Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

kojima je bilo nekog rasta zarada. U takvim okolnostima, sindikati su po difoltu neuspešni“,kaže Stojiljković. S druge strane, kako ukazuje Darko Marinković, profesor UniverzitetaMegatrend, u Srbiji je izostao konsenzus oko ključnih ciljeva društva, pa su sindikatiuglavnom bili isključeni iz reformskih procesa. “U uspešnim zemljama tranzicije, kao što suSlovenija, Poljska, Češka, država, poslodavci i sindikati su se saglasili oko cilja kojimazemlja teži, koliko će ti ciljevi ekonomski, socijalno i moralno koštati i ko će za njihovoostvarenje da plati. Očigledno da tog konsenzusa u Srbiji nikad nije bilo i za to je plaćenavisoka cena“, dodaje on. Deo te cene plaćen je velikim brojem neuspelih privatizacija,stotinama hiljada ljudi koji po zvaničnoj statistici gladuju i desetinama hiljada radnika kojirade, a ne primaju platu. S tim u vezi, Marinković konstatuje da siromaštvo na početku XXIveka nije prirodna katastrofa, već pitanje dobro odabrane razvojne strategije i kapaciteta ljudikoji su na vlasti da tu strategiju realizuju. “Država drži ključeve ekonomskog, tehnološkog isvakog drugog razvoja, ali postoje dve vrste država. Jedne rade na korist svih svojih građana,a druge u korist privilegovane manjine. Nažalost, naša država spada u drugu grupu isiromaštvo u kom živimo to nedvosmisleno pokazuje”, ocenjuje Marinković.Korak ispred naprednjakaPojedini komentatori odluku o pomeranju DS-a ka levici objašnjavaju i približavanjemNikolićevih naprednjaka politici da Evropa nema alternativu, koje primorava DS da se jasnijeideološki profiliše. “Tadićeva poruka govori oko čega će se stranke ‘tući’ na izbornom polju.Kad imate većinu izbornog tela koje je siromašno, morate, makar pred izbore, da mu uputiteporuku koju ono hoće da čuje, pogotovo što više ne možete da pričate kako ste odgovornakompetentna i nekorumpirana vlast“, smatra Stojiljković. U zemlji u kojoj je petinastanovništva nezaposlena, a skoro svaki 10. gladuje, bilo bi logično da socijalne teme budujedna od bitaka na kojoj se izbori dobijaju ili gube. U tom smislu, glasački potencijalsindikata u zemlji u kojoj je svaki treći zaposleni i dalje član nekog sindikata nije zapotcenjivanje. Pitanje je samo da li sindikati mogu iskoristiti taj potencijal da se funkcionalnopovezuju sa strankama i da ostvaruju neke od svojih ciljeva, ili će skliznuti u neku formu„kućnog sindikata“. U tom smislu, nije teško zaključiti, na što i Zoran Stojiljković podseća, dapozicija sindikata jača ako imaju sopstvenu pregovaračku platformu i da s njom na političkomtržištu traže partnera. U zemlji u kojoj se izbori dobijaju sa 100.000 ili 200.000 glasovarazlike, malo koja stranka ne bi bila zainteresovana da čuje njihove predloge.Mirjana N. Stevanović, Kakva država takvi i sindikati,Danas, 30. 11. 2010.Iako se o reformi sindikata u vidu decentralizacije odlučivanja i delovanja govori duže oddecenije, malo toga je urađeno čak i na izradi modela po kome bi to trebalo sprovesti usindikatima. Pogrešno je ipak zaključiti da odgovornost za to snose samo te organizacije.Činjenica da način decentralizacije države nije potpuno jasan, pa su ideje koje se plasiraju usferi političkih nadmudrivanja. U takvim uslovima, ni sindikati ne mogu da prave svoju novuorganizacionu strukturu, jer je logično da bi ona trebalo da na neki način „prati“ centreekonomske i političke moći.- Naš sindikat organizovan je granski, a glavni razlog za to bio je strah da nam se ne dogodiono što se desilo Samostalnom sindikatu, gde su se opštinska veća otuđila i počela samostalnoda deluju, razbijajući tako samu organizaciju, kaže predsednik Ujedinjenog granskogsindikata Nezavisnost Branislav Čanak. - U taj granski koncept uneli smo ipak korektivnifaktor, pa imamo kancelarije na terenu koje omogućavaju da budemo bliži članstvu, kako bise lakše i brže reagovalo. Međutim, te kancelarije nemaju nikakvog uticaja na izbornuproceduru, jer njih imenuje centrala u Beogradu, a odatle i dobijaju platu.173