Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

„Niko ne gleda kako je radnicima i ne bori se za njegova prava. U sindikatima samo gledajuda se domognu što više upravnih odbora. Kada radnici to vide normalno je da više nemajupoverenja u sindikat“, kaže Bulatović, čovek sa četiri prsta.Većinsko je mišljenje radnika da je „sindikalnim vođama često mnogo važnije kako da dobijusitne privilegije, povlašćen položaj kod predstavnika Vlade i poslodavaca nego da se bore zaradničke interese“.Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, najvećeg sindikata kod nas kojiokuplja više od pola miliona radnika, tvrdi da su „radnici izmanipulisani jer se u javnostistvara pogrešna slika o pregovorima sa poslodavcima i vladom, kao i o članstvu sindikalnihvođa u upravnim odborima“. Orbović, pak, za NIN navodi da nije, kako mu se u javnostispočitava, član nekoliko upravnih odbora i podseća da se nalazi samo u Socijalnoekonomskomsavetu u kojem dobija nadoknadu od 29.000, ali da to „nije privilegija već neštošto je zakonski regulisano“!?„Nema bliskosti sa vlašću, nego se to poistovećuje sa prisustvom ljudi iz vlasti i nas naodređenim događajima i pregovorima. Svrha našeg postojanja je da pregovaramo sa državomi poslodavcima, ali to ne znači da smo im bliski. Stvara se fama u javnosti sa tim pričama i utakvom ambijentu radnici gube poverenje u sindikate“, brani se Orbović.„Ako su sindikati izgubili kredibilitet i sindikalne vođe, takođe, ne veruju radnicima, to jest,zameraju im što strahuju od sindikalnog organizovanja“, ocenjuje za NIN Zoran Stojiljkovićsa Fakulteta političkih nauka, inače funkcioner Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.On još kaže: „Radnici reaguju tek kad imaju problem u sopstvenoj kući, kada su i samisuočeni sa gubitkom posla. Nema visokog stepena solidarnosti, a ni svesti da se brani interesdrugog. Ljudi nisu spremni da se angažuju preterano u sindikatu i učestvuju u sindikalnimaktivnostima. Postoji zbunjena, egzistencijalno ugrožena potencijalna sindikalna bazazaposlenih koji imaju strah od svega, pa i od sindikalnog organizovanja. Mada, tačno je,radnici su i zatečeni nemoći sindikata“, smatra Stojiljković.Sindikalne vođe svesne su da i sindikati moraju da učine nešto kako bi promenili ovakosumornu sliku o svom radu i uticaju. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih inezavisnih sindikata Srbije, kaže za NIN da i sindikati moraju da priznaju da i sami nisudovoljno uradili na ostvarenju određenih ciljeva.„Da biste pokrenuli radnike mora da se radi mnogo više, da se ide po terenu, a ne da se sedi ucentrali. Tačno je i to da pojedini ljudi u sindikatima imaju određene koristi i privilegije, apolitičari vrše uticaj na njih. Kod nas su sindikati i pogrešno organizovani. Nigde u Evropinema fabričkih sindikata kao kod nas, a tu je mogućnost potkupljivanja najveća“, kaže za NINRanka Savić predsednica ASNS. /.../Kako međutim organizovati ozbiljne proteste kada ne postoji jedinstvo među samimsindikatima?Analitičari objašnjavaju da za međusobne sukobe sindikata isključivu krivicu snose njihovarukovodstva, a ne država. Umesto minimuma saglasnosti i zajedničkih aktivnosti često sedešava da sindikati rade jedni protiv drugih. /.../Milan Dobromirović „Sindikalci puni novčanika” – Kurir 29.3. 2011.Predsednici sindikata, dok radnici jedva sastavljaju kraj s krajem, odlično unovčavajusindikalnu borbu!Tako predsednik Sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ Tomislav Živanović, posopstvenom priznanju u emisiji „Utisak nedelje“, mesečno zarađuje ukupno oko 1.500 evra.Kako kaže, naknada u sindikatu iznosi „malo više od polovine profesorske plate“.96