Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

ez ikakvih inicijativa odozdo, ili barem širih javnih rasprava sa članstvom, odlučuje, ili barnajavljuje odluku, o radikalnoj promeni delovanja. Pri tome, ono nedvosmisleno razotkrivavlastitu nekompetentnost: kao da se efikasna politička organizacija, koja pre svega usavremenom svetu podrazumeva razgranatu mrežu profesionalnih kadrova, može osnovati parmeseci pre izbora – objašnjava za naš list profesor Lazić.On takođe upozorava i da bi već i sama najava uplovljavanja sindikata u političke vode mogladovesti do uništavnja i ono malo vere da sindikati, kao socijalni partneri u socijalnoodgovornoj državi, jedini mogu pomoći zaposlenima.– Eventualan neposredan politički angažman sindikata bio bi , zato što bi sigurno bio krajnjeneuspešan, samo još jedan samoporažavajući čin, u seriji njihovih promašenih angažmana odpočetka devedesetih godina prošlog veka – ocenjuje profesor Lazić.Radnička klasa u Srbiji, a ostalo je jako malo od nje u pravom smislu reči, jemarginalizovana, odnos države i javnosti prema sindikatu je negativan a sindikati surazjedinjen. To jeste slika koju je danas – kada je armija nezaposlenih milionska i kada jeimati bilo kakvo radno mesto postalo privilegija – teško izmeniti i popraviti ma koliko“visoka” bila politika o kojoj pojedini sindikalni lideri govore i ma šta ko obećavao.– Poslednjih se godina, ne samo u relativnom, nego i u apsolutnom smislu pogoršavaekonomski položaj velike većine pripadnika srednjih slojeva. Iz takvog stanja stvari mogućasu dva puta: u autoritarne poretke (o čemu svedoči naglašena tendencija jačanja u Evropidesnog ekstremizma i stranaka koje ga zastupaju), ili, pak, u obnovu socijalne, a to znači iredistributivne države. Stranke koje bi zastupale takvu obnovu za sada su još uvek udefanzivi, ali upravo svetska ekonomska kriza otvara mogućnost nižim i srednjim slojevimada uoče da je njihov interes da podrže stranke (obnovljene) leve političke orijentacije. Tek utakvom eventualnom evropskom (ili još bolje – svetskom) političkom okruženju mislim da sei kod nas mogu profilisati i ojačati stranke koje bi zastupale interese nižih i srednjih slojevadruštva – zaključuje profesor Lazić.Antrfile:Vojvođani traže jasnu vizijuNakon što je dobio par „šamara” od članstva zbog izletanja s najavom da će SSSS prerasti upolitičku partiju, Ljubisav Orbović je pokušao da spusti loptu objašnjavajući da je to samoideja o kojoj će se tek raspravljati. Uz to, on je naveo da će „baza” imati priliku da iznesusvoje mišljenje, istovremeno naširoko i nadugačko navodeći šta ga je sve – od štrajkova,neisplaćenih plata, do malih zarada – nateralo da tako “opasno zapreti”. Pokrajinski savezsamostalnih sindikata Vojvodine odmah je, međutim, zaključio da se pre bilo kakve odlukemora imati jasna vizija i model za bilo kakvu promenu statusa sindikata. I ne samo to, nego jeupozoreno da se mora biti krajnje oprezan i da se nikako ne sme zaboraviti dosadašnjeiskustvo sindikata s političkim partijama, a ukazano je i na heterogenost političkeopredeljenosti članstva.Vojvođanski sindikalci su takođe decidirano naveli i da je preduslov za bilo kakav koraksindikata ka ulasku u politički život neophodno da bude dovoljno jak i da vrati poverenječlanstva u sebe i najviše sindikalno rukovodstvo. Na kraju, Vojvođani opominju da, i poredtoga što saradnja sindikata sa političkim partijama može doneti dosta dobrih rezultata iprednosti, ona isto tako može imati i negativnih posledica – ukoliko se ovom pitanju suvišeolako priđe.Biljana Stijelja, Strah od otkaza čuva disciplinuVečernje Novosti, 15. 8. 2011.Vreme u kojem su radnici (samo)upravljali preduzećima, živeli lagodno i pored kredita,184