Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd
Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd
Međutim, samo jedna televizija je blizu pretposlednje novine sa rang liste. Naime, dokse tema rada najčešće pojavljuje u emisijama vesti na Pinku 110 puta, dotle se ta temaGrafikon 5. Tema rada u udarnim emisijama vesti na TV sa nacionalnom frekvencijompojavljuje 131 put u Kuriru koji je na pretposlednjem mestu na rang listi novina pravljenoj naosnovu učestalosti tematizovanja „rada“. Sve ostale televizije su locirane između poslednje ipretposlednje novine. – Najbolje plasirana televizija na rang listi tematizovanja „rada“ (Pink)emitovala je tri puta manje priloga o temi rada nego što se ta tema pojavljivala na najboljeplasiranoj novini (Blic).Navedeni podaci indikuju zaključak da su televizijski programi znatno manjenaklonjeni „radničkim“ temama, a da i ne govorimo o sindikalnim temama.2. Teme tekstova o sindikatimaO sindikatima uopšte za 276 dana bilo je 196 tekstova što čini 10% od ukupnog broja tekstovaobjavljanih u posmatranom periodu. Bio bi to impresivan broj da su u ovu kategoriju uvrštenisamo tekstovi, kako smo prvobitno nameravali, koji sindikate tretiraju analitički i istraživački.Međutim, zbog malog broja takvih tekstova, opredelili smo se da u kategotriju „sindikatiuopšte“, uvrstimo tekstove u kojima se ne govori ni o jednom pojedinačnom sindikatu, već osindikatima kao takvim, tj. sindikatima uopšte.Pokazalo se da kada se piše o sindikatima uopšte, piše se o temama u kojima jeproblematizuju odnosi sindikata i okruženja. Odnos između broja ovih „relacionih“ tekstova ibroja manje-više analitičkih tekstova o sindikatima je 4:1 u korist „relacionih tekstova“.80
Tabela 5. Teme tekstova o sindikatima uopšte u tri vremenska poduzorkaTeme f %Odnos sindikati - država/Vlada 76 39Sindikalizam/sindikati uopšte 45 23Odnosi sindikati - poslodavci 32 16Odnosi sindikati - političke partije 21 11Odnosi između sindikata 19 10Odnosi sindikati - ostali socijalni akteri 3 1UKUPNO 196 100Najčešće se u kategoriji tekstova o sindikatima uopšte (videti tabelu 5) pisalo orelaciji između sindikata i države, odnosno vlade. Ti tekstovi čine dve petine (39%) odsvih tekstova o sindikatima uopšte. Tek posle njih slede analitički tekstovi o sindikatima(nepuna četvrtina, 23%), a potom tekstovi o relaciji sindikata i poslodavaca (16%), sindikata ipolitičkih partija (11%), ali i tekstova o odnosima između samih sindikata (10%).Tabela 6a. Teme tekstova o tri sindikataTeme Samostalni sindikat UGS Nezavisnost ASNS ∑Lj. Orbović, B. Čanak, R. Savić 213 66 120 399Ostali sindikalni funkcioneri 104 67 47 218Organizacije sindikata po firmama 117 51 37 205Granske sindikalne organizacije 44 108 19 171UKUPNO 478 292 223 993Glavni nalaz ovog dela istraživanja jeste odsustvo ili tačnije, mali broj analitičkih iistraživačkih tekstova o sindikatima. Tekstovi o sindikatima u kojima je pokazanaanalitičnost i istraživački karakter 26 , čine tek 2% od ukupnog broja objavljenih prilogau devet dnevnih novina i četiri nedeljnika, tokom 275 dana u kojima su analizirani tekstovi osindikatima. – Naravno, otvara se pitanje razloga ovako malog broja analitičkih tekstova. Onošto se odmah može reći to je da odgovornost ne opterećuje samo novinarska pleća...Tabela 6b. Teme tekstova o tri sindikata (u %)Teme Samostalni sindikat UGS Nezavisnost ASNS ProsekLj. Orbović, B. Čanak, R. Savić 45 23 54 40Ostali sindikalni funkcioneri 22 23 21 22Organizacije sindikata po firmama 24 17 17 21Granske sindikalne organizacije 9 37 8 17UKUPNO 100 100 100 10026 I to po veoma labavim kriterijumima; naime, o karakteru teksta se sudila prema spoljnim kriterijuma, bezulaženja u suštinu teksta i bez njegove analize. O analitičkom i istraživačkom karakteru teksta sudilo se naosnovu same teme – o “sindikatima uopšte” se ne može pisati drukčije nego analitički i istraživački. Uzimana jeu obzir, na primer, i dužina tektstova što se može obrazložiti visokom korelacijom analitičnosti i dužine tekstova,utvrđenom na jendom manjem broju tekstova koji su svrstani u kategoriju analitičkih.81
- Page 30 and 31: uopšte i u slučaju konkretnog sid
- Page 32 and 33: Grafikon br. 2 - Poverenje u Samost
- Page 34 and 35: Grafikon br. 5 - Poverenje članova
- Page 36 and 37: ovog sindikata. Na drugoj strani, o
- Page 38 and 39: Poverenje u pojedinačne sindikate
- Page 40 and 41: Tabela 8. Poverenje u sindikate - E
- Page 42 and 43: obaveštenih). Od Demokrata nisu da
- Page 44 and 45: Grafikon br. 12 - Poverenje u Savez
- Page 46 and 47: UGS Nezavisnost: Ck = 0,22; p
