Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

za utvrđivanje reprezentativnosti, ističe Žarko Milisavljević i dodaje da je u pitanju klasičanslučaj opstrukcije i da ne očekuje od aktuelnog odbora da će priznati pravo APPS-u začlanstvo.- Jedina novina u ovom sastavu Odbora jeste ta što u njenim redovima više nema trojeslužbenika koji su ranije tvrdili da se proces utvrđivanja reprezentativnosti odvija nezakonito ,odnosno da je pun nepravilnosti. Nama ne preostaje ništa drugo nego da se obratimo zapomoć zaštitniku građana za ljudska prava i predstavnicima Evropske komisije za integracije ,ističe Milisavljević.Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije (UPS) negira da ta asocijacija neispunjava parametre za reprezentativnost i takođe tvrdi da je dokazivanje reprezentativnostipoligon za političke igre.- Imamo saznanja da je Upravni sud u Beogradu doneo odluku o brisanju APPSa iz registrakao poslodavačke organizacije. Kako onda mogu da osporavaju brojnost UPSa? Naša unija ječlan Međunarodne organizacije poslodavaca, a u junu na skupu u Budimpešti treba dapostanemo i pridruženi član Biznis Juropa, organizacije koja okuplja slične organizacijezemalja EU.Da UPS ne ispunjava kriterijume reprezentativnosti sigurno je da ne bi mogao da bude učlanstvu tih međunarodnih organizacija, tvrdi Rajić i podseća da je Međunarodna organizacijarada sugerisala da se kao kriterijum za utvrđivanje reprezentativnosti računaju samo onapreduzeća koja predaju završni račun, dakle ona koja zaista postoje i rade.Ako se taj kriterijum uzme u obzir, Srbija nema 130.000 preduzeća kako se tvrdi već 70.000.Te parametre UPS ispunjava, tako da je naše učešće kao reprezentativne organizacije u SESunesporno, tvrdi Rajić.Antrfile:Bez ispraznih sporazuma- Spremni smo da pregovaramo sa vladom o svim vitalnim pitanjima ukoliko konačnobudemo u SES-u, ali nemamo nameru da te aktivnosti svedemo na puko zaključivanjesporazuma od kojeg radnici neće imati korist. Zalažemo se za istinski socijalni dijalog, alismo svesni da on mora istovremeno da se odvija i na nivou grana i velikih gradova, poručujeIvica Cvetanović, predsednik KSS-a.Biljana Stijelja, Klasa pognute glave!Večernje Novosti, 30.4.2011.Radno vreme od 12 sati, skraćeni odmori, bolovanje samo „kad dogori“, plata neredovna inedovoljna... Ovi su razlozi pre tačno 125 godina pokrenuli radničku klasu da izađu na ulicegrada Čikaga i izbori se za bolje sutra.Da li je to bolje sutra, posle dvanaest i po decenija, stiglo i u Srbiju?I mada će gotovo svi do jednog teoretičari rada kazati da te ulične demonstracije, u kojima suživote ostavili oni najglasniji, nisu bile uzaludne jer je svet dobio osmočasovno radno vreme isavremene zakone o radu, danas se većini radnika čini da se ćurak ipak okrenuo. Sudeći poštrajkačkim paroloma većina bivših proletera strahuje da se vraća mračno doba liberalnogkapitalizma u kojem se, ponovo, ne zna ko šta radi i za koliko para.Zato će i ovaj Prvi maj, svečano onomad nazvan Praznik rada, u Srbiji proći tiho. Energiju isilu kojima je nekada radnička klasa pokazivala svoju snagu zameniće roštiljijada natravnjacima, narodnjaci i uranak. Ni sindikati ovaj datum ne obeležavaju. Čak ni simbolično,zarad tradicije.Prestravljeni179