnji ugovor o reosiguranju prilagođen reosiguraniku”, Revijaza pravo osiguranja, br. 4, 2011, str. 23.14Kao dopunski uslov, pojedini osiguravači stipulišu daje neophodno da postoji i uzročno-posledična veza izmeđunavedenog stanja i prouzrokovane saobraćajne nesreće, što jeu skladu sa stavovima sudske prakse. – Odluke VSRH br. Rev2926/1990-2 od 23. 1. 1991. i Rev 657/08-2 od 19. 1. 2011. Drugi,međutim, zbog poteškoća u praktičnom dokazivanju iste, ovakvukauzalnu povezanost ne spominju u svojim uslovima, te odredbao gubitku prava dobija apsolutni karakter.15U pravnoj teoriji već je ukazano da je odredba, koja dajeosiguravaču mogućnost da odbije isplatu naknade iz osiguranja,zbog toga što osiguranik nije u mogućnosti da mu preda knjižicuvozila i saobraćajnu dozvolu, koje su ukradene zajedno s vozilom,nepravedna i neosnovano stroga: Šimac, Srđan. „Nevaljanostpojedinih odredbi općih uvjeta iz ugovora o kasko osiguranjumotornog vozila – Smije li nemogućnost predočenja prometnedozvole ukradenog vozila predstavljati zapreku za isplatuosigurnine?”, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, vol.28, br. 1, 2007, str. 834; presuda Visokog trgovačkog suda RH,XXXIV br. Pž-7102/03-5 od 19. 9. 2006, iz obrazloženja: „...bilo binepravično i pretjerano strogo uskratiti tužitelju isplatu naknade63
ZORAN ILKIĆ64peli rizik saobraćajne nezgode ne bude odmah prijavljennadležnom organu.Kao posebno diskutabilan, može se pojaviti poslednjiod navedenih razloga za isključenje iz osiguranja. Naime,nakon saobraćajne nesreće, osiguranik ili lice kojeje upravljalo vozilom po ovlašćenju osiguranika dužnoje odmah po saznanju da prijavi nastupanje realizovanogrizika nadležnom organu unutrašnjih poslova, dazahteva izvršenje uviđaja i da Zapisnik o izvršenom uviđajudostavi osiguravaču. On ne sme da napusti mestonezgode bez odobrenja nadležnog organa unutrašnjihposlova, a prijavu nesreće ne sme izvršiti nakon protekavremena koje onemogućava ispitivanje alkoholisanostiučesnika u saobraćajnoj nezgodi. U protivnom, osiguravačće odbiti da mu isplati naknadu iz osiguranja.Intencija zakonodavca uvek je, da se unapred sprečiugovaranje nepravičnih ugovornih odredbi u ugovore oosiguranju, a ako su one već inkorporirane, da se onemogućida proizvedu negativan efekat po prava korisnikaosiguranja. Stoga je dato ovlašćenje sudu da odbijeprimenu pojedinih odredbi opštih uslova, koje su protivnesvrsi ugovora i dobrim poslovnim običajima, a pogotovoonih koji lišavaju drugu ugovornu stranu da uložiprigovore ili na osnovu kojih se gubi pravo iz ugovoraili neki rok, ili su inače nepravične ili preterano strogeprema njoj (Zakon o obligacionim odnosima, čl. 143,st. 1, dalje u tekstu: ZOO). Nešto preciznije, saglasnoformulaciji iz člana 3, Direktive br. 93/13/EEZ i Zakon oobveznim odnosima RH 16 reguliše predmetnu materijunormirajući da su ništave odredbe opštih uslova ugovorakoje, suprotno načelu savesnosti i poštenja, uzrokujuočiglednu neravnopravnost u međusobnim pravimai obavezama na štetu saugovarača stipulatora ili ugrožavajupostizanje svrhe sklopljenog ugovora. 17 Pritomse uzimaju u obzir sve okolnosti koje su postojale prei u vreme sklapanja ugovora, njegova pravna priroda,ostale odredbe ugovora, kao i odredbe nekog drugogugovora s kojim je sporna odredba uslova povezana (čl.296, st. 1 i 2).štete zbog krađe vozila zato što tužitelj nije u mogućnosti predatiosiguravatelju knjižicu vozila i prometnu dozvolu. Nenamjernimostavljanjem dokumenata u vozilu odgovorna osoba tužitelja nijedoprinijela nastanku štete jer se time ne omogućava provala uvozilo, njegovo stavljanje u pogon i odvoženje”; Slavnić, Jovan.„Gubitak prava iz osiguranja autoodgovornosti prema novomZakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju – sporna pitanja”,Revija za pravo osiguranja, br. 1, 2011, str. 15–22.16Narodne novine RH, br. 35/2005, 41/2008 i 125/2011.17Ivančević, Katarina. „Zaštita potrošača kroz zakonskeodredbe koje se odnose na ugovor o osiguranju”, Zbornik saIX savetovanja „Evropski put’ prava osiguranja Srbije, posebnougovora o osiguranju”, prof. dr Jovan Slavnić, prof. dr PredragŠulejić i prof. dr Jasna Pak (urednici), Udruženje za pravoosiguranja Srbije, Palić, 2008, str. 383.1/2013Nakon nastanka osiguranog slučaja, osiguranik imačitav niz obaveza koje su vezane za omogućavanje utvrđivanjaosnova i visine obaveze od strane osiguravača,kao i obavezu spasavanja i umanjenja obima nastale štete.Dakle, obaveza prijavljivanja realizacije nastupelogdogađaja nije jedina, ali je, svakako, najvažnija dužnostosiguranika. Ipak, ZOO je nastavio kontinuitet odredbiiz prethodnih zakona i propisao da su ništave odredbeugovora koje predviđaju gubitak prava iz osiguranja,ako osiguranik posle nastupanja osiguranog slučaja neizvrši neku od propisanih ili ugovorenih obaveza (ZOO,čl. 918). Odredba je imperativna, jer se smatra da propuštanjemosiguranika da izvrši određene dužnostiposle nastanka osiguranog slučaja, najčešće, za osiguravačau praksi ne nastupa nikakva šteta. Ako osiguranikne izvrši svoje dužnosti posle saobraćajne nesreće,a odredba ugovora predviđa da se time gubi pravo nanaknadu, ista je ništava po slovu zakona. Osiguraniknema pravo na naknadu jedino one štete koja je prouzrokovananjegovim propuštanjem da izvrši ugovornedužnosti. Identičnu odredbu sadrži i, recimo, Zakono obveznim odnosima RH (ZOORH, čl. 942), dok jeOmbudsman u osiguranju Agencije za osiguranje RepublikeSrpske preporučio društvima za osiguranje dapreispitaju svoje uslove za kasko osiguranje motornihvozila i bez odlaganja tzv. nekorektne odredbe uslovaosiguranja o gubitku prava iz osiguranja zbog neprijavljivanjaosiguranog slučaja i da ih usklade sa zakonskimnormama. 18 Sledstveno tome, i sudska praksa zauzela jestav da osiguranik ne može biti ograničavan u pravimaiz osiguranja zbog toga što nije, u određenom roku, kojije predviđen uslovima osiguranja, preduzeo neku radnjuu vezi sa ostvarivanjem prava iz osiguranja. 19 U sudskojpraksi presuđivano je da osiguranik ne gubi pravona naknadu iz ugovora o kasko osiguranju, iako nije upropisanom roku od saznanja obavestio organ MUP-a onastanku osiguranog slučaja. 2018Opšta preporuka br. 06-603-2/11 od 12. 12. 2011.19Presuda VSRH, br. Rev 1067/04-2 od 16. 11. 2005, izobrazloženja: „...ništava je upravo sporna odredba... tuženikovihPravila o kasko osiguranju koja propisuje obvezu osiguranikada nakon prometne nezgode sam osigura kontrolu svojealkoholiziranosti ili u protivnom gubi prava iz osiguranja...”Videti o spornim pitanjima inventivan članak: Slavnić, Jovan.„Gubitak prava iz osiguranja autoodgovornosti prema novomZakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju – sporna pitanja”,Revija za pravo osiguranja, br. 1/2011, str. 15–22.20Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog sudaSrbije, 18. 3. 1991, prema: Vuković, Svetislav. (2000) KomentarZakona o osiguranju imovine i lica, Beograd, str. 110; presudaVrhovnog suda Srbije, Rev. br. 734/1990 od 5. 7. 1990; presudaApelacionog suda Novi Sad, Gž. br. 2491/2012 od 25. 7. 2012,iz obrazloženja: „Gubitak prava iz osiguranja predstavlja jednuvrstu privatne kazne koja pogađa osiguranika ako ne izvršidužnosti koje za njega nastaju ako se dogodi osigurani slučaj.
1/2013Ipak, da li je opravdano u svim slučajevima mehanički,po automatizmu primenjivati odredbu člana 918ZOO i dosuđivati osiguranicima naknadu iz osiguranja,iako su svesno prekršili ugovornu i zakonsku obavezu?Nesporno je pravo osiguravača da ugovorom o osiguranjudefiniše rizike koje će, za odgovarajuću cenu,prihvatiti u osiguravajuće pokriće, kao što je pravo osiguranikada ugovor prihvati ili ne. Ukoliko ne želi nekirizik da primi u osiguranje, mora ga izričito isključiti,što se čini uvek klauzulama uslova osiguranja. Jasnoje da osiguravač neće da prihvati odgovornost za rizikbez obezbeđivanja ugovorom definisanih dokaza kojisu neophodni za utvrđivanje osnova i visine njegoveobaveze, ukoliko do štete dođe. Ako ne postoje verodostojnidokazi da se rizik realizovao onako kako je tougovorom definisano, ne može se ni smatrati da je nastupioosigurani slučaj koji je pokriven polisom. Ugovaračise saglašavaju da je obaveza osiguravača na isplatunaknade isključena uvek kada osiguranik pravovremenone obezbedi dokaze o osnovu i visini osiguravačeveobaveze, i takva odredba uslova osiguranja ne morauvek i unapred biti nepoštena. Jer, obaveza osiguranikanije samo da odmah ili čim bude u mogućnosti, prijaviMUP-u da se dogodila saobraćajna nesreća. Njegova jeobaveza i da ostane na licu mesta, obezbedi ili zahtevavršenje uviđaja, te time omogući pribavljanje dokumenata,informacija, fotografija i drugih dokaza koji suneophodni za utvrđivanje potpunog i tačnog činjeničnogstanja. Stoga se radi o jednoj od osnovnih obaveziosiguranika, koju ne treba posmatrati izolovano, već ukontekstu celog ugovora. Osiguranik treba da dokažeda je nastupio osigurani slučaj onako kako je to prihvaćenou osiguravajuće pokriće, da je rizik zaista pokrivenosiguranjem, i u takvom zahtevu osiguravača ne trebavideti nekakvu nekorektnost. Radi se o opštem pravilu oteretu dokazivanja, gde osiguranik treba da dokaže da jenastupio ugovoreni osigurani slučaj. Ostanak na mestusaobraćajne nesreće (osim u opravdanim slučajevima) ipozivanje ovlašćenih lica MUP-a realno ne predstavljanikakav teret niti izdatak po osiguranika i racionalno jeza očekivati da će tako postupiti svaki savesni učesnik usaobraćaju. Organ MUP-a je neutralna strana u događaju,nezainteresovana za to ko će snositi naknadu pretrpljenematerijalne štete. Suprotno tome, osiguranik imarazloga da postupi suprotno samo kada želi da onemogućisaznanje kako je do nesreće zaista došlo i kada želida prikrije neke, za njega, nepoželjne činjenice. Tako,ako je upravljao vozilom pod uticajem alkohola, drogaili drugih opojnih supstanci, time što će znatno kasnijeprijaviti saobraćajnu nesreću, očigledno će izbeći svakuzakonsku odgovornost i neosnovano zahtevati da mu seMeđutim, privatna kazna u vidu gubitka prava iz osiguranogslučaja je suviše oštra sankcija.”Definisanje odgovornosti osiguravača u auto-kasko osiguranjunaknadi pretrpljena šteta na vozilu. Budući da sudovizauzimaju jasan stav da u slučaju alkoholisanosti vozačaosiguranik gubi pravo na naknadu, nema razloga da se iovde zauzme suprotno mišljenje. Takođe, vozilom možeupravljati i lice koje nema vozačku dozvolu ili lice kojeima kraći vozački staž nego što je to ugovoreno. U ovomdrugom slučaju, po osnovu takođe izričitih ugovornihodredbi, osiguravač bi imao pravo da umanji naknaduiz osiguranja. Ali, neprijavljivanjem saobraćajne nesrećenadležnom organu i ovo pravo osiguravača je osujećeno.U korelaciji s tim je i obaveza učesnika u saobraćaju,shodno odredbama Zakona o bezbednosti saobraćajana putevima, 21 da u slučaju nesreće, kod koje je došlodo veće materijalne štete ili ima i povređenih lica, pozovepoliciju i ostane na licu mesta do završetka uviđaja(ZOBSP, čl. 168). U protivnom odgovaraće za počinjeniprekršaj (ZOBSP, čl. 332, st. 1, tač. 69). Ništa ne bi trebaloda spreči osiguranika da pozove policiju i u slučajusaobraćajne nesreće sa manjom štetom i time obezbedineophodne dokaze i dokumentaciju, kao svoju ugovornuobavezu (ZOBSP, čl. 171, st. 1 i 2). Ovo tim pre, što bitroškove tako zahtevanog uviđaja snosilo osiguravajućedruštvo kod koga je osigurano vozilo čiji vozač zahtevavršenje uviđaja (ZOBSP, čl. 171, st. 3). Kao opravdaniosnov za gubitak prava već je opšteprihvaćeno neosnovanoodbijanje osiguranika da se, posle nastupanja saobraćajnenesreće, podvrgne kontroli alkoholemije. 22U tom svetlu, ne bi se moglo smatrati da je normiranjemčlana 918 ZOO zakonodavac želeo da zaštiti nesavesnekorisnike osiguranja. Tim pre, što je članom 920ZOO propisano da ne postoji obaveza isplate naknadeod strane osiguravača, ukoliko je do osiguranog slučajadošlo namerom ili prevarom korisnika osiguranja. Napomenimoi da je, zbog sve većeg broja prevara u osiguranju,zakonodavac i predvideo u Krivičnom zakoniku 23krivično delo prevare u osiguranju (KZ, čl. 208a), podkojim se, između ostalog, podrazumeva i lažno prika-21Sl. glasnik RS, br. 41/2009, 53/2010 i 101/2011, dalje utekstu: ZOBSP.22Presude VSRH br. Rev-882/1999-2 od 7. 5. 2003. i Rev-701/02-2 od 9. 7. 2002, iz obrazloženja: „Sklapanjem ugovorao kasko osiguranju tužitelj je prihvatio Uvjete za osiguranjeautomobilskog kaska, koji predviđaju gubitak prava iz osiguranjau nizu slučajeva, između ostalog i ako se vozač nakon prometnenezgode odbije podvrgnuti ispitivanju njegove alkoholiziranosti.Nema temelja za mišljenje, da bi se pri tom radilo o obavezičije ugovaranja može za posljedicu imati ništavost ugovora oosiguranju, jer nisu ispunjeni uvjeti za ništavost predviđeniodredbom čl. 103. ZOO, niti navedena odredba nameće tužiteljunekakvu nerazmjerno veliku obavezu već samo takovu kojaomogućuje utvrđenje je li vozač bio pod utjecajem alkohola utrenutku upravljanja vozilom, dakle utvrđenje da li su ispunjeniuvjeti za isplatu osigurane štete ili za gubitak prava iz osiguranja.”23Sl. glasnik RS, br. 82/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009,111/209 i 121/2012, dalje u tekstu: KZ.65
ZORAN ILKIĆ66zivanje ili prikrivanje činjenica vezanih za osiguranje, akojima se drugo lice navodi da nešto učini na štetu svojeimovine. Stoga je potpuno legitimno pravo osiguravačada isključi svoju odgovornost u određenim slučajevima,ukoliko je to, shodno članu 929, st. 1 ZOO, izričitopredviđeno ugovorom. Predmetno isključenje redovnosadrže uslovi osiguranja svih osiguravača, te se ne možeosnovano tvrditi da je ono nekorektno i da ga treba automatskiponištiti, jer se time obesmišljava i pravo osiguravačada validno utvrdi osnov i visinu svoje obaveze,kao i niz pomenutih zakonskih normi. Nemoralno je ineprihvatljivo, a svakako nezakonito, da neko zloupotrebljavajednu zakonsku odredbu i time neosnovanoostvaruje prava iz osiguranja. Stoga bi normu člana 918ZOO trebalo primenjivati pažljivo, uz uvažavanje svihokolnosti slučaja, a klauzule o gubitku prava ne poništavatipo automatizmu. U protivnom, to bi moglo datumačenje pomenute odredbe skrene u pogrešan smer iomogući zloupotrebu prava.Uostalom, u uporednom pravu mogu se naći i zakonodavnarešenja drugačija od našeg, koja se detaljnijebave ograničavanjem odgovornosti osiguravača.Tako, u grčkom pravu, nema izričite odredbe kojombi se zabranilo ugovaranje klauzula o gubitku prava uopisanim slučajevima. Ugovarač osiguranja ima rok od8 dana da obavesti osiguravača da je nastupio osiguranislučaj, računajući isti od saznanja za njegov nastanak.Dužan je i da na zahtev osiguravača dostavi sve neophodneinformacije, detalje i isprave vezane za nezgodu,s tim da se ne može pozivati na sopstvenu neobaveštenosto nastalom osiguranom slučaju, ako bi se taneobaveštenost mogla smatrati njegovom grubom nepažnjom.Ako bi namerno prekršio ove obaveze, osiguravačima pravo da potražuje naknadu prouzrokovaneštete. 24Zabranu ugovaranja gubitka prava ne predviđa ninemački zakonodavac. Upravo suprotno, normirana jemogućnost da ugovorom može biti određeno da osiguravačnije dužan da plati naknadu iz osiguranja, ukolikoje osiguranik namerno povredio svoju ugovornu obavezu.Ako je povreda učinjena grubom nepažnjom, ovlašćenje da naknadu umanji srazmerno težini krivice osiguranika.Teret dokazivanja postojanja grube nepažnjeleži na osiguraniku. Potpuno ili delimično oslobađanjeodgovornosti osiguravača nakon nastupanja osiguranogslučaja uslovljeno je pretpostavkom, da je osiguravačosiguraniku na ove posledice ukazao u posebnom24Zakon o ugovoru o osiguranju Republike Grčke, br.2496/97, Službeni list Republike Grčke, tom I, br. 87, 16. 5. 1997.(Insurance Contract Law No. 2496/97, Official Gazette of theRepublic of Greece, vol. One, Issue No. 87, 16th May 1997), čl. 7,st. 1 i 2 (prevod Zakona objavljen u Reviji za pravo osiguranja, br.4/2007, str. 84–92).1/2013pismenom obaveštenju. Osiguravač se ne može pozvatina ugovaračevu povredu prijavljivanja ako je na nekidrugi način saznao za nastupanje osiguranog slučaja. 25Švajcarski zakonodavac još preciznije reguliše mogućnostgubitka prava, ukoliko osiguranik, u nameri daosujeti osiguravača, propusti da mu odmah učini prijavu,te ga time onemogući da utvrdi sve relevantne činjenicevezane za realizaciju osiguranog slučaja. Osiguranikje dužan da svom osiguravaču prijavi saobraćajnunesreću u roku od 14 dana od dana kada se ista dogodila,a ukoliko iz osnovanih razloga nije mogao da obaveštenjepošalje u tom roku, on ili njegov zastupnik moguto da učine u roku od 30 dana, ali uz relevantnu medicinskudokumentaciju koja bi opravdala to zakašnjenje.Osiguravač nije vezan odredbama ugovora, ukoliko gakorisnik osiguranja ili njegov ovlašćeni predstavnik doveduu zabludu, prikrivanjem ili prijavljivanjem netačnihčinjenica koje bi vodile isključenju ili ograničenjunjegove obaveze. 26Gubici prava u oblasti auto-kaska nisu zabranjeni niu danskom pravu. Prema tamošnjem zakonodavstvu,kada osigurani slučaj nastane, osiguranik je dužan daodmah (bez zadržavanja) o tome obavesti osiguravajućedruštvo, ukoliko želi tim povodom da mu podnese odštetnizahtev. Ako osiguranik propusti da osiguravačuprijavi nesreću, isti nije odgovoran u većem obimu negošto bi to bio slučaj, da mu je obaveštenje pravovremenodato. Ako bi se osnovano moglo pretpostaviti da je zanemarivanjemdužnosti osiguranika društvo uskraćenoza informaciju o okolnostima koje bi isključile ili ograničilenjegovu odgovornost, osnov i visina eventualneobaveze osiguravača procenjivaće se na osnovu postojećihokolnosti. Po slovu zakona, ne može se punovažnougovoriti da po osiguranika nastanu strože poslediceosim zakonom propisanih, ako isti ili drugi propusteda osiguravaču pruže obaveštenje navedene prirode,ali ovo ograničenje ne važi kod osiguranja krađe, stoke,garancija i osiguranja šteta na motornim vozilima. 2725Zakon o ugovorima o osiguranju RepublikeNemačke (Gesetz über den Versicherungsvertrag /Versicherungsvertragsgesetz – VVG/ vom 23. 11. 2007. /BGB1. I S.2631/, das zuletzt durch Artikel 10 des Gesetzes vom 29.07.2009. /BGB1. I S. 2355/ geändert worden ist), § 28 i 30 (prevod Zakonaobjavljen u Reviji za pravo osiguranja, br. 2, 3, 4/2010 i 2/2011).26Švajcarski Savezni zakon o ugovorima o osiguranju(Bundesgesetz über den Versicherungsvertrag /Versicherungsvertragsgesetz – VVG/ vom 2. April 1908, stand am1. Januar 2011), čl. 38, st. 3 i čl. 40.27Danski Zakon o ugovorima o osiguranju (Lov omforsikringsaftaler, 1. 1. 1932, poslednje izmene 8. 6. 2006.) § 21,st. 1, 2 i 4.
1/20134. <strong>ZA</strong>KLJUČAKSve nejasno formulisane klauzule uslova osiguranjanisu, samim tim, odmah i nekorektne. Međutim, nejasnai dvosmislena ugovorna odredba potencijalno ježarište nesporazuma između korisnika osiguranja i osiguravača,jer može osiguranika dovesti u situaciju da jeopravdano izneveren u svojim očekivanjima o domašajuugovorenih prava i obaveza iz ugovora. Ovo pogotovo,ukoliko je razumevanje ključnih odredbi, i tako redovnokompleksnih i nepregledno struktuiranih uslovaosiguranja, dodatno zakomplikovano upućivanjem naparametre koje osiguranik objektivno ne može znati irazumeti.Propisi kojima se štite potrošači sve više potencirajuodgovornost sastavljača teksta ugovora da drugoj ugovornojstrani pruža sve neophodne informacije kakopre, tako i u toku trajanja ugovora. Stoga je neophodno,pogotovo odredbe ugovora o najvažnijim pravimai obavezama ugovarača vezanim za plaćanje premije iDefinisanje odgovornosti osiguravača u auto-kasko osiguranjuisplatu naknade iz osiguranja, i u oblasti auto-kasko osiguranja,definisati što je to jednostavnije i preglednijemoguće.Međutim, ne sme se dozvoliti ni druga krajnost, dase sve odredbe ugovora tumače na štetu osiguravača,pod ustaljenom pretpostavkom da su nekorektne. Načelodobrovoljnosti zaključenja ugovora važi i za njega,te i on ima pravo da određene rizike ne primi u osiguravajućepokriće. Stoga ima legitimno pravo da mu seomogući da na osnovu relevantne dokumentacije utvrdipostojanje osnova i visinu svoje obaveze. Evidentan jesve veći broj prevara u osiguranju, te je jasna i težnjaosiguravača da se od njih zaštiti i isplaćuje novčanunaknadu uvek i samo onda kada je na osnovu odštetnedokumentacije nesporno utvrđeno da je rizik nastupiou skladu s odredbama ugovora. Odredbe o gubicimaprava trebalo bi kritički ceniti u svakom pojedinom slučajui ne pogodovati težnjama za naplatom štete od osiguravačau slučaju nepoštovanja zakonskih i ugovornihodredbi od strane korisnika osiguranja.67
68ARTICLESZoran ILKIC, LLDLaw agent in damages, Insurance Co. DDOR NOVI SAD, Novi Sad, SerbiaDefining insurer liability in the motor hull insurance1/2013Original Scientific WorkSUMMARYBecause of the specific contract making techniques,incorporation of general and special policy conditionsin typical regulations of an insurance contract, thebeneficiaries may face unfair contract clauses that limitor even does not include the liability of insurer that hehas according to the law. Disproportionate control of thecontract is given to the stipulator of the clause, especiallyin the part concerning mutual rights and obligations,and the insured person is placed in a substantiallyunequal legal position, which unreasonably violatedcontractual balance. There are problems in thepreparation and interpretation of insurance contracts,more or less, in all types of insurance, and they are alsoevident in casco insurance of motor vehicles. Therefore,the author of this paper also analyses one of the mostcommon misunderstandings between the insurer andthe insured, which refers to the calculation of insurancebenefits in the case of theft, i.e. total damage to thevehicle. On the other hand, on the basis of specificregulations which protect users of insurance services,as well as the broader norms that derive from generallaw and principles of law, the courts have the right andobligation to cancel the unfair terms end provisions ofinsurance, in order to make balance and the equivalenceof contract conditions. The author points out, however,that the automatic and uncritical elimination of certainclauses concerning the loss of right could lead toanother extreme – law abuse by the insured.
