Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Privilegija javnih sektora„Radničko-sportske igre se zapravo nikada nisu prekidale i one su privilegija onihorganizacija koja imaju sredstava za takvu vrstu manifestacija. Ja nemam ništa protiv njih,ako su zaista sportske i osmišljene za razvijanje sindikalne borbe. Ali mislim da su to običnomanifestacije koje sebi mogu da omoguće preduzeća i sindikati u javnom sektoru”, ukazujeZoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.Ljubinka Malešević, Valensa ne živi u SrbijiDnevnik, 7.8.2011.Ako čak i zvanična statistika ne spori da je u protekloj deceniji srpske privatizacije polamiliona radnika ostalo bez radne knjižice onda je sasvim sigurno da je ta brojka u stvarnostimnogo veća. Radnici na prelasku iz jedan u drugi ekonomski sistem su se jednostavnopogubili, a kada su shvatili gde to vodi – već je bilo kasno. Oni koji su trebali da im pomognuu tom lutanju i tumaranju od jednog do drugog gazde, nisu mogli ili nisu hteli ili nisu znali daih zaštite. Zbog toga su radnici digli ruke od sindikata koji su, pak, odustali čak i od podelepolutki i džakova krompira. Na kraju, svelo se na to da se njihov glas čuje još samo kada sedeza pregovaračkim stolim sa državom, dok su nemi kada je na drugoj strani privatni gazda.Sada kada ni demokratske vlasti, nakon decenije vladanja, nisu makle dalje od praznihpredizbornih obećanja o poboljšanju radničkih prava i otvaranju novih radnih mesta, sindikatibi, barem tako najavljuje lider SSSS-a Ljubisav Orbović – da uplove u političke vode. Odlukuće biti doneta u oktobru ali za sada je, ističe Orbović, sigurno da neće izaći kao političkastranka, već sa nekom drugom političkom opcijom, mada ideja o stranci još uvek nije upotpunosti odbačena. Jedino što je sigurno, kaže on, jeste da „sindikat mora da se umeša uizbore”. Da su sindikati oduvek bili “folklorni” deo politike , to je opšte poznata stvar. No,isto tako je nesporno i da su svi sindikati, koji su se uhvatili u političko kolo, na kraju biliiskorišćeni i odbačeni kao krpa. Takođe, sve vlasti, pa tako i ova, imale su svoje sindikate, asindikalni aktivisti koji su bez saglasnosti članstva vodili takvu politiku dobijali su kaonagradu napredovanje u politici. Pa zar nije odmah nakon što je legendarni Leh Valensa,sinonim za uspešnog i hrabrog sindikalnog vođu, postao predsednik Poljske – njegova“Solidarnost” otišla u istoriju?Sociolog dr Mladen Lazić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu koji je nedavnoobjavio knjigu “ Čekajući kapitalizam”, ocenio je da je dominatna karakteristika političkogstava radnika – politička apatija, a da istraživanja pokazuju da radnici u suštini ne podržavajumoderne trendove, da su tradicionalno i autoritarno orijentisani, kao i da cene snažno vođstvo,bez obzira na način na koje je ono ustrojeno. Zato on i samu najavu sindikata da će preći upolitičke vode ocenjuje kao – veliku konfuziju.– Ta ideja, prvo, ukazuje na nemoć sindikata da se izbori za svoj osnovni cilj, a to je snažnijiuticaj na dugoročno poboljšanje položaja zaposlenih. Istovremeno, ona pokazuje inerazumevanje načina na koji funkcioniše savremeno društvo, koje karakteriše naglašenainteresna diferencijacija, u ovom slučaju sindikata, s jedne, i političkih stranaka, s drugestrane – objašnjava dr Lazić.Po njegovim rečima, dosta toga se krije i u činjenici da su političke partije, koje bi trebalo dazastupaju interese nižih društvenih slojeva, kod nas slabašne. One jače izrazito su programskii mobilizacijski usmerene na sve društvene grupacije (tzv. „uhvati sve“ stranke), pa tako i naradnike, ali u praktičnoj ekonomskoj politici one nastoje (naravno, kada dođu na vlast) dadeluju pre svega u korist viših slojeva.– Najzad, najava direktnog političkog angažovanja sindikata još jednom razotkriva kako secelokupni naš društveno-politički život odvija na principu: odozgo prema dole. Rukovodstvo183