Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

(videti tabelu 1 i grafikon 1). Teško je reći da li je to malo ili mnogo 21 jer ne postoje nekiobjektivni kriterijumi na osnovu kojih bi mogli da procenjujemo frekvenciju objavljenihtekstova. No, kasnije ćemo da pokušamo da samerimo broj tekstova sa poznavanjem sindikataod strane građana i radnika, što bi nam omogućilo, ipak, neku procenu efekata objavljivanihtekstova o sindikatima.Tabela 1. Tekstovi o sindikatima i vreme objavljivanjaSindikati/vreme objavljivanja jesen 2010. proleće 2011. leto/jesen 2011. UkupnoSamostalni sindikat 162 149 148 459 (24%)UGS Nezavisnost 69 175 36 280 (15%)ASNS 89 62 59 210 (11%)Unija sindikata prosvetnih radnika S 26 138 39 203 (11%)Sindikati uopšte 62 82 52 196 (11%)Policijski sindikat Srbije 67 17 105 189 (10%)Sindikat pravosuđa 94 11 12 117 (6%)Nezavisni sindikat policije 62 15 34 111 (6%)Ostali sindikati 16 64 35 115 (6%)Ukupno 647 713 520 1880 (100%)Najveći broj tekstova objavljen je u proleće 2011. godine (38%), potom u jesen 2010.godine (34%), a najmanje krajem leta i početkom jeseni 2011. godine (28%). Verovatnaobjašnjenja ovih razlika su vezana za to što se u najfrekventnijem tromesečju našao 1. majšto je mnogima bio povod za pisanje o sindikatima, dok je najmanje tekstova objavljeno utromesečju koje je zahvatilo i avgust, tipično letnji mesec kada se mediji pune nekim drugim(manje „ozbiljnim“) sadržajima.Najviše se pisalo o Savezu samostalnih sindikata Srbije – gotovo svaki četvrtiobjavljeni tekst odnosi se na ovaj sindikat 22 . Na drugom mestu je UGS Nezavisnost – 15%21 Evo šta o tome kaže Boris Jašović („Naša borba“, „Danas“) u našoj mini anketi novinara koji prate radsindikata: „Generalno mediji ne posvećuju dovoljno pažnje sindikatima. Ne postoji princip dubljegproblematizovanja radničkih problema niti učestalih analiza sindikalnih aktivnosti. Sve se zapravo svodi naperiodične izvešteje o nekom štrajku ili na povremene izjave sindikalnih lidera u vezi nekog, u tom trenutkuaktuelnog, događaja. Problem objektivnosti medija u kontekstu sindikalne priče verovatno postoji. Jer ukolikoimamo nejedinstvene sindikate koji na javnoj sceni participiraju manje kao partneri a više kao rivali onda nipotencijalne pristrasnosti u izveštajima medija nisu u potpunosti isključene. Razlike među medijima postoje utom smislu što će ozbiljniji mediji ipak pokušati da daju ozbiljniji prikaz stanja u i oko sindikata. Ali i pored togatreba konstatovati da je ukupan odnos medija prema sindikatima nezadovoljavajući.“22 U našoj mini anketi novinara koji „prate“ sindikate, na pitanje „Kako ocenjujete odnos sindikata premamedijima kada je reč o sindikatima uopšte, a kako kada je reč o konkretnim sindikatima?“, od jednog novinara(Ano1) dobili smo sledeći odgovor: „U medijima ima najviše SSSS jer je on i najveća sindikalna centrala uSrbiji, a i sprovodi najviše akcija i štrajkova. Pored njega, puno je prisutan i ASNS, jer je njegova predsednicaagilna i sa puno veza u medijima. Pored toga, nema ‘dlake na jeziku’, pa je često interesantna za medije.”Slično mišljenje iznsi Ivan Jovanović iz Radio Beograda: “Mediji su uglavnom okrenuti ka radunajvećih sindikata. Mislim na SSSS i UGS koji su članovi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije. U drugoj grupi je- od centrala definitivno ASNS, a od manjih sindikata koji nisu deo većih centrala sasvim sigurno bi tu mogao dauđe veoma uticajni Sindikat radnika EPS-a“.70