- Page 48 and 49: kreće od 15% onih koji su manje od
- Page 50 and 51: UGS Nezavisnost: Ck = 0,18; p
- Page 52 and 53: neoliberalnim karatkerom stranke G1
- Page 54 and 55: ispitanici koji su sigurni da neće
- Page 56 and 57: UGS Nezavisnost: Ck = 0,28; p
- Page 58 and 59: iskazuju i ispitanici spremni za u
- Page 60 and 61: Grafikon br. 14. Poznavanje rada si
- Page 62 and 63: potiču podaci o nepoverenju u poje
- Page 64 and 65: obavešteni i osrednje obavešteni,
- Page 66 and 67: P r i l o z iGrafikon 18. Poverenje
- Page 68 and 69: Srećko MihailovićKoliko i kako me
- Page 70 and 71: (videti tabelu 1 i grafikon 1). Te
- Page 72 and 73: Rang lista sindikata po broju objav
- Page 74 and 75: Blic relativno podjednako daje pros
- Page 76 and 77: Grafikon 4. Novine po broju tekstov
- Page 78 and 79: Danas je na četvrtom mestu sa 12%
- Page 82 and 83: Teme tekstova o Samostalnom sindika
- Page 84 and 85: nepune četvrtine tekstova (23%) 28
- Page 86 and 87: Ocenjujemo da ovakva orijentacija t
- Page 88 and 89: ASNS, preko 7% u slučaju tekstova
- Page 90 and 91: 4. Žanrovi tekstova o sindikatimaT
- Page 92 and 93: tih projekata, bez obzira na to gde
- Page 94 and 95: - Sindikalni lideri imaju privilegi
- Page 96 and 97: „Niko ne gleda kako je radnicima
- Page 98 and 99: kombinacije i kalkulacije, a sve na
- Page 100 and 101: Zar da se posle svega vrate među o
- Page 102 and 103: mesečno zarađuje oko 1.500 evra.
- Page 104 and 105: da to neće biti dovoljno čitano/g
- Page 106 and 107: Zaključak, koji se iz ovog može i
- Page 108 and 109: Dobar primer koliko je jaka služba
- Page 110 and 111: i čitalaca, između ostalog i o te
- Page 112 and 113: Do danas ih je umrlo trinaestoro. N
- Page 114 and 115: Dušan TorbicaSubotica - Kako sindi
- Page 116 and 117: Informisanje na ovaj način je pož
- Page 118 and 119: - Svi zakoni iz oblasti obrazovanja
- Page 120 and 121: organizacijama na nivou preduzeća,
- Page 122 and 123: Informisanje putem oglasne tableNa
- Page 124 and 125: administriranju“ mnogi koji bi i
- Page 126 and 127: manipulacije. Iza tih manipulacija
- Page 128 and 129: odlučuju da li će te interese tem
Tabela 5. Teme tekstova o sindikatima uopšte u tri vremenska poduzorkaTeme f %Odnos sindikati - država/Vlada 76 39Sindikalizam/sindikati uopšte 45 23Odnosi sindikati - poslodavci 32 16Odnosi sindikati - političke partije 21 11Odnosi između sindikata 19 10Odnosi sindikati - ostali socijalni akteri 3 1UKUPNO 196 100Najčešće se u kategoriji tekstova o sindikatima uopšte (videti tabelu 5) pisalo orelaciji između sindikata i države, odnosno vlade. Ti tekstovi čine dve petine (39%) odsvih tekstova o sindikatima uopšte. Tek posle njih slede analitički tekstovi o sindikatima(nepuna četvrtina, 23%), a potom tekstovi o relaciji sindikata i poslodavaca (16%), sindikata ipolitičkih partija (11%), ali i tekstova o odnosima između samih sindikata (10%).Tabela 6a. Teme tekstova o tri sindikataTeme Samostalni sindikat UGS Nezavisnost ASNS ∑Lj. Orbović, B. Čanak, R. Savić 213 66 120 399Ostali sindikalni funkcioneri 104 67 47 218Organizacije sindikata po firmama 117 51 37 205Granske sindikalne organizacije 44 108 19 171UKUPNO 478 292 223 993Glavni nalaz ovog dela istraživanja jeste odsustvo ili tačnije, mali broj analitičkih iistraživačkih tekstova o sindikatima. Tekstovi o sindikatima u kojima je pokazanaanalitičnost i istraživački karakter 26 , čine tek 2% od ukupnog broja objavljenih prilogau devet dnevnih novina i četiri nedeljnika, tokom 275 dana u kojima su analizirani tekstovi osindikatima. – Naravno, otvara se pitanje razloga ovako malog broja analitičkih tekstova. Onošto se odmah može reći to je da odgovornost ne opterećuje samo novinarska pleća...Tabela 6b. Teme tekstova o tri sindikata (u %)Teme Samostalni sindikat UGS Nezavisnost ASNS ProsekLj. Orbović, B. Čanak, R. Savić 45 23 54 40Ostali sindikalni funkcioneri 22 23 21 22Organizacije sindikata po firmama 24 17 17 21Granske sindikalne organizacije 9 37 8 17UKUPNO 100 100 100 10026 I to po veoma labavim kriterijumima; naime, o karakteru teksta se sudila prema spoljnim kriterijuma, bezulaženja u suštinu teksta i bez njegove analize. O analitičkom i istraživačkom karakteru teksta sudilo se naosnovu same teme – o “sindikatima uopšte” se ne može pisati drukčije nego analitički i istraživački. Uzimana jeu obzir, na primer, i dužina tektstova što se može obrazložiti visokom korelacijom analitičnosti i dužine tekstova,utvrđenom na jendom manjem broju tekstova koji su svrstani u kategoriju analitičkih.81
Change language