Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

šefa oslovljavali sa "ti", doručkovali za radnim stolom, a uz sve to stizali i da trošeslobodne dane po odmaralištima na Jadranu, danas se može videti samo u domaćimfilmovima. U "novoj eri" zaposleni se oblače po "dres kodu", komuniciraju mejlom iunutar "ofisa", a slobodno vreme - ne tako retko - troše na "tim bildinge".Menadžeri evropskog kalibra rekli bi da su ovakva poslovna politika i rečnik pun terminakao što su revizije, evaluacije, projekcije, prezentacije... neminovnost i u našoj zemlji.Prosečan srpski radnik bi, s druge strane, ove manire pripisao pomodarstvu. Svoju tezudokazao bi time što se, i pored krutih pravila, ne možemo pohvaliti dobrim učinkom.Raste samo nezadovoljstvo.- Još malo pa će početi da nam stavljaju i lanac oko noge - crnohumorno konstatujeDragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije. - Ipak, sindikatimase radnici zbog takvih stvari ne žale. Oni ćute, ne iz razloga što nemaju zamerke, već izstraha da će izgubiti posao. Zbog takve opšte klime u stanju su da istrpe mnogo toga i dapodnose razne torture.Ipak, organizacija posla mora da postoji - rekli bi i ekonomisti i sociolozi. Samo jepitanje mere.- Teško je da uopšte i govorimo o "dres kodu" u situaciji kada moramo da počnemo dasređujemo stvari od samog početka - ocenjuje Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnikministra za rad u Ministarstvu rada i socijalne politike. - U vreme kada su plate niske astandard loš, nemamo ni pravo da zahtevamo određenu poslovnu profesionalnost poputoblačenja ili nekih poslovnih manira.Prema rečima pomoćnice ministra rada, da bismo se uhvatili ukoštac sa Zapadomneophodno je štošta da nadoknadimo. Umesto toga, i dalje se hranimo zabludama.- Varamo se kada tvrdimo da su naši radnici kvalifikovani. Zapravo, mi uopšte nemamorazvijenu instituciju rada jer smo se za sve ovo vreme borili samo da ostanemo na poslu,a ne i da radimo. U poslednjih 15 godina nije se ulagalo ni u obrazovanje zaposlenih ni utehnologiju. Mašine su stare po 30 godina, a najlošija situacija je u tekstilnoj igrađevinskoj industriji. Te posledice i dalje osećamo - ocenjuje Radmila Bukumirić-Katić.Upravo se zato među radništvom mogu čuti pitanja koliko su, zapravo, u našimokolnostima primenjivi recepti koji su već ovladali Zapadom. I koliko je uopšte poželjnoinsistirati na njima.- I Srbija, poput drugih koji su prošli kroz tranziciju, ima sklonost da prepisuje zakonekoji su se pokazali kao dobra rešenja na Zapadu - priča prof. dr Darko Marinković,sociolog sa Univerziteta "Megatrend". - Ali zanemarujemo činjenicu da su to dobrarešenja za zemlje koje su razvijene i socijalno pravedne. Mi još nemamo ni moralne, niljudske, ni političke, ni stručne kapacitete za njihovu primenu, pa većina takvih propisaostaje mrtvo slovo na papiru.Prema oceni ovog sociologa, korporativna kultura je svuda preovladala, a ljudski resursise u svim razvijenim društvima tretiraju kao pokretačka snaga i preduzeća i društva.- Gotovo da postoji matematička srazmera između nivoa ulaganja u ljudske resurse irazvoja kompanije. I to se ne odnosi samo na ulaganje u obrazovanje, znanja i veštine,već na stvaranje dobrih uslova rada i pozitivnu međuljudsku atmosferu - objašnjava drMarinković. - Sve se više ulaže u stvaranje uslova za pozitivnu utakmicu u kojoj vladajufer pravila. One kompanije koje su u tome manje uspešne plaćaju ceh na samom tržištu.Antrfile:Truli pakt s poslodavcimaKompanije koje posluju na Zapadu daleko su od nas u razvoju - ocenjuje sociologMarinković. - Tamo već decenijama vlada klima u kojoj nikome ne pada na pamet davam zakine na plati ili ne uplati doprinose. Za razliku od takvih zemalja, kod nas država185