1/2013SUDSKA PRAKSA SUDOVA DRŽAVA ČLANICA EU I EVROPSKOG SUDA PRAVDE / COURT PRACTICE –PRACTICE OF THE EU MEMBER-STATES COURTS AND EUROPEAN COURT OF JUSTICE69Presuda Evropskog suda u predmetu C-112/11 od 19. jula 2012. godineebookers.com Deutschland GmbHvsBundesverband der Verbraucherzentralen undVerbraucherverbände – VerbraucherzentraleBundesverband eV1. UVODNE NAPOMENEOdluka Evropskog suda koja je predmet ovog prikazaneposredno se odnosi na tumačenje člana 23, stav 1,Uredba Skupštine Evrope i Saveta br. 1008/2008 od 24.septembra 2008. godine o opštim pravilima za pružanjeusluga u vazdušnom saobraćaju unutar Evropske unije.1 Povod za pokretanje postupka pred Evropskim sudompredstavljao je postupak koji se u Nemačkoj vodioizmeđu Ebookers.com Deutschald GmbH (daljeu tekstu: „ebookers.com”) koji se bavi elektronskomprodajom avio karata preko internet portala posredstvomkoga obavlja delatnost, i nemačke federalne unijepotrošačkih organizacija i udruženja Bundesverbandder Verbraucherzentralen und Verbraucherverbände– Verbraucherzentrale Bundesverband eV ( dalje u tekstu:„BVV”), u vezi sa utvrđivanjem zakonitosti prodajeavio karata preko internet portala.2. NACIONALNI PRAVNI OKVIRTačka 16 preambule Uredbe br. 1008/2008 uređujeda korisnici usluga moraju biti tretirani na način daim se pruža mogućnost da uporede cene koje im nuderazličite avio-kompanije unutar Evropske unije. Stoga,ukupna cena koju treba da plati korisnik usluga avioprevozaunutar Evropske unije treba da bude iskazanana način da uvek iskaže sve naknade, takse, provizije idr.Član 2, stav 18 reguliše šta se smatra cenom avio-prevozau kontekstu predmetnog pravila kao cena izraženau evrima ili u lokalnoj valuti koja se plaća avio-prevoznikuili njegovom agentu, odnosno drugom prodavcuavio-karata za uslugu prevoza putnika vazdušnim pu-1Regulation (EC) No 1008/2008 of the European Parliamentand of the Council of 24 September 2008 on common rules forthe operation of air services in the Community, OJ 2008 L 293,p. 3.tem kao i sve druge usluge u vezi sa kojima se ove ceneobračunavaju, uključujući i naknade odnosno provizijeza usluge koje nude agencije, odnosno za druge dodatneusluge u vezi sa avio-prevozom.Takođe, član 2, tačka 19, Uredbe br. 1008/2008 definišeda se pod cenom avio-prevoza ima smatrati cenaizražena u evrima ili u lokalnoj valuti koja se plaća zaprevoz robe kao i sve druge usluge u vezi sa kojima seove cene obračunavaju, uključujući i naknade, odnosnoprovizije za usluge koje nude agencije, odnosno za drugedodatne usluge u vezi sa avio-prevozom.Pod naslovom „Informacija i ne-diskriminatornipristup” u članu 23, Uredbe br. 1008/2008 predviđenoje sledeće: cene avio-karata uključuju sve uslove i elemente,bez obzira na način na koji se mogu oglašavatiodnosno kupovati – kada se oglašavaju u bilo kojojformi, uključujući i prodaju preko interneta, za uslugeavio-prevoza na aerodromima koji se nalaze na teritorijidržava članica na koje se primenjuje sporazum o Evropskojuniji. Ukupna cena koja se plaća treba da budeiskazana na način da se iskazuju sve takse, naknade,provizije i ostali troškovi koji su povezani sa uslugomavio-prevoza i koji se mogu predvideti u vreme oglašavanja.Iskaz ukupne cene mora da sadrži najmanje sledećestavke: (a) osnovnu cenu avio-prevoza, (b) porez,(c) aerodromske takse, i (d) ostale troškove, podtroškove,naknade i provizije, kao što su na primer troškovikoji se odnose na obezbeđenje ili nabavku goriva, pričemu se stavke navedene pod tačkama (b), (c) i (d) dodajuceni osnovne avionske karte. Opcioni dodaci cenitreba da budu prikazani na jasan i transparentan načinkoji neće dovoditi kupca, odnosno korisnika usluga uzabludu u trenutku kada započinje postupak rezervisanjaavio-karte, a njihovo prihvatanje od strane putnikaodnosno korisnika usluge treba da bude prikazano nanačin da je opcionog karaktera i da zavisi isključivo ododluke kupca, odnosno korisnika usuga.3. PREDMET SPORA I PRAVNA PITANJAU ODNOSU NA KOJA JE <strong>ZA</strong>TRAŽENOTUMAČENJE EVROPSKOG SUDAEbookers.com se bavi prodajom avio-karata prekosvog internet portala. Kada se kupac tokom postupkarezervacije karte odabere konkretan let preko internetportala, troškovi koji se odnose na rezervaciju avio-kartesu naznačeni u desnom vrhu internet strane Ebookers.com,ispod naslova „vaši važeći putni troškovi”.Kao dodatak trošku avio-karte, ova lista takođe sadrži iodgovarajući iznos provizije i naknade i trošak osigura-
70Presuda Evropskog suda u predmetu C-112/11 od 19. jula 2012. godinenja na ime otkaza putovanja, koji se obračunavaku automatski.Ukupan zbir svih ovih troškova označava se kao„ukupna cena putovanja”.Nakon rezervisanja avio-karte, kupac treba da platiukupnu cenu putovanja kroz plaćanje jedinstvenogiznosa ebookers.com-u. Posle toga, Ebookers.com plaćatroškove avio-prevoza direktno konkretnom avio prevozniku,a troškove osiguranja za slučaj otkaza putovanjadiretno plaća konkretnom osiguravajućem društvu.Drugim rečima, Ebookers.com obavlja dve potpunoodvojene transakcije plaćanja prema avio-prevoznikui osiguravajućem društvu. Takođe, Ebookers.com troškoveprovizije i naknada naplaćuje od korisnika oveusluge – kupca avio-karte. U slučaju da kupac ne želida kupi i osiguranje za slučaj otkaza putovanja, na dnuinternet stranice postoji obaveštenje koje daje instrukcijekupcu na koji način tada treba da postupi, u pogleduponuđene opcije.BVV je smatrao da ovakav način prodaje avio-karatapredstavlja kršenje člana 23, stav 1 Uredbe br. 1008/2008i zahtevao je od Ebookers.com-a da se uzdrži od uključivanjatroškova osiguranja za slučaj otkaza putovanjaiz postupka rezervacije avio-karata preko internet portala.28. decembra 2009. godine BVV je podneo zahtevza privremenom merom Regionalnom sudu u Bonu dase Ebookers.com-u naloži da se uzdrži od gore opisanognačina rezervacije i prodaje avio-karata preko internetportala, a regionalni sud u Bonu je 19. jula 2010. godineusvojio predmetni zahtev u celosti.Ebookers.com je uložio žalbu na ovakvu odluku23. avgusta 2010. godine Višem Regionalnom sudu uKelnu zahtevajući od ovog suda da utvrdi da li ponudaEbookers.com-a u vezi sa kojom se vodi predmetnispor potpada pod primenu člana 23, stav 1 Uredbe br.1008/2008.Kako se osnovno pitanje spora parničnih strana usuštini ticalo tumačenja odgovarajućih odredbi Komunitarnogprava, to je Viši regionalni sud u Kelnu odlučioda zastane sa daljim rešavanjem u predmetnoj stvaridok prethodno ne dobije tumačenje Evropskog sudapravde, te je Evropskom sudu uputio sledeće pitanje:„Da li član 23, stav 1 Uredbe br. 1008/2008 premakome opcioni dodaci ceni treba da budu prikazani najasan, transparentan način koji ne dovodi kupca, odnosnokorisnika usluge (potrošača) na opcionoj osnovi uzabludu na samom početku procesa rezervisanja karteda oni treba da budu prihvaćeni, a koji se takođe primenjujuna troškove vezane za avio-prevoz a koji proizilazeiz usluge koju pružaju treća lica (u konkretnom slučaju,osiguravač koji nudi osiguranje za slučaj odustanka odputovanja), a koji se naplaćuju putniku u vazdušnomsaobraćaju od strane društva, odnosno agencije koja1/2013organizuje avio-prevoz zajedno sa cenom avio-prevozakroz obračun ukupne cene putovanja?”4. REZONOVANJE SUDASvojim pitanjem upućenim Evropskom sudu, Viširegionalni sud u Kelnu želi da dobije odgovor na pitanjeda li koncept tzv. „opcionih dodataka ceni”, koji sadržiposlednja rečenica člana 23, stav 1 Uredbe br. 1008/2008mora da se tumači na način da ona obuhvata troškove uvezi sa avio-prevozom, odnosno troškove koji proizlazeiz pružanja uslugua, kao što je u konkretnom slučajuosiguranje za slučaj odustanka od putovanja u postupkukoji se vodi pred nemačkim sudom, a koji trošak proizlaziiz usluge koju ne pruža sam avio-prevoznik a kojitrošak umesto trećeg lica – pružaoca takve usluge, naplaćujesubjekt koji pruža uslugu prodaje avio-karata,i to čini uz prodaju avio-karte, dodajući taj trošak ukupnomtrošku prevoza vazdušnim putem.Imajući u vidu raniju praksu Evropskog suda u vezisa tumačenjem odredbi Komunitarnog prava, važno jeda se ima u vidu da prilikom tumačenja Evropski sud nevodi računa samo o formulacijima relevantnih odredbiKomunitarnog prava, već znatno više uzima u obzirkontekst u kome se određena formulacija pominje, primenjujućipri tom ciljno tumačenje relevantne odredbe,kao što je to činio u ranijim sporovima C-292/82Merck 2 , C-34/05 Schouten 3 ili C-433/08 Yaesu Europe.4 Iz samog naslova kao i iz formulacije člana 23, stav 1,Uredbe br. 1008/2008 proizlazi da predmetna odredbaima za cilj da obezbedi da kupac, odnosno korisnik uslugedobije informaciju o ceni avio-usluge koja je jasna itransparentna i koja obezbeđuje zaštitu korisnika uslugaavio-prevoza.Poslednja rečenica člana 23, stav 1, Uredbe br.1008/2008 se odnosi na tzv. „opcione dodatke ceni”, kojinisu neizbežno suprotni ceni odnosno naknadi za samavio-prevoz, odnosno drugim elementima koji daju konačnucenu avio-prevoza, a na šta se odnosi druga rečenicačlana 23, stav 1, Uredba. Pomenuti opcioni dodaciceni se odnose na usluge koji, naslanjajući se na samucenu avio-prevoza i uvećavajući se, nisu niti obavezni,niti nužno neophodni da bi se mogao obavljati avioprevozputnika odnosno robe, a koji su prikazani takoda se kupac odnosno korisnik usluge može odlučiti dali želi da ih prihvati ili ne. Upravo iz navedenog razloga,2Spor C-292/82 Merck [1983] ECR 3781, paragraph 12.3Spor C-34/05 Schouten [2007] ECR I-1687, paragraph 25.4Spor C-433/08 Yaesu Europe [2009] ECR I-11487,paragraph 24.
1/2013svi elementi koji se dodaju osnovnoj ceni treba da buduprikazani na jasan način, da budu transparentni i dabudu prikazani na način da kupca odnosno korisnikausluga ne dovode u zabludu na samom početku postupkarezervacije karata, što upravo reguliše član 23, stav 1,Uredbe br. 1008/2008.Poslednja rečenica člana 23, stav 1, Uredbe ima za ciljda onemogući da kupac odnosno korisnik usluge avioprevoza bude naveden da, tokom postupka rezervacijeavio-prevoza, kupi usluge koje se „nadodaju” na usluguavio-prevoza, osim ako sam putnik odnosno korisnikusluge odluči da želi da kupi i dodatne usluge, a ne samoosnovnu cenu avio-prevoza, i da želi da, u odnosu naove opcione elemente koji se dodaju na osnovnu cenu,plati uvećanu cenu avio-prevoza.Predmetni zahtev odredbe člana 23, stav 1, Uredbeproizlazi iz značajno šireg koncepta zaštite potrošača upogledu dodataka na cenu koju potrošači plaćaju, čijeprincipe je postavio član 22 Direktive Skupštine Evropei Saveta br. 2011/83/EU od 25. oktobra 2011. godine opravima potrošača, kojom se vrše izmene i dopune DirektiveSaveta br. 93/13/EEC, Direktive Skupštine Evropei Saveta br. 1999/44/EC i kojom se stavljaju van snageDirektiva Saveta br. 85/577/EEC i Direktiva SkupštineEvrope i Saveta br. 97/7/EC. 5S tim u vezi, Generalni pravobranilac je u svom mišljenupod tačkom 39 istakao da bi bilo u suprotnostisa svrhom zaštite korisnika usluga avio-prevoza ukolikobi takva zaštita zavisila od toga da li dodatna opcionausluga, povezana sa uslugom avio-prevoza, i s tim u vezipovećanje osnovne cene koje se nudi u postupku rezervacijeavio-prevoza potiče od avio-prevoznika ili odstrane nekog trećeg lica koje je pravno i ekonomski odvojenood avio prevoznika. U slučaju da je dozvoljenoda se zaštita potrošačima uslovljava statusom subjektakoji nudi dodatne usluge u smislu da se takva zaštita potrošačimadaje samo u slučaju kada se u svojstvu pružaocausluge pojavljuje avio-prevoznik, takva zaštita bi sejednostavno mogla zaobići što bi za posledicu imalo toda cilj koji se želi postići zapravo ne bi bio postignut. Usvakom slučaju, takvo ponašanje bi bilo suprotno članu22 Direktive br. 2011/83.Iz svega navedenog proizlazi da suprotno onome štoEbookers.com tvrdi, ono što je zaista važno u kontekstuPresuda Evropskog suda u predmetu C-112/11 od 19. jula 2012. godinetumačenja člana 23, stav 1, Uredbe br. 1008/2008 nijepitanje da li se opcioni dodatak ceni odnosi na trošakusluge avio-prevoznika ili osiguravača koji nudi usluguosiguranja za slučaj odustanka od putovanja, već činjenicada li su takve usluge i odgovarajuće cene koje predstavljajutzv. opcioni dodatak osnovnoj ceni ponuđenekupcu odnosno korisniku usuga u vezi sa uslugom avioprevozau postupku rezervacije.Evropski sud je stao na stanovište da, suprotno onomešto Ebookers.com tvrdi, takvo tumačenje nije suprotnopredmetu i cilju Uredbr br. 1008/2008. Iako seu članu 1, stav 1, Uredbe br. 1008/2008 svrha Uredbeodređuje u odnosu na avio-prevoznika, budući da član1, stav 1, Uredbe uređuje da se Pravilo odnosi na izdavanjedozvola avio-prevoznicima unutar Evropske unije injihovo pravo da unutar Unije obavljaju delatnost avioprevoza,činjenica je da je svrha između ostalog, kakoto uređuje član 1, stav 1. Uredbe, i utvrđivanje cena zausluge avio-prevoza unutar Unije. Stoga je jasno da poslednjarečenica člana 23, stav 1, Uredba koja je definisanana prilično generalan način nije propisana na načinda može da se tumači u odnosu na status pružaocaopcione dodatne usluge u vezi sa uslugom avio-prevoza.5. ODLUKA SUDAOdgovor na postavljeno pitanje u vezi sa konceptomtzv. opcionih dodataka ceni u vezi sa poslednjom rečenicomčlana 23, stav 1, Uredbe br. 1008/2008 mora setumačiti na način da ova odredba pokriva sve troškoveu vezi sa avio-prevozom, uključujući i osiguranje za slučajodustanka od puta koji su dali povoda konkretnomsporu pred nemačkim sudom, a koje usluge pruža trećelice a ne pružalac usluga avio-prevoza u konkretnomslučaju osiguravajuće društvo u vezi sa osiguranjem zaslučaj odustanka od putovanja, i koji troškovi se naplaćujukorisniku usluge avio-prevoza od strane subjektakoji prodaje usluge avio-prevoza, uz osnovnu cenu prevoza,kao njen dodatak koji uvećava osnovnu cenu.Prevela i priredila za prikaz:mr Jelena Gazivoda, advokatE-mail: jelena.gazivoda@jpm.rs715Directive 2011/83/EU of the European Parliament and of theCouncil of 25 October 2011 on consumer rights amending CouncilDirective 93/13/EEC and Directive 1999/44/EC of the EuropeanParliament and of the Council and repealing Council Directive85/577/EEC and Directive 97/7/EC of the European Parliament andof the Council, OJ 2011 L 304, p. 64.
