Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Danas je na četvrtom mestu sa 12% od ukupnog broja „radničkih“ tema – u proseku2,2 teme dnevno.Blic, Večernje novosti, Politika i Danas - gledano po zastupljenosti „radničkih“ temane odstupaju mnogo od opšteg proseka – u ovim novinama je o „radničkim“ temama bilo, urelativnom smislu, onoliko napisa koliko i u ravni opšteg proseka. „Radničke“ teme u ovimnovinama nisu iskakale ni po većoj ni po manjoj zastupljenosti u odnosu na prosek.O karakteru manjeg broja tekstova o radu i radnicima, videti izbor od tri teksta (Prilozi 1 –Prokleti samoupravljači - str. 151-156) o jednoj istoj temi – radnicima „Zastave elektro”. Reč jeo tekstovima Aleksandra Apostolovskog, „Šumadijska tranzicija iz parka ’Jura’“ (objavljen uPolitici od 14. aprila 2010), V. Nedeljkovića, „Press istražuje – da li se Srbi plaše posla?“(objavljen u Pressu od 15. aprila 2010) i tekstu Ivana Zlatića „Radnici – varani pa klevetani“(objavljen u Republici br. 476-477, maj 2010).Pres je na petom mestu po broju obrađenih „radničkih“ tema (11% ) – oni su u prosekudnevno imali 2,1 temu. Zapaža se da je Pres znatno više u odnosu na prosek, pisao oradnicima (ova tema čini 36% od ukupnog broja „radničkih“ tema o kojima je pisao Pres).Privredni pregled je na šestom mestu sa 10% napisa o radničkim temama – u prosekudve teme dnevno. Oni su znatno češće od ostalih pisali o socioekonomskim indikatorima(20%), o nezaposlenosti i zapošljavanju (17%) i o štrajkovima (12%), a manje od pstalih oradnicima (6%).Dnevnik je po broju „radničkih“ tema na sedmom mestu – u proseku 1,8 tema dnevno.Oni su češće od ostalih pisali o radu (41%) i nezaposlenosti i zapošljavanju (17%), a manje odostalih o radnicima (16%).Kurir je na osmom mestu sa 6% „radničkih“ tema – u proseku 1,2 dnevno. U Kuriru jeu odnosu na prosek bilo manje tekstova o socioekonomskim indikatorima.Pravda je na poslednjem mestu, u ovim novinama objavljeno je 2% od ukupnog broja„radničkih“ tema; u proseku je to bilo 0,4 na dan. Ova novina je najviše odstupala odprosečne zastupljenosti pojedinačnih „radničkih“ tema. Oni su više u odnosu na prosek, pisalio radnicima (31%), radu (28%) i štrajkovima (21%), a manje od proseka o socioekonomskimindikatorima (4%) i nezaposlenosti i zapošljavanju (3%).Tema „rada“ u novinama i na televiziji. Poređenje čitanosti novina i gledanosti televizije,ukazuje na veliku prednost televizije. Tako je i kada je reč o političkim i društvenim temama(informativni program). Poznavaoci ove problematike tvrde da gotovo svi oni koji čitajunovine, gledaju i televiziju, a da samo deo televizijskih gledalaca čita novine. – U ovomkontekstu posebnu važnost ima zastupljenost sindikalnih i „radničkih“ tema na televiziji.78