Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

tih projekata, bez obzira na to gde su istraživači locirani, da li u okviru mogućeg sindikalnogcentra ili po postojećim naučnim institucijama.Treće, sindikati su deo civilnog društva, ma koliko se neki (eminentni) teoretičaritrudili da ga izbace iz tih okvira i prilepe uz državu (poseban je apsurd kada neki teoretičaripolitičke partije svrstavaju u civilno društvo, a sindikate tretiraju kao državne organizaicje).Civilno društvo treba da se oseti nadležnim za istraživanje sindikata kao oblika civiliteta imogućnost zajedništva sa sindikatima.Četvrto, redakcije medija bilo koje vrste, pogotovo u vreme oskudice kao što je ovosada, gledaju da prođu sa što manje troškova u svom tretmanu sindikata i radničkih pitanja. Ičini im se da baš tu mogu da uštede. Naravno, u takvom pristupu za sindikalne i radničketeme niti ima para niti ima prostora!Peto, i tek onda, na kraju rang liste odgovornih, nalaze se novinari koji prate radsindikata. Pritom, iluzorno je očekivati da će oni da nadomeste odsustvo rada prethodnonavedenih aktera, kada je reč o analitici i istraživanjima sindikalnih i radničkih tema!5. Šta se u tekstovima o sindikatima zamera sindikatimaUvid u tekstove o sindikatima koji su po vrednosnom smeru označeni kao negativni spramsindikata, omogućava da uočimo nekoliko usmerenja:• Privilegije sindikalnih lidera, a posebno vođa najbrojnih „krovnih“ sindikalnihorganizacija; njihova korumpiranost;• Finansijske malverzacije u osnovnim sindikalnim organizacijama i na višim nivoima;• Sindikalni pluralizam na nivou preuzeća, a i na višim nivoima;• Loši odnosi između sindikalnih centrala najvećih sindikata;• Nemoć sindikata, posebno nemoć da se organizuje generalni štrajk, ispazne pretnje (o„vrućoj jeseni“), nemoć da se zaštite radnici;• Organizovanje nezakonitih štrajkova;• Način obeležavanja 1. maja;• Nisko poverenje u sindikate i sindikalne lidere...Suštinu medijskog pristupa sindikatima i radničkim borbama iznosi sociolog NebojšaPopov u jednom tekstu objavljenom u Republici – videti okvir.Javno mnenje i javnostKako to obično biva, javno mnenje o bilo kojoj temi je haotično, krcato raznimproizvoljnostima i, kao što je poznato, zavisi od ’odnosa snaga’, onaj jači je i glasniji iefikasniji. Tako je i s ’Jugoremedijom’. Od bučnog uzdizanja privatizacije uopšte nije sevidelo šta se konkretno dešava. A kada su otpori radnika akcionara ipak dospeli u javnost,sručila se bujica naružujućih etiketa, da su buntovnici u stvari lenjivci, bukači i rušitelji, da sunostalgični za samoupravljanjem, opaki levičari, čak i staljinisti.Javnost je, pak, jedna ozbiljna institucija bez koje nema ni demokratije. To je prostor u92