72PRIKAZ ČLANAKA / ARTICLE REVIEW1/2013Kraj reke papiraNaslov članka u originalu:“Ende der Papirflut”Versicherungsrundschau, 4/2012, str. 5–7Autor: Mr Christian EltnerKrajem marta 2012. godine u Nacionalnom savetuAustrije, posle dugih i intenzivnih napora Udruženjaosiguravača Austrije, usvojena je najobimnija izmenau oblasti prava ugovora o osiguranju u poslednjih nekolikogodina, a pod nazivom Versicherungsrechts-Änderungsgesetz2012 – VersRÄG 2012 ili Zakon o izmenamau pravu osiguranja 2012 (dalje u tekstu: Zakon)objavljenom u Službenom listu Republike Austrije, 24.aprila 2012. godine. Izmene važe za ugovore zaključeneposle 30. 6. 2012. godine, a odredbe u vezi sa davanjempodataka o zdravstvenom stanju stupaju na snagu 1. 10.2012.Autor ovog članka kaže da za ekonomiju osiguranjanovi propisi u vezi sa elektronskom komunikacijom,sadržani u ovom Zakonu, predstavljaju dugo očekivani„korak u 21. vek.” Pored toga, donete su izmene odredbio dopustivosti davanja ličnih zdravstvenih podatakaklijenata od strane privatnih osiguravača, regulisano jeopšte pravo potošača na odustanak od ugovora, unetipropisi o posredovanju u prodaji neto polisa kao iprecizirane obaveze brokera na proveru solventnosti.Prema ovom Zakonu ugovarač osiguranja i osiguravačmogu da ugovore da osiguravač svoju obavezu davanjainformacija i objašnjenja ugovaraču osiguranja ispunjavaelektronskim putem. Ovo treba da bude izričitougovoreno. Ugovarač osiguranja ima pravo izbora dali će informacije i saopštenja da prima u papirnoj ilielektronskoj formi, o čemu ga osiguravač mora jasnoinformisati. Posle toga mora da usledi ispostavljanjepolise o životnom osiguranju, osiguranju od nezgodei penzijskom osiguranju u papirnoj formi. List pokrićakoji glasi na donosioca je izuzet iz elektronskog načinakomunikacije. Sve ostalo – uslovi osiguranja, saopštenjai listovi pokrića (na ime – prim. prevodioca) mogu seispostaviti elektronski. Ovo u osnovi vredi i za obavezuinformisanja prema par. 9a, 18b i 75 Zakona o nadzoruosiguranja Austrije.Paragrafi 9a i 18b propisuju informisanje ugovaračaosiguranja u pisanoj formi (pri tome je izraz pisanojpreuzet iz direktiva, a ne potpisanoj u smislu Opšteggrađanskog zakonika). Odredbe o finansijskom nadzorusu svojim minimalnim standardima utvrdile dainformacije iz par. 9a, 18b i 75 Zakona o nadzoru osiguranjamogu da budu i na trajnom nosaču podataka;autor ovde napominje pretpostavku da se ugovaračosiguranja prethodno izričito saglasio sa elektronskomdostavom podataka i da mu je ukazano da ima pravona opoziv izbora u svakom momentu. Istovremenoautor naglašava da obaveza predugovornog informisanjapredstavlja obavezu koju treba ispuniti prema klijentu,tj. ugovaraču osiguranja svakako treba dostavitiove informacije, jer njihovo isticanje na internetu nijedovoljno; dovoljno je da ugovarač osiguranja dostavisvoju e-mail adresu na koju će ih primati. Ugovaranjeelektronske komunikacije mora da sadrži način dostavepodataka i obavezu za obe ogovorne strane da navedupodatke za pristup internetu i da se međusobno obavesteo promenama tih podataka. O načinu dostave podatakaodlučuje konačno osiguravač i što zavisi od togakoje tehnike elektronskih komunikacija on primenjuje.Zakon ne reguliše samu tehiku elektronskih komunikacija,što znači da one mogu biti različite. Prihvatljivaje elektronska adresa ili uvođenje javne internet stranice,kao na primer stranice na kojoj su istaknuti važećiuslovi osiguranja. U tzv. portalskim rešenjima (kadaje ugovaraču osiguranja za pristup na internet stranicuosiguravača potrebna lozinka) treba paziti na to daugovarač osiguranja na portalu bude dobro informisano novim ispravama. Po svim pravilima on bi ispravekoje prima od osiguravača (na primer, isprave kojesadrže predugovorne informacije, isprave koje sadržeprimerak predloženih ugovornih uslova ili isprave kojesadrže izjave osiguravača u vezi sa zaključenim ugovorom– prim. prevodioca) trebao da dobije kao e-mail.Nezavisno od načina dostave isprava, ugovarač osiguranjamora da zna na koji način će se odvijati elektronskakomunikacija. Zato ima obavezu da pošalje svoju e-mailadresu i da ima redovan pristup internetu. Ono što se
1/2013Kraj reke papiradostavlja vredi kao dokazno sredstvo kada sporazum oelektronskoj komunikaciji sadrži odgovarajuće podatkei kada osiguravač smatra da nema nikakvih prepreka zapristup internetu, kao na primer kada se u komunikacijiviše puta pojavi obaveštenje „greška u dostavi.” Akoosiguravač ima opravdan razlog za sumnju da njegoveelektronske informacije nisu uspešno našle put do primaoca,sa ugovaračem osiguranja mora da stupi u vezuna drugi način.Ako se informacije vezane za ugovor šalju elektronski,u e-mailu to treba naglasiti u rubrici „predmet”(nem: Betreff) kako bi se razlikovao u masi primljeneelektronske pošte. Obe ugovorne strane imaju mogućnostda u svako doba raskinu sporazum o elektronskojkomunikaciji, odnosno da pojedine izjave daju u papirnojformi. Ovakvo pravilo, kaže autor, ima smisla da bikomunikacija mogla da se održava i u slučaju smetnji iliprekida elektronskih veza. Nadalje, ugovarač osiguranjaima mogućnost da pojedine informacije i izjave dobijeneelektronskim putem zatraži u papirnoj formi – svakuprvi put besplatno, a sledeće uz određenu novčanu naknadu.Autor napominje da je takođe važno da se ugovaračuosiguranja obezbedi da može prosleđene sadržajatrajno da čuva i da se na njih može uvek pozvati, izaključuje osnovnu ideju izmena u ovom delu, a to jeda pridržavanje „pravila igre” elektronske komunikacijepodrazumeva pristup informacijama, što kao zakonskapretpostavka znači i više pravne sigurnosti nego do sad.Pored ugovaranja elektronske komunikacije za napredistaknute potrebe postoji mogućnost da se zaodređene izjave, posebno one koje se tiču nastanka ilisadržine odnosa osiguranja, ugovori pisana ili pisana ipotpisana forma. Tako se kao i do sada može primenitipisana forma za raskid ugovora, odustajanje od ugovora,vinkulaciju polise, stavljanje pod hipoteku osiguranestvari, promenu korisnika u životnom osiguranju, punomoćjai sličnih izjava. Važno je da ugovarač osiguranjane izvrši grubu povredu obaveze ugovaranja zapisanu formu. Za ugovaranje pisane forme je, kao i zaugovaranje elektronske komunikacije, potrebna izričitasaglasnost ugovarača osiguranja data u formularu.Odredba u Opštim pravilima (uslovima) osiguranja nijedovoljna.Dalje autor navodi, pošto su u Zakonu uklonjene gotovosve prinudne norme o pisanim formama izjava izZakona o ugovoru o osiguranju, odredba o pisanoj formimora postojati u slučajevima za koje nije ugovorenaelektronska komunikacija. I ovde je potrebna izričitasaglasnost ugovarača osiguranja. U vezi sa propisima oformi u Zakonu se menja i sledeće: ako se osiguravačpoziva na ništavost izjave, jer ista nije data u pisanoj formi,moraće bez odlaganja o tome da obavesti davaocakonkretne izjave. Davalac izjave ima rok od 14 dana daotkloni ukazani nedostatak.Nadalje, autor se osvrće na opšte pravo na odustanakod ugovora koji Zakon ustanovljava po uzoru nanemački Zakon o ugovoru o osiguranju, a oslanja se naZakon o potrošačkom kreditu. Potrošač može bez navođenjarazloga za odustanak i, za razliku od do sada važećegprava, da odustane od ugovora u roku od 14 danabez obzira na to koje isprave i informacije su mu dostavljene.Rok za odustajanje počinje danom kada je ugovaračosiguranja dobio list pokrića, uslove osiguranja,informacije u skladu sa par. 9a i 18b Zakona o nadzoruosiguranja i opšte obaveštenje na osnovu par. 137f, 137gi 137h Uredbe o obavljanju samostalnih privrednih delatnosti.Pravo na odustanak ne postoji ako je ugovorzaključen na rok kraći od 6 meseci, a prestaje najkasnijemesec dana nakon prispeća polise i pouke o pravu naodustajanje. Zakon takođe proširuje odredbe par. 176,st. 5 i 6 Zakona o ugovoru o osiguranju na takozvaneneto polise. U slučaju, kako se to naziva, ranog storniranja(raskid ugovora u roku prvih pet godina) neto poliseposredniku osiguranja mora, prema osnovnim principima,ugovarač osiguranja da nadoknadi deo primljeneprovizije. Izmene nemaju nameru da ograniče pravoposrednika osiguranja da sa klijentom ugovori honoraru smislu par. 134 Uredbe o obavljanju samostalnih privrednihdelatnosti, pod uslovom da se ovakvom odredbomne izbegava primena par. 176, st. 5 i 6.Kao daljnju novinu autor izlaže i preciziranje par.28, pod br. 2, Zakona o brokerima u osiguranju, kojiubuduće neće morati da vrše proveru solventnosti osiguravačaredovno, već izuzetno. Naime, provera solventnostije obaveza za brokera kada se na osiguravačane primenjuju standardne mere nadzora solventnostipropisani evropskim pravom ili kada je brokeru i poredpostojanja takvog nadzora moralo biti poznato da jeplatežna sposobnost osiguravača sumnjiva.Prevela i priredila za objavljivanje:Nela BukorovićE-mail: nela.bukorovic@yahoo.de73
74IZ RADA UDRUŽENJA I DRUŠTAVA <strong>ZA</strong> OSIGURANJE /ACTIVITIES OF THE ASSOCIATION AND INSURANCE COMPANIESDr Jovan SLAVNIĆ * i dr Slobodan JOVANOVIĆ **1/2013Transparentnost ugovora o osiguranju uslova, limita ipredugovornih informacija – odgovor na upitnik povodom XIVsvetskog kongresa međunarodnog udruženja za pravo osiguranja(AIDA) koji će se održati u Rimu od 29. 9. do 2. 10. 2014. godine ***UPITNIKUpitnik se ne odnosi na obavezu informisanja od strane ugovarača osiguranja – osiguranikaA. Transparentnost ugovora o osiguranjuI. Pravila o transparentnosti ugovora o osiguranjuprema opšim ugovornim pravilimaSmisao transparentnosti koji se koristi u ovom Upitnikuoznačava jasnoću, razumljivost i sveobuhvatnostugovornog teksta. Molimo da navedete da li u vašoj zemljipostoje bilo kakve zakonske ili podzakonske odredbei/ili sudska praksa o transparentnosti u ugovoru oosiguranju, limitima i uslovima, uz navođenje:1. da li postoje posebna pravila koja reguliše određenevrste ugovora ili ugovora sa slabijim ugovornim stranama,kao što su ugovori koji se zaključuju izmeđuprodavca ili dobavljača i potrošača; iPosebna pravila o zaštiti slabije ugovorne strane sadržanasu u Zakonu o zaštiti potrošača donetim 2010.Profesor Univerziteta u Novom Sadu, Predsednik Udruženjaza pravo osiguranja Srbije, e-mail: lolesl@eunet.rs.Vanredni profesor, Univerzitet Privredna akademija, Pravnifakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad, e-mail: nsbob@sezampro.rs.Upitnik se odnosi na zaštitu ugovarača osiguranja odprevarnih uslova polisa osiguranja i obaveze informisanja kojemoraju da ispune osiguravači i posrednici u osiguranju prezaključenja bilo kakvog ugovora o osiguranju.Izveštaji treba da istaknu pozitivne zakone i podzakonskeakte, kao i sva pravna sredstva koja se mogu koristiti protivkršenja tih obaveza, kao što su građanske tužbe, novčane kazneili disciplinske mere.Posebnu pažnju treba posvetiti pravilima o transparentnostiugovora o osiguranju života, uključujući i poređenje sa sličnimpravilima koja se primenjuju na finansijsko posredovanje.godine („Službeni glasnik RS”, br. 73/2010 od 12. 10.2010.)Ovaj zakon uređuje zaštitu potrošača u ostvarivanjuprava iz– ugovora na daljinu i ugovora zaključenih izvan poslovnihprostorija osim ugovora koji su zaključeniupotrebom automata za prodaju robe ili usluga ilipomoću poslovnih prostorija koje su automatizovanei ugovore o prodaji hrane ili pića u privremenimobjektima.– ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija,osim ugovora koji se zaključuju izvan poslovnihprostorija, a koji za predmet imaju: osiguranje;finansijske usluge čija cena zavisi od promena nafinansijskom tržištu na koje trgovac ne može da utičei koje nastanu u periodu u kome potrošač imapravo da raskine ugovor i potrošački kredit.– ugovora o prodaji robe,– ugovora o isporuci robe koja je predmet proizvodnje,– ugovora o pružanju usluga,– ugovora o turističkom putovanju– ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti– ugovora o boravku učenika ili studenta u porodiciu inostranstvu ili drugom odgovarajućem smeštajuuz redovno pohađanje nastave u školi ili na fakultetuu trajanju dužem od tri meseca ili uz saglasnostugovornih strana u kraćem trajanju, kao i radi redovnogpohađanja određene obuke.Odredbe ovog zakona kojima se uređuje odgovornostproizvođača stvari sa nedostatkom ne primenjuju se naodgovornost za štetu prouzrokovanu nuklearnim udesimai na odgovornost za štetu koja je uređena potvrđenimmeđunarodnim ugovorima.
1/2013Transparentnost ugovora o osiguranju uslova, limita i predugovornih informacija – odgovor na...2. da li postoje bilo kakve propisane posebne obaveze najednostran način, adhezionim ili standardnim ugovorima,i da li se pravilo contra proferentem primenjujeu svim takvim ugovorima.Na osnovu čl. 100 Zakona o obligacionim odnosimaiz 1978. godine (dalje u tekstu: ZOO), u slučajukad je ugovor zaključen prema unapred odštampanomsadržaju, ili kad je ugovor bio na drugi načinpripremljen i predložen od jedne ugovorne strane,nejasne odredbe tumačiće se u korist druge strane.Dakle pravilo contra proferentem se primenjuje usvim slučajevima kada se ugovor zaključuje adhezionimputem.II. Posebna pravila o transparentnosti koja seprimenjuju na ugovore o osiguranjuPravila o transparentnosti obuhvataju pravila ugovornogprava i sva druga pravila koje su doneli organinadležni za nadzor društava za osiguranje (nadzornapravila).1. Molimo da navedete koja pravila društvo za osiguranjemora da ispunjava prilikom sastavljanja klauzulaugovora o osiguranju, uz razlikovanje između ugovornogprava osiguranja i nadzornih pravila, i takođenavesti:(a) sva pravila zajednička za sve ugovore o osiguranju;Prema čl. 900 ZOO koji se primenjuje na sve vrsteugovora o osiguranju, izuzev plovidbenog osiguranja,osiguranja potraživanja i reosiguranja,ugovorom se može odstupiti samo od onih odredabau kojima je to odstupanje izričito dopušteno, kao iod onih koje pružaju ugovaračima mogućnost dapostupe kako hoće. Takođe, odstupanje od ostalihodredaba, ukoliko nije zabranjeno ZOO-ma ili kojimdrugim zakonom, dopušteno je samo ako je unesumnjivom interesu osiguranika.Narodna banka Srbije (dalje u tekstu: NBS), usvojstvu organa nadležnog za nadzor osiguranja,donela je „Smernicu br. 1 o dostupnosti podataka iinformacija finansijskoj javnosti i o transparentnostina tržištu osiguranja” (dalje u tekstu: Smernica) iz2007. godine čiji cilj je bio:1) ostvarivanje zaštite interesa osiguranika, korisnikaosiguranja i trećih oštećenih lica;2) omogućavanje dostupnosti informacija svimzainteresovanim stranama;3) stvaranje poverenja građana u finansijski sistemi sektor osiguranja.Ovom Smernicom propisan je obavezan sadržajuslova osiguranja, bitna ili neuobičajena isključenja,stil, prezentacija i dužina dokumenta društava zaosiguranje. Tako društvo za osiguranje treba da dobroopiše svaki proizvod osiguranja i pojasni njegovekarakteristike kako bi klijentu bilo omogućeno da naosnovu potpunih informacija samostalno donese odlukuda li da zaključi ugovor i da li proizvod / ugovorodgovara njegovim potrebama.U opštim, posebnim i dodatnim uslovima osiguranjai u drugim dokumentima koji opisuju proizvodeosiguranja, uslove i tarife u pojedinačnim slučajevima,kao i kratke prikaze polisa, društva za osiguranjebi trebalo da nabroje sva bitna i neuobičajenaisključenja posebih slučajeva koji nisu obuhvaćenipolisom.Navođenje slučajeva koje ne obuhvata polisa trebada bude jasno, nedvosmisleno i da ne dovodi u zabluduosiguranika, odnosno klijenta.Prilikom korišćenja tehničkih termina, društvaza osiguranje treba da razmotre da li će klijent razumetinjihovo značenje (da li je njihovo korišćenjeneophodno, sva objašnjenja trebalo bi da budu nasrpskom jeziku, mogu biti i višejezična, tehnički terminijasno definisani i objašnjeni).Smernica nalaže izbegavanje nepotrebnih upućivanjai preupućivanja u ugovorima, kao i upućivanjakoja dovode klijenta u zabunu o sadržini ugovora.Primetićemo, da je donošenje ove Smernice odstrane NBS iznuđeno jer u Republici Srbiji nisu donetizakonski akti kojima se uređuje obavezni sadržaji druga u Smernici navedena pitanja koja trebada ispunjavaju opšti uslovi osiguranja radi zaštiteugovarača osiguranja, osiguranika i korisnika osiguranja,obaveza predugovornog informisanja osiguranikai druga pitanja koja su predmet regulisanjaSmernice. Ta pitanja po Ustavu Republike Srbije iz2006. godine uređuju se, kao oblast obligacionih odnosa,isključivo zakonom (Ustav Republike Srbije, čl.97, st. 1. tačka 7 i čl. 99, st. 1 tač. 7). To i objašnjavazbog čega NBS ne kontroliše društva za osiguranje upogledu primene ove Smernice, iako njena primenai razumevanje, prema stavu izraženom u Smernici,„doprinosi poboljšanju rada društava za osiguranjeu drugim oblastima koje su predmet posrednog ineposrednog nadzora i predupređuje preduzimanjepojedinih mera nadzora.” Zahvaljujući autoritetukoji uživa NBS među društvima za osiguranje kojese zasniva na ovlašćenjima koje ima u sprovođenjunadzora nad radom ovih društava u Zakonom oosiguranju iz 2004. godine predviđenim segmentimanjihovog poslovanja, primećuje se da su društva75
76JOVAN SLAVNIĆ i SLOBODAN JOVANOVIĆza osiguranje uglavnom uskladila svoje uslove osiguranja,polise i druga dokumenta sa zahtevima izSmernice.(b) da li se primenjuju različita pravila za sledeće vrsteugovora:(i) ugovore o osiguranju života;(ii) ugovore o osiguranju neživota;(iii) posebne vrste ugovora o osiguranju (na primer,osiguranje od nezgode ili bolesti); i(iv) ugovori o obaveznom osiguranju;Primenjuju se različita pravila. Pravila koja se tičuugovora o osiguranju života, ugovora o osiguranju stvarii ugovora o osiguranju od nezgode, obuhvaćena su uZOO. Ugovor o osiguranju od bolesti uređen je UredbomVlade o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju iz2008. godine. Ugovori o obaveznom osiguranju regulisanisu posebnim zakonima o pojedinim vrstama obaveznihosiguranja od odgovornosti koja se tim zakonima uvode(ukupno 20 vrsta) i zakonima o obaveznim osiguranjimaod nezgode (2 vrste).(c) da li postoje specijalna pravila za investicioneproizvode osiguranja, kao što su osiguranje kapitalnesume, osiguranje života povezano sa investicionimfondom ili berzanskim indeksom (tzv.polise vezane za investicionu jedinicu i polise vezaneza indeks);Ne postoje posebna pravila za investicione proizvodeosiguranja, osiguranje života povezano sa investicionomjedinicom ili berzanskim indeksom.2. Molimo da navedete posledice kršenja obaveza transparentnostiprema ugovornom pravu i ugovornompravu osiguranja, uz navođenje:(a) da li i u kojim okolnostima kršenje utiče na ugovorili pojedinačne ugovorne odredbe (ništavost ugovoraili ništavost neke ugovorne odredbe, otkaz ugovoraili nešto treće);Za ugovorno pravo osiguranja videti odgovor podA.I.2. Osim navedenog, na osnovu čl. 918 ZOO ništavesu odredbe ugovora koje predviđaju gubitak prava na naknaduili svotu osiguranja, ako osiguranik posle nastupanjaosiguranog slučaja ne izvrši neku od propisanih iliugovorenih obaveza.Za trgovačke ugovore u vezi sa zaštitom potrošačavaže pravila iz Zakona o zaštiti potrošača iz 2010. Takosu, na primer, ništave pojedine odredbe ugovora izmeđupotrošača i trgovca koje su suprotno odredbama tog zakonazaključene na štetu potrošača. Ništavost pojedineodredbe ugovora ne podrazumeva ništavost celog ugovoraako ugovor može da proizvodi pravno dejstvo bez te1/2013odredbe. Ili, na primer, ako trgovac prilikom zaključenjapotrošačkog ugovora povredi obavezu da mu dostavi predugovorneinformacije, potrošač može da zahteva poništajzaključenog ugovora, u roku od jedne godine od danazaključenja ugovora, ako nije dobio informacije ili ih jedobio ali one nisu potpuno u skladu sa odredbama Zakonao zaštiti potrošača, nezavisno od toga da li je trgovacimao nameru da propuštanjem obaveze informisanja navedepotrošača na zaključenje ugovora (Zakon o zaštitipotrošača iz 2010, čl. 16, st. 7).(b) da li i u kojim okolnostima kršenje može dovestido nadoknade štete ili druge vrste kompenzacijeputem presude u korist druge ugovorne strane;Kršenje obaveza transparentnosti podležu primeniopštih pravila obligacionog prava o ništavosti ugovora izZOO. To znači da ako bi propisom koji je prinudna normaunapred bilo propisano da povreda neke obaveze izdomena transparentnosti ima za posledicu ništavost ugovora,onda ugovarač koji je kriv za zaključenje ništavogugovora bi bio dužan da saugovaraču nadoknadi štetukoju trpi zbog ništavosti ugovora, ako ovaj nije znao iliprema okolnostima nije mogao znati za postojanje uzrokaništavosti. Takođe u slučaju ništavosti ugovora zbogpovrede prinudnih propisa, ustanovljena je obaveza dasvaka ugovorna strana vrati drugoj sve ono što je primilapo osnovu takvog ugovora. Sud vodi računa na ništavostpo službenoj dužnosti. A pravo na isticanje ništavosti sene gasi. Međutim, ako bi bilo propisano da zbog povredeobaveze tansparentnosti ugovarač može da traži poništajugovora kao u primeru pod A.II.2.(a) radilo bi se o rušljivomugovoru, a ne ništavom. Tada ugovarač na čijoj jestrani uzrok rušljivosti bio bi dužan da svom saugovaračuda nadoknadi štetu koju trpi zbog ponišenja ugovora,ako ovaj nije znao ni morao znati za postojanje uzrokarušljivosti ugovora. A ako je nešto na osnovu ugovora kojije poništen bilo ispunjeno, ima se izvršiti vraćanje. Kadaje u pitanju vraćanje novca, kao i kod ništavosti ugovora,vraćanje bi se imalo izvršiti prema cenama u vreme vraćanja,odnosno donošenja sudske odluke.(c) da li su propisane bilo koje druge posledice kršenja;–(d) koje posledice mogu nastati kršenjem nadzornihpravila, kao što je zabrana ili ograničavanjezaključivanja ugovora i/ili novčane kazne. Osimtoga, navesti da li izrečene mere novčanih kazniili ograničenja delatnosti društva za osiguranjepodleže pravu na obraćanje sudovima; i–(e) da li je pravno sredstvo koje je preduzeo nadzorniorgan de jure ili de facto element koji je obave-
