Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Predstava koju mediji prezentuju javnosti je rezultanta kapaciteta sindikata i sposobnostimedija da interpretira sindikalnu priču. Gledano u celini, naši podaci sugerišu zaključak damediji samo reflektuju sindikalnu stvarnost. Utoliko su mediji u slučaju sindikata „protočnibojler“, malo šta oduzimaju i malo toga dodaju – kada je reč o sindikatima. Sindikati su,izgleda, isuviše slabi da bi oni koji imaju medije u vlasništvu nalazili za shodno da intervenišui da umanjuju (ili iskrivljuju) sindikalnu (ne)moć. Utoliko je medijska priča o sindikatima –tačna!No, ipak neka pitanja ostaju. Zašto, na primer, priča o „slučaju“ Jugoremedije ostaje samo uokvirima Republike – lista građanskog samooslobađanja; zašto izvan medija ostaju„slučajevi“ drugih jugoremedija; zašto se primeri radničkog akcionarstva prećutkuju... Zaštoje izvan medijske pažnje velika priča o zatvorenosti prema sindikatima malih i srednjihpreduzeća ili pojedinih firmi u vlasništvu inostranog kapitala? Ili ona o „dilovima“sindikalnog vođstva u vlasnika pojedinih firmi na osnovnim nivoima sindikalnogorganizovanja... S druge strane, pitanje je: A zašto sami sindikati nisu pokretali ove teme, anema dokaza da su ih pokretali, a da su ih mediji prećutkivali!Sve u svemu, ako je tačno da postoji medijsko zamračenje važnih vesti i važnih priča,zašto taj mrak ne razbijaju sindikati, zašto se tako malo koristi internet (nedavno ponovootkriven od malih protestnih grupa po celom svetu, ali i ne tako malih u pojedinim delovimasveta).Treba, dakle, odgovoriti i na pitanje koje je „nadležan“ za skandalizaciju najvažnijihradničkih i sidnikalnih problema – skandalizacija je moguća i u okviru dominantnogmedijskog principa: borba za tiraž, gledanost, slušanost... ali očekivanje da će medijizaoštravati društvene protivrečnosti (Oskar Negt) iluzorno je; pre je to posao samih sindikata!6