Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd
Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd
iskazuju i ispitanici spremni za učešće upromenama -29%.Poverenje u druge institucije (videti grafikon br. 13)Korelacije između poverenja u UGS ipoverenja u druge institucije ili je neprimetnaili je manje-više pozitivna (na primer,poverenje u vladu Ck=0,23; poverenje ucrkvu Ck=0,15).U svim slučajevima nalazimo pozitivnukorelaciju između poverenja u Samostalnisindikat i poverenja u druge ispitivaneinstitucije. Međutim, korelacija je popravilu niska (Vlada RS: Ck = 0,26; Crkva:Ck = 0,17).Komparacija poverenja u dva najbrojnija sindikata i poverenja u druge institucije iorganizacije, pokazuje da građani Srbije imaju manje poverenja u sindikate nego u mnogedruge institucije. Međutim, treba reći i to da su ispitanici najmanje obavešteni o sindikatima(razlika do 100% na grafikonu br. 14, predstavlja neodlučne i ispitanike koji nisu upoznati sadatim institucijama), pa verovatno tu treba tražiti razloge niskog poverenje premasindikatima, iako smo naišli na pravilnost po kojoj veća obaveštenost o radu sindikatageneriše ne poverenje, već nepoverenje u sindikate. – Jedan od razloga može da bude i taj štoje u slučaju sindikata ispitivano poverenje u pojedinačne sindikate, dok je u drugimslučajevima ispitivano poverenje u datu instituciju uopšte. Međutim, i u istraživanjima gdesmo pitali za poverenje u sindikate uopšte, nalazili smo da je poverenje u sindikate na dnulestvice poverenja, skupa sa poverenjem u političke partije ili Skupštinu Srbije.Grafikon br 13: Poverenje i nepoverenje u institucije u Srbiji – cela populacija (u %)* Razlika do 100% čine oni koji nisu upoznati sa radom sindikata ili su neodlučni.58
5. Vremenska dimenzija obaveštenosti i poverenja u sindikate (2000 - 2010)(Napomena: raspolažemo samo posrednim podacima o obaveštenosti, tj. samo podacima obroju onih koji nisu dali ocenu ne/poverenja u sindikate sa obrazloženjem da nepoznaju raddatog sidnikata.)Kretanje obaveštenosti o tri najbrojnija sindikata (Samostalni sindikat, UGS Nezavisnosti ASNS), u periodu 2000 – 2010. godine, ima gotovo istovetne krivulje rasta i opadanjaobaveštenosti, s tim što su ispitanici najviše obavešteni o Samostalnom sindikatu, zatim oUGS Nezavisnost, a najmanje o ASNS. Taj redosled se od 2000. godine nije menjao, s tim štosu razlike između obaveštenosti o tri ispitivana sindikata sve manje. Tako je razlika izmeđupoznavanja rada Samostalnog sindikata i ASNS 2000. godine iznosila čak 18% (66% naspram48%), a 2010. godine samo 4% (51% naspram 47%). Može se reći da na kraju posmatranogperioda javnost više ne diferencira sindikate, na neki način ih vidi isto!Obaveštenost o radu sva tri sindikata raste na početku posmatrane decenije i u zenituje 2003. godine, a potom počinje da opada, da bi 2010. godine bila niža nego 2000. godine.Rast i opadanje obaveštenosti je gotovo paralelan u slučaju Samostalnog sindikata i UGSNezavisnost (razlika u obaveštenosti smanjila se sa početnih 7% na 3%). U toku posmatranedecenije obaveštenost o Samostalnom sindikatu je opala za čitavih 15%, sa početnih 66% na51%, a obaveštenost o radu UGS Nezavisnost opala je za 11%, sa 59% na 48%. Obaveštenosto radu ASNS je ista na početku i na kraju decenije, 48%, odnosno 47%.Obaveštenost o radu Samostalnog sindikata i UGS Nezavisnost gotovo da je potpunostabilna u prvim godinama posmatrane decenije (između 2000. i 2002), a obaveštenost o raduASNS je stabilna između 2003. i 2007. godina.Ako poredimo obaveštenost u zenitu – 2003. godine – i najmanju obaveštenosti iz2010. godine, onda vidimo da je opadanje najizrazitije u slučaju Samostalnog sindikata, za23%, sa 74% na 51%; potom sledi UGS Nezavisnost sa padom od 22%, sa 70% na 48%. A uslučaju ASNS pad iznosi 16%, sa 63% na 47%. U stvari, prema podacima datim u grafikonubroj 14, izrazito opadanje obaveštenosti dogodilo se između 2007. i 2010. godine.Pitanje uzroka izrazito dramatičnog pada obaveštenosti o sva tri sindikata u 2010. godini uodnosu na 2007, ostaje otvoreno. Znajući da je samopredstava o obaveštenosti indicija opštegodnosa prema sindikatima, mislim da se u ovom periodu menja globalni odnos premasidnikatima – tvrdim da u ovom periodu dolazi do opšteg pogoršanja odnosa premasindikatima. To potvrđuju i podaci o padu poverenja u sindikate u ovom periodu (a upravo tupojavu ćemo uskoro opisati). Ranije navedeni podaci iz dva međunarodna istraživanja u koje59