1/2013Transparentnost ugovora o osiguranju uslova, limita i predugovornih informacija – odgovor na...zujući za postupajućeg sudiju a povodom tužbekoju je podnela slabija strana protiv jače strane zaiste činjenice povodom kojih je nadzorni organizrekao meru.–B. Predugovorne informacije i pregovoribona fideU smislu ovog dela, termin „predugovorna informacija”označava obavezu informisanja i savetovanja ugovoračaosiguranja pre zaključenja ugovora o osiguranju.U smislu ovog dela, pregovori bona fide označavajuobavezu da se pregovara korektno, da se uzdražavaod malicioznih ili čak pasivnog držanja, te da se drugojstrani pruže sve informacije koje su bitne, poznate ilijedva poznate u sklopu uobičajene pažnje pre zaključenjaugovora.I. Predugovorne informacije poopštem ugovornom pravuMolimo da navedete:1. da li postoje posebna pravila koja regulišu određenevrste ugovora ili ugovora sa slabijim stranama, kaošto su ugovori koje zaključuje prodavac ili dobavljačsa potrošačem; iNa osnovu čl. 16 Zakona o zaštiti potrošača, trg ovacje dužan da pre zaključenja ugovora o prodaji robe ilipružanju usluga, pot rošača na jasan i razumljiv način,obavesti o:1) osnovnim obeležjima robe ili usluge;2) adresi i drugim podacima koji su od značaja zautvrđivanje identiteta trg ovca, kao što su naziv trgovca ilinaziv drugog trgovca u čije ime taj trgovac postupa;3) prodajnoj ceni ili načinu na koji će se prodajna cenaobračunati ako se zbo g prirode proizvoda prodajna cenane može utvrditi, kao i o svim dodatnim poštanskim troškovimai troškovima transporta i isporuke i mogućnostida se ti troškovi mogu staviti potrošaču na teret;4) načinu plaćanja, načinu i roku isporuke, načinu izvršenjadrugih ugovornih oba veza, kao i načinu na kojise postupa po pritužbama potrošača;5) postojanju prava potrošača na jednostrani raskidugovora pod uslovima koji su propisani ovim zakonom;6) podršci koju trgovac pruža potrošaču posle prodaje,ugovornim garancijama i u slovima pod kojima potrošačima pravo na ugovorne garancije;7) vremenu na koje je ugovor zaključen ako je zaključenna određeno vreme, a ako je ugovor zaključen na neodređenovreme o uslovima za raskid ugovora;8) minimalnom trajanju ugovorne obaveze potrošačaako je potrebno odrediti nje no trajanje;9) obavezi potrošača da pruži bilo koji oblik obezbeđenjana zahtev trgovca i o uslovima pod kojima ta obavezapostoji.2. sve posebne obaveze koje ima strana koja formulišeugovorne uslove jednostrano, kod adhezionih ilistandardnih ugovora.Ugovorna strana koja sastavlja opšte uslove adhezionihugovora mora ih objaviti na uobičajeni način. Opštiuslovi obavezuju drugu ugovornu stranu ako su joj bilipoznati ili morali biti poznati u času zaključenja ugovora.Kod standardnih ugovora o osiguranju, na osnovu čl.902, st. 3 i 4 ZOO, osiguravač je dužan da upozori ugovaračaosiguranja da su opšti i posebni uslovi osiguranjasastavni deo ugovora i predati mu njihov tekst, ako tiuslovi nisu štampani na samoj polisi. Izvršenje navedeneobaveze mora da bude konstatovano na polisi.II. Predugovorne informacije prilikomzaključenja ugovora o osiguranju. Određenapravila o ugovorima o osiguranju.1. Molimo da navedete da li postoje posebna pravilakoja regulišu sledeće vrste ugovora:(a) ugovore o osiguranju života;(b) ugovore o osiguranju neživota;(c) posebne vrste ugovora o osiguranju (na primer,osiguranje od nezgode ili bolesti); i(d) ugovori o obaveznom osiguranju;(e) investicioni proizvodi osiguranja, kao što su osiguranjekapitalne sume, osiguranje života povezanosa investicionim fondom ili berzanskimindeksom (tzv. polise vezane za investicionu jedinicui polise vezane za indeks);Ne postoje zakonom propisana posebna pravila povrstama osiguranja koja bi regulisala sadržinu predugovornihinformacija sa kojima bi osiguravač trebalo daupozna ugovarača osiguranja / osiguranika.2. Molimo da navedete obaveze koje postoje u svimugovorima o osiguranju i one koje postoje kod specijalnihvrsta ugovora o osiguranju navodeći:(a) da li postoji obaveza osiguravača da informišeugovarača osiguranja o njegovim pravima i obavezamaiz ugovora, čak iako je obaveza regulisanaopštim uslovima adhezionog ugovora koje supoznate ili su mogle da budu poznate strani kojapristupa ugovoru;Ne postoji.77
JOVAN SLAVNIĆ i SLOBODAN JOVANOVIĆ78(b) da li postoje posebne obaveze informisanja u vezisa predmetom i karakteristikama osiguravajućegpokrića;Ne postoje.(c) da li postoji obaveza informisanja u vezi sa zakonskimobavezama ugovarača osiguranja (naprimer, u obaveznom osiguranju); iNe postoji.(d) da li postoji obaveza procene da li je relevantniproizvod osiguranja adekvatan za zadovoljenjeosiguranikovih potreba i upućivanja na izbor pogodnijegproizvoda;Ne postoji.(e) da li postoje bilo kakve obaveze informisanja uvezi sa potencijalnim sukobom interesa izmeđuosiguravača i osiguranika.Ne postoje.III. Kršenje pregovora bona fidei predugovorne obaveze informisanja.1. Prema ugovornom pravu, molimo da navedete:(a) da li i u kojim okolnostima kršenje utiče na ugovorili pojedinačne ugovorne odredbe (ništavostugovora ili pojedinačne odredbe, otkaz ugovoraili drugi događaji);Videti odgovor pod A.II.2.(b).(b) da li i u kojim okolnostima kršenje može dovestido nadoknade štete ili druge kompenzacije putempresude u korist druge strane iz ugovora;Videti odgovor pod A.II.2.(b).(c) kriterijume koji se primenjuju na utvrđivanje (takođeu vezi sa teretom dokazivanja) i kvantifikovanješteta ili povreda koje treba nadoknaditi;Nije regulisano.(d) da li su bilo koje druge okolnosti regulisane.Nisu regulisane.2. Prema ugovornom pravu osiguranja, molimo danavedete:(a) da li i u kojim okolnostima kršenje transparentnostiutiče na ugovor ili pojedinačnu ugovornuodredbu (ništavost ugovora ili pojedinačne ugovorneodredbe, otkaz ugovora ili drugi događaji);Videti odgovor pod A.II.2.(b).(b) da li i u kojim okolnostima kršenje transparentnostimože da dovede do nadoknade štete ilidruge kompenzacije putem presude u korist drugestrane iz ugovora;Videti odgovor pod A.II.2.(b).1/2013(c) kriterijumi koji se primenjuju na utvrđivanje (takođei u vezi sa teretom dokazivanja) i kvantifikovanješteta ili povreda koje treba nadoknaditi; i–(d) koje posledice mogu nastati kršenjem nadzornihpravila, kao što su zabrana ili ograničavanja zaključivanjaugovora i/ili novčane kazne;–(e) da li donesene mere kao što su novčane kazne iliograničenja obavljanja delatnosti društva za osiguranjene isključuju pravo obraćanja sudovima; i–(f) da li su mere koje je izrekao nadzorni organ dejure ili de facto element koji obavezuju parničnipostupajući sud povodom tužbe koju je pokrenulaslabija strana protiv jače strane na istom činjeničnomosnovu kao i onom zbog kog je izrečenanadzorna mera.–IV. Posrednici u osiguranjuU smislu ovog dela, termin „posrednik u osiguranju”označava lice koje šalje ili predlaže ugovore o osiguranjuu ime osiguravača.1. Navesti da li je delatnost posrednika u osiguranju:(a) neregulisana;Delatnost posrednika u osiguranju je regulisana.(b) podleže pravilima nadzora;Delatnost posrednika podleže pravilima nadzoraod strane NBS.(c) podleže pravilima nadzora samo za određene vrsteprofesionalnih posrednika, kao što su agentiosiguranja ili brokeri; iSvi posrednici podležu pravilima nadzora, uključujućii banke kad rade kao agenti osiguranja.(d) organ koji nadzire posrednike u osiguranju je istikao i organ koji nadzire društva za osiguranje.Na osnovu Zakona o osiguranju iz 2004. godine,NBS je organ nadležan za nadzor društava za osiguranje,društava za zastupanje, društava za posredovanjeu osiguranju i banaka kao agenata osiguranja.2. Navesti sledeće, navodeći izvor predmetne obaveze(zakoni i/ili nadzorna pravila):(a) obaveze posrednika u pogledu predugovornoginformisanja, navodeći da li postoje posebna pravilakoja se primenjuju na različite vrste ugovora:(i) ugovore o osiguranju života;(ii) ugovore o osiguranju neživota;(iii) posebne vrste ugovora o osiguranju (na primer,osiguranje od nezgode ili bolesti); i
1/2013Transparentnost ugovora o osiguranju uslova, limita i predugovornih informacija – odgovor na...(iv) ugovori o obaveznom osiguranju;(v) investicioni proizvodi osiguranja, kao što suosiguranje kapitalne sume, osiguranje života povezanosa investicionim fondom ili berzanskimindeksom (tzv. polise vezane za investicionu jedinicui polise vezane za indeks); iPrem a čl. 85 Zakona o osiguranju, društvo za posredovanje(brokerske poslove u osiguranju) u osiguranjudužno je da upozna osig uranika sa svim pravnim i ekonomskimodnosima sa društvom za osiguranje koji utičuna nepristrasnost društva za posredovanje u osiguranju uispunjavanju obaveza prema osiguraniku.Pod pravnim i ekonomskim odnosima iz stava smatraju se naročito odredbe ugovora o posredovanju zaključenogizmeđu društva za posredovanje u osiguranjui društva za osiguranje, na osnovu kojih je društvo za posredovanjeu osiguranju:1) dužno posredovati isključivo u zaključenju ugovorao osiguranju sa o dređenim društvom za osiguranje;2) ugovorilo pravo na uvećanu proviziju, u odnosu nauobičajenu proviziju za posredovanje kod određenih vrstaosiguranja.Propisana pravila u pogledu obaveze posrednika u osiguranjuna predugovorno informisanje primenjuju se bezobzira na vrstu ugovora.Na osnovu Smernice NBS društvo za posredovanje jedužno da prilikom pružanja informacija potencijalnomklijentu, obezbedi da te informacije omogućavaju donošenjeodluke na osnovu procene i dobrih podataka i daobuhvataju:1) podatke o posredniku, odnosno zastupniku (posebnoo tome da li je povezan ili nezavisan i sl.);2) informacije o osiguravaču;3) sve bitne podatke o proizvodu (uključujući, ali sene ograničavajući samo na sledeće: cena, uslovi, cilj proizvoda,faktori rizika, garancije, posebna isključenja i sl.);4) iznose mesečnih ili godišnjih rata i procenjene povraćaje,odnosno iznose koje treba da isplati osiguravač(ukoliko je primenjivo na konkretan slučaj);5) podatke o pripadajućoj dobiti i svim rizicima kojesnosi osiguranik objašnjene na istinit i fer način, omogućavajućimu da sagleda sva prava i obaveze iz ugovora;6) druga prava i obaveze obe strane opisane na jasan,nedvosmislen i razumljiv način.Prema Smernici, željeni nivo transparentnosti trebaosiguraniku da omogući da na jasan i siguran načinuporedi vrednosti proizvoda među osiguravajućim kompanijama,bez obzira na to da li se ti proizvodi kupujudirektno od društva ili preko posrednika.Jedino pravilo Smernice o transparentnosti u vezi saugovorima o osiguranju života predviđa da prilikomsklapanja ugovora životnog osiguranja kod koga postojiučešće u dobiti, društvo treba da drugoj ugovornoj stranisaopšti sve bitne informacije, kao i da joj periodično(najmanje jednom godišnje) dostavlja izveštaje o dobitina koju druga strana ima pravo po ugovoru.Ipak, treba imati u vidu da primena i razumevanjeSmernice Narodne banke Srbije, prema stavu izraženomu samoj Smernici, „doprinosi poboljšanju rada društavaza osiguranje u drugim oblastima koje su predmet posrednogi neposrednog nadzora i predupređuje preduzimanjepojedinih mera nadzora”, te da Narodna bankaSrbije ne kontroliše društva za posredovanje u smislunjene primene.Na obavezu posrednika na davanje predugovornih informacijapotrošača takođe se primenjuje Zakon o zaštitipotrošača iz 2010. – Videti odgovor pod A.II.2.(a).(b) da li postoje različite i/ili dodatne obaveze za posebnevrste posrednika.Društ vo za posredovanje u osiguranju koje obavljaposlove posre dovanja (brokerske poslove u osiguranju)u osiguranju na osnovu naloga osiguranika, dužno je daosiguraniku pruži objašnjenja i savete o okolnostima kojesu od značaja za zaključenje ugovora o osiguranju.U izvršavanju obaveze objašnjavanja i savetovanja,društvo za posre dovanje u osiguranju dužno je naročitoda:1) izradi odgovarajuću analizu opasnosti i predložiodgovarajuće pokriće;2) izradi procenu solventnosti društva za osiguranje,na osnovu podat aka o poslovanju tog društva;3) posreduje, radi pregovaranja o zaključenju ugovorao osiguranju sa dr uštvom za osiguranje koje, u odnosu naokolnosti pojedinog slučaja, osiguraniku nudi najpovoljnijuzaštitu;4) obavesti društvo za osiguranje o osiguranikovojnameri da zaklj uči ugovor o osiguranju i da osiguranikuponudi uslove osiguranja i upozna ga sa pravilima zaizračunavanje premije;5) proveri sadržinu polise osiguranja;6) po nudi pomoć osiguraniku za vreme trajanja ugovorao osigu ranju, pre i posle nastupanja osiguranog slučaja,a naročito da vodi računa o tome da osiguranik uutvrđenim rokovima izvrši radnje koje su od značaja zaočuvanje, odnosno ostvarivanje prava iz ugovora o osiguranju;7) prati izvršavanje ugovora o osiguranju koji je osiguranikzaklj učio uz njegovo posredovanje;8) izradi predlog za izmenu zaključenog ugovora oosiguranju, radi veće sigurnosti osiguranika.3. Navesti koje posledice mogu nastati ako posredniciprekrše obaveze informisanja, navodeći:79
JOVAN SLAVNIĆ i SLOBODAN JOVANOVIĆ80(a) da li i u kojim okolnostima kršenje može da rezultirau nadoknadi štete ili drugoj kompenzacijidosuđenoj u korist druge strane iz ugovora;Vidi odgovor pod A.II.2.(b).(b) da li i u kojim okolnostima osiguravač / principalsnosi odgovornost prema ugovoraču osiguranja iosiguraniku za štetu koju prouzrokuje posrednik;Osiguravač, prema Zakonu o osiguranju (čl. 98)odgovara samo za postupke zavisnog agenta, onogkoji ne postupa potpuno samostalno već po nalozimaosiguravača i to u sledećim slučajevima: za štetuusled lažnog predstavljanja, za štetu zbog toga štonije otkrio klijentu da istupa u svojstvu agenta i zaštetu prouzrokovanu klijentu nepažnjom.(c) da li organ koji vrši nadzor delatnosti posrednikau osiguranju može izreći kaznu; iNBS, kao nadzorni organ nad posrednicima uosiguranju može izreći novčanu kaznu za prekršaju iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara ako društvoza posredovanje ne upozna osiguranika sa svimpravnim i ekonomskim odnosima sa društvom zaosiguranje koji utiču na nepristrasnost društva zaposredovanje u osiguranju u ispunjavanju obavezaprema osiguraniku.Za navedeni prekršaj, nadzorni organ kažnjavai odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznomod 10.000 do 50.000 dinara.(d) da li i u kojim se okolnostima mogu izreći kazneosiguravačima / principalima.Osiguravačima se ne mogu izreći kazne zbog nesaopštavanjapredugovornih informacija jer takvaobaveza za osiguravača nije ustanovljena.C. Javnost proizvoda osiguranja:transparentnost i korektnostMolimo da navedete:1/20131. da li postoje neke specijalne obaveze u pogledutransparentnosti i korektnosti koje se moraju izvršavatiprilikom reklamiranja proizvoda osiguranja;Prema Smernici NBS, društva treba da izbegavajunejasno i dvosmisleno reklamiranje svojih proizvodai usluga.2. da li kontrola reklamiranja postoji, navesti:(a) vrste reklamiranja koje su pod kontrolom;Nije regulisano specijalno za usluge osiguranja.(b) da li postoji postupak dobijanja prethodne saglasnosti;Ne postoji.3. koje posledice mogu nastati zbog nesprovođenjaobaveza transparentnosti i korektnosti.–V. Otvoreni odgovor:Ako je neophodno, navesti ostala pitanja koja smatratebitnim za ovu temu.N.B. Odgovori u ovom Upitniku su dati premastanju pozitivnih propisa Republike Srbijena dan 21. 12. 2012. godine.
1/2013IZ RADA UDRUŽENJA I DRUŠTAVA <strong>ZA</strong> OSIGURANJE /ACTIVITIES OF THE ASSOCIATION AND INSURANCE COMPANIES81Dr Slobodan JOVANOVIĆPotpredsednik Udruženja za pravo osiguranja SrbijeIzveštaj sa IV konferencije AIDA Europe održane13–14. septembra 2012. godine u LondonuČetvrta po redu konferencija AIDA Europe održanaje u organizaciji njenog Izvršnog komiteta i Britanskogudruženja za pravo osiguranja (BILA) 13. i 14.septembra 2012. godine u Londonu. Generalna temakonferencije bila je „Vreme iskušenja, neizvesni ishodi:Kako se očekuje da se tome prilagode osiguravači ireosiguravači.”Iako je reč o regionalnoj konferenciji AIDA Europe,njoj su prisustvovali ne samo učesnici iz evropskih država,već i vanevropskih: SAD, Australije, Izraela, Argentine,Brazila, Bolivije, Čilea, Perua, Hong Konga,Tajvana, Japana i Venecuele. Konferenciji je prisustvovalo263 delegata iz 35 država.Među govornicima su bila najpoznatija imena izsveta osiguranja i to kako akademski profesori prof. drHerman Cousy, (Katholieke Universiteit Leuven), prof.dr Jerome Kullmann, (Dauphine Université, Paris), prof.dr Samim Ünan, (Istanbul University), prof. dr PierpaoloMarano (Università Cattolica del Sacro Cuore – Milan),prof. dr Helmut Heiss (University of Zurich), prof. drPeter Kochenburger (University of Connecticut School ofLaw), prof. dr Jose Maria Munoz Paredes (University ofOviedo), tako i stručnjaci iz prakse kao Svenja Richartz(Verband Deutscher Versicherungs-Makler e.V. Hamburg),Chris Rodd (CGU Insurance, Melbourne) i mnogidrugi.Prvog dana održana je Skupština AIDA Evrope nakome je izabran u novom mandatu sastav Izvršnog komitetaAIDA Evrope:Colin Croly – Predsednik (V. Britanija)Jerome Kullmann – Potpredsednik (Francuska)Torben Bondrop (Danska)Herman Cousy (Belgija)Otto Csurgo (Mađarska)Christian Felderer (Švajcarska)Slobodan Jovanovic (Srbija)Robert Koch (Nemačka)Pierpaolo Marano (Italija)Jose Maria Munoz Paredes (Španija)Ioannis Rokas (Grčka)Peggy Sharon (Izrael)Samim Unan (Turska)Takođe održan je i sastanak Izvršnog komiteta AIDAEurope na kojem su razmatrana pitanja organizacijekonferencije, budžet i sponzorstva, kao i sastanci radnihgrupa koje su razmatrale pitanja i teme koje su odabranepo svojoj aktuelnosti i atraktivnosti za učesnikekonferencije. Tako su se na ovim radnim grupama razmatralasledeća pitanja:– Osiguranje građanske odgovornosti: Osiguranjedirektora i službenika u vremenima ekonomskih problema,– Klimatske promene: (1) Uticaj klimatskih promenai odgovori na njih u svetu; (2) Pitanja odgovornostiza klimatske promene i parničenja; (3) Osiguranjeugljen dioksida „novo” osiguranje proizvoda i (4) ReosiguranjeI uloga alternativnog prenosa rizika,– Zaštita potrošača: Preventivne mere: Klauzule uugovorima o osiguranju koje zahtevaju od ugovarača/ osiguranika da preduzmu ili se uzdrže od određenihradnji pre nastanka rizika,– Osiguranje kredita i jemstva: Prenos i subrogacijau osiguranju kredita: (1) Princip prenosa regulisanmeđunarodnim privatnim pravom i (2) Pravo subrogacije– punovažnost i izvršivost u državama EU i drugimzemljama,– Distribucija proizvoda osiguranja: Najnovijapravila nacrta Direktive II o posrednicima u osiguranjui posredovanju u On-line osiguranju– Transport: Program plus prezentacija osvajačastudentske nagrade AIDA Europe koju je sponzorisaoUniverzitet za osiguranje u Hamburgu – SusannaH. Marsden, Swansea University, Wales: „Reformapremijskog sistema: Uticaj Roterdamskih pravila napošiljaoce i osiguravače karga– Reosiguranje: Pravna pitanja u vezi sa fakultativnimugovorima i pristrasnost arbitara u arbitražama oreosiguranju plus prezentacija osvajača studentske nagradeAIDA Europe koju je sponzorisao BNP ParibasCardif – Ralph Fearnhead, Addleshaw Goddard LLP,London: „Klauzule o istovetnosti sudbine u pravu reosiguranja– praktični problemi u obezbeđenju njihoveefikasnosti,– Državni nadzor: EIOPA – Rizici i izazovi na državninadzor u Evropi – Debata iz ugla različitih prav-
82Izveštaj sa IV konferencije AIDA Europenih sistema plus prezentacija rada osvajača studentskenagrade AIDA Europe koju je sponzorisao BILA CharitableTrust – Angelo Borselli, Università Bocconi, Milan:„Pažnja usmerena na gigante: Nadzor osiguravajućihgrupa i društava za osiguranje u okviru finansijskihkonglomerata u evropskom pravu.”Svečano otvaranje IV konferencije AIDA Europebilo je 14. septembra kojom prilikom je gospodin KolinKroli, presednik AIDA Europe, poželeo dobrodošlicuučesnicima konferencije. O važnosti i značaju ove konferencijegovori i činjenica da je u njenoj organizacijiučestvovalo Britansko udruženje za pravo osiguranja, ada je posle njenog otvaranja ključni govor i prezentacijuodržao gospodin Karel van Hulle, direktor sektoraza osiguranje i penzije pri Evropskoj komisiji iz Brisela.Posle pozdravnih govora, Konferencija je počelasa radom i u dnevnom redu razmatrala određeni brojpitanja i tema kroz panel-diskusije i to:1. Reakcija na propise u svetu koji se brzo menja:Finansijska i politička.U okviru ove generalne teme razmatrane su sledećeoblasti:(1) Promene u ugovornom pravu osiguranja i režimimaregulisanja radi nadoknade štete potrošačima– Reforma ugovornog prava osiguranja / Objedinjavanjeevropskog ugovornog prava osiguranja(2) Postupanje u skladu sa sankcijama i uslovi zaborbu protiv pranja novca / terorizma– Razlike između SAD / EU– Zakonitost / kazne / praktična pitanja / pitanjaugovornih odredbi / zaštita podataka / privatnost / nedoslednostsankcija(3) Arbitraža – Procedura i pravo– Arbitraža kao proizvod više od jedne zemlje… Arbitražniobrazac sa Bermuda – najbolje od oba (celog) sveta?(4) Mere prevencije:– Efikasno ugovaranje i osiguranje za upravljane rizike– praznine gde granice između osiguranih / neosiguranihrizika postaju nejasne.(5) Transparentnost, sukobi interesa i nagrada posrednikuu osiguranju(6) Diskriminacija i osiguranje1/2013– Pol, geni i neizvesnosti: posledice spora Test Achats– Propisi i tumačenja.(7) Osiguranje preko internetaProblemi u vezi sa zaključenjem ugovora o osiguranjupreko interneta– Dokazivanje ugovora zaključenog preko interneta– Predomišljanje2. Pogled iz ugla odštenih zahteva – Poslednjitrendovi i sledeće velike štete?Predsedavajući ovom panelu bio je Michael Gill,predsednika AIDA iz Sidneja„Život na prvoj liniji” za direktore štetaPravna pitanja i kako se industrija osiguranja priprema.3. Aktuelni događaji / Trendovi u sudskoj praksi iodgovornostiPo ovoj tački dnevnog reda prezentovane su kratkeinformacije o razvoju prava osiguranja u raznim pravnimsistemima, uporedna analiza trendova u osiguranjuod odgovornosti, propisima i reformama. U okviru ovetačke, prezentovao sam najznačajnije pravce reformeugovora o osiguranju sadržanom u Nacrtu Građanskogzakonika, što je, kao i sve druge prezentacije, objavljenou materijalu za konferenciju.Kao i za prethodnu konferenciju u Amsterdamu,ponovo treba istaći ogroman trud organizatora i sponzorakoji su sopstvenim zalaganjem omogućili uspešneradne sastanke i međusobne brojne susrete učesnikakonferencije. Delegati su dolazili sa univerziteta, izadvokatskih firmi koje se direktno ili posredno baveosiguranjem, iz industrije osiguranja i reosiguranja,nadzornih organa itd. Na konferenciji je diskutovano obrojnim pitanjima sa kojima se suočava praksa u osiguranju,kako osiguravači, tako i osiguranici, otvarajućitako i nova sporna pitanja za naredne sastanke. Konferencijaje predstavljala i idealnu priliku da se održe iprodube, prethodnih godina, uspostavljeni kontakti iprijateljstva, ali isto tako da se steknu i dragocena novapoznanstva u nauci i praksi osiguranja. Ovo je iskorištenoza dogovore o angažmanu pojedinaca u svojstvu autorau Reviji za pravo osiguranja, kao i učešću na godišnjemsavetovanju Udruženja za pravo osiguranja Srbije.
