Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd
Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd
Poverenje u pojedinačne sindikate možemo porediti sa poverenjem u sindikate uopšte.Poverenje u sindikate uopšte je po pravilu veće nego poverenje u pojedinačne sindikate, a istoje i sa nepoverenjem. Tako, na primer, u istraživanju iz 2010. godine (videti Stojiljković,2011) nalazimo da u sindikate uopšte ima poverenja 15% građana, dok 46% nema poverenja(ostali su neodlučni ili imaju podjednako i poverenje i nepoverenje).Vidljivo je još da je poverenje u sindikate uopšte uvek veće od poverenja u bilo kojipojedinačni sindikat. Poverenje je, dakle, kumulativnog karaktera (ne u aritmetičkom smislu).Tačnije je, u stvari, reći da poverenje u sindikate uopšte, podrazumeva poverenje u jedansindikat, ali jednim delom i u još neke sindikate (tako, na primer, trećina ispitanika koji imajupoverenje u UGS Nezavisnost, istovremeno ima poverenje i u Samostalni sindikat; ili petinaonih koja ima poverenje u samostalni sindikat, istovremeno ima poverenje u u Nezavisnost).Od ukupno 4.012 ispitanika u UGS Nezavisnost poverenje ima ukupno 98 ispitanika(ili 3% u odnosu na sve ispitanike) – 67 koji imaju poverenje samo u UGS i 31 koji imajupoverenje i u UGS i u Samostalni sindikat. U Samostalni sindikat poverenje ima 156ispitanika (ili 4% u odnosu na sve ispitanike) – 125 onih koji imaju poverenje samo uSamostalni sindikat i 31 onih koji imaju poverenje i u Samostalni i u Nezavisni sindikat.Inače kada je reč o odnosu ukupne populacije prema Samostalnom sindikatu i UGSNezavisnost posmatranom preko kombinacije ocena o ne/poverenju i nepoznavanja rada ovihsidnikata kao razlogu odsustva ocene o ne/poverenju, zaključujemo da u uzorku dominiraneobaveštenost o oba sindikata (tj. nepoznavanje rada sindikata se navodi kao razlogodsustva ocene o ne/poverenju u dati sindikat) – takvih ispitanika je čak 60%, a potomslede oni ispitanici koji nemaju poverenja ni u Samostalni niti u Nezavisni sindikat –takvih je 23%, a potom je tu i 9% onih koji su neodlučni kada je reč o poverenju i uNezavisni i u Samostalni sindikat; na kraju tu je i 1% ispitanika koji istovremeno imajupoverenje i u UGS Nezavisnost i u Samostalni sindikat. Poklapanje je, vidimo, u 93%slučajeva, a odstupanja se javljaju tek u 7% slučajeva. Otuda je i logično što koeficijenatkontigencije u razuđenoj klasifikaciji poverenja, u tabeli 6 x 6, iznosi čak 0,84 a u sažetojklasifikaciji, tabela 4 x 4, koeficijenat je 0,79 (p
pravilu nemaju poverenja ni u druge sindikate; da oni koji su neodlučni i ne mogu da ocenepoverenje u jedan sindikat, po pravilu su neodlučni i kod svih drugih sindikata.2.5. Komparacija poverenja u sindikate u Srbiji i u drugim zemljamaVideli smo da prema istraživačkim nalazima, poverenje u sindikate uopšte, u Srbiji 2010.godine, iznosi 15%. Mi to poverenje možemo da ocenimo u odnosu na vreme, tj. poredećiprošlogodišnji stepen poverenja sa poverenjem u nekim ranijim godinama, ali to možemoučiniti i na nivou međunarodnih komparacija (što ćemo pokušati da učinimo u ovom odeljku).Tabela 7. Poverenje u sindikate – Svetska studija vrednosti 2005-2007.Zemlja Poverenje u sindikate Malo poverenje ili nikakvo TotalNorveška 66 34 100Finska 63 37 100Švedska 52 48 100Holandija 48 52 100Ukrajina 40 60 100Francuska 39 61 100Rusija 39 61 100Prosek 37 63 100Italija 34 66 100Nemačka 32 68 100Velika Britanija 30 70 100Španija 30 70 100Rumunija 30 70 100Poljska 28 72 100Slovenija 28 72 100Bugarska 22 78 100Srbija 19 81 100* Istraživanje je obavljeno 2005. godine u Finskoj, Italiji, Poljskoj, Rumuniji i Sloveniji; 2006. godine uBugarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Rusiji, Srbiji, Švedskoj i Ukrajini; 2007. godineu Norveškoj i Španiji.U postojećim istraživanjima našli smo dva međunarodna istraživanja u koja je bilauključena i Srbija, a postojalo je i pitanje o poverenju u sindikate. U oba slučaja klasifikacijaponuđenih odgovora bila je ista, ali i različita od naše (standardne) klasifikacije. Otuda jekomparacija moguća samo u okviru ta dva međunarodna istraživanja.Reč je o Svetskoj studiji vrednosti (WVS - World Values Survey) 2005-2007, iEvropskoj studiji vrednosti (EVS - European Values Study) 2008-2010. U WVS istraživanje uSrbiji obavljeno je 2006. godine na uzorku od 1393 ispitanika, a u istraživanju u okviru EVS– 2008. godine na uzorku od 1512 ispitanika.39
