Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

zapošljavanju, češće od ostalih pisali su Privredni pregled i Dnevnik (po 17%), a manje odostalih Pravda (3%) i Pres (7%).Tabela 3c. Struktura radničkih tema po novinama u kojima su objavljivane (u %)rad- socioek. zapoš- štrajkovipenzij. slenost maštvo bing o raduzakon o nezapo-siro- mo- ZakonNovine radnici indikat ljavanje∑Blic 35 28 10 7 9 2 4 4 1 - 100V.Novosti 34 29 11 10 5 4 2 3 1 1 100Politika 33 29 12 10 4 5 2 2 2 1 100Danas 36 21 12 10 8 6 3 2 1 1 100Press 32 36 11 6 4 3 1 4 2 1 100P. pregled 39 6 20 13 12 3 4 1 1 1 100Dnevnik 41 16 9 13 6 6 4 2 2 1 100Kurir 39 29 6 5 7 4 3 5 2 - 100Pravda 28 31 4 1 21 6 2 5 1 1 100Nedeljnici 32 41 8 5 1 6 3 2 2 - 100Ukupno 35 25 11 9 7 4 3 3 2 1 100Štrajkovi su na petom mestu rang liste napravljene po brojnosti napisa o „radničkim“temama (i pored utiska da se o njima dosta piše) 25 . Štrajkovi su zastupljeni sa 7% u ukupnombroju „radničkih“ tema. O štrajkovima su daleko češće od ostalih pisali u Pravdi (21%), atreba pomenuti i Privredni pregled u kojem štrajkovi čine 12% od ukupnog broja „radničkih“tema. Manje od ostalih o štrajkovima su pisali Politka i Pres (po 4%).Na šestom mestu rang liste „radničkih“ tema su napisi o zakonu o penzijama (4%), nasedmom je siromaštvo sa 3%... itd.O „radničkim“ temama najčešće je pisao Blic; svaka peta tema od ukupnog brojatema, razmatrana je u ovom listu. Blic je u proseku imao 3,8 „radničkih“ tema dnevno.Večernje novosti su na drugom mestu rang liste – 15% od ukupnog broja temaobjavljeno je u ovom listu. Oni su dnevno u proseku imali tri „radničke“ teme.Politika je na trećem mestu sa 13% od ukupnog broja „radničkih“ tema – u proseku2,6 tema dnevno.25 Evo šta o medijskom pristupu štrajkovima kaže Nebojša Popov (prema izveštaju Milenka Srećkovića u tekstuo tribini koju je 16.1. 2010. organizovao list Republika zajedno sa Koordinacionim odborom radničkih protesta uSrbiji i lokalnim pokretom Ravnopravnost (videti http://www.republika.co.rs/470-471/16.html). Popov je prvo„podsetio da se u Srbiji dosta piše o radničkim štrajkovima, ali na različite načine. Mediji im pretežno posvećujukratku i površnu pažnju, tražeći u njima elemente afere, skandala ili devijantnog ponašanja, čime ih potpunoobesmišljavaju. Istovremeno, neki aktuelni društveni procesi, smatra Popov, nekritički se predstavljaju kaonužnost koja se mora prihvatiti i protiv koje se ništa ne može, pa se na taj način oduzima vrednost i samom činubunta i protivljenja. Protivljenje današnjim ‘nužnostima’ i ‘nužnim promenama’ biva proglašeno kriminalnimčinom ili izjednačavano sa brojnim stereotipima o retrogradnim ostacima parazitskih samoupravljačkih navika izdoba komunizma. Popov je rekao da Republiku, kao i njega lično, ‘najviše zanima kakav smisao daju svojimaktivnostima oni koji učestvuju u radničkim protestima i štrajkovima’. ”77