1/2013OSIGURANJE U SVETU – VESTI / WORLD INSURANCE – NEWS83POTREBNO JE DA OSIGURAVAČI EDUKUJUKLIJENTE O BUDUĆIM RIZICIMAU ovoj studiji se ističu razlike u percepciji rizika iprofesionalca koji se bave rizicima. Potrebno je da javnostmnogo bolje razume nove rizike koji se pojavljujuu svetu, navodi se u izveštaju koji je pripremio Institutza osiguranje (Chartered Insurance Institute).U šestom i konačnom izveštaju o budućim rizicima,ovaj Institut takođe navodi da je potrebno da profesionalcikoji se bave osiguranjem stalno usavršavaju svojeznanje i stručnost da bi bili u mogućnosti da odgovorena rizike sutrašnjice. Jedan od zaključaka ovog izveštajaje da se klijenti moraju obrazovati tako da se njihovoshvatanje rizika u velikoj meri poklapa sa shvatanjemprofesionalaca koji se bave rizicima.Ovaj izveštaj je sadržao rezultate koji su dobijeni nakondva velika međunarodna istraživanja opšteg mnenjai stručnjaka koji se bave rizicima. Od učesnika u anketije traženo da navedu spisak rizika po redosledu usmislu verovatnoće nastanka i verovatnoće učinka.Rezultati iztraživanja ističu različitost u tome kakojavnost i profesionalci koji se bave osiguranjem videodređene rizike. Na primer, članice Instituta iz VelikeBritanije vide terorizam i kibernetičke napade kao relativnovisoke rizike, odnosno događaje za koje postojivelika verovatnoća da nastanu. Ali javnost se boji prenaseljavanja,energetske krize i neujednačenih primanja.Direktor za odnose sa javnošću u ovom Institutu DavidThomson je rekao: „Shvatanje onoga što predstavljarizik je važan deo obezbeđenja odgovarajućih korakaod strane vlada i osiguravajućih kompanija da bi se navrh liste stavile određene vrste rizika u odnosu na drugena lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.S obzirom da shvatanje rizika koje javnost ima možesuštinski da utiče na politiku, ove dve međunarodneankete su koristan način da se ukaže na stavove opštegmnenja kao i eksperata iz delatnosti osiguranja.„Prema ovom izveštaju, ova profesija kao i specijalistiu ovom polju koji su svakodnevno aktivno uključeniu procenu rizika, moraju da pomognu da se uobličishvatanje rizika koje imaju klijenti i da se utvrdi kojirizici su oni koji su najhitniji.”Izvor: insurancetimes.co.uk, januar 2013. godineSTOPE <strong>ZA</strong> OSIGURANJE RIZIKA TRANSPORTAI ENERGETSKIH RIZIKA SU POVEĆANE <strong>ZA</strong>OBNOVE POKRIĆA POČEV OD 1. JANUARAPrema Guy Carpenteru, iako je kod mnogih drugihvrsta došlo do sniženja, cene za transportne i energetskerizike su porasle u velikoj meri kod obnove pokrića počevod 1. januara 2013. godine.Indeks ukupne stope za imovinska osiguranje odkatastrofe brokera Guy Carpenter je pao marginalno zaobnove za pokrića koja počinju 1. januara 2013. godine,što predstavlja uticaj globalnog tržišta zbog slobodnihkapacita kojim se može ispuniti potražnja.Svi dalji pritisci na cene programa za imovinska osiguranjaod katastrofe odnose se na uticaje oluje Sendi uSAD i druge manje, lokalne događaji. Programi na kojeovo nije uticao su imali nepromenjena cene ili čak sniženje.Globalni izveštaj Guy Carpenter-a za 2013. godinupod nazivom „Put ka profitabilnom rastu” navodi da jeprilikom obnova pokrića došlo da stabilnog sniženja, ada je do promene cena došlo samo kod programa kojisu bili pogođeni štetama i određenim regionima.U izveštaju se navodi da je sektor reosiguranja ušao u2013. godinu sa velikim kapitalom i stabilnim cenama.Među faktorima koji su tome doprineli su bile šteteod katastrofe koje su niže nego uobičajeno u prvih devetmeseci 2012. godine, novi kapacitet reosiguranja irekordno veliki nivo kapitala.Uprkos tome što je uragan Sandi na severoistočnojobali SAD-a izazvao velike osigurane štete, koje su iznosileviše od 50 milijardi dolara u 2012. godini, i verovatnostagnaciju kapitala u četvrtom kvartalu, štete su bileznačajno manje u odnosu na ukupne štete od katastrofekoje je prertrpelo tržište u 2011. godini.,,Obnove pokrića od 1. januara 2013. godine su bileveoma uobičajene jer su katastrofe imale uticaja samona određene regione”, rekla je Lara Mowery, globalni šefimovinskih i specijalnih rizika Guy Carpenter-a.,,Jedina oblast koja ima kontiunirani rast je brojaučesnika i količina kapitala koja se obezbeđuje na netradicionalnimtržištima, a ta oblast predstavlja kritičanfaktor na stalnoj evoluciji tržišta. Osiguravači koji nekoriste direktno netradicionalne izvore imaju koristi jerreosiguravači dalje utiču na ovaj kapacitet.”U ovom izveštaju se donosi zaključak da izazovi slabogekonomskog razvoja, nižih povrata po investicijami rezervisanje adekvatsnoti ostaju nepromenjeni.U njemu se navodi šest ključnih oblasti na koje nosiocirizika mogu da se usredsrede da bi povećali profitabilnostu 2013. godini i dalje, uključujući optimalnoupravljanje kapitalom i jasnu i stalnu komunikaciju saagencijama za ocenu finansijskog rejtninga i nadzornimorganima, odgovarajući domicilni izbor i mogućnostikoje nude tržišta kapitala.„Sektor i dalje pokazuje jaku otpornost”, rekao jeDavid Flandro, šef Guy Carpenter-a za poslovno izve-
Osiguranje u svetu – Vesti / World insurance – News1/201384štavanje. ,,Tokom poslednjih pet godina, osiguravači suodgovorili na finansijske krize, opadanje prinosa od investicijai većih međunarodnih šteta. U tom okruženju,najbitnija stvar je da uprave osiguravajućih kompanijaimaju pristup najboljim rešenjima i mogućnostima.”Izvor: insurancetimes.co.uk, januar 201368% OSIGURAVAČA SMATRA DA UVOĐENJESOLVENTNOSTI II NEĆE BITI SPROVEDENOU SKLADU SA PLANIRANIM ROKOVIMANovo istraživanje Pricewaterhouse Coopers (dalje utekstu: PwC) navodi da većina osiguravača sada očekujeda će Direktiva o solventnosti II u potpunosti stupiti nasnagu u 2016. godini.Štaviše, 68% osiguravača koji su anketirani, smanjilisu rokove za svoje programe primene imajući ovo uvidu.Svakako, kašnjenje u izveštavanju za solventnost IIza 2014. godinu bi bilo dobrodošlo s obzirom da 58%anketiranih neće biti spremno da podnese svoj prvikvartalni izveštaj po solventnosti II do 2014. godine.Tim Edwards, direktor PwC iznosi sledeće komentare:„Verovatno je da će neke aktivnosti vezano za solventnostII biti neophodno testirati pre nego što buduuvedene. ,,Stoga osiguravači treba da tretiraju svakokašnjenje u primeni, kao mogućnost da se ugrade principisolventnosti II u njihovo poslovanje kao što je sadauobičajeno,da bi se izbegla neželjena iznenađenja u2016. godini.”Izvor: insurancedaily.co.uk, decembar 2012.LOJD OBEZBEĐUJE POKRIĆE <strong>ZA</strong>„NAJHLADNIJE PUTOVANJE”Lojdov broker iz Londona, Jardine Lloyd Thompson(dalje u tekstu: JLT) i grupa Lojdovih sindikata zajednosa velikim osiguravajućim kompanijama, su zaključilinovu polisu kojom se obezbeđuje pokriće za jednu odnajizazovnijih polarnih ekspedicija koji su ikada sprovedene.Ovu ekspecijiu koja je nazvana „najhladnije putovanje”će predvoditi Ranulph Fiennes sa timom od petistraživača koji će putovati preko Antarktika tokomzime.Ovo prelaženje je ranije smatrano previše opasnimza sprovođenje, ali je Ministarstvo inostranih poslovaobezbedilo dozvole na osnovu toga što tehnološke inovacijemogu da umanje neke od velikih rizika.Pored toga, Ministarstvo inostranih poslova zahtevaloje dokaz o odgovarajućem osiguravajućem pokrićukojim se obezbeđuje zaštita za ekologiju Antarktika.Tony Medniuk, koji je predsedavajući organizacionogodbora ove ekspedicije, i vodeća ličnost na londonskomtržištu osiguranja komentarisao je sledeće:,,Radi se o tržištu osiguranja i posedovanju u osiguranjukoji su u svom najboljem izdanju. JLT je sa nama radiomnogo meseci da bi se kreiralo pokriće i izneo rizik natržište da bi se našao vodeći reosiguravač u Lojdu kojiće to prihvatiti i nađen je sindikat Beazley da be se obezbedilosvekupno pokriće na tržištu .”Ovom polisom se pokriva istraživanje, spasavanjei troškovi popravljanja potencijalne štete na životnojsredini Antarktika, kao što je uklanjanje ostavljene ilipolomljene opreme.Ova ekspedicija će krčiti put pomoću dva posebnoprilagođena traktora s gusenicama koji će vući dva posebnoprilagođena vagona u kojima se nalazi spavaonica,radionica i laboratorija kao i zalihe i gorivo.Članovi tima će skijati ispred tih vozila sa opremomza otkrivanje pukotina u ledu. Oko 100 tona opremeje prošle nedelje poslato iz Londona i sada se nalazi naputu za Antarktik gde treba da stigne krajem januara2013. godine.U martu će započeti etapa od 4.000 km na kojoj ćeistraživači provesti 273 dana na ledu, veći deo vremenau potpunom mraku i na temperaturama koje idu čak ido -90 stepeni Celzijusa.Izvor: insurancedaily.co.uk, decembar 2012. godinePREMIJE <strong>OSIGURANJA</strong> ODAUTOODGOVORNOSTI ĆE OPET PORASTIPovećanja cena u „osiguranju osiguranja” će verovatnobiti preneta na osiguranike, što znači da će doći dopovećanja cena osiguranja za 3%–10%.Vozači će se suočiti sa većim premijama osiguranjazbog velikog povećanja troškova koje imaju osiguravači.Brokeri su uspeli da snize troškove koji su počeali darastu zbog zabrinutosti reosiguravača u pogledu načinana koji osiguranici dobijaju naknade u slučaju nezgoda.Reosiguravači nude „osiguranje za osiguravače” takošto preuzimaju rizike kompanija koje su u direktnomkontaktu sa osiguranikom. Broker Willis Re je rekao dasu osiguravači, koji se u Velikoj Britaniji bave autoodgovornošću,pretrpeli velike štete čime je aktivirano reosiguravajućepokriće i zbog čega je došlo do povećanjastopa za 35% ili više na pokrićima koja su skadirala 1.januara. Kod pokrića kod kojih reosiguranje nije biloaktivirano došlo je do povećanja 20% do 30%.
1/2013The Financial Times je izvestio da bi konačni efekatza osiguranike Velike Britanije imalo povećanje premijeosiguranja od 3%–10%, prema nekim procenama, uvidu povećanja premije od nekoliko stotina funti.Willis Re je rekao da se veće, ozbiljnije telesne štetesve češće, umesto odjednom, plaćaju periodičnim nalozimaza isplatu u jednakim intervalima u toku životaosobe koja je povređena.Grange Turner, izvršni direktor Willis Re, rekao je daje ovo stvorilo veću nesiguranost za osiguravače i reosiguravače,koji moraju da procene faktore kao što je životnivek podnosioca odštetnog zahteva i inflacija zarada.On je rekao: „Mnogi reosiguravači su sve više za brinutizbog preuzimanja ovih promenljivih cifara i iskazivanjau svojim bilansima.”Dodatni pritisci su nastali jer se predviđa da će premijeza mlade žene vozače porasti nakon što su propisiEvrospke Unije zabranili osiguravačima da uzimaju uobzir pol prilikom obračunavanja osiguranja.Prema procenama, visoke stope nezgoda među mladimmuškarcima će najviše uticati na mlade žene.Peter Harrison, stručnjak za autoosiguranje internetstranice MoneySupermarket, rekao je: „Dodatni troškovise neće smanjivati i siguran sam da će troškovi bitipreneti.” Harrison je rekao da konkurentska priroda tržištadrži premije naniže u protekloj godini. Ali je takođerekao da će mnoge korekcije cena koje su posledicauvođenja novih pravila u smislu polova, verovatno, bitijasniji u narednih nekoliko nedelja. „U narednih nekolikonedelja videćemo dosta promena”, rekao je PeterHarrison. „Ovo je predstavljalo veliku promenu u načinuna koji ljudi rade ove stvari.”Izvor: www.guardian.co.uk , januar 2013.Izbor i prevod: Aleksandra NikolićE-mail: aleksandra.nikolic@dunavre.rsSMERNICE <strong>ZA</strong> EVROPSKI NADZOR<strong>OSIGURANJA</strong> I POSLOVNIH PENZIJAOsiguranje u svetu – Vesti / World insurance – Newsžalbu. U slučaju odbijanja žalbe klijentu treba dati jasnoobjašnjenje osnova za takvu odluku, kao i uputstva opravu na daljnje korake.Izvor: http://www.asscompact.at/article/fmaveroeffentlicht-leitlinien-der-europaeischen-aufsichtsbehoerdefuer-das-versicherungswesen-und-die-betrieblichealtersversorgung/versicherungen/y/contentpool/54717?prsidnt=475116, 22. 1. 2013.PRAVDA SE NE ŠALI: OŠTRIJE KAZNE I UJAVNIM PREDUZEĆIMAOd 1. januara 2013. godine na snazi su odredbe osprečavanju korupcije za organe i zaposlene u javnimpreduzećima. Ovo će imati veliki značaj i za upravljanjerizikom. Realan osnov za poziv pred lice pravde funkcionerana koga se slučaj odnosi ne mora da postoji. I neosnovanaprijava može da pokrene lavinu koja zahtevaaktivnosti pravosuđa. Društva i preduzeća su inače sučenasa mnoštvom propisa i postavlja se pitanje područjaeventualnih konflikata pravosudnih i upravnih organa,a smatra se da se diskusija u oblasti antikorupcijeupravo ovim otvara. Pretpostavlja se da će imati uticajana nalaženje različitih profesionalnih rešenja u osiguranjurukovodilaca i zaposlenih u javnim preduzećima.Na simpozijumu koji će biti održan 4. aprila 2013. uBeču, u organizaciji redakcije časopisa AssCompact, nadnevom redu će biti takođe i pravni aspekti profesionalnogupravljanja rizikom u branši osiguranja, gde ćerenomirani advokat, gospođa dr Elke Nepokoj, autorkamnogih publikacija, izneti referat na temu „Neizvesnostne štiti od kažnjavanja” sa pogledom na upravljane rizikomsa pravnog aspekta. Cilj simpozijuma je da se posetiocimaponude znanja i načini za donošenje profesionalnihrešenja osiguranju privrednih subjekata.Izvor: http://www.asscompact.at/article/justiz-machternst-korruption-wird-auch-in-oeffentlichen-unternehmenhaerter-bestraft/versicherungen/y/contentpool/54724,20. 1.2013.85Austrijska agencija za nadzor osiguranja (FMA)je objavila smernice Evropske agencije za nadzor osiguranjai penzijskih fondova (dalje u tekstu: EIOPA) uvezi sa obradom žalbi u osiguravajućim kompanijama,koje je EIOPA inače objavila juna 2012. godine. Ciljovih smernica jeste poboljšanje postupaka obrade žalbii upravljanja žalbama u interesu klijenta. Rukovodstvoosiguravajuće kompanije mora da utvrdi postupke ipropiše mere u oblasti upravljanja žalbama i da brine onjihovoj primeni. Klijentima se bez nepotrebnog odlaganjamoraju slati informacije o postupcima vezanim zaIZMENE <strong>ZA</strong>KONA O UGOVORU<strong>OSIGURANJA</strong> ŠVAJCARSKEZakon o ugovoru o osiguranju Švajcarske (dalje utekstu: ZUO) koji je već stotinu godina na snazi više nezadovoljava zahteve sadašnjeg vremena. Delimičnomreformom 2006. godine su izvršene određene hitne izmene,ali je postala očigledna i potreba za potpunom izmenomtog zakona, tj. sveobuhvatnom izmenom kojomse on prilagođava novonastalim uslovima i potrebamaza promišljenom i realnom osiguranom zaštitom.
Osiguranje u svetu – Vesti / World insurance – News1/201386Revizijom Zakona o nadzoru osiguranja 1. 1. 2006.švajcarski zakon o nadzoru osiguranja je temeljito izmenjen.Iako su istovremeno delimičnom revizijom ZUOuvedene neke hitne i važne izmene, politika i javnost suproteklih godina zahtevale opsežnije izmene zastarelogZUO. Ovaj dokument je doprinos takvim nastojanjimakoji otklanja utvrđene nedostatke i vodi ka savremenomi na budućnost orijentisanom razvoju zakonodavstva uoblasti prava privatnog osiguranja.Predstavljenim predlogom zakona se pravo ugovorao osiguranju formalno i sadržajno prilagođava izmenjenimuslovima. Formalno ZUO dobija savremenu ipreglednu strukturu prilagođenu potrebama tržišta. Sadržajno,ugovornim stranama treba da bude obezbeđenravnopravni položaj, što je pretežno ali ne i isključivopovezano sa poboljšanjem položaja ugovarača osiguranjai drugih lica kojima pripadaju određena ugovornaprava. Novine nisu predviđene samo zbog potrebeza izjednačavanjem obaveze informisanja (na primer,zbog potrebe da se proširenje obaveze na davanje predugovornihi ugovornih informacija); treba voditi računai o potrebi za regulisanjem predugovornih odnosa iugovorom predviđenoj mogućnosti na realizaciju pravana opoziv, ili mogućnosti da se ugovor zaključi retroaktivno.Predlog sadrži i značajna poboljšanja u pogledukašnjenja uplata (pogotovo uplata premija) i poboljšanjeodredbi o zastarevanju. Osim toga, predloženo jeprimerenije normiranje izmena ugovornih odredbi, naprimer onih o usklađivanju premija. Dalje, predloženoje ograničenje naknade za gubitake i snižavanje troškovado osigurane sume, kao i odgovarajuće odredbe opodosiguranju i nadosiguranju ili nedovoljnom pokrićuu slučaju većeg broja oštećenih lica. Uvođenje prava naraskid ugovora i odredbi o naknadnoj odgovornosti iodgovornosti za nerešene osigurane slučajeve odnosi sena pitanja koja se postavljaju u vezi sa uslovima osiguranja.Određene izmene uvedene su i sa ekonomskog aspekta:predviđena je obaveza ugovarača osiguranja kojiraskida ugovor da snosi troškove nastale za ugovaračakada to osiguravač zahteva.Izvor: http://www.parlament.ch/d/sessionen/sessionsvorschau/Documents/vorschau-ws-2012-nr.pdf, str.44,28. 1. 3013.POSTAJE SVE SKUPLJE DOĆIDO SVOG PRAVAAdvokatski i sudski troškovi će u Nemačkoj ubudućebiti viši, kako se predviđa na osnovu vladinog nacrtaZakona o modernizaciji prava na naknadu troškova,koji je 31. 1. 2013. razmatran u Skupštini. Predviđeni sunovi iznosi za advokatske i sudske takse i troškove, a povećaće se i naknade i honorari notara, veštaka, sudskihtumača i prevodilaca.Ovo za potrošače znači veće izdatke kada budu želelida se sudski izbore za svoja prava. Jörg von Fürstenwerth,predsednik glavnog upravnog odbora Udruženjanemačke ekonomije osiguranja, izražava bojazan da ćepovećani sudski i parnični troškovi uticati da zainteresovanipromene pogled na svoje pravne interese.Izvor: http://www.gdv.de/2013/01/an-sein-recht-zukommen-soll-teurer-werden/,8. 2. 2013.PRIVATNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE:SPREČITI DVOKLASNU MEDICINU?Privatni osiguravači u Austriji su se priključili aktuelnojdiskusiji o takozvanoj dvoklasnoj medicini,izazvanoj između ostalog i dugim listama čekanja.Udruženje osiguravača Austrije, razumljivo, najoštrijeistupa protiv korupcije i tzv. „koverat-medicine.” Pojamdvoklasne medicine ipak ne treba mešati sa zakonskipriznatom posebnom klasom i treba napomenuti sledeće:u Austriji ima više od milion osiguranika u posebnojklasi (oko 12% stanovnika), dodatnih pola miliona(oko 6%) ima ograničenu osiguranu zaštitu. Ove brojkepokazuju da privatno zdravstveno osiguranje u Austrijiima važno mesto. Svaki od ovih 1,5 milion osiguranikaizdvaja deo prihoda za zdravstveno zbrinjavanje. Za toima pravo da očekuje uslugu koja pored većeg komforauključuje slobodan izbor lekara i fleksibilnost prilikomutvrđivanja termina.Na taj način on ustvari ne oštećuju druge pacijente.Naime, svaki pacijent koji se odluči za privatno lečenjerasterećuje javni zdravstveni sistem jer najveći deo troškovafinansira sam, a istovremeno ne zahteva da budestavljen na listu čekanja u javnim bolnicama i ne koristinjihove operacione kapacitete.Primarijusi i glavni lekari od privatnih pacijenataposebne klase dobijaju honorare koji predstavljaju većideo njihovih primanja. Plate lekara u javnim bolnicamanisu dovoljno atraktivne da zadrže lekare, pogotovo neizrazito sposobne lekare visokih kvalifikacija. Ukidanjeposebne klase samo bi izazvalo masivnu pojavu korupcijei „plavih koverata” a mnogi lekari bi otišli iz javnogu privatni sektor..U Austriji postoji određeni broj bolnica sa kapacitetimaza posebnu klasu koje je moguće i dalje proširivati.One su se sasvim svesno opredelile za visok kvalitetusluga. U javnim bolnicama, ipak, postavlja se pitanjefavorizovanja pacijenata posebne klase. Svaka bolnicamora da iskaže broj kreveta koji koristi ta grupa, pričemu taj broj ne sme preći 25% svih kreveta. Jasno jeda broju kreveta koje koristi posebna klasa treba staviti
1/2013na raspolaganje i udeo u terapiji i operacionim kapacitetima.U slučaju da nisu svi kreveti zauzeti, koristiće ihpacijenti opšte klase, ako se ukaže potreba.Treba imati u vidu da bi veći odliv pacijenata u privatnisektor izazvao smanjenje prihoda u opštim bolnicama,što to bi tek moglo da dovede do stvarne dvoklasnemedicine. Privatni pacijenti su za austrijski sistembolnica veoma važan oslonac koji se nikako ne sme zanemariti.Izvor: http://www.vvo.at/die-private-krankenversicherung-3.html,31. 1. 2103.NEZGODE STARIJIH LICAU STAMBENOM PROSTORUViše od 148.000 lica starijih od 65 godina svake godineu Austriji zadobije povredu. Oko 85% nezgodakoje se dese kod kuće nastaje kao posledica padova kojipredstavljaju najveći rizik za seniore. Često su sopstvenačetiri zida uzrok smrti i, polazeći od statističkih podataka,sopstveni dom je zona opasnosti broj jedan.„Posmatramo li razvoj stanovništva, vidimo da sveviše ljudi ima sreću da ostari. Ali, starenje nosi i riziknezgode. Prosečno 400 seniora dnevno mora u bolnicuna bilo kakvu intervenciju zbog nezgode, a polovini njihse nezgoda desila kod kuće. Mnogi jako potcenjuju ovajrizik”, kaže dr Luciano Cirinà, predsednik Udruženjaosiguravača Austrije.Prilikom pada ili od posledica pada umre u prosekugotovo jedna osoba dnevno, što je više nezgoda nego usaobraćaju. Smrtnost zbog pada je 40%. U Austriji jetako 2011. godine umrlo 679 osoba starijih od 65 godina,a najviše njih kod kuće.Postoje programi i mere za smanjenje broja odnosnosprečavanje nezgoda, međutim, njihovo sprovođenje jejoš uvek uglavnom tabu tema uprkos sledećim podacima:najveći broj nezgoda desi se u prostoru dnevnogboravka, tj. 53% svih nezgoda, na stepenicama 15%, ukuhinji 14%. U 83% slučajeva razlog je spoticanje o nameštaj,u 79% nedostatak drški i rukohvata, u 77% slaboosvetljenje. U 60% slučajeva su predmet spoticanjabili kablovi rasvetnih tela postavljeni na pod, a u 55%slučajeva uvrnuti krajevi tepiha. Pad kod starijih izazivadrastične posledice, a najčešće teške posledice su lomovikukova i povrede lobanje i mozga.Više od 10.000 nezgoda se moglo izbeći već i sitnimprepravkama i tehničkim poboljšanjima, kao što jeugradnja lampi koje reaguju na kretanje, lampice kojeosvetljavaju stepenice i sličnim.Izvor: http://www.vvo.at/seniorenunfalle-wenn-die-eigenewohnung-zur-gefahr-wird.html,18. 1. 2013.Osiguranje u svetu – Vesti / World insurance – NewsODOVOR MIŠELA BARNIJEA NA<strong>ZA</strong><strong>BR</strong>INUTOST EVROPSKE AGENCIJE<strong>ZA</strong> NADZOR <strong>OSIGURANJA</strong> I PENZIJSKIHFONDOVA ZBOG ODLAGANJASOLVENTNOSTI IIEvropski komesar Mišel Barnije je u svom pismu,upućenom 8. novembra 2012. godine izrazio je željuEIOPI za pomoći te organizacije zbog mogućeg odlaganjaprimene Direktive o solventnosti II. U pismu jenaglasio da su i industrija osiguranja i agencije za nadzoruložili mnogo truda u pripremi za početak primeneDirektive o solventnosti II, te da je potrebno obezbeditida se taj momenat i desi.Pre ovog, i predsednik EIOPA-e, Gabriel Bernardino,obratio se svojim pismom Evropskoj komisiji izražavajućizabrinutost zbog odlaganja početka implementacijepomenute Direktive. Gospodin Bernardino je naveo listunajboljih praksi (u vidu mišljenja) za stvaranje zajedničkognivoa priprema za državne nadzorne organe i kompanije,rekavši da je to posebno važno na planu internih modela.EIOPA treba da obezbedi konsistentan pristup organanadzora upravo za proveru internih modela. On je odbioideju da se omogući zakonsko provođenje nekih delovaDirektive pre, a nekih kasnije, što se pravdalo time da jeza provođenje tih delova potreban dug vremenski period,i podržao je ulogu EIOPA-e u tome da obezbedi primenuprema predviđenoj dinamici. U toku tog procesa, naglasioje u pismu, EIOPA treba da se posebno fokusira na brzouvođenje određenih kvalitativnih aspekata Direktive, kaošto je efikasan sistem rukovođenja i upravljanja rizikom.Nadalje, EIOPA treba da nastavi rad na razvoju zajedničkihformata izveštavanja i jedinstvenih obrazaca.Gospodin Barnije se slaže da je Direktiva hitno potrebna,ali je istovremeno naglasio i potrebu testiranjaodređenih momenata predviđenih u propisima, smatrajućida, zbog nepredvidivih tržišnih uslova i nastavkanestabilnosti na tržištu, a u cilju izbegavanja mogućihnegativnih posledica po realnu ekonomiju, evropskeinstitucije moraju veoma pažljivo da procene merepredložene za proizvode osiguranja sa dugoročnim garancijama.Ovo je posebno važno obzirom na radikalankarakter te direktive o osiguranju.Barnije je na kraju pisma izrazio zahvalnost EIOPA-ina obavljenim radnjama u pogledu procene uticaja dugoročnihgarancija, rekavši: „Nije potrebno da vam naglašavamvažnost ovog posla i potrebe za jasnim predstavljanjemrezultata na osnovu kojih Komisija možeda stvori temeljit izveštaj, na osnovu koga će se obavitikonačna tripartitna diskusija Omnibus II.”Izvor: http://solvencyiiwire.com/solvency-ii-news-barnierresponds-to-eiopas-concerns-on-solvency-ii-delays/62978,12. 1. 2013.87
