Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

kojem se ozbiljno i koliko god se može objektivnije raspravlja o bitnim temama od javnoginteresa. Tako je, u onom delu javnosti kojeg u nas ipak donekle ima, bilo govora i orazlozima za sporove i sukobe oko privatizacije ’Jugoremedije’. U argumentovanom ikritičkom odnosu prema ovoj temi najveći doprinos uspostavljanju javnosti dao je Savet zaborbu protiv korupcije. Tome su doprineli i brojni napisi u Republici, i u pojedinim drugimlistovima (Danas, Blic).Stihija proizvodnje javnog mnenja, međutim, ne jenjava. I dalje su ’na tapetu’nekadašnji gubitnici a potonji dobitnici. Zamera im se da nisu ništa bolji od drugih, kao da jeu toku neprestana licitacija ko je od koga gori, i da niko ne sme i ne može biti izvan ili iznadopšteg brloga. Ne preza se ni od skandaloznih prizora, recimo, o pretresanju jedne radnice ’dogola’, bez ikakvog proveravanja tačnosti navoda. Istek ugovora s bivšim gazdom tretira sekao otkazivanje radnog odnosa. Sumnja se u sposobnost ’običnih ljudi’, pre svega radnika, dasu uopšte kadri da se razumeju u javne poslove, a pogotovo da ih valjano i uspešno obavljaju.Atmosferu sumnjičenja podupiru i banalni pokušaji da se obične stvari učine tajnovitim (takose, na primer, okupljanje članova Grupe građana za podršku radnika akcionara u krugufabrike denuncira kao nešto ’inkognito’).Inače, Grupa za podršku radnika akcionara je skup javnih ličnosti koji javno deluje većgodinama prateći, analitički i kritički, ’slučaj Jugoremedija’. /.../Nadam se da je i u ovom tekstu primetan analitički i kritički odnos prema problemimas kojima se suočavaju radnici akcionari, njihovo poslovodstvo, sindikati. To se može primetitisamo ako se shvati povezanost zbivanja u jednom preduzeću sa zbivanjima u bližem i daljemokruženju. A ta zbivanja su i te kako važna za tekuće tranzicione procese, promene svojinskihodnosa, strukture privrede i društva, i za uspostavljanje odgovarajućeg političkog poretka.U prilog važnosti ovih zbivanja svedoči i činjenica da jedna grupa uglednih ličnosti iz SAD iKanade, među kojima su i Noam Čomski, Imanuel Volerstin, Naomi Klajn i drugi, već duževreme prati zbivanja u i oko ’Jugoremedije’. /.../Za razliku od predstavnika ’starog režima’, pa i ovog sadašnjeg, koji se uzdaju upromenu globalnih odnosa u svoju korist, u obnovu ’hladnog rata’ i nove konfrontacijevelikih sila, oni koji iskustva ’Jugoremedije’ smatraju vrednim tragaju za realnimmogućnostima demokratskih promena, i u toku dramatične tranzicije, ispitujući mogućnosturavnoteženog razvoja koji će počivati i na efikasnosti i na pravičnosti, gde niko ne bi bio niapsolutni dobitnik ni apsolutni gubitnik./.../ (Iz teksta Nebojše Popova „Svojina iodgovornost“ koji je objavljen u Republici broj 412-413 - http://www.republika.co.rs/412-413/18.html)Navešćemo ovde nekoliko (pa i onih opširnijih) izvoda iz nasumice odabranihtekstova koji ilustruju negativan odnos prema sindikatima, bez ulaženja u opravdanost takvogvrednosnog stava ili njegovu argumentovanost ili zlonamerno iskrivljavanje činjenica.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:321726-Sindikalci-podruku-sa-gazdom„Sindikalci podruku sa gazdom“, Večernje novosti, 5. mart 2011. Autor. E.V.N.Srbija ima 20.000 sindikata, i isto toliko sindikalnih lidera! Borci za radnička prava, ako ništadrugo, znaju bar dobro da se izbore za - svoja. Dok je na funkciji, „radio - ne radio“,sindikalni lider zaštićen je od premeštanja na lošije radno mesto, smanjivanja plate i, naravno,otkaza.Ista privilegija obezbeđena mu je Zakonom o radu i tokom dve godine nakon što ostane bezsindikalne fotelje. Tu su i odsustva sa posla zbog sindikalnog organizovanja, seminara,skupova, koja mogu da „pojedu“ i nekoliko nedelja tokom godine.93