- Page 7 and 8: Tri predloga za konkretne akcije (z
- Page 9: Cilj istraživanjaIstraživanja i a
- Page 13 and 14: (1) poremećena radna prava i naru
- Page 15 and 16: organizacijama? Šta iz sindikalnog
- Page 17 and 18: Karakter ne/poverenja u sindikate (
- Page 19 and 20: Kategorizacija ne/poverenja u sindi
- Page 22 and 23: eprezentativnost tih nalaza za sind
- Page 24 and 25: Vojislav MihailovićObaveštenost o
- Page 26 and 27: se pak javljaju onda kada ima razlo
- Page 28 and 29: Među zaposlenim radnicima nalazimo
- Page 30 and 31: uopšte i u slučaju konkretnog sid
- Page 32 and 33: Grafikon br. 2 - Poverenje u Samost
- Page 34 and 35: Grafikon br. 5 - Poverenje članova
- Page 36 and 37: ovog sindikata. Na drugoj strani, o
- Page 38 and 39: Poverenje u pojedinačne sindikate
- Page 40 and 41: Tabela 8. Poverenje u sindikate - E
- Page 42 and 43: obaveštenih). Od Demokrata nisu da
- Page 44 and 45: Grafikon br. 12 - Poverenje u Savez
- Page 46 and 47: UGS Nezavisnost: Ck = 0,22; p
- Page 48 and 49: kreće od 15% onih koji su manje od
- Page 50 and 51: UGS Nezavisnost: Ck = 0,18; p
- Page 52 and 53: neoliberalnim karatkerom stranke G1
- Page 54 and 55: ispitanici koji su sigurni da neće
- Page 56 and 57: UGS Nezavisnost: Ck = 0,28; p
- Page 60 and 61: Grafikon br. 14. Poznavanje rada si
- Page 62 and 63: potiču podaci o nepoverenju u poje
- Page 64 and 65: obavešteni i osrednje obavešteni,
- Page 66 and 67: P r i l o z iGrafikon 18. Poverenje
- Page 68 and 69: Srećko MihailovićKoliko i kako me
- Page 70 and 71: (videti tabelu 1 i grafikon 1). Te
- Page 72 and 73: Rang lista sindikata po broju objav
- Page 74 and 75: Blic relativno podjednako daje pros
- Page 76 and 77: Grafikon 4. Novine po broju tekstov
- Page 78 and 79: Danas je na četvrtom mestu sa 12%
- Page 80 and 81: Međutim, samo jedna televizija je
- Page 82 and 83: Teme tekstova o Samostalnom sindika
- Page 84 and 85: nepune četvrtine tekstova (23%) 28
- Page 86 and 87: Ocenjujemo da ovakva orijentacija t
- Page 88 and 89: ASNS, preko 7% u slučaju tekstova
- Page 90 and 91: 4. Žanrovi tekstova o sindikatimaT
- Page 92 and 93: tih projekata, bez obzira na to gde
- Page 94 and 95: - Sindikalni lideri imaju privilegi
- Page 96 and 97: „Niko ne gleda kako je radnicima
- Page 98 and 99: kombinacije i kalkulacije, a sve na
- Page 100 and 101: Zar da se posle svega vrate među o
- Page 102 and 103: mesečno zarađuje oko 1.500 evra.
- Page 104 and 105: da to neće biti dovoljno čitano/g
- Page 106 and 107: Zaključak, koji se iz ovog može i
iskazuju i ispitanici spremni za učešće upromenama -29%.Poverenje u druge institucije (videti grafikon br. 13)Korelacije između poverenja u UGS ipoverenja u druge institucije ili je neprimetnaili je manje-više pozitivna (na primer,poverenje u vladu Ck=0,23; poverenje ucrkvu Ck=0,15).U svim slučajevima nalazimo pozitivnukorelaciju između poverenja u Samostalnisindikat i poverenja u druge ispitivaneinstitucije. Međutim, korelacija je popravilu niska (Vlada RS: Ck = 0,26; Crkva:Ck = 0,17).Komparacija poverenja u dva najbrojnija sindikata i poverenja u druge institucije iorganizacije, pokazuje da građani Srbije imaju manje poverenja u sindikate nego u mnogedruge institucije. Međutim, treba reći i to da su ispitanici najmanje obavešteni o sindikatima(razlika do 100% na grafikonu br. 14, predstavlja neodlučne i ispitanike koji nisu upoznati sadatim institucijama), pa verovatno tu treba tražiti razloge niskog poverenje premasindikatima, iako smo naišli na pravilnost po kojoj veća obaveštenost o radu sindikatageneriše ne poverenje, već nepoverenje u sindikate. – Jedan od razloga može da bude i taj štoje u slučaju sindikata ispitivano poverenje u pojedinačne sindikate, dok je u drugimslučajevima ispitivano poverenje u datu instituciju uopšte. Međutim, i u istraživanjima gdesmo pitali za poverenje u sindikate uopšte, nalazili smo da je poverenje u sindikate na dnulestvice poverenja, skupa sa poverenjem u političke partije ili Skupštinu Srbije.Grafikon br 13: Poverenje i nepoverenje u institucije u Srbiji – cela populacija (u %)* Razlika do 100% čine oni koji nisu upoznati sa radom sindikata ili su neodlučni.58
Change language