Osiguranje u svetu – Vesti / World insurance – News1/201388<strong>EVROPSKA</strong> KOMISIJA ĆE PREDLOŽITIIZMENE U VEZI SA SPREČAVANJEM PRANJANOVCA I TRANSFERA FONDOVAEvropska komisija će 5. februara predstaviti dvapredloga kojima se reguliše daljnje jačanje odbrambenesposobnosti Evropske unije protiv pranja novca ifinansiranja terorizma, da bi finansijski sistem bio zdraviji,jedinstveniji i stabilniji. Predlozima će se ažuriratii poboljšati postojeća Treća Direktiva o pranju novcai propisi o transferu fondova i uskoro će biti poslanaEvropskom parlamentu na usvajanje. Naime, postojećaDirektiva je doneta 2005. godine Izmene je potrebnodoneti da bi se izvršilo usklađivanje sa međunarodnimstandardima, donetim februara 2012. godine od straneSvetske agencije za sprečavanje pranja novca (FinancialAction Task Force –FATF). Komisija je sastavila sopstvenepropise i objavila ih u izveštaju 2012. godine.Izvor: http://europa.eu/rapid/press-release_AGENDA-13-4_en.htm, 17. 1. 2013.PROBLEMATIČNO PRIVATNOFINANSIRANJE NEGEStatistički podaci pokazuju da u Nemačkoj 1,8 milionastanovnika koji primaju naknadu za negu sami negujučlanove porodice ili angažuju profesionalce. Samo0,74 miliona od ukupno 2,5 miliona osoba kojima jepotrebna nega prima u domovima potpunu negu. Početkom2012. godine je 83% u grupi stanovnika kojimatreba nega bilo starije od 65 godina, a 36% starijih od85 godina.Kako je objavljeno u izveštaju Barmer GEK-Pflegereport2012, prosečno je 31.000 evra utrošeno iz sopstvenogdžepa, dok se za smeštaj u dom izdvajalo i desetputa više. Mnogo isplativije je bilo plaćati ilegalne negovatelje.Organizacija Deutsche KrankenversicherungDKV je objavila podatak da se u nemačkim domaćinstvimabroj ilegalnih negovatelja kreće između 60.000 i100.000, navodeći da možda za 1.000 evra pružaju negu24 sata dnevno, za šta bi profesionalnom negovateljubilo plaćeno nekoliko puta više.Rezultat ankete koju je provela ova organizacija,četvrtina Nemaca bi bila spremna da angažuje ilegalnenegovatelje. Za mnoge „poslodavce” je rad na crnograđanski delikt. Međutim, radi se o kršenju zakona štose kažnjava visokim novčanim kaznama. Više od polovine(58%) upitanih se izjasnila da bi se sami prihvatilinege kada bi mogli uz to zadržati i svoj posao. Samo 4%zaposlenih je koristilo dozvoljeno polugodišnje odsustvoza negu, kako se kaže u Saveznom ministarstvu zazdravstvo.Dakle, privatno osiguranje je potreba, i to u mnogovećoj meri nego do sada. Zastupnici interesa potrošačai političari su ipak protiv državnog programa osiguranjanege. Najveći ponuđači privatnog osiguranja negesu Barmenia, Central, Debeka, Deutschen Familienversicherung,Huk-Coburg, Ergo-Direkt, Münchener Vereini Signal-Iduna, a doći će još mnogi. Proizvodi ove vrsteosiguranja se razvijaju a kod nekih osiguravača je mogućeugovor zaključiti i putem mobilnog telefona. Ciljnagrupa su pri tome mladi, kojima je inače daleka ideja oosiguranju nege. Kritičari ipak strahuju da odricanje odobaveznog lekarskog pregleda klijenta može da dovededo eksplozivnog rasta premija. Udruženje privatnogzdravstvenog osiguranja ukazuje na mogućnost prilagođavanjauz odobrenje fiducijara, a to znači upozorenjeosiguravačima da vrlo oprezno pristupe kalkulacijipremija. U pomenutom programu državnog osiguranjanege je u svakom slučaju ozakonjena zabrana povećanjapremije u prvih pet godina.Izbor i prevod: Nela BukorovićE-mail: nela.bukorovic@yahoo.de
1/2013ODA<strong>BR</strong>ANI ČLANCI / SELECTEDARTICLESJens Gal, Mehanizam evropskog rešavanja sporovaizmeđu nacionalnih organa za nadzor osiguranja(Europäische Streitbeilegungsmechanismen beiMeinungsverschieden-heiten zwischen nationalenVersicherungsaufsichtsbehörden)U okviru restrukturisanja okvira evropskog finansijskognadzora trostepeni komiteti su pretvoreni u organesa punim pravima i nadležnostima u skladu sa novomregulativom Evropske unije. Dodeljeno im je punopravo odlučivanja u pogledu nacionalnih organa sa neposredimdejstvom. Evropski organi nadzora svakakopredstavljaju samo gornji nivo sistema mikronadzoraosiguranja, pri čemu najveći deo posla ipak obavljajunacionalni organi. Autor u ovom delu razmatra problemekoji se mogu javiti na planu zadržavanja određenihnadležnosti u organima pojedinačnih država,obzirom da se njihove razlike u mišljenjima mogu lakopretpostaviti. Autor takođe navodi da zakonodavstvo uEvropskoj uniji nudi samo formalna rešenja davanjemovlašćenja Evropskoj agenciji za nadzor osiguranja ipenzijskih fondova – EIOPA.Izvor: http://link.springer.com/article/10.1007/s12297-013-0225-7, 2. 2. 2013.Julia Caroline Scherpe, Osiguranje od obavezneodgovornosti proizvođača medicinskih proizvoda– zastarelo ili suvišno? (Pflichthaftpflichtversicherungfür Hersteller von Medizinprodukten – überfällig oderüberflüssig?)BIBLIOGRAFIJA / BIBLIOGRAPHYAutorka članka razmatra predlog zakonskih izmenaosiguranja od obavezne odgovornosti za proizvođačemedicinskih proizvoda u Nemačkoj, navodeći da reformskipredlozi nisu u skladu sa aktuelnim, ustavomzagarantovanim slobodama zaključivanja ugovora iobavljanja profesionalne delatnosti. Po njenom mišljenju,postavlja se pitanje da li bi se na taj način uopštepoboljšala situacija pacijenata u smislu jasnoće u zastupanjunjihovih interesa. Ako obavezno osiguranjeizdrži proveru ustavnopravne valjanosti i reforma budeprovedena, smatra autorka u ovom članku, trebalo bi sesuzdržati od direktnih zahteva protiv osiguravača odobavezne odgovornosti, navodeći da se fond za naknadušteta žrtvama ili oštećenima ne može finansirati putempremija proizvođača medicinskih proizvoda, ni odstrane osiguravača od odgovornosti.Izvor: http://link.springer.com/article/10.1007/s12297-013-0226-6, 2. 2. 2013.Udruženje osiguravača Švajcarske, Ekonomskiznačaj privatnog osiguranja u Švajcarskoj(Die wirtschaftliche Bedeutung der SchweizerPrivatversicherer)U ovoj publikaciji nalazimo podatke i činjenice kojeukazuju na važnost branše osiguranja za ekonomijuŠvajcarske. Prikaz je kratak, ali sveobuhvatan; dajepodatke o udelu osiguranja u društvenom bruto proizvoduŠvajcarske, visini i kretanju naplaćenih premija,produktivnosti, broju zaposlenih, porezu, isplatamaiz osiguranja kao i vrstama i strukuri investicija švajcarskihosiguravača. Čitaoci koje žele da steknu slikuo stanju švajcarskog osiguranja naći će podatak da seprivredni rast od 4,4 % zasniva na osiguranju, što predstavljaudeo od 40% u finansijskom sektoru. Osiguranjespada u osam najjačih nacionalnih ekonomskih grana.Švajcarski osiguravači su takođe i najveći poslodavci:49.000 osoba u Švajcarskoj zaposleno je u osiguranju.Produktivnost je u ovoj ekonomskoj branši najviša. Investicijeu zemlji i inostranstvu su takođe od ogromnogznačaja, a iznose oko 500 milijardi franaka. Poreskiprihod od osiguranja iznosi oko 1 milijardu franaka.Udruženje osiguravača Švajcarske je krovna organizacijaprivatnih osiguravajućih kompanija koja u svomsastavu ima 70 malih i velikih kompanija sa oko 90%ukupno naplaćenih premija na tržištu Švajcarske.Izvor: http://www.svv.ch/de/publikationen/die-wirtschaftliche-bedeutung-der-schweizerprivatversicherer,15. 1. 2013.Udruženje osiguravača Austrije, Siguran vidposlovnih penzija: poslovno kolektivno osiguranje(Die sichere Form der betrieblichen Altersvorsorge:Betriebliche Kollektivversicherung)Poslovno kolektivno osiguranje je vrsta garantovaneposlovne penzije i jedini oblik strarosnog zbrinjavanja ukome je obezbeđen rast prihoda i u uslovima nesigurnihprilika na berzi. Ova već postojeća alternativa čini reformupenzijskog sistema u Austriji suvišnom. Austrijski osiguravačipozdravljaju debatu o penzijama u ovom pravcu i89
Odabrani članci i knjige / Selected articles and books90naglašavaju korist poslovnog starosnog zbrinjavanja začitavu branšu osiguranja. Poslovno kolektivno (starosno)osiguranje nije u velikoj meri zavisno od tržišta kapitala iomogućuje sigurnije penzije, poručuje Udruženje osiguravačaAustrije, što znači da je i u uslovima neizvesnih tržišnihprilika moguće održati sigurnost životnog osiguranja.Ukupna vrednost životnih osiguranja iznosi oko 70 milijardievra, od toga 75% u klasično, u koje spada i poslovnokolektivno osiguranje.U članku je opisan put sprovođenja ovog koncepta,započet 2005. godine, kao alternative neuspelog sistematzv. penzijskih kasa. Radi se o modelu u formi klasičnogživotnog osiguranja sa garantovanim povećanjem vrednosti,godišnjim pripisom dobiti i garantovanom isplatompenzija. Kvalitet ovom modelu daju stabilan karakterštednje po principu klasičnog životnog osiguranja,veće rezerve za slučaj oscilacija na tržištu, kao i to štouložena sredstva ne ulaze u stečajnu masu. Ova vrsta investicijeje zakonski dobro regulisana u pravcu ograničenjarizika investiranja i održanja vrednosti sredstava.Izvor: http://www.vvo.at/die-sichere-formder-betrieblichen-altersvorsorge-betrieblichekollektivversich-3.html,20. 1. 2013.Oliver Bender, Martina Steul-Fischer, Honorarnosavetovanje – stavovi i važnost na tržištu osiguranja(Honorarberatung – Einstellung und Relevanz auf demVersicherungsmarkt)Savetovanje uz naplatu honorara je na planu posredovanjau osiguranju tema o kojoj se mnogo diskutujekao alternativi klasičnom sistemu provizija. Autori su uovoj studiji imali nameru da izvrše detaljnu analizu odnosanezavisnih brokera osiguranja prema direktnommodelu naknada, a sačinjena je na bazi intervjua u kojimasu 23 eksperta dala svoje mišljenje o značaju ovihmodela nagrađivanja za brokere osiguranja.Izvor: http://link.springer.com/article/10.1007/s12297-012-0209-z, 5. februar 2013.ODA<strong>BR</strong>ANE KNJIGE / SELECTEDBOOKSWolfgang Reisinger, Odluke u pravuosiguranja – priručnik za praktičnu primenu(Versicherungsrechtliche Entscheidungen - aufbereitetfür die Praxis) LexisNexis ARD ORAC 2012 Beč, ISBN978-3-7007-5230-1, 2000 strana; cena 179,00 EUR1/2013U ovom praktičnom delu nalaze se objavljene i neobjavljeneodluke Vrhovnog suda Austrije kao i odlukeZemaljskog suda za grad i pokrajinu Beč. Radi boljegrazumevanja, odluke su organizovane prema branšama:opšte osiguranje, auto-osiguranje, osiguranje odopšte odgovornosti, osiguranje pravne zaštite, osiguranjeimovine, osiguranje lica, penzijsko osiguranje. Navedenesu instance koje su bile uključene u donošenjeodluka, kao i kratak sadržaj i osnove donetih odluka,uz komentar za primenu u praksi i navođenje međuzavisnostiu donetim odlukama. Rad se ažurira jednomgodišnje. Autor je pravnik i aktuar, rukovodilac odeljenjaza odštetu u jednom od najvećih austrijskih osiguravajućihkompanija, takođe član komiteta za šteteUdruženja osiguravača Austrije i autor mnogih stručnihpublikacija.Andreas Heiber, Novo osiguranje nege: zahtev –stepeni nege – usluge; nove mogućnosti i šanse (Dieneue Pflegeversicherung: Der Antrag - die Pflegestufen -die Leistungen: Ihre neuen Möglichkeiten und Chancen),Izdavač: Linde Verlag Beč, 2012, 167 strana, ISBN978-3-7093-0503-4, cena 9,90 €U ovoj knjizi je dat sveobuhvatan, ali lako razumljivpregled aktuelne situacije i usluga u oblasti osiguranjanege i predstavlja po mišljenju čitalaca vredan priručnikza snalaženje u tako teškoj životnoj fazi. Reforma osiguranjanege koja je na snazi od početka 2013. godine uNemačkoj ne donosi samo određena olakšanja ljudimasa posebnim potrebama za pratnjom, kao na primer uslučaju demencije, već i nove oblike kućne nege. U priručnikusu detaljno navedeni koraci koje treba preduzeti:od zahteva za utvrđivanje stepena potrebne negedo različitih usluga koje se korisniku pružaju kod kućei van nje, zatim usluge na koje može i treba da računa uodređenom slučaju, način na koji ih može primiti, kao inaknade osobama koje pružaju negu.Wolfgang Grimm, Osiguranje od nezgode:komentar opštih i posebnih uslova osiguranja odnezgode (Unfallversicherung: Kommentar zu denAllgemeinen Unfallversicherungsbedingungen mitSonderbedingungen), Izdavač: Beck Juristischer VerlagMinhen 2012, ISBN: 978-3-4065-9166-2 , 595 strana,cena 125,00 €U predstavljenom izdanju razmatraju se sva pravnapitanja povezana sa osiguranjem od nezgode, kao ipromene koje su nastale uvođenjem reforme Zakona ougovoru o osiguranju u Nemačkoj. Navedena je sudska
1/2013praksa i literatura vezana za aktuelno kao i prethodnopostojeće pravno stanje. Razmatraju se efekti novogZakona na ranije zaključene ugovore i daje tumačenjeposebnih uslova osiguranja od nezgode.Hubert W. van Bühren (izdavač) i drugi: Priručnikiz prava osiguranja (Handbuch Versicherungsrecht),Deutscher Anwaltverlag 2012, ISBN 978-3-8240-0972-5,2856 strana, 159,00 €U uvodnom delu ovog opsežnog dela, čiji su autoriiskusni advokati i funkcioneri osiguravajućih kompanija,nalazimo osnove ugovornog prava koje važe za svevrste osiguranja sa objašnjenjima. Sistematski je predstavljenasudska praksa reformisanog prava ugovora oosiguranju. Data su objašnjenja 25 grana osiguranja,važnih u praktičnoj primeni. Predstavljene su oglednetužbe, relevantni uslovi osiguranja, ček liste za savetovanjei slično. Ovo delo služi kao osnova tokom studijau oblasti prava osiguranja na Advokatskoj akademijiNemačke. Delo tretira sve relevantne probleme koji sejavljaju u regulisanju zahteva po osnovu ugovora o osiguranju.H. W. van Bühren, H. Plote, D. Henning Wendt,G. Hillmer-Möbius, Opšti uslovi osiguranjapravne zaštite (Allgemeine Bedingungen für dieRechtsschutzversicherung: ARB), Izdavač C. H. BeckMinhen 2013, ISBN 978-3-406-62812-2, 500 strana,cena 55,00 €U ovom delu su obrađena pravna pitanja koja senajčešće javljaju u praksi vezana za osigurano pokriće,pri čemu je težište uglavnom na sudskoj praksi. U komentarimasu data objašnjenja najvažnijih propisa kojiregulišu ugovor o osiguranju Nemačke u delu o pravnojOdabrani članci i knjige / Selected articles and bookszaštiti. Posebno su obrađene teme promene osiguranja(§ 4a Opštih uslova osiguranja pravne zaštite) kao i novi§ 9a koji reguliše oslobađanje od plaćanja premije tokomperioda nezaposlenosti. Daljnje teme su obavezeugovarača osiguranja na davanje informacija, osiguranopokriće za privremene tužbe za neizvršenje, osiguranislučaj (uzročni događaj ili nastupanje štete?) i drugi.Knjiga je namenjena advokatima i zaposlenima u oblastiosiguranja pravne zaštite. Dr. Hubert W. van Bühren,glavni autor i izdavač, predsednik je advokatske komoreu Kelnu sa više od trideset godina iskustva u oblastiprava osiguranja, a advokat H. Plote rukovodilac odeljenjaza štete jedne od najvećih evropskih kompanija zaosiguranje pravne zaštite.E. Brun, R. Gibson, N. Stacey, Sagledavanje rizikai komunikacija rizika u vezi sa nanomaterijalomna radnom mestu (Risk perception and riskcommunication with regard to nanomaterials in theworkplace), u izdanju Evropske agencije za bezbednosti zdravlje na radu (EU-OSHA — European Agency forSafety and Health at Work) 2012,ISBN: 978-92-9191-738-9, 118 stranaOvu publikaciju je izradio multidisciplinarni timsastavljen od predstavnika nekoliko zemalja Evropskeunije (Danske, Francuske, Poljske i Velike Britanije).Nastala je kao rezultat ekspertize u proučavanju rizika,komunikacije rizika i toksičnosti nanomaterijala.Podeljena u sedam glava, daje različite informacijei instrukcije u vezi sa nanomaterijalom, izlaže opšteprincipe i teoriju rizika i komunikacije rizika, izazovei teškoće vezane za komunikaciju rizika kao i prednostinanomaterijala uz primere. Na kraju nalazimozaključke, predloge i preporuke autora date na bazi ovestudije, kao i drugih odgovarajućih srodnih radova.Izbor i prevod: Nela BukorovićE-mail: nela.bukorovic@yahoo.de91
92PREVODI STRANIH PROPISA / FOREIGN LEGISLATION TRANSLATIONS1/2013Krivičnopravno regulisanje dela prevare u vezi sa osiguranjem uuporednom krivičnom zakonodavstvu / Regulation of the fraudrelated to insurance in the comparative criminal LawNEMAČKI KRIVIČNI <strong>ZA</strong>KONIKSA POSLEDNJIM IZMENAMA OD 2. 10. 2009.) 1Član 263 – Prevara(1) Ko u nameri nezakonitog pribavljanja za sebe ilitreće lice materijalne koristi ošteti imovinu drugog dovodećiga u zabludu ili održavajući ga u zabludi navođenjemlažnih činjenica, izobličavanjem ili uskraćivanjemistinitih činjenica, kazniće se zatvorom do pet godina ilinovčanom kaznom.(2) Za pokušaj će se kazniti.(3) U posebno teškim slučajevima izreći će se kaznazatvora od šest meseci do deset godina. Posebno teškislučaj tipično se smatra da postoji ako izvršilac dela1. posluje na komercijalnoj osnovi ili u svojstvu članakriminalne grupe čiji je cilj trajno bavljenje falsifikovanjemili prevarama;2. prouzrokuje veliku finansijsku štetu ili postupa unameri stavljanja u opasnost velikog broja lica od finansijskeštete trajnim činjenjem dela prevare;3. dovede drugo lice u finansijske probleme;4. zloupotrebi svoja ovlašćenja ili položaj državnogslužbenika; ili5. se pretvara da se osigurani slučaj desio pošto jeon ili neko drugi u tu svrhu podmetnuo požar u objektuvelike vrednosti ili ga u celosti ili delimično uništiopodmetanjem požara ili ako je prouzrokovao potonućeili nasukanje broda.(4) Shodno se primenjuju članovi 243, st. 2, 2 247 3 i248a. 41Strafgesetzbuch in der Fassung der Bekanntmachung vom 13.November 1998 (BGBl. I S. 3322), das zuletzt durch Artikel 1 desGesetzes vom 2.10.2009 (BGBl. I S. 3214) geändert worden ist.2Po citiranom članu posebno težak slučaj neće postojati akose ne radi o imovini manje vrednosti. – Prim. prev.3Radi se o krivičnom delu „Krađa od rođaka ili lica kojažive u istom domaćinstvu.” – „Ako je rođak, staralac ili hranilacizvršioca oštećen krađom ili oštećeni živi u istom domaćinstvusa izvršiocem, krivično delo se goni samo po krivičnoj prijavi toglica.”4Radi se o krivičnom delu „Krađa i nezakonito prisvajanjestvari manje vrednosti.” – „Krađa i nezakonito prisvajanje(5) Ko na komercijalnoj osnovi počini prevaru usvojstvu člana kriminalne grupe, čija je namera trajnočinjenje dela po čl. 263 do 264 ili čl. 267 do 269, kaznićese zatvorom od jedne do deset godina, a u manje teškimslučajevima kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.(6) Sud može izdati naredbu o nadzoru (član 68, st. 1). 5(7) Članovi 43a 6 i 73d 7 primenjuju se ako je izvršilacistupao u svojstvu člana kriminalne grupe čija je naimovinemanje vrednosti može se jedino goniti po privatnojkrivičnoj prijavi u slučajevima po čl. 242 i 246, osim akotužilaštvo smatra propio motu da je gonjenje potrebno zbogposebnog javnog interesa.”5Uslovi nadzora: „Ako je lice osuđeno na bezuslovnu kaznuzatvora najmanje šest meseci za delo u vezi sa kojim zakonposebno propisuje donošenje naredbe o nadzoru, sud može,pored presude, izdati takvu naredbu ako postoji opasnost da ćeto lice činiti nova krivična dela.”6Član 43a – Naredba o oduzimanju:(1) Ako se zakon poziva na ovu odredbu, sud može, poredbezuslovne kazne doživotnog zatvora ili kazne zatvora na vremeduže od dve godine, narediti plaćanje novčanog iznosa koji ćebiti ograničen vrednošću imovine osuđenog lica (naredba ooduzimanju). Prilikom procene vrednosti imovine osuđenoglica, neće se uzimati u obzir materijalna korist koja je oduzeta.Vrednost imovine može da bude okvirno procenjena.(2) Shodno se primenjuje član 42.(3) Sud će naznačiti uslove zatvorske kazne koja će seprimeniti ako suma ne može biti naplaćena (zatvor zbog duga).Maksimalna dužina zatvora zbog duga iznosi dve godine, aminimalno jedan mesec.7Član 73d – Proširena konfiskacija:(1) Ako je učinjeno neko nezakonito delo prema zakonukoji se poziva na ovu odredbu, sud će takođe izdati naredbuza oduzimanje stvari principala ili drugog lica ako okolnostiopravdavaju pretpostavku da su te svari pribavljene nezakonitimradnjama ili radi njihovog izvršenja. Prva rečenica takođe seprimenjuje ako principal ili drugo lice ne poseduje ili nema pravona tu stvar samo zato što ju je pribavilo nezakonitom radnjom iliradi vršenja nezakonitih radnji. Shodno se primenjuje čl. 73, st. 2.(2) Ako je oduzimanje određenih stvari, posle izvršenja dela,postalo nemoguće u celini ili delimično, shodno će se primenitičl. 73a i 73b.(3) Ako posle donošenja naredbe o oduzimanju u skladu sast. 1 ovog člana, usled izvršenja nekog drugog nezakonitog delakoje je okrivljeni ili neko drugi učinio pre donošenja te naredbe,mora se doneti nova odluka u pogledu oduzimanja stvari od
1/2013Krivičnopravno regulisanje dela prevare u vezi sa osiguranjem u uporednom krivičnom zakonodavstvu...mera trajno vršenje dela po čl. 263 do 264 ili čl. 267 do269. Član 73d se takođe primenjuje ako izvršilac delaistupa na komercijalnoj osnovi.Član 265 – Prevara u osiguranju(1) Ko ošteti, naruši upotrebljivost, otuđi ili predadrugom licu stvar koja je osigurana od uništenja, oštećenja,narušenja upotrebe, gubitka ili krađe radi pribavljanjanadoknade iz osiguranja za sebe ili treće lice, kaznićese zatvorom do tri godine ili novčanom kaznom,osim ako delo ne potpada pod odredbe čl. 263.(2) Za pokušaj će se kazniti.FRANCUSKI KRIVIČNI <strong>ZA</strong>KONIK(SA IZMENAMA I DOPUNAMANA DAN 25. 12. 2012.)...GLAVA IIIPREVARNO PRIBAVLJANJA I SLIČNA DELA /Članovi 313-1 do 313-9ODELJAK IO PREVARNOM PRIBAVLJANJU /Članovi 313-1 do 313-4Član 313-1(Ordonansa br. 2000-916 od 19. septembra 2000, član 3,Službeni list od 22. septembra 2000, na snazi od1. januara 2002)Prevarno pribavljanje je radnja varanja fizičkog ilipravnog lica upotrebom lažnog imena ili fiktivnog ovlašćenja,zloupotrebom stvarnog ovlašćenja ili sredstvimanezakonitih manevara kojim se to lice navodi da nanjegovu štetu ili štetu trećeg lica, prenese novac, dragocenostiili neku stvar, da pruži uslugu ili da se saglasisa nekom radnjom kojom se stvara ili ispunjava nekaobaveza.Prevarno pribavljanje se kažnjava sa pet godina zatvorai novčanom kaznom od 375.000 evra.Član 313-2(Ordonansa br. 2000-916 od 19. septembra 2000, član 3,Službeni list od 22. septembra 2000, na snazi od1. januara 2002)okrivljenog ili od tog lica, pri čemu će sud takođe uzeti u obzir iprethodno donetu naredbu.(4) Shodno se primenjuje čl. 73c.(Zakon br. 2004-204 od 9. marta 2004, član 6, Službenilist od 10. marta 2004.)Kazna se povećava na sedam godina zatvora i novčanukaznu od 750.000 evra ako je prevarno pribavljanjeučinilo:1. lice koje vrši javna ovlašćenja ili obavlja poslovejavnih usluga, u vršenju ili povodom vršenja funkcija iliobavljanja javnih usluga;2. lice koje je nezakonito preuzelo ovlašćenja lica izjavne službe ili poverenih radi pružanja javnih usluga;3. lice koje se obrati državnom organu radi izdavanjahartija od vrednosti ili prikupljanja sredstava za humanitarnuili socijalnu pomoć;4. na štetu lica čija je posebna ranjivost zbog starosti,bolesti, neotpornosti, telesne ili psihičke nesposobnostiili trudnoće, očigledna ili bila poznata delikventu;Kazne se povećavaju na deset godina zatvora i novčanukaznu od 1.000.000 evra ako prevaru počini organizovanakriminalna grupa.Član 313-3Na pokušaj da se počine dela navedena u ovomodeljku Zakonika primenjuju se iste kazne.Odredbe člana 311-12 8 primenjuju se na krivičnodelo prevarnog pribavljanja.Član 313-4[Brisan Zakonom br. 2001-504 od 12. juna 2001, čl.21,I]…ODELJAK IIIDODATNE KAZNE KOJE SE PRIMENJUJU NAFIZIČKA LICAI ODGOVORNOST PRAVNIH LICAČlan 313-7(Zakon br. 2001-504 od 12. juna 2001, član 21, Službenilist od 13. juna 2001)(Zakon br. 2003-239 od 18. marta 2003, član 57, st. 2,Službeni list od 19. marta 2003)(Zakon br. 2009-1437 of 24. novembra 2009, čl. 50,Službeni list od 25. novembra 2009)8Član 311-12:Postupak se ne može pokrenuti ako je krađu počinilo lice:1. na štetu svog pretka ili potomka;2. na štetu svog bračnog druga, izuzev ako su bračni drugovirazdvojeni ili ovlašćeni da žive odvojeno.93
