Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

predsednika DS-a da se ta stranka okrene radnicima, ali dodaje da tek treba da se pokaže da lije zaista reč o zaokretu u politici. Prva šansa da to i dokaže biće Zakon o penzijskoinvalidskomosiguranju, za koji sindikat već duže traži od vladajuće koalicije povlačenje izskupštinske procedure i vraćanje na Socio-ekonomski savet. “Povlačenje tog zakona bi bioprvi pokazatelj da se DS okreće ka levici“, ocenjuje Orbović. Branislav Čanak, predsednikUjedinjenog granskog sindikata Nezavisnost, s druge strane, ističe da se sindikat možeopredeljivati samo ako postoji platforma, a ne prema parolama. Prema Čankovim rečima,nigde u Evropi partije levice ne sarađuju sa sindikatima „u množini“, već sa onima koji su impolitički bliski. On napominje i da je tendencija u zapadnoj Evropi da stari načini povezivanjasindikata i partija odumiru (recimo, da sindikat ima rezervisana mesta u glavnom odboru) i daih zamenjuju nove funkcionalne veze, gde sindikat utiče na stranačku platformu i ostvarujesvoje ciljeve. I Dragan Milovanović, glavni menadžer Asocijacije slobodnih i nezavisnihsindikata i ministar za rad u Vladi Zorana Đinđića, smatra da DS mora da kaže s kim hoće dasarađuje jer je u Srbiji registrovano skoro 20.000 sindikalnih organizacija. “Mi smo već imalipotpisan ugovor o saradnji s DS-om, ali oni nijedno slovo dogovora nisu poštovali. Tipično jeda se zalažu za socijalni dijalog i poštovanje određenih normi, a onda dođemo u situaciju daimamo odluku suda da je ASNS reprezentativan, a Vlada, u kojoj je DS, to neće da prizna”,kaže Milovanović.Bez konsenzusaSkepsa sindikalaca prema dobrim namerama DS-a ne iznenađuje ni političkog analitičaraZorana Stojiljovića, koji podseća da stranke imaju nizak rejting među zaposlenima isindikatima. Stojiljković, potpredsednik UGS Nezavisnost, kaže da saradnja s civilnimdruštvom i sindikatima jeste deo socijaldemokratske tradicije, ali i podseća da jesocijaldemokratija u Srbiji pre nastajala obrnutim pravcem: stranke su prvo formiralerukovodstva, a onda sebi tražile bazu. “Demokratska stranka nije nastala kaosocijaldemokratska, već je evoluirala od narodne stranke, preko liberalnog centra kasocijaldemokratiji, i to je simbolički iskazano kroz žuti krug na desnoj strani plavog polja“.Stojiljković kaže da nije jedini koji smatra da je to bio Đinđićev pragmatični zaokret ka onomdelu političkog spektra koji je bio upražnjen posle 2000. “Vremenom, načelnosocijaldemokratsko opredeljenje, koje je više bilo za spoljnu upotrebu, mora da se uskladi i sdomaćim imidžom, koji je bio imidž stranke centra ili desno od centra“, dodaje on.Ekonomska kriza dovela je do preispitivanja mnogih partija levice u Evropi, koje su sebipostavile pitanje nisu li previše skliznule ka liberalnim pozicijama i šta sad treba da budenjihova ključna politika. Slično tome, prema rečima Ekonom:eastovog sagovornika, idemokrate su danas na prekretnici jer su i standard i zaposlenost u padu i za opšte političkepriče ima sve manje mesta. “U takvoj situaciji, DS mora da odluči da li će biti federacijainteresnih grupa i lobija i stožer vlasti, ili stranka koja ima neku vrstu misije i koja zaista želida se društvo razvija ravnomerno i na socijalno pravičan način”, zaključuje Stojiljković.NeuspehZa sve to vreme, sindikati su bili više posmatrači nego nosioci tranzicionih procesa, što seodrazilo i na poverenje koje uživaju među građanima i zaposlenima. Prvo, zato što snagasindikata počiva na udruženosti, a ne na podelama i sukobima, kao što je to ovde slučaj.Drugo, zato što se sami nisu modernizovali i transformisali tako da odgovore izazovimatržišne privrede, u kojoj između ostalog, dominiraju mala preduzeća, s malim brojemzaposlenih, u kojima gotovo da nema klasičnog sindikalnog organizovanja. Osim toga, kakoStojiljković podseća, pozicija sindikata jača onda kad uspevaju da se izbore za bolje usloverada i veće zarade, a zaposlenost je stabilna ili raste. U krajnjoj liniji, morali bi da se izboremakar za koncesiono pregovaranje, u kom će dati neki ustupak, ali i uspeti da izbore nešto začlanstvo. „U dve decenije tranzicionog tumaranja u Srbiji jedva da je bilo nekoliko godina u172