Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

snage sindikata, nivo obaveštenosti o radu sindikata je pouzdan pokazatelj realne društvenemoći sindikata, jer direktno utiče na motivisanost zaposlenih da se učlanjuju u sindikate iučestvuju u aktivnostima koje pokreću i vode pojedini sindikati.“ (Mihailović, 2001: 54 – 55)“Poverenje u sindikate je ključni pokazatelj njihovog statusa ali i ugleda kako u opštojpopulaciji, tako i među zaposlenima i u samom sindikalnom članstvu. Nesumnjivo je niskopoverenje pokazatelj niskog statusa i malog ugleda, dok je trend opadanja poverenjapokazatelj istog trenda i kada je reč o ugledu i statusu sindikata. Poverenje je, kao i ugled, ustvari, drugo lice socijalne i političke snage sindikata. Nema poverenja u nemoćne sindikate, usindikate koji ne mogu da učine ono što treba i što su napisali u svojim programima, usindikate koji nisu onakvi kakvi se predstavljaju, u sindikate koji ne mogu da urade ono štoobećavaju… Sa druge strane, sindikati ne mogu računati na oporavak i jačanje ukoliko neraste poverenje radnika u sindikate. Stoga je i veoma teško pokretanje sa mrtve tačke ilizaustavljanje trenda propadanja i urušavanja i kretanje ka napretku. Sindikalna vođstva prvotreba da učine mnogo, a to bi u sadašnjim uslovima tek za malo podiglo poverenje. Ali samoje tako moguće pokrenuti točkiće sindikalne mašinerije u suprotnom pravcu od sunovrata nakojem su sada sindikati. Samo tako je moguć sindikalni oporavak. Naravno, veoma je teškoda sindikalna vođstva naprave veliki potez u ovolikom odsustvu poverenja, ali šta je tu je!Najteže je revitalizovati poverenje javnosti, ono dolazi na kraju, kao rezultat uspešnogsindikalnog rada. Stoga se može početi samo od vraćanja poverenja postojećeg sindikalnogčlanstva, a potom i samih radnika koji nisu u sindikalnom članstvu. Očekivanja od sindikata ai bezizlaz onih radnika kojima je ’dogorelo do noktiju’ jesu činioci koji mogu povoljno dadeluju na poverenje ukoliko se sindikati pokažu kao onaj socijalni činilac koji može da radi naostvarivanju tih očekivanja i ako može da pomogne onima kojima je sindikat jedina nada.Naravno, sve je drukčije ako su očekivanja velika, a sindikati i dalje pasivni. Ako sindikati nedaju znake života (a u te znake ne treba računati ’galamu’ nekih sindikalnih vođa) onda kadasu radnicima najpotrebniji, onda ne mogu računati ni na šta, pa ni na svoje postojanje.”(Mihailović, 2010: 44-45).Poverenje u sindikate je rezultanta pozitivnog odnosa ili pretežno pozitivnog odnosaprema svemu što je vezano za radno mesto i doživljaj radnog mesta od strane radnika, ali ipercepciju uloge sindikata u stvaranju povoljnih uslova za pozitivan doživljaj celine rada.Naime, ako radnik misli da je na radnom nestu sve ili gotovo sve onako kako treba da bude,onda će i poverenje u sindikat biti sastavni deo tog uverenja. Ako postoji zadovoljstvo ilipretežno zadovoljstvom radnim mestom, uslovima rada, platom, odnosima na radu, odnosimasa nadređenima... onda je tu i zadovoljstvo radom sindikata i poverenje u sindikat. Problemi25