1/2013Krivičnopravno regulisanje dela prevare u vezi sa osiguranjem u uporednom krivičnom zakonodavstvu...94Fizičkim licima osuđenim za neko od krivičnih delapropisanih čl. 313-1, 313-2, 313-6 i 313-6-1, takođe seizriču sledeće dodatne kazne:1. gubitak javnih, građanskih i porodičnih prava, uskladu sa uslovima iz čl. 131-26;2. zabrana obavljanja javnih funkcija ili bavljenjadruštvenim ili profesionalnim poslovima u sklopu kojihili povodom čijeg obavljanja je učinjeno delo na maksimalnopet godina, u skladu sa uslovima iz čl. 131-27;3. zatvaranje poslovnih prostorija, jedne ili većegbroja lokala preduzeća koji su korišteni za inkriminisanoponašanja, do pet godina;4. konfiskaciju stvari upotrebljene ili čija je upotrebaplanirana u izvršenju dela, kao i stvari koja je njen proizvod,izuzev stvari koje se vraćaju;5. zabrana pojavljivanja na određenim mestima uskladu sa uslovima iz čl. 131-31;6. zabrana izdavanja čekova, izuzev onih kojima sepodižu sredstva poverioca od izdavaoca ili sertifikovanihčekova, do pet godina;7. javno pokazivanje ili deljenje odluke u skladu sauslovima iz čl. 131-35.Fizičkim ili pravnim licima za krivična dela po ovomodeljku takođe se izriču sledeće dodatne kazne: zabranadelatnosti trajnog profesionalnog obučavanja u smislučl. 6313-1 Zakonika o radu i to jednokratno u trajanjuod pet godina.Član 313-8(Zakon br. 2003-239 od 18. marta 2003, čl. 57, st. 3,Službeni list od 19. marta 2003)Fizičkim licima osuđenim za neko krivično delo izčl. 313-1, 313-2, 313-6 i 313-6-1 zakođe se izriče zabranaučešća na javnim tenderima na period do pet godina.Član 313-9(Zakon br. 2001-504 od 12. juna 2001, čl. 21, Službenilist od 13. juna 2001)(Zakon br. 2003-239 od 18. marta 2003, čl. 57, st. 4,Službeni glasnik od 19. marta 2003)(Zakon br. 2012-348 od 12. marta 2012, čl. 3, Službeniglasnik od 13. marta 2012)Pravna lica mogu snositi krivičnu odgovornost zadela iz čl. 313-1 do 313-3, 313-6-1 i 313-6-2, u skladusa uslovima propisanim u čl. 121-2 9 , novčanom kaznom9Član 121-2 (Zakon br. 2000-647 od 10. Jula, član 8, Službenilist od 1. jula 2000) (Zakon br. 2004-204 od 9. marta 2004, čl. 54,Službeni list od 10. marta 2004):na način propisan čl. 131-38, kao i kaznama iz čl. 131-39. 10 Zabrana iz st. 2 čl. 131-39 primenjuje se na delatnostu kojoj je ili povodom čijeg obavljanja je izvršeno krivičnodelo.KAZNENI <strong>ZA</strong>KON HRVATSKE IZ 2013.Prevara – Član 236.(1) Ko s ciljem da sebi ili drugome pribavi protivpravnuimovinsku korist dovede nekoga lažnim prikazivanjemili prikrivanjem činjenica u zabludu ili gaodržava u zabludi i time ga navede da na štetu svoje iliPravna lica, izuzimajući državu, krivično odgovoraju zakrivična dela koja učine njihovi organi ili zakonski zastupnici zanjihov račun, u skladu sa uslovima iz čl. 121-4 i 121-7.Međutim, organi lokalne samouprave i njihove organizacijekrivično odgovaraju samo za dela učinjena u sklopu njihovihaktivnosti koje se mogu sprovoditi putem javnih konkursa opoveravanju vršenja javnih usluga.Krivična odgovornost pravnih lica ne isključuje krivičnuodgovornost fizičkih lica koja su izvršioci ili saučesnici u istomdelu, na osnovu odredbi četvrtog stava čl. 121-3.10Član 131-39 (Zakon br. 2001-504 od 12. juna 2001, čl. 14,Službeni list od 13. juna 2001) (Zakon br. 2004-575 od 21. juna2004, čl. 2 III, Službeni list od 22. juna 2004)Ako zakon propisuje krivičnu odgovornost pravnog lica, zakrivično delo se može izreći jedna ili više sledećih kazni:1. likvidacija ako je pravno lice osnovano radi vršenjakrivičnog dela ili, ako se radi o krivičnom delu za koje se možeizreći kazna zatvora tri ili više godina, ako je pravno lice skrenutood svojih ciljeva radi vršenja krivičnih dela;2. zabrana obavljanja, direktno ili posredno jedne ili višedruštvenih ili profesionalnih aktivnosti, trajno ili do pet godina;3. uspostavljanje sudskog nadzora do pet godina;4. trajno zatvaranje ili privremeno zatvaranje privrednogdruštva do pet godina, jednog ili više privrednih društava ilipreduzetničkih radnji iskorišćenih za izvršenje predmetnogkrivičnog dela;5. zabrana učešća na javnim tenderima, trajno ili do petgodina;6. zabrana korišćenja javnih fondova, trajna ili do pet godina;7. zabrana izdavanja čekova, izuzev onih koji omogućavajupodizanje sredstava trasanta od strane remitenta ili sertifikovanihčekova i zabrana korišćenja platnih kartica, do pet godina;8. konfiskacija stvari koja je upotrebljena ili planiranaza upotrebu u izvršenju krivičnog dela ili stvari koja je njenproizvod;9. davanje oglasa o presudi ili distribucija presude u štampi iliupotrebom elektronskog sredstva komunikacije prema javnosti.Kazne iz st. 1 i 3 ne primenjuju se na javne organe koji moguda snose krivičnu odgovornnost. Takođe se navedeni stavoviovog člana ne primenjuju na političke stranke ili udruženja.Kazna iz st. 1 ovog člana ne primenjuje se na institucije kojezastupaju radnike.
1/2013Krivičnopravno regulisanje dela prevare u vezi sa osiguranjem u uporednom krivičnom zakonodavstvu...tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniće se kaznomzatvora od šest meseci do pet godina.(2) Ako je krivičnim delom iz stava 1. ovog članapribavljena znatna imovinska korist ili prouzrokovanaznatna šteta, izvršilac će se kazniti kaznom zatvora odjedne do osam godina.(3) Ako je krivičnim delom iz stava 1. ovog članapribavljena mala imovinska korist, a izvršilac je išao zapribavljanjem takve koristi, kazniće se kaznom zatvorado jedne godine.Zloupotreba osiguranja – Član 238.(1) Ko s ciljem da sebi ili drugome pribavi nadoknaduiz osiguranja uništi, ošteti ili sakrije stvar koja jeosigurana protiv uništenja, oštećenja, gubitka ili krađe,kazniće se kaznom zatvora do tri godine.(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko sciljem da sebi ili drugome pribavi pravo iz osiguranja,socijalnog osiguranja ili socijalne zaštite prouzrokujebolest, telesno povredi sebe ili drugoga ili sebi ili drugomenaruši zdravlje.KRIVIČNI <strong>ZA</strong>KON SLOVENIJE IZ 2008.Prevara – Član 211Ko u nameri nezakonitog pribavljanja imovinskekoristi za sebe ili treće lice lažnim predstavljanjem iliuskraćivanjem činjenica dovede drugo lice u zabludu iliga drži u zabludi, te ga navede da preduzme neku radnjuili propusti da preduzme radnju na štetu svoje ili tuđeimovine, kazniće se kaznom zatvora do tri godine.(2) Ko u nameri kao iz prvog stava ovog člana, zaključiugovor o osiguranju navođenjem lažnih informacija iliuskraćivanjem važnih informacija, zaključi zabranjenodvostruko osiguranje ili ugovor o osiguranju posle nastankaosiguranog slučaja ili osigurane štete ili lažno predstavištetni događaj, kazniće se zatvorom do jedne godine.(3) Ako su prevaru učinila najmanje dva lica u dosluhui u nameri da prevare ili ako je izvršilac koji jepočinio delo iz st. 1 ovog člana prouzrokovao štetu velikevrednosti, izvršilac će se kazniti zatvorom najmanjegodinu, a najviše osam godina.(4) Ako je delo iz st. 1 ili 3 ovog člana izvršila kriminalnagrupa, izvršilac će se kazniti zatvorom najmanjejednu, a najviše deset godina.(5) Ako je izvršenjem dela iz st. 1 ovog člana nastalamala materijalna šteta i ako je namer izvršioca bila dapribavi malu materijalnu korist, kazniće se novčanomkaznom ili kaznom zatvora do godine dana.(6) Ko u nameri prouzrokovanja štete drugom liculažnim predstavljanjem ili uskraćivanjem činjenica, dovedeneko lice u zabludu ili ga održava u zabludi, zbogčega ono preduzme neku radnju ili propusti da preduzmeneku radnju na štetu svoje ili tuđe imovine kazniće senovčanom kaznom ili kaznom zatvora do godine dana.(7) Za dela po st. 5 i 6 ovog člana gonjenje se preduzimapo optužnom predlogu.KRIVIČNI <strong>ZA</strong>KONIK CRNE GORE IZ 2004.Prevara – Član 244(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnuimovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjemili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održavau zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tudeimovine nešto učini ili ne učini, kazniće se novčanomkaznom ili zatvorom do tri godine.(2) Ko delo iz stava 1 ovog člana učini samo u namerida drugog ošteti, kazniće se novčanom kaznom ili zatvoromdo šest meseci.(3) Ako je delom iz st. 1 i 2 ovog člana pribavljenaimovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazitri hiljade evra, učinilac će se kazniti zatvorom od jednedo osam godina.(4) Ako je delom iz st. 1 i 2 ovog člana pribavljenaimovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazitrideset hiljada evra, učinilac će se kazniti zatvorom oddvije do deset godina.Nedozvoljeno bavljenje bankarskom, berzanskom idjelatnošću osiguranja – Član 266(1) Ko se bez odobrenja ili protivno uslovima podkojima je ono dato bavi bankarskom, berzanskom ilidelatnošću osiguranja, kazniće se zatvorom od tri mesecado pet godina.(2) Za delo iz stava 1 ovog člana kazniće se propisanomkaznom i odgovorno lice u pravnom licu, akose pravno lice nedozvoljeno bavi nekom od navedenihdelatnosti.KRIVIČNI <strong>ZA</strong>KON REPUBLIKE SRPSKEIZ 2003.Prevara – Član 239(1) Ko u nameri da sebi ili drugome pribavi kakvuprotivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga95
1/2013Krivičnopravno regulisanje dela prevare u vezi sa osiguranjem u uporednom krivičnom zakonodavstvu...96održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svojeili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniće se zatvoromdo tri godine.(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinskakorist do 200 KM, a učinilac je išao za tim da pribavimalu imovinsku korist ili da prouzrokuje malu štetu, kaznićese novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljenaimovinska korist ili je prouzrokovana imovinska štetau iznosu koji prelazi 10.000 KM, učinilac će se kaznitizatvorom od šest meseci do pet godina, a ako taj iznosprelazi 50.000 KM, kazniće se zatvorom od jedne do desetgodina.(4) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini samo u namerida drugog ošteti, kazniće se novčanom kaznom ilizatvorom do jedne godine.(5) Gonjenje za delo iz stava 2. ovog člana se preduzimapo prijedlogu.Osiguranička prevara – Član 240(1) Ko u nameri da od osiguravajućeg društva naplatiosiguranu sumu, ošteti ili sakrije stvar koja je osiguranaod navedenih rizika, pa zatim prijavi štetu, kaznićese zatvorom do tri godine.(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko unameri da od osiguravajućeg društva naplati osiguranusumu za slučaj telesnog oštećenja, telesne povredeili narušenja zdravlja, prouzrokuje sebi takvo oštećenje,povredu ili narušenje zdravlja.(3) Ako je delima iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljenaimovinska korist u iznosu koji prelazi 10.000 KM,učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do petgodina, a ako taj iznos prelazi 50.000 KM, kazniće sezatvorom od jedne do deset godina.KRIVIČNI <strong>ZA</strong>KON MAKEDONIJE IZ 1996.Prevara – Član 247(1) Ko u nameri da za sebe ili drugog pribavi protivpravnuimovinsku korist dovede nekog u zabludu lažnimprikazivanjem ili prikrivanjem činjenica ili ga držiu zabludi i time ga navede da uradi ili ne uradi nešto nasvoju štetu ili štetu tuđe imovine, kazniće se novčanomkaznom ili zatvorom do tri godine.(2) Ako je pričinjena šteta manje vrednosti, a izvršilacdela je išao za tim da pribavi takvu vrednost, kaznićese novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.(3) Ako je pričinjena šteta velike vrednosti, izvršilacdela će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.(4) Ako pričinjena šteta premašuje značajnu vrednost,izvršilac dela će se kazniti zatvorom od jedne dodeset godina.(5) Ako je delo iz st. 1 izvršeno samo u nameri da seošteti drugo lice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvoromdo jedne godine.(6) Za pokušaj izvršenja dela iz st. 1 do 5 će se kazniti.(7) Za dela iz st. od 2 do 5 gonjenje se preduzima poprivatnoj tužbi.Osiguranikova prevara – Član 250(1) Ako neko u nameri da od društva za osiguranjenaplati nadoknadu, uništi ili ošteti predmet koji je osiguran,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do trigodine.(2) Kaznom iz st. 1 kazniće se onaj ko u nameri daod društva za osiguranje naplati nadoknadu zbog telesnogoštećenja, telesne povrede ili narušavanja zdravlja,prouzrokuje takvo oštećenje, povredu ili narušavanjezdravlja.(3) Gonjenje se preduzima po optužnom predlogu.GLAVA IIPREVARAČlan 143 – ObmanaKrađa imovine lažima ili zloupotrebom poverenjakažnjava se novčanom kaznom ili kaznom zatvora dopet godina.Član 144 – Prevara u vezi sa subvencijamaPrevara u prezentovanim ispravama, na osnovu kojihse na prevaran način ostvaruju subvencije (ili drugekoristi) od države, kažnjava se novčanom kaznom ilikaznom zatvora do četiri godine.Član 145 – Prevara u osiguranjuPredstavljanje lažnih okolnosti (ili lažnih informacija)u vezi sa predmetom za koji se zaključuje osiguranjeili izmišljanje lažnih okolnosti i njihovo navođenje uispravama čime se na prevaran način zaključi osiguranje(ili ostvari korist iz osiguranja), kažnjava se novčanomkaznom ili kaznom zatvora do pet godina.KRIVIČNI <strong>ZA</strong>KON RUMUNIJE IZ 2004.Član 260 – Obmana(1) Radnja obmanjivanja nekog lica, predstavljanjemlažne radnje kao istinite ili istinite radnje kao lažne u ci-
1/2013Krivičnopravno regulisanje dela prevare u vezi sa osiguranjem u uporednom krivičnom zakonodavstvu...lju postizanja neopravdane materijalne koristi za sebe ilidrugoga i ako pri tome nastane šteta, kažnjava se strogimzatvorom od jedne do sedam godina.(2) Obmana koja je počinjena upotrebom netačnihnaziva ili kvaliteta ili drugim prevarnim sredstvima, kažnjavase strogim zatvorom od tri do deset godina.(3) Radnja obmane ili održavanje obmane kod nekoglica, prilikom zaključenja ili izvršavanja ugovora,ako lice ne bi zaključilo ili izvršilo ugovor prema ugovorenimuslovima da nije bilo obmanuto, kažnjava sekaznom propisanom u st. 1 ili 2, prema razlikovanju navedenomu tim stavovima.(4) Radnja izdavanja čeka ili drugog instrumentaplaćanja u vezi sa kreditnom organizacijom ili licem,uz znanje da sredstva ili pokriće neophodno za njegovurealizaciju ne postoji, kao i radnja podizanja sredstava,u celini ili delimično, posle izdavanja ili zabrane obavezeplaćanja pre isteka roka za prezentaciju, usmislust. 1, ako je prouzrokovana šteta vlasniku čeka / drugoginstrumenta plaćanja, kažnjava se kaznom iz st. 2 ovogčlana.(5) Upotreba prevarnih sredstava za uklanjanje nekoglica sa javne aukcije ili ograničavanja aukcije ili brojaučesnika, kažnjava se strogim zatvorom od jedne dopet godina.(6) Kazna iz st. 1 ovog člana takođe se izriče za iskorištavanjeneznanja ili neiskustvo maloletnika ili stanjaslabnosti lica ranjivih zbog svojih godina starosti, bolestiili trudnoće, radi njihovog navođenja da izvrše radnjekojima gube neko svoje pravo.(7) Radnja obmanjivanja ili održavanja obmane upogledu životnih uslova u zemlji emigracije, izvršenaprema st. 1 ovog člana, radi navođenja lica da emigrira,kažnjava se prema st. 1 ovog člana.(8) Obmana koja dovede do posebno ozbiljnih posledicakažnjava se strogim zatvorom od 15 do 20 godinai zabranom izvesnih prava.(9) Ako prevarna sredstva upotrebljena za izvršenjekrivičnog dela predstavljaju sama po sebi krivično delo,primenjuju se pravila o kumulaciji.KRIVIČNI <strong>ZA</strong>KON ARGENTINEČlan 174Kaznom zatvora od dve do šest godina kazniće selice koje:1. Za sebe ili drugog pribavi nezakonitu ličnu koristna trošak osiguravača ili davaoca jemstva u generalnojhavariji ili uništi nešto što je osigurano od požara ili osiguranibrod, teret ili robu koja je obezbeđena ili koja jezaložena za dobijanje kredit;2. Zloupotrebi potrebe, osećanja ili neiskustvo maloletnikaili nesposobnog lica, proglašenog ili neproglašenogza nesposobno, te ga navede da potopiše nekuispravu se određenim pravnim dejstvom na njegovuštetu ili štetu drugog, iako bi taj akt građanskopravnobio ništav;3. Izvrši prevaru upotrebom tegova ili lažnih mera;4. Je poslovni čovek ili izvođač građevinskih radovaili prodavac građevinskog materijala koji, prilikomobavljanja posla ili isporuke materijala, izvrši veštuprevarnu radnju kojom ugrozi bezbednost lica, robe ilidržave;5. Lice koje izvrši prevaru protiv bilo kojeg organavlasti.U slučajevima iz prethodne dve tačke, izvršiocu kojije državni službenik takođe se izriče trajna zabranaobavljanja delatnosti.KRIVIČNI <strong>ZA</strong>KON BOLIVIJE(CODIGO PENAL – Ley de Modificaciones alCódigo Penal Nº 1768 de 10 de marzo de 1997)Član 338 – Prevara u osiguranjuKo za sebe ili drugog radi naplate nadoknade izosiguranja neopravdano poveća iznos, uništi ili izgubistvar ili namerno ozbiljno ošteti, sakrije ili učini da nestaneosigurana stvar primenom bilo kojeg prevarnogsredstva, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.Za lice koje je naredilo da se naplati osiguranje, kaznase povećava za polovinu i izriče novčana kazna odtrideset do sto dana.KRIVIČNI <strong>ZA</strong>KON HOLANDIJEČlan 326aKo u obavljanju delatnosti ili uobičajeno zarađujekupovinom robe u nameri da bez potpune isplate sebiili drugom preda tu robu radi naplate osiguranja, kaznićese zatvorom do četiri godine ili novčanom kaznompete kategorije.Član 327Ko upotrebom veštih trikova dovede osiguravača uzabludu u pogledu okolnosti osiguranja zbog čega onne bi pod tim okolnostima zaključio ugovor o osiguranjuda mu je stvarno stanje bilo poznato, kazniće sezatvorom do jedne godine ili novčanom kaznom petekategorije.97
1/2013Krivičnopravno regulisanje dela prevare u vezi sa osiguranjem u uporednom krivičnom zakonodavstvu...98Član 328Ko u nameri da sebi ili drugom, na štetu osiguravača,protivpravno prouzrokuje požar ili eksploziju na imoviniosiguranoj od požara, dovede u opasnost osiguranoplovilo ili vazduhoplov ili lica koja su zaposlena nabrodu ili radi zarade zbog propasti osiguranog tereta,izazove potonuće, nasukanje ili sudar, uništenje, gubitakili oštećenje, kazniće se zatvorom do četiri godine ilinovčanom kaznom pete kategorije.Preveo i priredio: prof. dr Slobodan JovanovićE-mail: nsbob@sezampro.rs
1/2013DIREKTIVE I PROPISI EU / EU DIRECTIVES AND REGULATIONS99Uredba (EC) br. 785/2004 Skupštine Evrope i Saveta od 21. aprila2004. godine o uslovima osiguranja avio-prevoznika i avio-operatera(konsolidovana u skladu sa Uredbom Komisije (EU),br. 285/2010 od 6. aprila 2010.)Službeni list EU, L 138, 30. 4. 2004.SKUPŠTINA EVROPE I SAVET EU,Imajući u vidu Ugovor (dalje u tekstu: Ugovor) oosnivanju Evropske zajednice (dalje u tekstu: Zajednica),a posebno njegov čl. 80, st. 2,Imajući u vidu predlog Komisije 1 ,Imajući u vidu mišljenje Evropskog ekonomskog isocijalnog komiteta 2 ,Posle konsultacija sa Komitetom regiona,Postupajući u skladu sa postupkom propisanim u čl.251 Ugovora 3 ,(1) Zbog toga što je u sklopu zajedničke politike otransportu, radi pojačanja zaštite potrošača, važnoobezbediti odgovarajući minimalni nivo osiguranjaradi pokrića odgovornosti avioprevoznika prema putnicima,prtljagu, teretu i trećim licima.(2) Zbog toga što je na tržištu avijacije Zajednice,uklonjeno razlikovanje nacionalnog i međunarodnogavioprevoza i zbog toga što je potrebno utvrditi minimalneuslove osiguranja za avioprevoznike iz Zajednice.(3) Zbog toga što je potrebno zajedničko delovanjeda bi se obezbedilo da se ovi uslovi takođe primene i naavioprevoznike iz trećih zemalja kakob bi se obezbediliravnopravni uslovi u odnosu na avioprevoznike iz Zajednice.(4) Zbog toga što je u svom pismu od 10. oktobra2001. u vezi sa posledicama terorističkih napada u SADna vazduhoplovnu industriju, Komisija izrazila svojunameru da analizira sume i uslove osiguranja koje je neophodnoza davanje dozvola u državama članicama da1OJ C 20 E, 28. 1. 2003, str. 193.2OJ C 95, 23. 4. 2003, str. 16.3Stav Skupštine Evrope od 13. maja 2003. (još nije objavljenou Službenom listu), Opšti stav Saveta od 5. decembra 2003. (OJC 54 E, 2. 3. 2004, str. 40), Stav Skupštine Evrope od 11. marta2004. (još nije objavljeno u Službenom listu) i Odluka Saveta od30. marta 2004.bi se obezbedio ujednačen pristup. Pored toga, u svompismu od 2. jula 2002 u vezi sa osiguranje u sektoruvazduhoplovnog transporta posle terorističkih napadaod 11. septembra 2001. u SAD, Komisija je navela da ćenastaviti da prati razvoj tržišta osiguranja avijacije u pogleduizmene suma i uslova osiguranja koje se zahtevaza davanje dozvola u državama članicama.(5) Zbog toga što je na osnovu Odluke Saveta2001/539/EC 4 , Zajednica zaključila Konvenciju zaujednačavanje izvesnih pravila u vezi sa međunarodnimvazduhoplovnim prevozom tereta, u Montrealu28. maja 1999 (Montrealska konvencija), koja predviđanova pravila o odgovornosti u oblasti međunarodnogvazduhoplovnog prevoza liac, prtljaga i tereta. Očekujese da ta pravila zamene ona iz Varšavske konvencije iz1929. godine i sve njene naknadne izmene.(6) Zbog toga što član 50 Montrealske konvencijezahteva da sve strane obezbede da avioprevoznici buduadekvatno osiguranje od odgovornosti po toj konvenciji.Varšavska konvencija iz 1929. Sa izmenama i dopunamaće nastaviti da se primenjuju zajedno sa Montrealskomkonvencijom na neodređeno vreme. Obekonvencije regulišu mogućnost neograničene odgovornosti.(7) Zbog toga što član 7 Uredbe Saveta (EEC), br.2407/92 od 23. jula 1992. o izdavanju dozvola avioprevoznicima5 , propisuje da avio-prevoznici morajuda budu osigurani od odgovornosti u slučaju nezgoda,a posebno prema putnicima, za prtljag, teret, poštu iprema trećim licima, iako ne navodi minimalne sumei uslove osiguranja.(8) Zbog toga što je potrebno uzeti u obzir činjenicuda je Evropska konferencija civilnog vazduhoplovstva13 decembra 2000. usvojila Rezoluciju ECAC/25-1 ominimalnim sumama osiguravajućeg pokrića odgovor-4OJ L 194, 18. 7. 2001, str. 38.5OJ L 240, 24. 8. 1992, str. 1.