- Page 1 and 2: Centar za razvoj sindikalizmaSrećk
- Page 3 and 4: Srećko MihailovićSažetak istraž
- Page 5 and 6: mogućnosti. Bilo bi ipak previše
- Page 7 and 8: Tri predloga za konkretne akcije (z
- Page 9: Cilj istraživanjaIstraživanja i a
- Page 13 and 14: (1) poremećena radna prava i naru
- Page 15 and 16: organizacijama? Šta iz sindikalnog
- Page 17 and 18: Karakter ne/poverenja u sindikate (
- Page 19 and 20: Kategorizacija ne/poverenja u sindi
- Page 22 and 23: eprezentativnost tih nalaza za sind
- Page 24 and 25: Vojislav MihailovićObaveštenost o
- Page 26 and 27: se pak javljaju onda kada ima razlo
- Page 28 and 29: Među zaposlenim radnicima nalazimo
- Page 30 and 31: uopšte i u slučaju konkretnog sid
- Page 32 and 33: Grafikon br. 2 - Poverenje u Samost
- Page 34 and 35: Grafikon br. 5 - Poverenje članova
- Page 36 and 37: ovog sindikata. Na drugoj strani, o
- Page 40 and 41: Tabela 8. Poverenje u sindikate - E
- Page 42 and 43: obaveštenih). Od Demokrata nisu da
- Page 44 and 45: Grafikon br. 12 - Poverenje u Savez
- Page 46 and 47: UGS Nezavisnost: Ck = 0,22; p
- Page 48 and 49: kreće od 15% onih koji su manje od
- Page 50 and 51: UGS Nezavisnost: Ck = 0,18; p
- Page 52 and 53: neoliberalnim karatkerom stranke G1
- Page 54 and 55: ispitanici koji su sigurni da neće
- Page 56 and 57: UGS Nezavisnost: Ck = 0,28; p
- Page 58 and 59: iskazuju i ispitanici spremni za u
- Page 60 and 61: Grafikon br. 14. Poznavanje rada si
- Page 62 and 63: potiču podaci o nepoverenju u poje
- Page 64 and 65: obavešteni i osrednje obavešteni,
- Page 66 and 67: P r i l o z iGrafikon 18. Poverenje
- Page 68 and 69: Srećko MihailovićKoliko i kako me
- Page 70 and 71: (videti tabelu 1 i grafikon 1). Te
- Page 72 and 73: Rang lista sindikata po broju objav
- Page 74 and 75: Blic relativno podjednako daje pros
- Page 76 and 77: Grafikon 4. Novine po broju tekstov
- Page 78 and 79: Danas je na četvrtom mestu sa 12%
- Page 80 and 81: Međutim, samo jedna televizija je
- Page 82 and 83: Teme tekstova o Samostalnom sindika
- Page 84 and 85: nepune četvrtine tekstova (23%) 28
- Page 86 and 87: Ocenjujemo da ovakva orijentacija t
pravilu nemaju poverenja ni u druge sindikate; da oni koji su neodlučni i ne mogu da ocenepoverenje u jedan sindikat, po pravilu su neodlučni i kod svih drugih sindikata.2.5. Komparacija poverenja u sindikate u Srbiji i u drugim zemljamaVideli smo da prema istraživačkim nalazima, poverenje u sindikate uopšte, u Srbiji 2010.godine, iznosi 15%. Mi to poverenje možemo da ocenimo u odnosu na vreme, tj. poredećiprošlogodišnji stepen poverenja sa poverenjem u nekim ranijim godinama, ali to možemoučiniti i na nivou međunarodnih komparacija (što ćemo pokušati da učinimo u ovom odeljku).Tabela 7. Poverenje u sindikate – Svetska studija vrednosti 2005-2007.Zemlja Poverenje u sindikate Malo poverenje ili nikakvo TotalNorveška 66 34 100Finska 63 37 100Švedska 52 48 100Holandija 48 52 100Ukrajina 40 60 100Francuska 39 61 100Rusija 39 61 100Prosek 37 63 100Italija 34 66 100Nemačka 32 68 100Velika Britanija 30 70 100Španija 30 70 100Rumunija 30 70 100Poljska 28 72 100Slovenija 28 72 100Bugarska 22 78 100Srbija 19 81 100* <strong>Istraživanje</strong> je obavljeno 2005. godine u Finskoj, Italiji, Poljskoj, Rumuniji i Sloveniji; 2006. godine uBugarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Rusiji, Srbiji, Švedskoj i Ukrajini; 2007. godineu Norveškoj i Španiji.U postojećim istraživanjima našli smo dva međunarodna istraživanja u koja je bilauključena i Srbija, a postojalo je i pitanje o poverenju u sindikate. U oba slučaja klasifikacijaponuđenih odgovora bila je ista, ali i različita od naše (standardne) klasifikacije. Otuda jekomparacija moguća samo u okviru ta dva međunarodna istraživanja.Reč je o Svetskoj studiji vrednosti (WVS - World Values Survey) 2005-2007, iEvropskoj studiji vrednosti (EVS - European Values Study) 2008-2010. U WVS istraživanje uSrbiji obavljeno je 2006. godine na uzorku od 1393 ispitanika, a u istraživanju u okviru EVS– 2008. godine na uzorku od 1512 ispitanika.39
Change language