Uredba (EC) br. 785/2004 Skupštine Evrope i Saveta1/2013100nosti prema putnicima i trećim licima, koja je izmenjena27. novembra 2002.(9) Zbog toga što je neophodno definisati minimalneuslove osiguranja putnika, prtljaga, tereta i trećih lica zaavio-prevoznike i avio-operatere koji lete kroz, na, vanili preko teritorije države članice, uključujući i njene teritorijalnevode.(10) Zbog toga što avio-prevoznici treba da imajuobavezu osiguranja radi dobijanja punovažne dozvole,a u slučaju avio-prevoznika iz Zajednice, radi dobijanjapunovažne dozvole koja se izdaje u skladu sa Uredbom(EEC), br. 2407/92. Nepostojanje dozvole ili istekla dozvolane oslobađaju privredno društvo od obaveze osiguranja.(11) Zbog toga što, iako Montrealska konvencija posebnoreguliše odgovornost prema putnicima, prtljagu iteretu, na odgovornost za poštu, prema čl. 2 te konvencije,treba da se primenjuju „pravila koja važe za odnosizmeđu prevoznika i pošte.” U Zajednici, osiguranje teodgovornosti dovoljno je regulisano čl. 7 Uredbe (EEC),br. 2407/92.(12) Zbog toga što za državne letelice i određenedruge kategorije letelica ne treba da postoji obaveznoosiguranje.(13) Zbog toga što minimalno osiguravajuće pokrićetreba da postoji u slučajevima kada je avio-prevoznik iliavio-operater odgovoran prema putnicima, za prtljag,teret i prema trećim licima u skladu sa pravilima međunarodnihkonvencija, pravu Zajednice ili nacionalnompravu, pod uslovom da nema preklapanja tih pravila.(14) Zbog toga što osiguranje treba da pokriva vazduhoplovnuspecifičnu odgovornost prema putnicima,za prtljag, teret i prema trećim licima. U vezi sa putnicima,prtljagom i teretom, osiguranje treba da sadrži pokrićeza slučaj smrti ili telesne povrede prouzrokovanenezgodom, gubitka ili uništenje ili štetu na prtljagu i teretu.Prema trećim licima, osiguranje treba da pokrivarizik smrti, telesne povrede i štete na stvarima prouzrokovanimnezgodom.(15) Zbog toga što ova Uredba ne treba da se tumačikao dvostruko osiguranje. Što se tiče ugovornog i stvarnogprevoznika u smislu čl. 39 Montrealske konvencijeoni mogu biti odgovorni za istu štetu, države članicemogu predvideti posebne mere da bi se izbeglo dvostrukoosiguranje.(16) Zbog toga što iako tržišna praksa prodaje osiguranjana kumulativnoj osnovi može da podstiče osigurljivost,posebno za rizike rata i terorizma, što osiguravačimaomogućava bolju kontrolu svojih obaveza, tapraksa ne oslobađa avio-prevoznika ili avio-operateraod obaveze da ispuni minimalne zahteve osiguranjakada iznos franšize utvrđen ugovorom o osiguranjubude dostignut.(17) Zbog toga što je neophodno zahtevati od avioprevoznikada pruže dokaz da u svaom trenutku ispunjavajuminimalne uslove osiguranja od odgovornosti,kako je propisano u ovoj Uredbi. U vezi sa avio-prevoznicimaZajednice i avio-operatera koji koriste letelicuregistrovanu na teritoriji Zajednice, za sve države članicedovoljno je prilaganje dokaza o zaključenom osiguranjuu jednoj od država članica, pri čemu to osiguranjemora da bude zaključeno sa društvom za osiguranjekoje je dobilo dozvolu prema merodavnom pravu.(18) Zbog toga što u vezi sa preletima preko teritorijeneke države članice od strane avio-prevoznika ili leteliceregistrovane van Zajednice, što ne podrazumeva sletanjeili uzletanje iz neke od država članica, svaki preletpreko države članice može, u skladu sa međunarodnimpravom, zahtevati dokaz ispunjenja uslova osiguranja izove Uredbe, na primer putem povremenih provera.(19) Zbog toga što minimalni uslovi osiguranja trebada se revidiraju posle određenog vremena.(20) Zbog toga što postupci za praćenje primene minimalnihuslova osiguranja treba da budu transparentnii nediskriminatorni i ne treba da otežavaju slobodanprotok roba, lica, usluga i kapitala.(21) Zbog toga što propise neophodne za primenuove Uredbe treba usvojiti u skladu sa Odlukom Saveta1999/468/EC od 28. juna 1999 koja propisuje postupkeza vršenje ovlašćenja za primenu koja su preneta naKomisiju. 6(22) Zbog toga što u slučajevima kada je neophodnoustanoviti dodatna pravila za određivanje adekvatnogosiguranja koje pokriva odgovornost avijacije u pogledurizika koji nisu regulisani ovom Uredbom, državamčlanicama treba da bude omogućeno da donesu ta pravila.(23) Zbog toga što su u Londonu 2. Decembra 1987.godine dogovoreni sporazumi za bolju saradnju u pogleduupotrebe aerodroma Gibraltar između KraljevineŠpanije i Ujedinjenog Kraljevstva zajedničkom deklaracijomMinistarstava inostranih poslova dve države. Tisporazumi tek treba da se primene.(24) Zbog toga što je cilj ove Uredbe, posebno regulisanjeminimalnih uslova osiguranja koji mogu doprineticiljevima unutrašnjeg tržišta avijacije smanjenjemporemećaja konkurencije, ne može se dovoljno postićiu državama članicama i zato se mogu bolje ostvaritina nivou Zajednice, Zajednica može usvojiti propise, uskladu sa principom subsidijernosti kako je predviđenočl. 5 Ugovora. U skladu sa principom srazmere, pred-6OJ L 184, 17. 7. 1999, str. 23.
1/2013viđenim u tom članu, ova Uredba ne reguliše ništa vanonoga što je neophodno da bi se postigao taj cilj,USVOJILI SU OVU UREDBU:Član 1 – Cilj1. Cilj ove Uredbe je da utvrdai minimalne usloveosiguranja avio-prevoznika i avio-operatera prema putnicima,za prtljag, teret i prema trećim licima.2. U vezi sa prevozom poštanskih pošiljki, primenjujuse uslovi osiguranja sadržani u Uredbi (EEC), br.2407/92 i nacionalnim pravima država članica.Član 2 – Primena1. Ova Uredba primenjuje se na sve avio-prevoznikei sve avio-operatere koji lete kroz, na, iz ili preko teritorijedržave članice na koju se primenjuje Ugovor.2. Ova Uredba se ne primenjuje na:a) Državne letelice iz čl. 3(b) Konvencije o međunarodnojcivilnoj avijaciji, potpisanoj u Čikagu 7. decembra1944;b) Model letelice sa MTOM od manje od 20 kg;c) Lansirne leteće naprave (uključujuči i motorne iredovne ledrilice);d)Vezane balone;e) Zmajeve;f) Padobrane (uključujući padobrane za uzdizanje);– ako se koriste u nekomercijalne svrhe, ili– ako se koriste za lokalnu instruktažu letenja poduslovom da ne podrazumeva prelazak prekomeđunarodnih granica,sve dok se obaveza osiguranja po ovoj Uredbi odnosina rizike rata i terorizma.3. Primena ove Uredbe na aerodrom na Gibraltarubiće bez uticaja na pravni stav Kraljevine Španije i UjedinjenogKraljevstva u vezi sa sporom o suverenitetunad teritorijom na kojoj se nalazi aerodrom.4. Primena ove Uredbe na aerodrom na Gibraltarusupsendovaće se sve dok sporazumi iz Zajedničke deklaracijeministara spoljnih poslova Kraljevine Španije iUjedinjenog Kraljevstva od 2. decembar 1987. ne stupena snagu. Vlade Španije i Ujedinjenog Kraljevstva obavestičeSavet o datumu stupanja na snagu tih sporazuma.Član 3 – DefinicijeU smislu ove Uredbe:„avio-prevoznik” označava avio-transportno privrednodruštvo sa važećom dozvolom;Uredba (EC) br. 785/2004 Skupštine Evrope i Saveta„avio-prevoznik iz Zajednice” označava avio-prevoznikasa važećom dozvolom države članice, izdatom uskladu sa Uredbom (EEC), br. 2407/92;„avio-operater” označava lice ili organizaciju, kojenije avio-prevoznik, a koje trajno i efikasno ima na raspolaganjupravo upotrebe ili upravljanja letelicom; fizičkoili pravno lice na čije ime je letelica registrovana smatraćese operaterom, osim ako to lice može da dokaže daje neko drugo lice operater;– prema putnicima i za nepredat prtljag, period transportaputnika letelicom uključujući ukrcavanje iiskrcavanje,– za teret i predat prtljag, period transporta prtljagai tereta od trenutka kada su prtljag i teret predatiavio-prevozniku sve do trenutka isporuke licuovlašćenom za prijem,– prema trećim licima, upotreba letelice od trenutkakada se motori startuju radi rulanja ili uzletanja svedo trenutka kada se letelica spusti na zemlju i njenimotori se u potpunosti ne zaustave; dodatno, toznači kretanje letelice tegljenjem ili guranjem vozilimaili motorima koji su tipični za vožnju i dizanjeletelice, vazdušni vrtlozi;„SDR” označava Specijalna Prava Vučenja definisanaod strane Međunarodnog monetarnog fonda;„MTOM” označava maksimalnu masu poletanja,koja odgovara fabrički navedenoj masi posebnoj za svakuvrstu letelice, a koja je navedena u sertifikatu o plovidbenostiletelice;„putnik” označava svako lice koje se nalazi na letuna osnovu odobrenja avio-prevoznika ili avio-operatera,isključujući članove letačke i kabinske posade nadužnosti;„treće lice” označava svako pravno ili fizičko lice,izuzev putnika i članova letačke i kabinske posade nadužnosti;„komercijalna upotreba” označava upotrebu za nagradui/ili zakupninu.Član 4 – Principi osiguranja1. Avio-prevoznici i avio-operateri iz čl. 2 morajuda budu osigurani u skladu sa ovom Uredbom od svojevazduhoplovne odgovornosti prema putnicima, za prtljag,teret I prema trećim licima. Osigurani rizici morajuda obuhvate i rizike rata, terorizma, kidnapovanja, sabotaže,nezakonitog zarobljavanja letelice i građanskihnemira.2. Avio-prevoznici i avio-operateri imaju obavezuda obezbede da osiguravajuće pokriće bude na snazi zasvaki let, bez obzira na to da je letelice koja se koristina njihovom raspolaganju na osnovu njihove svojine ilineke forme ugovora o lizingu ili po osnovu zajedničkog101
Uredba (EC) br. 785/2004 Skupštine Evrope i Saveta1/2013102ili franšiznog poslovanja, code-sharing-a ili nekog drugogsporazume iste prirode.3. Ova Uredba ne utiče na pravila o odgovornostikoja nastane na osnovu:– međunarodnih konvencija u kojima su države članicei/ili Zajednice ugovorne strane,– Pravo zajednice, i– Nacionalno pravo država članica.Član 5 – Ispunjenje obaveze1. Avio-prevoznici i, kada se zahteva, avio-operateriiz čl. 2, dužni su do dokažu da ispunjavaju uslove osiguranjaregulisanih ovom Uredbom dostavljanjem nadležnimorganima zainteresovane države članice sertifikataosiguranja ili drugog dokaza o punovažnom osiguranju.2. U smislu ovog člana „zainteresovana država članica”označava državu članicu koja je izdala dozvolu avioprevoznikeiz Zajednice ili država članica gde je letelicaaili operater letelice registrovan. Za avio-prevoznikei avio-operatere registrovane van Zajednice, „zaintereovanadržava članica” označava državu članicu u koju iliiz koje se odvijaju letovi.3. Izuzetno od st. 1 ovog člana, države članice prekokojih se vrše preleti mogu zahtevati da avio-prevoznici iavio-operateri iz čl. 2 prilože dokaz o punovažnom osiguranjuu skladu sa ovom Uredbom.4. Avio-prevoznici i avio-operateri Zajednice kojikoriste letelice registrovane na teritoriji Zajednice, imajuobavezu da dostave dokaz o osiguranju u državi članiciiz st. 2 ovog člana koji će se smatrati dovoljnim zasve države članice, bez uticaja na primenu čl. 8, st. 6.5. U izuzetnim slučajevima nemogućnosti dobijanjaosiguranja, Komisija može odrediti, u skladu sa proceduromiz čl. 9, st. 2, odgovarajuće mere za primenu st.1 ovog člana.Član 6 – Osiguranje od odgovornostiprema putnicima, za prtljag i teret1. Za odgovornost prema putnicima, minimalnasuma osiguranja iznosi 250.000 SDR po putniku. Zanekomercijalnu upotrebu letelice sa MTOM od 2.700kg ili manjom, države članice mogu utvrditi nižu sumuosiguranja, pod uslovom da ona nije manja od 100.000SDR po putniku.2. Za odgovornost za prtljag, minimalna suma osiguranjaiznosi 1131 SDR po putniku u komercijalnojupotrebi.3. Za odgovornost za teret, minimalna suma osiguranjaiznosi 19 SDR po kilogramu u komercijalnoj upotrebi.4. Stavovi 1, 2 i 3 ne primenjuju se za letove prekoteritorije država članica koje vrše avio-prevoznici i aviooperaterikoji koriste letelice registrovane van Zajednice,u slučajevima kada nema sletanja na ili uzletanja satakve teritorije.5. Sume iz ovog člana mogu se izmeniti, ako je to potrebno,kada do izmena dolazi u relevantnim međunarodnimugovorima, u skladu sa postupkom iz čl. 9, st. 2.KategorijaČlan 7 – Osiguranje odgovornostiprema trećim licimaMTOM(kg)Minimalnoosiguranje umilionima SDR1 < 500 0,752 < 1.000 1,53 < 2.700 34 < 6.000 75 < 12.000 186 < 25.000 807 < 50.000 1508 < 200.000 3009 < 500.000 50010 ≥ 500.000 7001. Ako u bilo kom trenutku osiguravajuće pokriće zaštete prema trećim licima zbog rizika rata ili terorizmaavio-prevoznik ili avio-operater ne može da zaključi nabazi pojedinačne nezgode, taj avio-prevoznik ili aviooperatermože da ispuni svoju obavezu osiguranja odtih rizika osiguranjem franšize. Komisija će neposrednopratiti primenu ove odredbe da bi obezbedila da tafranšiza bude najmanje jednaka relevantnim sumamanavedenim u tabeli.2. Sume iz ovog člana mogu se menjati, ako je to potrebno,ako dođe do izmena u relevantnim međunarodnimugovorima, u skladu sa postupkom iz čl. 9, st. 2.Član 8 – Izvršavanje i kazne1. Države članice će obezbediti da avio-prevoznici iavio-operateri iz čl. 2 ispunjavaju uslove iz ove Uredbe.2. U smislu st. 1 ovo člana i bez uticaja na st. 7 ovogčlana, u vezi sa preletima avio-prevoznika ili letelicaregistrovanih van Zajednice bez sletanja ili uzletanja izbilo koje države članice, kao i u vezi sa zaustavljanjemte letelice u državama članicama u nesaobraćajne svrhe,zainteresovana država članica može da zahteva dokaz oispunjenju uslova osiguranja propisan ovom Uredbom.
1/20133. Ako je neophodno, države članice mogu da zahtevajudodatne dokaze od avio-prevoznika, avio-operateraili osiguravača.4. Kazne za kršenje ove Uredbe moraju da budu efikasne,srazmerne i odvraćajuće.5. Za avio-prevoznike iz Zajednice, ove kazne moguda obuhvataju i oduzimanje dozvole, na osnovu i u skladusa relevantnim propisima prava Zajednice.6. Za avio-prevoznike i avio-operatere van Zajednicekoji koriste letelicu registrovanu van Zajednice, kaznemogu da da obuhvataju odbijanje prava na sletanje nateritoriju države članice.7. Ako države članice nisu zadovoljne zbog neispunjenjauslova iz ove Uredbe, one imaju pravo da ne dozvoleuzletanje letelice, pre nego što avio-prevoznik iliavio-operater ne priloži dokaz o adekvatnom osiguranjuu skladu sa ovom Uredbom.Član 9 – Postupak Komiteta1. Komisiji će pomagati Komitet osnovan članom 11Uredbe Saveta (EEC), br. 2408/92 od 23. jula 1992. opristupu avio-prevoznika iz Zajednice vazduhoplovnimputevima unutar Zajednice. 7Uredba (EC) br. 785/2004 Skupštine Evrope i Saveta2. Kada se vrši pozivanje na ovaj stav, primenjivaćese članovi 5 i 7 Odluke 1999/468/EC, uz obaveznu primenučl. 8.Period propisan čl. 5, st. 6 Odluke 1999/468/ECiznosiće tri meseca.3. Komitet će doneti svoja pravila o radu.4. Komisija može konsultovati Komitet o svim pitanjimau vezi sa primenom ove Uredbe.Član 10 – Izveštaj i saradnja1. Komisija će dostaviti izveštaj Skupštini Evrope iSavetu o primeni ove Uredbe do 30. aprila 2008.2. Države članice imaju obavezu da Komisiji na njenzahtev dostave informaciju o primeni ove Uredbe.Član 11 – Stupanje na snaguOva Uredba stupa na snagu dvanaest meseci posledana njenog objavljivanja u službenom listu Evropskeunije.Preveo i priredio: prof. dr Slobodan JovanovićE-mail: nsbob@sezampro.rs1037OJ L 240, 24. 8. 1992, str. 8. Uredba koja je poslednji putizmenjena Uredbom (EC), br. 1882/2003 Skupštine Evrope iSaveta (OJ L 284, 31. 10. 2003, str. 1).
CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд3 47.764<strong>EVROPSKA</strong> revija za pravo osiguranja :časopis za teoriju i praksu osiguranja =European Insurance Law Review : Magazine forInsurance Theory and Practice / glavni iodgovorni urednik Slobodan Jovanović. - God.12, br. 1 (2013)- . - Beograd : Udruženjeza pravo osiguranja Srbije, 2013- (Beograd :Planeta print). - 28 cmTromesečno. - Je nastavak: Revija za pravoosiguranja = ISSN 1451-1290ISSN 2334-7597 = Evropska revija za pravoosiguranjaCOBISS.SR-ID 197415692
Change language